Podcasts about ekonomija

Donald Trump je ostvario svoje prijetnje i uveo drastične carine na proizvode iz cijelog svijeta. Mnogi se sada pribojavaju propasti globalnog ekonomskog poretka, opće recesije i gubitka teško stečenog blagostanja. Carine bi posebno mogle pogoditi izvozne sile poput Njemačke. Nenad Kreizer razgovara s analitičarem iz DGAP-a Filipom Medunićem i reporterom Filipom Slavkovićem o tome kako bi Trumpove carine mogle utjecati na svakodnevicu u Njemačkoj i Europi. Von Nenad Kreizer.

Spomnimo, da letos obhajamo 1700 let od nastanka nicejske veroizpovedi, ki so jo napisali leta 325, dopolnili leta 381 ter dokončno zapečatili leta 431. Končno jo poznamo kot nicejsko-carigrajsko veroizpoved. Ta izpoved se začne z besedo VERUJEM. To je prva beseda veroizpovedi. Beseda, ki izraža ne le intelektualno prepričanje, ampak temeljno zaupanje in predanost. Toda ali je vera danes še smiselna? Jo sploh še potrebujemo? Za razlago vesolja ne potrebujemo več 1Mz knjige, ker imamo znanost. Za obvladovanje vremena ne potrebujemo več molitve; imamo tehnologijo. Za preprečevanje zlorabe oblasti ne potrebujemo več prerokov, temveč imamo volitve. Za dosego blaginje ne potrebujemo več blagoslovov; imamo ekonomiste. Če zbolimo, ne gremo več k duhovniku, ampak k zdravniku. Če čutimo krivdo, ne potrebujemo več spovedi; lahko gremo k psihoterapevtu. Če smo depresivni, ne potrebujemo več Svetega pisma, ampak lahko vzamemo prozac. In če iščemo odrešitev, lahko gremo v nakupovalno središče, kjer lahko kupimo srečo po zelo ugodni ceni. Kdo torej potrebuje vero? Vera ostaja nepogrešljiva, tudi v času, ko znanost, tehnologija in napredek ponujajo odgovore na mnoge praktične potrebe in izzive človeštva. Znanost nam lahko pove, kako stvari delujejo, ne more pa odgovoriti na najgloblje vprašanje: zakaj smo tukaj. Tehnologija lahko olajša življenje, ne more pa nas naučiti, kako osmisliti življenje. Ekonomija lahko ustvarja blaginjo, ne more pa nasititi naše duhovne lakote. Vera je odgovor na tista vprašanja, ki presegajo meritve in formule. Kdo smo? Zakaj obstajamo? Kaj je smisel življenja? Znanost nam lahko pove, kako so nastali naši nagoni, toda vera nas uči, kako jih usmerjati. Znanost lahko razloži kozmične pojave, vendar vera išče smisel v njih. Vera daje okvir, v katerem lahko razumemo svoje bivanje, prepoznamo svoje poslanstvo in gradimo odnose z drugimi ter z Bogom. Čeprav se zdi, da je vera v modernem svetu potisnjena ob rob, ostaja temeljna za naše razumevanje življenja. Znanost bo morda nekega dne odgovorila na vsa tehnična vprašanja, toda vprašanja o pomenu, vrednotah, ljubezni in večnosti bodo ostala. Vera je naš odgovor na te globoke skrivnosti, naš most k neizrekljivemu. Ko izrečemo besedo Verujem, vstopamo v povsem nov svet odnosov. Odnosov, ki se pletejo v samem srcu Trojice – med Očetom, Sinom in Svetim Duhom. Sveti Duh, ki ga cerkveni očetje razlagajo kot ljubezen med Očetom in Sinom, je tista moč, ki nas po zakramentu krsta priteguje v ta neizrekljivi ples Trojice. Izpoved vere ni samo dogmatična trditev, ampak osebna odločitev, da vstopimo v Božje življenje – v dinamiko ljubezni. Po Svetem Duhu nas Bog vabi v ta odnos, da postanemo otroci Očeta, bratje in sestre Sina ter nosilci Božje ljubezni v svetu. Kot je dejal neki pisatelj »Vera je začetek. Ne smemo se igrati z njo: jo imeti, je ne imeti več; treba je vstopiti v to kripto – cerkveno in osebno, kjer vre živa voda, in stopiti iz nje in vse razdeliti …« VSE RAZDELITI! VERUJEM TO? JAZ VERUJEM!

