Podcasts about popovi

Na intersekciji podcasta Dopisi iz Diznilenda i ExKurs Podcast nalazi se Peder, Pop i Pravnik Podcast. Miljan (Peder) kao poveznica između Vukašina Milićevića (Pop) i Nemanje Paleksića (Pravnik). Sve teme iz oba podcasta i one kojima u njima nema mesta, ovde, na jednom mestu. Vidimo se (i čujemo), za sad, dvaput mesečno. U današnjoj epizodi bavimo se post festumom saslušanja Vukašina i Blagoja u crkvenom sudu, pa Nemanja pita Miljana da li bi isključenje iz SPC bilo toliko strašno i da li bi mogao da se pričešćuje onda drugde. Govorimo naravno i o aktuelnim protestima i brutalnosti države, lagano se dotičemo teme Milorada Dodika i sastanka Putin/Tramp (opširnije u Diznilendu), a zatim odgovaramo na pitanja publike iz prethodnih emisija: Vukašinova priča o mističnim iskustvima, etnofiletizmu, šta nam smeta o. Peđa Popović, kako je Beogradski Sindikat služba i kako Miljan povezuje to što je peder i hrišćanstvo/Crkvu. I za kraj, neke preporuke i obavezna poezija mitropolita Fotija. PLUS: Aktivirali smo YT članarinu - možete za 400 RSD mesečno postati članovi kanala, uz to dobijate bedeževe uz nick (koji se menjaju zavisno od trajanja članstva), vaši komentari biće istaknuti i prioritet za odgovor i čitanje pitanja - to je to za sad, a aktiviraćemo još neke benefite u budućnosti. Pratite nas na: https://www.youtube.com/@dopisiizdiznilenda www.facebook.com/DopisiizDiznilenda/ www.podcast.rs/autori/dopisi-iz-diznilenda/ Ako želite da nam pomognete u održavanju servera na soundcloudu, uplate rado primamo na PayPal: mtanic@gmail.com ili postanite naš patron na www.patreon.com/dopisi Snimak saslušanja Blagoja Pantelića u crkvenom sudu: https://teologija.net/moje-saslusanje-pred-crkvenim-sudom/ Miljanov tekst na Peščaniku: https://pescanik.net/lov-na-vestice/ Miljan: fb: /mtanic, Twitter/Instagram: @mtanic YouTube: /Mtanic Nemanja: fb: /paleksic @diznilend iTunes: itunes.apple.com/us/podcast/id1223989792 Stitcher: https://www.stitcher.com/show/dopisi-iz-diznilenda-podcast Pocket Casts: pca.st/pT2h podcast.rs/show/dopisi-iz-diznilenda/ Spotify: https://open.spotify.com/show/4U3wm6QOkJ30QEbk1kvqZS?si=RM6QdrOlTuO0WUJzYBl7hA

Amir Kamber razgovara s dobitnikom Nagrade "Miroslav Krleža" o njegovom novom romanu. Slobodan Šnajder u "Anđelu nestajanja" ispisuje povijest Zagreba, između ostalog, iz vizure jedne gradske dvokatnice kojoj daje moć govora. Književni kritičar Davor Korić pojašnjava kontekst i raščlanjuje zašto se u romanu, pored niza tzv. malih ljudi, pojavljuju istorijske ličnosti Josip Broz Tito i Koča Popović. Postavlja se pitanje gdje je Thompson u cijeloj priči? Donosi li Šnajderov književni anđeo utjehu? Von Amir Kamber.

Broj žrtava u genocida u Srebrenici nije konačan. Još uvijek se traga za posmrtnim ostacima oko 1000 osoba. Nenad Kreizer razgovara s povjesničarem Draganom Popovićem iz Srbije o "najdokumentovanijem velikom zločinu" koji ipak nije dovoljno obrađen. Zašto? Popović je autor knjige "Gubljenje ljudskosti" koja se znanstveno bavi genocidom. Reporter Amir Sužanj je na licu mjesta u Potočarima i opširno izvještava o komemoraciji. A kako se na užas od prije 30 godina gleda danas u njemačkom Bundestagu? Von Nenad Kreizer.

Profesorka istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Radina Vučetić i aktivista, pravnik i istoričar Dragan Popović (Centar za praktičnu politiku) razgovarali su u novoj epizodi Radar Foruma o kulturi sećanja, ratovima sećanja i mobilnim blokadama koje predstavljaju novu fazu u studentskoj borbi, ali i prostor za pojačanu represiju države i njenih pridruženih elemenata. „Studenti su uspeli u tome da zastava Srbije zasluži da mladi Bošnjak, prvi put otkad ja pamtim, kaže: ovo je moja zemlja i ovo je moja zastava. Do sad je to bilo nezamislivo. Uspeli su da urade dovoljno da nađu zajednički jezik i upute zajedničku, a zapravo univerzalnu poruku – tražimo pravdu i slobodu“, zaključio je Popović. Na pitanje o položaju žene u crkvi, za koje se često može čuti da je podređen – recimo, žene mogu biti svetice, ali ne i sveštenice –, vladika Grigorije je rekao da odgovora bezbroj, ali da nijedan neće biti dostatan. Na profesorkino pitanje o desničarskim tonovima na Vidovdanskom protestu, Popović je odgovorio podsećanjem da su studenti određene narative nasledili, a među njima je i ono o Kosovu i Vidovdanu. „Studenti su narativ o Vidovdanu i Kosovu dobili na gotovo, kao nešto što je stvar društvenog konsenzusa. Kosovo je Srbija, i tačka, a taj narativ smo im ga mi ostavili, i nisam siguran da referisanje na njega podrazumeva pripadanje nacionalističkoj ideologiji. Vučić je za njih problem i zbog pada nadstrešnice i zbog ‚izdaje Kosova‘, dakle, fokus je na problematičnim vlastima u Srbiji“, kaže Popović. Više na www.radar.rs

Ana Popović je svoj istoimeni brend obuće osmislila dok je živela u Njujorku i tražila način da uz dvoje dece ponovo pronađe svoje hobije, ali i vidi da li postoji alternativa korporativnom životu. Pričali smo o njenim prvim koracima u poslu, ali i novim putevima kojim planira da korača: edukaciji i građenju veza sa sličnim preduzetnicima u modi. Beleške: https://anapopovicshoes.com/ https://www.instagram.com/anapopovicshoes/?hl=en https://www.youtube.com/watch?v=nHrD07eQXeU https://www.youtube.com/watch?voATfosQ74

Our guest: Ivanka Popović   Democracy in Question? is brought to you by:• Central European University: CEU• The Albert Hirschman Centre on Democracy in Geneva: AHCD• The Podcast Company: scopeaudio Follow us on social media!• Central European University: @weareceu.bsky.social• Albert Hirschman Centre on Democracy in Geneva: @ahcdemocracy.bsky.social Subscribe to the show. If you enjoyed what you listened to, you can support us by leaving a review and sharing our podcast in your networks! 

00:00:00 – Įžanga 00:01:10 – Ryčio trauma 00:01:52 – Jovaro šuo 00:05:04 – Pirk ir imk specialus laidos antkainis 00:11:17 – „Pacers“ pergalės prieš „Cavaliers“ 00:24:48 – Denverio pergalė prieš „Thunder“ 00:33:38 – „Clippers“ prapiltas game 7 00:37:57 – Ryti gal atsiprašymo žodį dėl Goberto? 00:43:35 – Dončičius ir Jamesas 00:51:10 – „Warriors“ pergalė ir Curry trauma 00:58:30 – „Knicks“ vagystė Bostone 01:06:50 – Traumos ir apdovanojimai 01:09:51 – Popovičiaus konferencija 01:12:03 – Greitos naujienos 01:16:36 – Ant suolo 01:21:21 – Žiūrovų klausimai

Šoreiz iknedēļas informatīvi izklaidējošajā raidījumā Andris ar Valdi nepacietīgi gaida Pasaules čempionātu hokejā. Raidījuma tēmas: - ️Daugaviņam 100; - NBA Play-off; - ️NHL Play-off; - Šmits Eirolīgas rekordists; - ️LBL fināli?; - Popoviča ēra; - NBA drafts; - Herberts vadīs Kanādu; - Latvijas hokeja izlase; - Sheila Prados; - Tautas nagla;

Our guest: Ivanka Popović Democracy in Question? is brought to you by:• Central European University: CEU• The Albert Hirschman Centre on Democracy in Geneva: AHCD• The Podcast Company: scopeaudio Follow us on social media!• Central European University: @weareceu.bsky.social• Albert Hirschman Centre on Democracy in Geneva: @ahcdemocracy.bsky.social Subscribe to the show. If you enjoyed what you listened to, you can support us by leaving a review and sharing our podcast in your networks!   GLOSSARYMilošević regime (p. 5 in the transcript, 17:28)Slobodan Milošević was a central figure in the breakup of Yugoslavia and a key instigator of the ethnic conflicts that plagued the Balkans in the 1990s. Rising through the ranks of the Communist Party, he became Serbia's president in 1989 and quickly moved to consolidate power by revoking the autonomy of Kosovo and Vojvodina. His leadership fueled a wave of Serbian nationalism and played a major role in the wars in Croatia, Bosnia, and later Kosovo, supporting Serbian forces involved in ethnic violence and atrocities.Milošević's regime was marked by authoritarian control, suppression of opposition, and state-controlled media. Though he maintained popular support in the early years by presenting himself as a defender of Serbs, his policies led to international isolation, UN sanctions, and ultimately NATO intervention. In 1999, following a brutal crackdown on ethnic Albanians in Kosovo, NATO launched a bombing campaign against Serbia.Domestically, economic hardship and political repression led to growing dissatisfaction. After a disputed election in 2000, massive protests forced Milošević to resign. He was arrested in 2001 and extradited to the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia in The Hague, where he faced charges of war crimes, including genocide. He died in 2006 during the trial.source 

Nocoj gostimo igralsko, ustvarjalno zasedbo filma Kaj ti je deklica reziserke in soscenaristke Urške Djukić, ki se je februarja z uglednega Mednarodnega filmskega festivala Berlinale vrnila z nagrado mednarodnega združenja filmskih kritikov FIPRESCI za najboljši film v tekmovalnem programu Perspektive. Celovečercu je pravzaprav pripadla čast, da je otvoril ta novi festivalski tekmovalni program, posvečen celovečernim debitantskim filmom. Glavne igralke filma ("ki raziskuje kalejdoskop prebujanj, ki jih poganja sugestivna čutna izkušnja in pooseblja izjemen uvodni prizor, režiserka pa z odličnim filmskim izrazom čudovito prikaže težave najstnice, ki vstopa v obdobje odraščanja in se spoprijema s privlačnostjo spolnosti na eni in pritiski družbenih omejitev na drugi strani") Jaro Sofijo Ostan, Mino Švajger, Stašo Popović in direktorja fotografije Leva Predana Kowalskega je za debato o ustvarjalnem žaru in izzivih kreiranja filmske resničnosti gostila avtorica in voditeljica oddaje Liana Buršič.

Da li je upad policije, a na krilima Trampove politike o USAID-u, način da se srpska vlast obračuna sa nevladinim organizacijama – čak i onima koji nisu tako finansirani? Kakva je budućnost ovog sektora pred najezdom desnice?Gost Danice Vučenić “Iza vesti” bio je Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku.Tagovi

In this episode of No Hacks Snacks, e-commerce and Shopify expert Dušan Popović discusses how successful Amazon sellers can establish their own direct-to-consumer (DTC) channels. Dušan emphasizes the importance of building a brand independent of Amazon and offers practical steps to set up a Shopify store. He addresses challenges like marketing outside of Amazon's ecosystem, identifying target audiences, using platforms like Google Ads for keyword testing, and adapting marketing strategies. The conversation highlights the long-term benefits of direct customer communication and maintaining control over the business.---If you enjoyed the episode, please share it with a friend!No Hacks websiteYouTubeLinkedInInstagram

U velikim kompanijama često se srećemo sa dugačkim, rogobatnim titulama, takozvanim C-level menadžmentom, a zapravo i ne znamo šta se sve krije iza tih titula, koliko odgovornosti, sposobnosti, znanja i iskustva… U razgovoru sa Marijom Popović, Chief Operating Officer-om u kompaniji Ananas, objasnili smo šta sve njena titula pokriva i koje su to sve osobine potrebne da biste u korporativnom svetu došli do jedne ovakve, C-level uloge. Naravno, Ananas nije obična kompanija već je korporativni startup, poseduje strukturu i uređenost kompanije ali i fleksibilnost jednog startup-a. Kako se vodi preko desert različitih timova, kako se koordinira tako šarenim spektrom uloga, te kako uopšte danas razvijati karijeru, opstati i uspeti u dinamičnom okruženju digitalne ekonomije, a sve vreme trudeći se da budete tržišni lideri, saznali smo u jednom inspirativnom razgovoru sa Marijom čija energija, entuzijazam i iskustvo se osete u svakoj izrečenoj rečenici. Marija Popović, Chief Operating Officer @ Ananas E-commerce https://www.linkedin.com/in/marija-popovic-3b689929/ Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Marijin profesionalni razvojni put - Preokret: dolazak u Ananas - Korporativni startup, šta to zapravo znači i koji su sledeći koraci kako bi Ananas postao korporacija? - šta je to što jedan Chief Operating Officer u Ananasu zapravo radi? - Digitalna ekonomija i promene koje nameće: i da li je neophodno praviti ekosistem, a ne baviti se samo jednim delom poslovanja? - Važnost edukacije tržišta - Ekonomija obima: širenje na druga tržišta - Koje su osnovne odlike ljudi koji rade u korporativnim startapovima? Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: Partneri podkasta: - Raiffeisen banka - https://www.raiffeisenbank.rs/ Digitalne usluge Raiffeisen banke koje preporučujemo za mala i srednja preduzeća: https://bit.ly/4gJMBqs - Kompanija NIS - https://www.nis.rs/ - Ananas - https://ananas.rs/ - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ U Ideinoj online prodavnici unesite promo kod 1000digitalk i očekuje vas 1.000 dinara popusta prilikom vaše online kupovine! Prijatelj podkasta: - BiVits ACTIVA Brain Level Up Booster - https://bivits.com/proizvod/brain-level-up/ Kada želiš da živiš i radiš na višem nivou, uzmi BiVits Brain Level Up za više energije i bolju koncentraciju tokom dana! - Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige "Tok gotovog novca" izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa prof.dr Ivankom Popović, univerzitetskom profesorkom, nekadašnjom rektorkom Beogradskog univerziteta. Prof.dr Popović je govorila o ranijim studentskim aktivnostima, kao što je poništavanje doktorata Siniše Malog, o studentskom organizovanju, načinu na koji većina studenata danas živi, o njihovoj zrelosti u koju je mogla da se uveri mnogo puta kroz karijeru, o ulozi Proglasa i građana koji ih podržavaju, kao i o značaju studentskog ujedinjavanja u ovom obimu.

"Svako sada može da radi šta hoće i bez posledica ako pripada odgovarajućoj strukturi, a to je za 21. vek neprihvatljivo stanje u jednoj državi", rekla je za N1 profesorka Beogradskog univerziteta, nekadašnja rektorka univerziteta i jedna od inicijatorki ProGlasa Ivanka Popović. Studentske pobune i blokade fakulteta, kako je rekla, mogu da budu pokretač promena i pomak u aktiviranju i buđenju društva, a na tom putu, dodaje, veoma je važna podrška njihovih nastavnika.