Provjeravaju se posljednja ispitivanja javnog mnijenja, analiziraju posljednja TV sučeljavanja političara. Njemačka je spremna za prijevremene parlamentarne izbore 23. veljače. Tko god će nakon izbora zasjesti na čelo Njemačke, a ispitivanja ukazuju na to da bi to mogao biti Friedrich Merz, njega čeka mnogo posla u društvenoj i ekonomskoj konsolidaciji zemlje. Nenad Kreizer razgovara s reporterom Filipom Slavkovićem i s ekonomistom Damirom Novotnyjem o Njemačkoj u izbornoj groznici. Von Nenad Kreizer.

V epizodi 168 je bil dr. Aleš Gabrič, raziskovalec novejše slovenske politične, kulturnopolitične in kulturne zgodovine. V epizodi se dotakneva naslednjih tematik: Zgodovina in njena fascinacija Nelogičnosti v zgodovini Ekonomija in politika v zgodovini Vloga jezika in komunikacije Kultura in identiteta Razvoj slovenske kulture in jezika ============= Obvladovanje matematike je ključ do odklepanja neštetih priložnosti v življenju in karieri. Zato je Klemen Selakovič soustvaril aplikacijo Astra AI. Ta projekt uteleša vizijo sveta, kjer se noben otrok ne počuti neumnega ali nesposobnega. Kjer je znanje človeštva dostopno vsakomur. Pridruži se pri revoluciji izobraževanja s pomočjo umetne inteligence. https://astra.si/ai/  

U velikim kompanijama često se srećemo sa dugačkim, rogobatnim titulama, takozvanim C-level menadžmentom, a zapravo i ne znamo šta se sve krije iza tih titula, koliko odgovornosti, sposobnosti, znanja i iskustva… U razgovoru sa Marijom Popović, Chief Operating Officer-om u kompaniji Ananas, objasnili smo šta sve njena titula pokriva i koje su to sve osobine potrebne da biste u korporativnom svetu došli do jedne ovakve, C-level uloge. Naravno, Ananas nije obična kompanija već je korporativni startup, poseduje strukturu i uređenost kompanije ali i fleksibilnost jednog startup-a. Kako se vodi preko desert različitih timova, kako se koordinira tako šarenim spektrom uloga, te kako uopšte danas razvijati karijeru, opstati i uspeti u dinamičnom okruženju digitalne ekonomije, a sve vreme trudeći se da budete tržišni lideri, saznali smo u jednom inspirativnom razgovoru sa Marijom čija energija, entuzijazam i iskustvo se osete u svakoj izrečenoj rečenici. Marija Popović, Chief Operating Officer @ Ananas E-commerce https://www.linkedin.com/in/marija-popovic-3b689929/ Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Marijin profesionalni razvojni put - Preokret: dolazak u Ananas - Korporativni startup, šta to zapravo znači i koji su sledeći koraci kako bi Ananas postao korporacija? - šta je to što jedan Chief Operating Officer u Ananasu zapravo radi? - Digitalna ekonomija i promene koje nameće: i da li je neophodno praviti ekosistem, a ne baviti se samo jednim delom poslovanja? - Važnost edukacije tržišta - Ekonomija obima: širenje na druga tržišta - Koje su osnovne odlike ljudi koji rade u korporativnim startapovima? Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: Partneri podkasta: - Raiffeisen banka - https://www.raiffeisenbank.rs/ Digitalne usluge Raiffeisen banke koje preporučujemo za mala i srednja preduzeća: https://bit.ly/4gJMBqs - Kompanija NIS - https://www.nis.rs/ - Ananas - https://ananas.rs/ - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ U Ideinoj online prodavnici unesite promo kod 1000digitalk i očekuje vas 1.000 dinara popusta prilikom vaše online kupovine! Prijatelj podkasta: - BiVits ACTIVA Brain Level Up Booster - https://bivits.com/proizvod/brain-level-up/ Kada želiš da živiš i radiš na višem nivou, uzmi BiVits Brain Level Up za više energije i bolju koncentraciju tokom dana! - Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige "Tok gotovog novca" izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Dr Marko Jovašević je lekar i psihoterapeut. Problemi sa kojima se najčešće bavi, kroz sistemski pristup, su problemi povezani sa emocijama, bračni, porodični i ljubavni problemi, kao i problemi koji se ispoljavaju kroz simptome kao što su anksioznost, depresivne epizode i fobije. _______________________________________________________________________________________________