Više od godinu dana kriza trese srpsku IT industriju. Priča o uzrocima, posledicama i budućnosti srpske IT industrije je puno, a verujemo da je najteže onima koji su tu industriju gradili poslednjih par decenija i sada se nalaze u vrlo neizsvesnoj situaciji. Kao narod smo vrlo laki na kritici i zauzimanju određenog stava i strana, ali stvari treba sagledati iz svih uglova i izvući pouke za neke naredne krize i slične situacije. Prvi od vlasnika i direktora IT kompanija koji je pristao da otvoreno razgovara o krizi, kako je uticala na kompaniju, šta je sve menadžment radio kako bi sačuvao radna mesta ljudima, kako se i dalje bore i nose sa krizom, bio je Vuk Popović, osnivač kompanije Quantox Technology, prvi od rektih vlasnika kompanija koji je javno istupio na društvenim mrežama i preuzeo odgovornost za stvari koje su se desile. Krajnje otvoren i iskren razgovor u kome sam smo uživali, uz posebnost zahvalnost Vuku na otvorenosti i iskrenosti. Vuk Popović, founder @ Quantox Technology - https://www.linkedin.com/in/vuk-popovic/ Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Sport i preduzetnički duh - Vukova preduzetnička priča - Koliko utiče kada potičeš iz preduzetničke porodice? - Uticaj globalnih ekonomskih kretanja na naše kompanije? - Preuzimanje odgovornosti - Da li je outsourcing model poslovanja zaista problem? - Sales u srpskom IT-ju - Da rezimiramo Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: Partneri podkasta: - Raiffeisen banka - https://www.raiffeisenbank.rs/ Digitalne usluge Raiffeisen banke koje preporučujemo za mala i srednja preduzeća: https://bit.ly/3Z3pBg4 - Kompanija NIS - https://www.nis.rs/ - Ananas - https://ananas.rs/ - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ U Ideinoj online prodavnici unesite promo kod 1000digitalk i očekuje vas 1.000 dinara popusta prilikom vaše online kupovine! Prijatelj podkasta: - BiVits ACTIVA Brain Level Up Booster - https://bivits.com/proizvod/brain-level-up/ Kada želiš da živiš i radiš na višem nivou, uzmi BiVits Brain Level Up za više energije i bolju koncentraciju tokom dana! - Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige "Vožnja života" izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Jedna drugačija i mnogo važna priča u novoj epizodi Digitalk podkasta! Katarina Popović, edukatorka, umetnica i preduzetnica, bila je sagovornik u novoj epizodi našeg podcast i podelila sa nama svoje uvide i iskustva na temu spoja umetnosti, kreativnosti i tehnologije. Koliko je danas velika i moćna kreativna industrija, šta nam kažu podaci, i šta nam to budućnost nosi kada je u pitanju spoj kreativnosti i tehnologije? Katarina kao konsultantkinja Unicef-a ali i osnivač TinkPunk radionice za devojčice srednjoškolskog uzrasta godinama radi na edukaciji devojčica kada je u pitanju tehnologija, a o svemu ovome smo pričali kroz primere i sjajne uvide koje je Katarina podelila sa nama. Katarina Popović, umetnica, preduzetnica i edukatorka https://www.linkedin.com/in/ketkatarinapopovic/ https://tinkpunk.com/ Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Hibridne karijere - Kreativna industrija: šta kažu podaci - Da li je tehnologija zaslužna zato što kreativnost danas imamo ispoljenu na toliko oblika - Zašto je važno da znamo kako rade algoritmi? - Kreativnost & crypto & NFT - Ulazak u tech preko umetnosti - TinkPunk u budućnosti - Rad u američkom startapu Peer koji spaja stvarno i digitalno - Poruka za kraj Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: Partneri podkasta: - Raiffeisen banka - https://www.raiffeisenbank.rs/ Digitalne usluge Raiffeisen banke koje preporučujemo za mala i srednja preduzeća:https://bit.ly/3YSWQmv - Kompanija NIS - https://www.nis.rs/ - Ananas - https://ananas.rs/ - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ U Ideinoj online prodavnici unesite promo kod 1000digitalk i očekuje vas 1.000 dinara popusta prilikom vaše online kupovine! Prijatelj podkasta: - BiVits ACTIVA Brain Level Up Booster - https://bivits.com/proizvod/brain-level-up/ Kada želiš da živiš i radiš na višem nivou, uzmi BiVits Brain Level Up za više energije i bolju koncentraciju tokom dana! - Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige "Prestani da igraš na sigurno" izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Bil je gost vseh podcastov, intervjujev in okroglih miz v zadnjih dveh tednih, zato je bil seveda logična izbira tudi za vodenje današnje oddaje Radia Ga Ga – Nova generacija – nihče drug kot Anže Logar, ki mu bodo družbo v studiu delali bivši strankarski kolegi Janez, Branko in Aleš. Uroš Slak bo v studiu gostil premierja Roberta Goloba, ki bo še enkrat razložil vse o svojem srečanju s Tatjano, Aljoša Bagola pa bo predstavil novo knjigo za zapornike. Luka Mesec bo predstavil nov paket mobilne telefonije, ki upošteva pravico do odklopa, Lahovnik, Janković in Popovič bodo določili novo korupcijsko maržo, slišali pa bomo tudi odlomek iz nove informativno-razvedrilne oddaje Bergant in Bergant. Kaj lahko Han ponudi tujim vlagateljem, kaj Golobu svetujejo bivši zaporniki, kdo vse bo tekel na Ljubljanskem maratonu in verjetno še kaj v petek dopoldne po deseti na Prvem programu Radia Slovenija.

Poslušajte novu epizodu podkasta Iza vesti sa Danicom Popović.

Tony Popović je službeno predstavljen kao novi trener Socceroosa. Ovaj 51-godišnji velikan australskog nogometa se suočava s teškim zadatkom da u kratkom vremenu pokuša ostvariti uspjeh u posustalom australskoj namjeri kvalificiranja za Svjetsko prvenstvo 2026. godine. To je zadatak kojemu pristupa s neizmjernim ponosom i samopouzdanjem.

Danes poskusimo najti enotno teorijo polja. Se pravi sistem, ki bi povezal, razložil in posledično razrešil vse naše travme, težave in tegobe. Odgovor je čisto preprost: »zapori«! Ni skrivnost, da si polovica Slovencev želi drugo polovico videti za rešetkami in nekaterim v tej državi dejansko uspe, da so obsojeni na zaporno kazen. A zadnje tedne nas je dosegla novica, da so slovenski zapori prezasedeni. Oziroma prenapolnjeni. Njihove kapacitete so zapolnjene 130-odstotno. Če se bo na sodiščih kaj izcimilo iz afere TEŠ 6, pa se bo ta številka povzpela na 150-odstotno prezasedenost, s tem, da bo v zapore prišlo kar nekaj obsojencev s posebnimi potrebami. Ne drezajmo preveč v občutljivo področje penologije in se po butalsko vprašajmo: »Ali je za prenatrpanost krivo preveliko število kriminalcev, ali premajhno število zaporov?« Eno je gotovo; število zapornikov bi dramatično znižali, če bi bili tako državljani Slovenije kot tudi tujci, ki nas obiskujejo ali pri nas živijo, bolj pošteni. Poštenost je najenostavnejša rešitev za prezasedenost zaporov. A ker ni znakov, ki bi kazali na množično dekriminalizacijo, smo skozi javna občila celo tisti, ki smo zunaj, ujeti v 130-odstotno prezasedenost. Tisti, ki so notri, pa sploh. In ker vemo, da bi bilo potrebnih 30 odstotkov manj zapornikov za 100-odstotno napolnjenost kapacitet, je mogoče trenutno stisko rešiti samo z novimi zapori. Eden takšnih se bo v kratkem odprl na Dobrunjah, saj so ljubljanske zaporniške in priporniške kapacitete presežene dvakratno in upajmo, da se županu Jankoviču ne bo zgodilo enako, kot se je njega dni koprskemu županu Popoviču, ki je takrat novi koprski zapor svečano odprl od znotraj. Kakorkoli; za prenapolnjenost zaporov je menda v veliki meri kriva migrantska kriza, saj se je povečalo število ilegalnih prehodov meje – kar je znotraj schengena nekoliko disfunkcionalna novica. Vse našteto so gola dejstva in v teh zaostrenih razmerah so se odzvali na ministrstvu za pravosodje. Kajti ne le, da ni zaporov, tudi pravosodnih policistov, se pravi ljudi, ki zapornike čuvajo, ni. Menda imajo preslabe plače. Logika slehernika ob tem vprašanju je precej preprosta. V državi, kjer so stanovanja za mlade samo predvolilna floskula, je zgraditi javno nepremičnino, se pravi zapor, praktično nemogoče. Ampak ker jim je v Ljubljani to uspelo, bo zapornik v Dobrunjah bival v celici, za katero bi študent z veseljem plačal 400 evrov plus stroške. Mlada družina recimo bi se dala za »dobrunjsko« ljubljansko kvadraturo mirno zapreti. Družba, ki jo bolj skrbi prezasedenost zaporov kot prezasedenost študentskih domov, ni na najbolj veseli poti. Kar pa spet ne pomeni, da v nekaterih študentskih domovih ne bi potrebovali pravosodnih policistov, da čuvajo tam stanujoče … Povedano še drugače. Karkoli se v naši državi že začne, se vedno na konča na ljubljanskem nepremičninskem trgu. Ker torej kazenske sankcije na nepremičninskem trgu nimajo možnosti, je ministrica Katič naklonjena bolj kreativni rešitvi, ki ne zahteva krmljenja gradbenih baronov z javnim denarjem. »I, če so zapori prepolni, pač spustimo nekaj zapornikov!« Z novelo v zakonodaji o prestajanju kazenskih sankcij bi omogočili, da bi lahko bili določeni zaporniki predčasno izpuščeni iz zapora. Seveda le tisti, ki niso nevarni za družbo; kar nas kot javnost postavlja pred manjšo dilemo, ki se glasi: »Če niso nevarni za družbo, čemu so sploh pristali zaporu?« Novela bo ob možnosti predčasnega izpusta iz zapora dodala tudi novo krajšo formulacijo pri izreku zaporne kazni, ki se je bodo morali odslej držati sodniki. Začne se sicer klasično: »V imenu ljudstva«, konča pa se: »Obsojeni ste na pet let, razen če bo v zaporu gužva!« Otežene bivalne in prostorske razmere v slovenskih zaporih so po naših informacijah v dobršni meri spremenile tudi način obrambe, ki jo uporabljajo odvetniki slovenskih nepridipravov. Zdaj nič več ne iščejo alibijev, ali se sklicujejo na demenco svojih strank, ali pa valijo krivdo na pozabljive tajnice … Po novem so opremljeni z zdravniškimi potrdili, ki zahtevajo, da se mora obsojencu za njegovo mentalno zdravje v zaporu omogočiti vadba bobnov, ali pa vsakodnevna joga, ki od osme do devete zjutraj in od sedemnajste do osemnajste popoldne zahteva pet kvadratov prostora. Sodniki takšne obtožence raje pošljejo domov, kot da še povečujejo gnečo v zaporih. Je pa tudi res, da bomo morali pogledati točno noter v narodov DNK … Kaj se plete med Slovenci in prezasedenostjo. Vsa javna infrastruktura je prezasedena; bolnišnice, domovi za ostarele, zapori, vrtci, šole, avtoceste, morska obala, hoteli in koncerti hrvaških pevcev. Ker nas je živih še kar nekaj generacij, ki smo skusile in preživele prezasedenost vojaških spalnic, planinskih koč, delavskih avtobusov in nogometnih stadionov, bi si upali trditi, da gre pri prezasedenosti zaporov bolj za kaprico, kot za resnični problem ...