Podaci nam danas mogu pružiti neverovatne uvide kada su u pitanju korisnici naših proizvoda ili usluga, a kada se ukrste podaci iz više izvora, pa se tu primene principi bihevioralne ekonomije, dolazi zaista do neverovatnih rezultata. Sagovornik u novoj epizodi Digitalk podcasta nam je bio jedan od najvećih stručnjaka kada je u pitanju upotreba podataka u marketingu, Goran Tintor, Head of Marketing Data Intelligence u kompaniji Direct Media United Solutions. U veoma pitkom razgovoru kroz neverovatne primere, Goran nam je približio oblast bihevioralne ekonomije i njenu praktičnu primenu u marketingu. Kao bonus, Goran je sastavio listu resursa koji vam mogu pomoći da dublje uronite u oblast bihevioralne ekonomije! Goran Tintor, Head of Marketing Data Intelligence @ Direct Media United Solutions - https://www.linkedin.com/in/goran-tintor/ Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Goranov profesionalni put - Fokus na inovacije - Šta je bihevioralna ekonomija - Marketing nastoji da promeni percepciju kod ljudi - Utemeljenje bihevioralne ekonomije u nauci - Primena bihevioralne ekonomije u praksi Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: Partneri podkasta: - Raiffeisen banka - https://www.raiffeisenbank.rs/ Usluge Raiffeisen banke za stanovništvo koje preporučujemo: https://bit.ly/4bFQrz6 Usluge za mala i srednja preduzeća Raiffeisen banke koje preporučujemo: https://bit.ly/4bxaVtK - Kompanija NIS - https://www.nis.rs/ - Ananas - https://ananas.rs/ - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ U Ideinoj online prodavnici unesite promo kod 1000digitalk i očekuje vas 1.000 dinara popusta prilikom vaše online kupovine! Prijatelj podkasta: - BiVits ACTIVA Brain Level Up Booster - https://bivits.com/proizvod/brain-level-up/ Kada želiš da živiš i radiš na višem nivou, uzmi BiVits Brain Level Up za više energije i bolju koncentraciju tokom dana! - Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige "CEO: 6 liderskih pristupa koji prave razliku" izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Jasmina Stojanović je autorka knjige "Sreća kao razvoj svesti", diplomirani filolog, bivša urednica magazina "Sensa", "Men's Health" i drugih. Tokom svoje karijere uradila je ekskluzivne intervjue sa svetski poznatim ličnostima kao što su Leonardo Dikaprio, Sadguru, Nil Donald Volš, Greg Brajden, dr Brus Lipton i drugi. _______________________________________________________________________________________________