Peti i poslednji sagovornik Danice Popović, profesorke Ekonomskog fakulteta u penziji, bio je vladika diseldorfski i cele Nemačke Grigorije. U sedamnaestoj epizodi Radar Foruma, sagovornici su razgovarali o zanimljivim religijskim, kulturnim i društvenim temama, i to s pozicija naizgled suprotstavljenih, a zapravo komplementarnih – profesorka Popović sebe određuje kao bogotražitelja, a vladiku je predstavila kao svešteno lice koje razume i crkvu i laike. „Čovek postavlja ateistička pitanja, ali čim ih postavlja, on traži boga. Pravi ateista bi bio samo neko koga ta tema uopšte ne interesuje. Kad u jevanđelju neki čovek moli Hrista da isceli njegovog sina ili slugu, nisam sada siguran, Hrist ga pita: 'Veruješ li', a on mu odgovori: 'Verujem, gospode, pomozi mom neverovanju.' Neverovatno paradokslano, a istovremeno jako istinito. Kad mi ljudi priđu kao svešteniku i kažu: 'Voleo bih da verujem, ali baš i ne verujem', kažem im: 'Ja isto tako', i onda malo zastanu. Jer, za veru se treba boriti. Za neverovanje se ne treba boriti, ono se uvek javlja samo“, predočava vladika. Na pitanje o položaju žene u crkvi, za koje se često može čuti da je podređen – recimo, žene mogu biti svetice, ali ne i sveštenice, vladika Grigorije je rekao da odgovora bezbroj, ali da nijedan neće biti dostatan. „Moj je utisak da je Hristos, glava i osnivač crkve, ženu podigao na mesto koje joj niko nikad pre njega nije dodelio. Žene su njegove učenice, putuju s njim, uče od njega i podučavaju druge. Na kraju su ostale s njim pod krstom, kad su se čak i apostoli razbežali“, kaže vladika. Više na www.radar.rs

U šesnaestoj epizodi Radar Foruma, profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji Danica Popović ugostila je Peđu Mitrovića, ekonomistu i svog bivšeg studenta, koji je u Narodnoj skupštini Srbije narodni poslanik Stranke slobode i pravde. Razgovarali su o liberalnoj demokratiji, rezultatima liberalnih ekonomskih politika u zapadnim zemljama i nekada socijalističkim državama, ali i o slabostima političkog sistema koji je u poslednjih desetak godina skrojen u Srbiji. Profesorka Popović je upozorila na nesrazmeru između marketinga koje primenjuje vladajuća koalicija, i na njenom čelu predsednik Vučić, i opozicija. Dok vlasti nameću teme i tako stvaraju tenziju u društvu, opozicija, prema njenim rečima, „ne ume da se obraća“. „Kada kontrolišete sve nacionalne frekvencije, a javnosti se obratite godišnje i 300 puta, kada iza sebe imate mašineriju koja se zasniva na državnim parama, kada iz državnog sistema, kroz sisteme plata, zapošljavanja i javnih nabavki finansirate ne samo ljude koji rade za vas, nego celokupan sistem koji radi isključivo u vašem interesu, suprotstavljanje ljudima u opoziciji koji su tu iz ideala i zastupanja vrednosti deluje kao borba Davida i Golijata“, predočio je Mitrović i rekao da je rezultat opozicije, s obzirom na okolnosti, još i povoljan. Poslanik SSP-a i profesorka Popović su diskutovali i o „zamkama srednjeg nivoa razvijenosti“, (ne)očekivanim paralelama između srpske i kineske ekonomije, kao i najvećem problemu privrede Srbije – nedovoljnom razvoju domaće privrede.

Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji, ugostila je u petnaestoj epizodi Radar Foruma, Vesnu Rakić Vodinelić, profesorku prava. Diskutovale su o pravosuđu u Srbiji - dugotrajnim sudskim procesima, neuspehu pravosudnih reformi, političkim uticajima na sudstvo – ali i o rudarenju litijuma, odnosno njegovim pravnim i ekonomskim implikacijama. Govoreći o političkim uplivima u pravosuđe, Rakić Vodinelić je naglasila da se mora razdvojiti politički od stranačkog stava. „Normalno je da sudija, kao i svaki čovek, ima svoje političko mišljenje. Ako se donosi ili menja neki zakon na osnovu koga on sudi, sudovi moraju da imaju pravo da kažu šta o toj promeni misle. Ali ono što je ovde teško razdvojiti, zato što je takva atmosfera napravljena, jeste politički ili pravno-politički stav sudije od stranačkog stava. Jer vi ako ne razmišljate onako kako razmišlja Ministarstvo pravde, vi ste odmah opozicija i gotovo, ti si sudija i ti izražavaš svoj politički stav i sram te bilo. Zabrane koje kod nas postoje su dovoljne – sudija ne sme biti član političke stranke i ono što je vrlo bitno, sudija ne samo da mora da bude suštinski nezavisan, već mora tako i da izgleda, da ostavlja takav utisak. To dvoje kod nas je vrlo teško ispunjivo jer ako niste ulizica ovoj vlasti onda niste nezavisni“, kaže profesorka Rakić Vodinelić. Poredeći situaciju sa eksploatacijom litijuma u Finskoj, na šta se sam predsednik neretko poziva, Rakić Vodinelić je, sa pravnog aspekta, podvukla da je situacija neuporediva. „U Finskoj eksproprijacija nije tako jednostavna kao kod nas, zato što kod nas eksproprijacija za posebne potrebe ide na osnovu specijalnih zakona kao što je bio Zakon o Beogradu na vodi. Dakle, ne obavlja se po opštim zakonima nego po skraćenom postupku koji odgovara onome ko daje dozvolu za određeni objekat, a to je država, a država zna se ko je. I ta garancija u našoj zemlju, s obzirom na iskustva sa leks specijalisima, ne postoji. Drugo, naši propisi o zaštiti životne sredine nisu jednaki propisima EU i bilo čija garancija, pa makar dolazila i od nemačkog kancelara, da će se poštovati pravila EU, pada u vodu kada se zna da su nadležni za zaštitu životne sredine lokalni inspektori. I onda je ostalo da mi verujemo predsedniku republike, koji je diplomirani pravnik, na reč, da će on otići na svako od tih kopova i da će sam vršiti kontrolu“, zaključuje gošća Danice Popović. VIše na www.radar.rs

U četrnaestoj epizodi Radar Foruma, izazivačica Danica Popović, redovna profesorka Ekonomskog fakulteta, ugostila je Ivanku Popović, profesorku Tehnološko-metalurškog fakulteta i nekadašnju rektorku Univerziteta u Beogradu, kao i članicu pokreta "ProGlas“. Otvoreno su govorile o alarmantnim promenama i kritičnim tačkama obrazovnog sistema u Srbiji, ali i o stanju u društvu u celini. Danica Popović je izrazila zabrinutost zbog sveopšte degradacije obrazovnih standarda, ističući kako se i sami nastavnici, suočeni s nasiljem i pritiscima, povlače i snižavaju kriterijume. Ono što dodatno otežava situaciju, nadovezala se Ivanka Popović, jeste i liberalizacija uloge roditelja u obrazovanju. Osvrnule su se i na činjenicu da je u vreme rektorskog mandata Ivanke Popović odbijen i doktorat ministra finansija Siniše Malog. „Mnogo ljudi je učestvovalo u borbi da se do te konačne odluke dođe i to je bilo važno za ugled i dostojanstvo univerziteta. Borba se nastavlja jer se kroz administrativne začkoljice stalno osporava ta odluka. Ma koliko mi bili kritični prema akademskoj zajednici, po ovom pitanju je Univerzitet jedinstven. Ako se slučajno odluka po tom pitanju pomeri izvan, da to može neko drugi da odredi, onda već ne možemo da predvidimo šta će da se desi“, kaže Popović. Profesorke su takođe diskutovale i o uticaju Ruske pravoslavne crkve na našu crkvu, odnosno položaju Bogoslovskog fakulteta, kontroverzama oko iskopavanja litijuma i ulozi “ProGlasa” za koji Ivanka Popović ističe da će nastaviti borbu u kojoj su, uprkos sumnjama, svi članovi jedinstvenog stava. Ivanka Popović naglašava i zabrinutost zbog sve većeg udaljavanja univerziteta od društvenih zbivanja, dok Danica Popović podvlači opasnosti koje donosi instrumentalizacija znanja u političke svrhe.

U novoj epizodi Radar Foruma mišljenja su ukrstili redovni profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu – izazivačica Danica Popović i njen gost Dejan Šoškić, bivši guverner NBS. Danica Popović, poznata po analitičnosti, otpočela je debatu pitanjem kako je došlo do promena u globalnoj ekonomiji, odnosno, zašto se povlačimo iz otvorenosti koja je bila temelj ekonomskog rasta, a što u konačnici preti zatvaranjem privrede? Šoškić je istakao da su vrednosti koje su krasile zapadni svet polako počele da se napuštaju, čak i od strane onih zemalja koje su te vrednosti najviše zagovarale. On ukazuje na zabrinjavajući trend odstupanja od principa slobodne trgovine i poštovanja međunarodnih pravila, što dovodi do destabilizacije globalne ekonomske strukture. “To je zbunjujuće i po pitanju slobodne trgovine, i po pitanju vladavine prava, poštovanja međunarodnih sporazuma…”, ukazuje Šoškić. Popović je naglasila značaj institucionalne stabilnosti navodeći da privreda ne bi trebalo da trpi usled političkih promena. “Mnoge stvari moraju da se rade na odgovarajući način zarad dobrobiti građana nezavisno od toga da li je jedna ili druga politička opcija na vlasti. To je nešto što krasi jednu vrstu stabilnosti i građansko društvo. Neke stvari i vrednosti se postavljaju i doživljavaju od strane građanstva kao nepromenljive konstante u jednom organizovanom društvu. To ne zavisi od slobodne volje, da ne kažem hira - mislim da je to adekvatniji termin za ponašanje pojedinih političara koji misle da mogu naglo i mnogo svojim uverenjem, svojom ličnošću i nekom svojom energijom da menjaju. Dobre države to ne trpe i dobar sistem uvek treba da kanališe političare u pravcu održavanja kvalitetnih vrednosti koje su prethodne generacije ustanovile", jasan je Šoškić. Gosti Radar Foruma kritikovali su sa ekonomskog stanovišta i sankcije Rusiji, osvrnuli se na ulogu dolara i SAD-a u trenutnim globalnim odnosima, kao i na sve veću prisutnost Kine. Takođe su se dotakli i pitanja kompetencije kadra u Narodnoj banci Srbije i kako ona utiče na ekonomsku politiku zemlje. Više na radar.rs.

U romanu građenom od fragmenata i različitih diskurza, u kojima kao da su se na trenutak susreli G. G. Márquez, Danijel Dragojević i čitavo društvance autora otočke dionice i zajedno sjeli ispred lokalnog dućana da malo proćakulaju, čitamo priču o Mare i Petru, o Didi koji je napisao knjigu o svojim putovanjima, o živima i mnogo više mrtvima koji su prošli kroz njihov i otočki život. Neke je od njih susrela zapisivačica, o nekima slušamo od tri nonice što i dandanas sjede na klupi pored vrulje, a neki su dio otočke povijesti, zabilježene i vezane uz glavnu fabularnu dionicu. Otok je u ovome romanu pozornica na kojoj se živi i umire, likovi koji se na njoj izmjenjuju uobličavaju fragmente sjećanja, čežnje, ljubavi, odlazaka, usamljenosti, prolaznosti… U romanu Lore Tomaš svakako je riječ o sto godina samoće, koja se prenosi s generacije na generaciju i dolazi do aktera koji se svojim pričama izdvajaju od kolektiviteta otoka, stavljeni u razne, svoje i tuđe, scenarije. Ovo je roman kolaž o otoku kolažu, atmosferičan i gust, u kojem i praznine imaju značenje, roman kakav još niste čitali. Režija i dramatizacija: Hana Veček, tonmajstor: Tomislav Šamec, glazbeni dramaturg: Maro Market, igrali su: Marija Škaričić, Senka Bulić, Doris Šarić Kukuljica, Siniša Popović, Nikša Butijer i Alen Šalinović

U romanu građenom od fragmenata i različitih diskurza, u kojima kao da su se na trenutak susreli G. G. Márquez, Danijel Dragojević i čitavo društvance autora otočke dionice i zajedno sjeli ispred lokalnog dućana da malo proćakulaju, čitamo priču o Mare i Petru, o Didi koji je napisao knjigu o svojim putovanjima, o živima i mnogo više mrtvima koji su prošli kroz njihov i otočki život. Neke je od njih susrela zapisivačica, o nekima slušamo od tri nonice što i dandanas sjede na klupi pored vrulje, a neki su dio otočke povijesti, zabilježene i vezane uz glavnu fabularnu dionicu. Otok je u ovome romanu pozornica na kojoj se živi i umire, likovi koji se na njoj izmjenjuju uobličavaju fragmente sjećanja, čežnje, ljubavi, odlazaka, usamljenosti, prolaznosti… U romanu Lore Tomaš svakako je riječ o sto godina samoće, koja se prenosi s generacije na generaciju i dolazi do aktera koji se svojim pričama izdvajaju od kolektiviteta otoka, stavljeni u razne, svoje i tuđe, scenarije. Ovo je roman kolaž o otoku kolažu, atmosferičan i gust, u kojem i praznine imaju značenje, roman kakav još niste čitali. Režija i dramatizacija: Hana Veček, tonmajstor: Tomislav Šamec, glazbeni dramaturg: Maro Market, igrali su: Marija Škaričić, Senka Bulić, Doris Šarić Kukuljica, Siniša Popović, Nikša Butijer i Alen Šalinović