▼ Pridruži se našoj zajednici na Skool! ▼ https://www.skool.com/human-lab-5979/about #Bitcoin #Money #Carnivore —Poglavlja— 00:00 - Intro 02:13 - Različit pristup prehrani 06:43 - Evolucija prehrane 11:51 - Praćenje prehrane i napretka 14:40 - Prehrana na bazi mesa 27:24 - Kolesterol u prehrani 28:48 - Prosječna osoba i referentni intervali 32:06 - Povjerenje u znanost i inžinjere 33:57 - Kolesterol i kardiovaskularni rizici 36:06 - Mehanizam nastanka ateroskleroze 38:03 - Utjecaj kolesterola na krvni tlak 40:24 - Statini i njihovo djelovanje 45:40 - Razmišljanje o uzimanju statina 50:07 - Promjene u demografiji i zdravlju 53:34 - Utjecaj biljne prehrane na zdravlje 55:21 - Gubitak povjerenja u znanost 56:43 - Incentivi u znanosti 59:07 - Incentivi u ekonomiji 01:00:27 - Keynesijanska ekonomija 01:02:18 - Povijest novca 01:04:15 - Promjene svjetskog poretka 01:06:39 - Inflacija i kontrola novca 01:08:03 - Uloga centralnih banaka 01:09:29 - Printanje novca i EU fondovi 01:11:47 - Inflacija i utjecaj na život 01:16:33 - Centralne banke i kontrola ekonomije 01:19:33 - Zaštita od inflacije 01:23:57 - Bitcoin i slobodno tržište 01:25:22 - Priroda kao uzor ekonomije 01:25:53 - Bitcoin novi sustav vrijednosti 01:26:48 - Sigurnost i povjerenje u Bitcoin 01:29:48 - Bitcoin kao zaštita od inflacije 01:30:42 - Bitcoin kao sigurna investicija 01:32:10 - Rudarenje Bitcoina 01:34:02 - Bitcoin kao čuvar slobode 01:35:58 - Korištenje Bitcoina 01:37:20 - Ulaganje u Bitcoin 01:38:56 - Bitcoin kao alternativa nekretninama 01:42:41 - Ekonomija i utjecaj na obitelj 01:50:30 - Mirovinski sustav i inflacija 01:53:05 - Utjecaj centralnih banaka 01:54:10 - Tržište dionica i obveznica 01:57:05 - Kriptovalute 02:02:00 - Utjecaj nove tehnologije na društvo 02:05:08 - Decentralizacija 02:07:49 - Povijest zlatnog standarda 02:09:35 - Gubitak zlatnog standarda 02:12:51 - Utjecaj Keynsa i Kellogga 02:19:20 - Utjecaj prehrane na spolnu aktivnost 02:21:00 - Utjecaj masti na zdravlje 02:22:14 - Laži iz Plavih zona 02:26:02 - Manipulacija podatcima i utjecaj prehrambene industrije 02:28:17 - Nedostatci znanstvene metode i repliciranje studija

Broj preduzeća pod stečajem u zemljama EU raste već šesto tromesečje zaredom, a u drugom kvartalu 2023. proglašeno je najviše bankrota od početka prikupljanja podataka 2015. Zbog čega? Boris Rabrenović i Nenad Kreizer razmatraju kakve mere za podršku privredi planira nemačka vlada. Od Biljane Lazarević iz konsultantske kuće Casa Forte saznajemo zašto je važno pripremiti se za rizične situacije kako ne bi došlo do gašenja preduzeća. Zašto treba težiti preventivnim a ne korektivnim merama? Von Boris Rabrenovic.

Dok ostale europske ekonomije bilježe gospodaski rast, Njemačka još uvijek visi na rubu recesije. Što se događa s najvećom europskom ekonomijom od čijeg boljitka ovisi i stabilnost Europske unije? Jesu li vladajući u Berlinu na tragu pronalaska rješenja za izlaz iz trenutne krize? Odgovore na to tražimo u ovom podcastu, između ostalog i kroz razgovor s poznatim hrvatskim ekonomistom Damirom Novotnyjem. Von Nenad Kreizer.

"Economic MOAT" — business's ability to maintain a competitive edge over its competitors. Andrej P. Škraba, Alen Faljic, Jaša Andrenšek, Luka Dremelj in Klemen Selakovič se enkrat na mesec (remote / na daljavo) pogovarjamo o trenutno aktualnih tematikah iz sveta tehnologije, podjetništva, ekonomije in politike. ============================= Teme RE:moata #5: Jutranja rutina 4 dnevni delovnik, produktivnost sveta Inflacija vs deflacija Inflacija in zgodovina, Ray Dalio Politično dogajanje med Kitajsko in Taiwanom Zakaj je Taiwan tako pomemben? Politična in energetska in državna neodvisnost Proizvodnja čipov, Lam research Decentralizacija Savdska Arabija Tretja svetovna vojna v naslednjih petih letih Jedrsko orožje in propaganda Sistem Kitajske Hipotetičen potek 3. svetovne vojne ============================= Če finančno zmoreš, se pridruži kot podpornik kanala AIDEA

Epizoda sa Vukom Kosovcem je posebna na više načina. Iako dolazi iz jedne tradicionalne industrije, Vuk važi za pravog lidera, inovatora i game changera. Upravo takav profil nam je trebao za razgovor na temu mindset-a za biznis u 21. veku u digitalnom ekosistemu. Kako se danas, u vremenima velikih i brzih promena, složenih društveno-političkih uslova postaviti u biznisu, kako inovirati, kako voditi i birati ljude za buduća vremena, sve su ovo bile teme i pitanja na koja je Vuk dao neke zaista sjajne odgovore i uvide. Vuk Kosovac, član Izvršnog odbora za poslove sa stanovništvom i razvoj digitala @ OTP banka - https://www.linkedin.com/in/vuk-kosovac/ Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Ekonomija pre deset godina i danas - Kako se postaviti danas u biznisu, sa akcentom na tradicionalne biznise u kontekstu sve složenijih društveno-ekonomskih uslova - Šta je ključno da u svetu gde se sve menja brže nego ikad, ne samo opstanete, nego i budete lider? Kakav mindset treba da ima menadžer u tradicionalnom biznisu ukoliko želi da menja stvari i kompaniju? - Šta je za tebe inovacija? - Da li u kompaniji treba da postoji neko pored lidera ko će se baviti budućnošću kompanije? - Kako se tradicionalne industrije trebaju postaviti danas prema marketingu, svom proizvodu i prema potrošačima (klijentima)? - Ljudi su najvažniji, više nego u bilo kojoj drugoj industrijskoj revoluciji, sada su najvažniji ljudi. Da li se od svakoga u kompaniji očekuje upravo da poseduje mindset o kome razgovaramo? - Liderstvo, odabir ljudi i organizaciona kultura - Neophodnost kontinualnog učenja i usavršavanja - Ko su danas game changeri u digitalnoj ekonomiji? - Da zaključimo i rezimiramo Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: 1. Pokrovitelj podkasta: MTS - https://mts.rs/ Želeli bismo da vam skrenemo pažnju na jednu od usluga MTS-a: Upravljajte svojom digitalnom administracijom i fakturisanjem lakše, sigurnije i brže - sa bilo kog mesta i kada to vama odgovara. Dočekajte spremni prelazak na elektronsko fakturisanje uz Banqup platformu za eFakture, koja se nalazi u mts ponudi. https://mts.rs/Poslovni/Digital/Poslovna-resenja/eFakture 2. Partneri podkasta: - OTP banka - https://www.otpbanka.rs/ - kompanija Mastercard - https://www.mastercard.rs/sr-rs.html - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ U Ideinoj online prodavnici unesite promo kod digitalk500 i očekuje vas 500 dinara popusta prilikom vaše online kupovine! 3. Prijatelj podkasta: Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ Svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/ OTP banka Srbija će pratiocima Digitalk podcasta podeliti po pet primeraka knjiga Dilema inovatora i „Blink: The Power of Thinking Without Thinking“ koje je Vuk preporučio u ovoj epizodi. Pišite nam u komentarima ili na info@digitalk.rs kako biste osvojili ove fenomenalne naslove, a dodatna dva primerka knjige Dilema inovatora poklanjaju i naši drugari iz izdavačke kuće Finesa.