U romanu građenom od fragmenata i različitih diskurza, u kojima kao da su se na trenutak susreli G. G. Márquez, Danijel Dragojević i čitavo društvance autora otočke dionice i zajedno sjeli ispred lokalnog dućana da malo proćakulaju, čitamo priču o Mare i Petru, o Didi koji je napisao knjigu o svojim putovanjima, o živima i mnogo više mrtvima koji su prošli kroz njihov i otočki život. Neke je od njih susrela zapisivačica, o nekima slušamo od tri nonice što i dandanas sjede na klupi pored vrulje, a neki su dio otočke povijesti, zabilježene i vezane uz glavnu fabularnu dionicu. Otok je u ovome romanu pozornica na kojoj se živi i umire, likovi koji se na njoj izmjenjuju uobličavaju fragmente sjećanja, čežnje, ljubavi, odlazaka, usamljenosti, prolaznosti… U romanu Lore Tomaš svakako je riječ o sto godina samoće, koja se prenosi s generacije na generaciju i dolazi do aktera koji se svojim pričama izdvajaju od kolektiviteta otoka, stavljeni u razne, svoje i tuđe, scenarije. Ovo je roman kolaž o otoku kolažu, atmosferičan i gust, u kojem i praznine imaju značenje, roman kakav još niste čitali. Režija i dramatizacija: Hana Veček, tonmajstor: Tomislav Šamec, glazbeni dramaturg: Maro Market, igrali su: Marija Škaričić, Senka Bulić, Doris Šarić Kukuljica, Siniša Popović, Nikša Butijer i Alen Šalinović

U romanu građenom od fragmenata i različitih diskurza, u kojima kao da su se na trenutak susreli G. G. Márquez, Danijel Dragojević i čitavo društvance autora otočke dionice i zajedno sjeli ispred lokalnog dućana da malo proćakulaju, čitamo priču o Mare i Petru, o Didi koji je napisao knjigu o svojim putovanjima, o živima i mnogo više mrtvima koji su prošli kroz njihov i otočki život. Neke je od njih susrela zapisivačica, o nekima slušamo od tri nonice što i dandanas sjede na klupi pored vrulje, a neki su dio otočke povijesti, zabilježene i vezane uz glavnu fabularnu dionicu. Otok je u ovome romanu pozornica na kojoj se živi i umire, likovi koji se na njoj izmjenjuju uobličavaju fragmente sjećanja, čežnje, ljubavi, odlazaka, usamljenosti, prolaznosti… U romanu Lore Tomaš svakako je riječ o sto godina samoće, koja se prenosi s generacije na generaciju i dolazi do aktera koji se svojim pričama izdvajaju od kolektiviteta otoka, stavljeni u razne, svoje i tuđe, scenarije. Ovo je roman kolaž o otoku kolažu, atmosferičan i gust, u kojem i praznine imaju značenje, roman kakav još niste čitali. Režija i dramatizacija: Hana Veček, tonmajstor: Tomislav Šamec, glazbeni dramaturg: Maro Market, igrali su: Marija Škaričić, Senka Bulić, Doris Šarić Kukuljica, Siniša Popović, Nikša Butijer i Alen Šalinović

U romanu građenom od fragmenata i različitih diskurza, u kojima kao da su se na trenutak susreli G. G. Márquez, Danijel Dragojević i čitavo društvance autora otočke dionice i zajedno sjeli ispred lokalnog dućana da malo proćakulaju, čitamo priču o Mare i Petru, o Didi koji je napisao knjigu o svojim putovanjima, o živima i mnogo više mrtvima koji su prošli kroz njihov i otočki život. Neke je od njih susrela zapisivačica, o nekima slušamo od tri nonice što i dandanas sjede na klupi pored vrulje, a neki su dio otočke povijesti, zabilježene i vezane uz glavnu fabularnu dionicu. Otok je u ovome romanu pozornica na kojoj se živi i umire, likovi koji se na njoj izmjenjuju uobličavaju fragmente sjećanja, čežnje, ljubavi, odlazaka, usamljenosti, prolaznosti… U romanu Lore Tomaš svakako je riječ o sto godina samoće, koja se prenosi s generacije na generaciju i dolazi do aktera koji se svojim pričama izdvajaju od kolektiviteta otoka, stavljeni u razne, svoje i tuđe, scenarije. Ovo je roman kolaž o otoku kolažu, atmosferičan i gust, u kojem i praznine imaju značenje, roman kakav još niste čitali. Režija i dramatizacija: Hana Veček, tonmajstor: Tomislav Šamec, glazbeni dramaturg: Maro Market, igrali su: Marija Škaričić, Senka Bulić, Doris Šarić Kukuljica, Siniša Popović, Nikša Butijer i Alen Šalinović

Saša Popović je gost Vladimira Stankovića u 150. epizodi podcasta Biznis Priče. Kako od freelancera do firme od 800 zaposlenih? Da li su priče o uspehu uprkos teškom odrastanju moguće i u Srbiji? Zašto treba da se ugledamo na Singapur umesto na Indiju? Koliko knjiga napisana o svojoj kompaniji znači za njeno dalje poslovanje? Ovo su neke od tema o kojima smo razgovarali sa našim današnjim gostom, Sašom Popović ⭐️ Partneri podcasta:

Gost 168. epizode podkasta Pod kapicom bio je Miloš Saković, selektor U18 vaterpolo reprezentacije Srbije. Tema emisije bila je srebrna medalja na tek završenom Svetskom prvenstvu u Argentini. Saković se prvo osvrnuo na finalni poraz od Mađarske, gde su ekipa i stručni štab podbacili, a bez želja da traži opravdanje kasnije tokom emisije pričao je o sudiji učesniku finala na koga su sa pravom pritužbe imali i iz hrvatskog tabora…Kako su izgledale pripreme do Argentine, saradnja sa Nikolom Rađenom i Milošem Popovićem, koliko je teško reći mladom igraču da je otpao sa spiska, zašto nije bilo Luke Boškovića… Najbolje i najlošije utakmice na turniru, 8:0 protiv Crne Gore, učinak MVP turnira Krstića i šta čeka momke u periodu koji sledi, da li Srbija ili Mađarska imaju bolju poziciju kad je u pitanju pojedinačni kvalitet igrača kadrih da se u skorije vreme nađu u seniorskom državnom timu…Organizacija turnira, s čime se sve suočavao tim, poseta, život u Argentini, sa akcentom na niske temperature :slightly_smiling_face: I srebrni juniori su imali pitanja za svog selektora, koji je pred kraj pričao o Valisu gde radi kao trener prvog tima i šansama Srbije na Olimpijskim igrama…Kupite naše majice, knjige i podržite nas na: https://shop.infinitylighthouse.com Postanite član na YouTube-u: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinPodržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/infinitylighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

Tokratno epizodo oddaje Radio Ga Ga – nova generacija bodo prevzeli kar štirje bivši in aktualni župani, ki so si za to priložnost nadeli ime New Svinj Quartet. Janković, Popovič, Kangler in Pojbič bodo tako gostili Uroša Slaka, ki se bo z Robertom Golobom in kmeti pogovarjal o prehranski samozadostnosti, sprejemali bodo klice znanih domačih in tujih prodajalcev v novi rubriki Mali oglasi – Razprodaja Slovenije in obiskali Kavarno Zeleni prehod, v kateri Milka prodaja že skoraj legalno robo. Seveda bomo šli tudi v Luko Koper, kjer bo protestne pesmi bral Boris A. Novak, prisluhnili prometnemu poročilu Kanglerja in Rožmarina, vmes pa seveda izvedeli tudi, kateri župan ima najdaljšega in kateri najvišjega – stolp seveda. Vse to in verjetno še kaj v petek malo po deseti na Prvem.