Bullish case for Bitcoin je meni osebno najbolj koristen tekst (skozi ekonomsko prizmo) iz področja tehnologije in omrežja Bitcoin. Po objavi je dosegel tudi precejšnjo viralnost znotraj globalne Bitcoin skupnosti. Odličen tekst, predvsem za laike, ki bi radi razumeli implikacije tega izuma za našo civilizacijo... verjetno sem ga, v zadnjih letih, poslal že 50 prijateljem in znancem. Pred kakšnim mesecem sem se odločil, da bom financiral in organiziral prevod članka v slovenski jezik, zraven pa sem dodal še audio verzijo, za tiste, ki malo manj radi berejo. Moj cilj je, da ta tekst pride do čimveč glav in povzroči kakšen uvid, ki je bil podoben mojemu. Morda je ta članek, zaradi prihajajoče inflacije, še bolj aktualen, kot je bil v času pisanja (2017). Avtor: Vijay Boyapati (original) Članek v tekstu na voljo na: https://klemen-selakovic.medium.com/bikovski-argument-za-bitcoin-d38858a6a0cb  Prevod: Bor Klemenc Mencin Bere: Sašo Papp (IDentiteta)

Digitalne platforme so povsem spremenile način, kako kupujemo, rezerviramo počitnice, kupujemo, naročamo hrano ali prevoz. Uporaba priročnih aplikacij vpliva tudi na odnos med delodajalcem in delavcem. Zlorabe, ki so se dogajale že doslej, se pri teh poslovnih modelih le še poglabljajo, opozarjajo strokovnjaki. Preprečijo jih lahko ustrezna pravila in nadzor, kar je naloga države. Kaj so prednosti in pasti platformne ekonomije in kako utegne določati 21. stoletje v reprizi pogovora Nine Slaček z ekonomistko, sociologom in pravnico. Gostje: - dr. Polona Domadenik, Ekonomska fakulteta v Ljubljani - dr. Gorazd Kovačič, Filozofska fakulteta, - dr. Luka Tičar, Pravna fakulteta v Ljubljani.

V oddaji Sedmi dan ponavljamo pogovor Petra Franka s piscem spremne besede h knjigi ameriškega teologa Daniela Bella Ekonomija želje, Matjažem Črnivcem, kjer avtor analizira nasprotja med krščanstvom in kapitalizmom.

V službi preživimo tretjino življenja, zato je pomembno, da smo zadovoljni s svojim delom. Pa tudi plačo! Plača je za večino glavni vir dohodka. Kakšna pa je vaša plača? Ste zadovoljni z njo? Ima vaš kolega višjo plačo? Kdaj in kako do šefa po povišek? O plačah, novih oblikah dela ter tudi priložnostih na trgu dela sem se pogovarjala z Tomažem Gorjupom, direktorjem Styrie digital marketplaces, ki upravlja portale kot so Bolha.com, Mojedelo.com, pa tudi portal placa.si, ki ponuja podrobni vpogled v plače po različnih poklicih, panogah in drugih kategorijah. ___________________________ Podcast Money-How lahko tudi gledate na Youtube: https://www.youtube.com/marjamilic ___________________________ V tokratni epizodi boste slišali: - Zadovoljstvo s službami: Odnose s sodelavce postavljamo na prvo mesto, plača je šele na osmem - Odpoved: Kdaj ljudje dajo odpoved in zakaj? Veliko ljudi je strah pred spremembo, veliko jih čaka na konflikte, da to izrabijo za odhod iz podjetja - Prekvalifikacije: Pred pandemijo se je kar 54% Slovencev bilo pripravljeno prekvalificirati za novo službo - Krajši delovnik: Islandija uvaja štiridnevni delovnik. Pri nas pa še fleksibilnega delavnika nimamo urejenega … - Aktualno o trgu dela: Imamo »ničelno« brezposelnost. Službe so! Prijav na delovna mesta je malo. - Plače: Zakaj v oglasih za prosto delovno mesto ni objavljena višina plač? Plačna diskriminacija. Namesto plače, delnice ali delež v podjetju? Plačilo v kriptovalutah? Kako do poviška? - Lojalnost: kar 22 odstotkov Slovencev si v pol leta želi zamenjati delodajalca, 30 odstotkov ne planira spremembi v naslednjih 4 letih - Izobrazba: Kako pomemben je naziv dr., mag., prof.,... pred imenom in priimkom? - Sodobni trendi: Digitalni nomadi – kdo to so in v katerih državah bi radi delali Slovenci na tak način? - Sabatikal – ko greš na enoletni premor in te služba počaka. Kako je s plačilom? - Ekologija: kar Več kot 40% Slovencev ne bi šlo delati v podjetje, ki ni ekološko osveščeno.  Ekonomija delitve, recikliranje… ________________________________ Ankete, ki jih omenjam v epizodi najdete na spodnjih povezavah Instagram: https://www.instagram.com/marjamilic/ Facebook: https://www.facebook.com/marjamilic/ Linkedin: https://www.linkedin.com/in/marjamilic/