Filmy sú môj život, každý deň jeden pozerám. ⁠Momentálne sa súdime s americkou firmou, ktorá nám ukradla námet z hororu a urobila počítačovú hru. ⁠⁠Žil som s priateľkou v Toskánsku v kláštore s freskami. ⁠Keď som na Sicílii zmenil kaviareň, majiteľ pôvodnej to vnímal ako zradu a kričal po mne. ⁠Keď ti dám pšenicu, tak ti bude pizza stáť! - tip od Sávu: seriál "Shogun" - tip od Mišky: kniha "Jennette McCurdy - I'm Glad My Mom Died" - tip od Števka: seriál "Ripley" Podcasty ZAPO vám tento tyždeň prináša MTBIKER  https://www.mtbiker.sk/  - najväčší bike web na Slovensku. Vražedné psyché NAŽIVO, 25. mája priamo pod Chodníkom v korunách stromov s neopakovateľným výhľadom na Belianske Tatry v Bachledovej Doline! Vstupenky na  https://bachledka.sk/vrazedne-psyche-nazivo-v-bachledke  alebo na  www.zapotour.sk  Podcasty by ZAPO môžeš počúvať už aj na Youtube a nezabudni nám dať odber  https://www.youtube.com/@ZAPOTV  Produkcia @marakua_passionpodcast by ZAPO @zapoofficial 

Radnja romana smještena je u razdoblje grčke kolonizacije Jadrana te govori o susretima kultura, o međuodnosu s domicilnim stanovništvom i asimilaciji doseljenika na području sirakuške kolonije na otoku Visu (Issa). Pritom se kao likovi u romanu, uz roba Kaliju i fiktivnog Vjetropira, pojavljuju i pojedine životinje. Roman pripovijeda priču o egipatskoj mački Miu koja u 4. stoljeću prije naše ere sa grčkim kolonizatorima dolazi na Jadran i svjedoči osnutku grada Isse (današnjeg Visa). Miu je pri tome prva mačka na Jadranu, a roman, uz ostalo, osvjetljava postojanje životinjske po-vijesti, te neraskidive povezanosti brodskih migracija i povijesti mačaka. Suživot s prirodom istaknuti je motiv romana, a vrijednost tog suživota očituje se u razvoju kompleksnoga odnosa prema okolišu koji nas okružuje. Istovremeno povijest i fikcija, bajka i intimistička studija ovaj roman osvaja od prvih rečenica pa je tako zasluženo našao mjesto i u ciklusu radijskih emisija Radio roman ovoga puta u deset nastavaka kroz dva tjedna. Apdaptacija : Ivana Gudelj, režija : Stephanie Jamnicky U glavnim ulogama: Siniša Popović, Alma Prica, Lovro Juraga, Goran Grgić, Dražen Šivak, Jelena Miholjević, Slavko Juraga i drugi.

Radnja romana smještena je u razdoblje grčke kolonizacije Jadrana te govori o susretima kultura, o međuodnosu s domicilnim stanovništvom i asimilaciji doseljenika na području sirakuške kolonije na otoku Visu (Issa). Pritom se kao likovi u romanu, uz roba Kaliju i fiktivnog Vjetropira, pojavljuju i pojedine životinje. Roman pripovijeda priču o egipatskoj mački Miu koja u 4. stoljeću prije naše ere sa grčkim kolonizatorima dolazi na Jadran i svjedoči osnutku grada Isse (današnjeg Visa). Miu je pri tome prva mačka na Jadranu, a roman, uz ostalo, osvjetljava postojanje životinjske po-vijesti, te neraskidive povezanosti brodskih migracija i povijesti mačaka. Suživot s prirodom istaknuti je motiv romana, a vrijednost tog suživota očituje se u razvoju kompleksnoga odnosa prema okolišu koji nas okružuje. Istovremeno povijest i fikcija, bajka i intimistička studija ovaj roman osvaja od prvih rečenica pa je tako zasluženo našao mjesto i u ciklusu radijskih emisija Radio roman ovoga puta u deset nastavaka kroz dva tjedna. Apdaptacija : Ivana Gudelj, režija : Stephanie Jamnicky U glavnim ulogama: Siniša Popović, Alma Prica, Lovro Juraga, Goran Grgić, Dražen Šivak, Jelena Miholjević, Slavko Juraga i drugi.

Radnja romana smještena je u razdoblje grčke kolonizacije Jadrana te govori o susretima kultura, o međuodnosu s domicilnim stanovništvom i asimilaciji doseljenika na području sirakuške kolonije na otoku Visu (Issa). Pritom se kao likovi u romanu, uz roba Kaliju i fiktivnog Vjetropira, pojavljuju i pojedine životinje. Roman pripovijeda priču o egipatskoj mački Miu koja u 4. stoljeću prije naše ere sa grčkim kolonizatorima dolazi na Jadran i svjedoči osnutku grada Isse (današnjeg Visa). Miu je pri tome prva mačka na Jadranu, a roman, uz ostalo, osvjetljava postojanje životinjske po-vijesti, te neraskidive povezanosti brodskih migracija i povijesti mačaka. Suživot s prirodom istaknuti je motiv romana, a vrijednost tog suživota očituje se u razvoju kompleksnoga odnosa prema okolišu koji nas okružuje. Istovremeno povijest i fikcija, bajka i intimistička studija ovaj roman osvaja od prvih rečenica pa je tako zasluženo našao mjesto i u ciklusu radijskih emisija Radio roman ovoga puta u deset nastavaka kroz dva tjedna. Apdaptacija : Ivana Gudelj, režija : Stephanie Jamnicky U glavnim ulogama: Siniša Popović, Alma Prica, Lovro Juraga, Goran Grgić, Dražen Šivak, Jelena Miholjević, Slavko Juraga i drugi.

Novih pet epizoda: Radnja romana smještena je u razdoblje grčke kolonizacije Jadrana te govori o susretima kultura, o međuodnosu s domicilnim stanovništvom i asimilaciji doseljenika na području sirakuške kolonije na otoku Visu (Issa). Pritom se kao likovi u romanu, uz roba Kaliju i fiktivnog Vjetropira, pojavljuju i pojedine životinje. Roman pripovijeda priču o egipatskoj mački Miu koja u 4. stoljeću prije naše ere sa grčkim kolonizatorima dolazi na Jadran i svjedoči osnutku grada Isse (današnjeg Visa). Miu je pri tome prva mačka na Jadranu, a roman, uz ostalo, osvjetljava postojanje životinjske po-vijesti, te neraskidive povezanosti brodskih migracija i povijesti mačaka. Suživot s prirodom istaknuti je motiv romana, a vrijednost tog suživota očituje se u razvoju kompleksnoga odnosa prema okolišu koji nas okružuje. Istovremeno povijest i fikcija, bajka i intimistička studija ovaj roman osvaja od prvih rečenica pa je tako zasluženo našao mjesto i u ciklusu radijskih emisija Radio roman ovoga puta u deset nastavaka kroz dva tjedna. Apdaptacija : Ivana Gudelj, režija : Stephanie Jamnicky U glavnim ulogama: Siniša Popović, Alma Prica, Lovro Juraga, Goran Grgić, Dražen Šivak, Jelena Miholjević, Slavko Juraga i drugi.

Marko Popović, bivši košarkaš Vojvodine, Sloge, Ergonoma, novi je gost Jao Mile podcast-a. Roðen u Sarajevu, a u Kragujevac prelazi početkom rata 1992 godine. U Kragujevcu počinje da trenira košarku koja kasnije postaje njegov poziv. Kroz karijeru je nastupao u Srbiji, Grckoj, Poljskoj, Gruziji, Španiji, Tunisu, Iranu. Sada se bavi proizvodnjom rakije pod nazivom SKASKA! Thumbnail designer:https://instagram.com/design33_mk?igshid=MzRlODBiNWFlZA==Pratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_podcast/Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilic00:00:00 Početak 00:00:40 Marko Popović00:04:10 Skaska00:21:40 Košarka 00:24:40 Dubai00:27:15 KLS00:32:00 Odrastanje 00:37:00 Maštanja 00:40:50 Senirska košarka00:46:15 Beograd 00:56:00 Povreda01:00:00 Nikšić01:04:40 Niš01:08:00 Srpska Bolonja/Atina 01:13:45 Vlade Ðurović01:20:00 Ernes Raðen01:23:20 Milan Minić01:28:20 Grčka 01:32:10 Tunis 01:42:00 Gruzija 01:51:30 Poljska01:58:45 Najtezi protivnik02:01:50 BiH repka02:09:30 Razmišljanje o kraju02:12:20 Plan za posle02:16:50 Najteži moment 02:19:10 Šta je košarka donela02:23:30 Savet za mlade02:28:20 Top 5 saigračaThumbnail designer:https://instagram.com/design33_mk?igshid=MzRlODBiNWFlZA==Pratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_podcast/Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGost: Marko PopovićDatum: 10. April  2024. Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse#jaomilepodcast #markopopovic #kkpartizan #skaska #darkomilicic #nba #crvenazvezda #nikolajokic #abaliga #jokic #bogdanovic #euroleague #doncic #nikolatopic #delijesever

Dragan Popović je gost Vladimira Stankovića u 140. epizodi podcasta Biznis priče. ⭐️ Partneri podcasta:

"Ne postoji ništa na svetu što danas cenim više nego svoje vreme." U 254. epizodi Pojačala gošća Ivana Minića je Ana Popović, osnivačica i vlasnica brenda Popović Shoes i žena sa zanimljivom razvojnom pričom koja je počela prodajom sladoleda, nastavila se u event-planning industriji i korporativnom životu da bi na kraju bila krunisana na neočekivani način - ulaskom u brend visoko-kvalitetnih originalnih zanatski proizvedenih cipela koje oduševljavaju kupce na internetu već godinama. Teme u epizodi: - Uvod - Početak razgovora - Kad porastem biću... - Rano obrazovanje - Studentski dani - Izgradnja karijere - Novi život u Americi - Zašto smo se vratili - Ulazak u biznis sa cipelama - Ključni trenuci - Naučene lekcije Realizacija Pojačalo podkasta ne bi bila moguća bez naših izuzetnih partnera: - Kompanija Epson koja je vodeći svetski proizvođač projektora i štampača za sve namene: https://www.epson.rs/sr_RS - Kompanija Orion telekom provajtera najbrže internet infrastrukture u Srbiji sa preko 30 godina iskustva: https://oriontelekom.rs Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3uCMb2Q Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Vladimir Popović je gost Vladimira Stankovića u 133. epizodi podcasta Biznis priče. Biznis priče konferencija 3. i 4. aprila 2024. u Novom Sadu. ⏰ Obezbedi kartu na vreme https://bit.ly/3velZeJ ⭐️ Partneri podcasta:

Filip Popovič pracoval ve velkých firmách jako Avast nebo Google i ve velkých investičních a private equity firmách jako Penta, Wood & Company nebo Enern. Deset let prý ale čekal na příležitost, jaká se mu naskytla v Grouponu. Je totiž součástí unikátního byznysového příběhu z Česka, kteří píší investoři kolem Dušana Šenkypla z Pale Fire Capital. Rozhodli se investovat několik miliard do kdysi slavného slevového portálu Groupon, kterému v posledních letech došel dech a propadly se mu tržby i jeho hodnota na burze. Čeští investoři v tom ale spatřili příležitost, koupili jeho akcie a nakonec se rozhodli, že převezmou jeho řízení. Chcete se také přidat do výzvy, kterou Češi v Grouponu přijali? Podívejte se na volná místa na www.groupon.cc.cz—Sledujte i další podcasty z dílny CzechCrunch, které najdete na cc.cz/podcasty. Spoiler (film a lifestyle) Město (architektura, urbanismus, veřejný prostor a klíčové stavby) TechCast (technologie a vše okolo nich) Od 9 do 5 (recruitment, osobní rozvoj, konflikty na pracovišti a předsudky) Rosteme (rady v seberozvojových knihách) CC Podcast (příběhy úspěšných českých podnikatelů) Navštivte nás i na webu cc.cz, kde pro vás každý pokrýváme témata, která hýbou Českem a světem.Twitter – LinkedIn – Instagram – Facebook

"Vlada se oseća ugoženom. Ne može da kontroliše situaciju. Nezadovoljstvo građana je ogromno i sve teže smiruju te stvari, a odgovor autoritarne vlasti je još više nasilja, pritiska i straha", ocenio je Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku, gostujući u emisiji "Iza vesti".

Vuk Popović, najstariji DEBITANT u KLS a ujedno i vlasnik KK Čačak 94 Quantox, novi je gost Jao Mile podcast-a! Entuzijasta koji svoje preduzetničke sposobnosti iz ljubavi prema košarci prenosi na NJIHOV klub. Ima MASTER plan za košarku u Čačku! Takmičar velikog srca! ❤️Uživajte u razgovoru! 00:00:00 Početak 00:01:06 Subscribe 00:01:15 Predstavljanje gosta00:02:15 Klub je nešto naše 00:04:05 Čačak sa PET klubova00:08:50 Ljubav i takmičenje 00:10:57 Uspesi kluba00:12:45 Organizacija kluba00:17:35 Nameštanje u KLS00:21:55 Brendiran BUS00:25:00 Nema termina u Čačku00:45:50 Odrastanje00:52:33 Posao 00:58:00 Radim ovo za svoju dušu 00:59:50 Proces stvaranja 01:07:00 Savet za mlade 01:10:00 Put na NBA finale01:17:40 SP Manila01:18:45 Veliko ❤️ HVALA! Join this channel to get access to perks:https://www.youtube.com/channel/UCtcmRUuJVYYbyfi__I_JBnA/joinThumbnail designer:https://instagram.com/design33_mk?igshid=MzRlODBiNWFlZA==Pratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_podcast/Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGost: Vuk PopovićDatum: 18. oktobar 2023.Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse#jaomilepodcast #cacak94 #quantox #nikolajokic #vukpopovic #popović #crvenazvezda #srbija #nba #kosarka #abaliga #jokic #bogdanovic #partizan #cacak  #klsrb

Ove nedelje se desilo da čak tri člana POPkasta gledaju istu seriju. Pričali smo o tome da li je Bekam stvarno tolika faca, koja serija je baš dobra ekranizacija jedne igre, zašto filmovi Vesa Andersona ne prijaju svima (i koje ipak treba pogledati), šta je BlackPink a šta Black Pumas, kako je jedan lik iz šume postao glavna YouTube senzacija i šta smo sve propustili na BITEF-u. Najavljujemo koncert Rammsteina u Beogradu i retrospektivnu izložbu Miće Popovića u Galeriji SANU. Sa nama je ponovo Converse, koji je ovaj put spremio posebne akcije i popuste za svoje kupce u online prodavnici

Bojan Popović, bivši reprezentativac i vice šampion Evrope 2009. u Poljskoj, novi je gost Jao Mile podcasta.Mnogo tema je bilo za razgovor, od trenutne uloge u KSS, početka košarkaške karijere do odluke za sportsku penziju.Uživajte u razgovoru!Ukoliko želite da podržite i pomognete naš rad možete to učiniti preko PayPal-a u linku ispodPayPalhttps://www.paypal.com/paypalme/jaomilepodcastPratite nas na društvenim mrežama!Instagramhttps://www.instagram.com/jaomile_podcast/Facebook https://www.facebook.com/JAOMILEPODCASTTikTokhttps://www.tiktok.com/@jaomile_podcastTwitter https://twitter.com/mileilicGosti: Bojan PopovićDatum: 21. jun  2023.Autor i domaćin: Mile IlićLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse#jaomilepodcast #crvenazvezda #podcast #reprezentacija #kkpartizan #bojanpopovic #popović #bojan #nikolajokic #abaliga #srbija #kls #kosarka #uspeh #fmp

The Concept Of Ius In Aquinas Analysis Of Texts And Sources | Petar Popović by Angelicum Thomistic Institute

Glumica, voditeljka, avanturistkinja Hristina Popović, mama jedanaestogodišnje devojčice, opisala je svoj odnos sa ćerkom, koji bi za većinu porodica u Srbiji, bio u najmanju ruku neuobičajan, a o krivici nije mnogo razmišljala, dok se sa pomenutom temom nije susrela u našem podkastu. Njih dve su drugarice i razgovaraju o svemu, ali zna se ko je mama, a ko ćerka. Kako joj je dete raslo, Hristina nije bila svesna one klasične savesti koja "grize" i proganja majke koje neprestano razmišljaju o tome šta su uradile "kako ne treba", "kakve će posledice prouzrokovati njihov odnos prema detetu", i tome slično. Ipak, i kada je krivica izlazila iz senki, Hristina je naučila sa njom da se nosi. Konstantno preispitivanje, međutim, ne dovodi nas do rešenja, već samo srljamo u još veći ambis nedoumica i dilema, a krivica o nedovoljno dobro obavljenom poslu u vaspitanju deteta, zapravo je naša stalna težnja ka savršenstvu, pa i po pitanju roditeljstva, objasnila je Nikolina Milosavljević, dečja psihološkinja, psihoterpeut i praktičar terapije igrom.