Vem, da kapitalizem ni idealen družbeni sistem. Kapitalizem zagovarja napredek za vsako ceno, tudi za ceno ekološke škode. Še bolj, ko v iskanju dobička zanemarja družinsko življenje. Starejši imajo tako nizke pokojnine, da se z njimi ne morejo dostojno preživljati. V Sloveniji so stvari še bolj zapletene, saj so se v kapitaliste velikokrat prelevili rdeči direktorji, ki so iz upravljavcev tovarn postali njihovi lastniki. Stranka Levica ni prijateljica zasebne lastnine. Tako da na bi neki način rad videl politike Levice, ki bi odvzemali premoženje svojim nekdanjim somišljenikom, ki so si v času »prvotne akumulacije« pridobili veliko premoženje. Velikokrat tudi na nepravičen način.

Od dostave hrane in prevozov do dela na spletu - aplikacije spreminjajo trg dela Digitalne platforme so v tem stoletju povsem spremenile načine, kako danes uporabljamo svetovni splet, kako med seboj komuniciramo, kako se širijo novice. Spremenile so načine, kako lahko nakupujemo in s tem izrazito razširile nabor izdelkov in storitev, ki so nam na dosegu oziroma, kot gre znana fraza, le klik stran. Vse bolj spreminjajo tudi načine, kako opravljamo delo in pod kakšnimi pogoji, saj s pomočjo priročno oblikovanih aplikacij vzpostavljajo nove povezave med iskalci dela in naročniki - in to na res najrazličnejših področjih dela od sorazmerno preproste dostave do neprimerljivo bolj zahtevnih oblik dela, kot je denimo računalniško programiranje. Leto pandemije je pospešilo te procese, ki so sicer že nekaj časa pridobivali na pomenu. V času zaprtja so – kot nekakšen najbolj vidni znak prikladnosti aplikacij v času fizičnih ovir – tudi pri nas postali dostavljavci hrane v modrih ali rdečih jopičih samoumevna in vseprisotna stalnica na ulicah. V globalnem smislu te premike še bolj simbolizira podjetje Uber, ki je zaradi t. i. disrupcij, ki jih povzroča na trgu osebnih prevozov, deležno izredne medijske pozornosti, intenzivnih kritik in tudi tožb. Kalifornijskemu podjetju se je z novelo zakona o prevozih v cestnem prometu prejšnji teden odprla pot tudi na slovenske ceste. Moderna tehnologija, na kateri temeljijo tovrstne aplikacije, naj bi zagotovila večjo učinkovitost, transparentnost delovanja in nove priložnosti za ustvarjanje delovnih mest, smo lahko slišali med argumenti podpore. A po drugi stani so številne tudi kritike, saj tovrstne platforme vstopajo na področja, kjer pogoji dela že dolgo niso dobri. »Kršitve delovnega prava v nizko produktivnih panogah so že normalizirane in posplošene in vgrajene v poslovne modele. Kdor tam spoštuje delovno pravo, že ni več konkurenčen,« je v Intelekti povedal sociolog Gorazd Kovačič. To je danes osnova, na kateri gradijo svoje poslovne modele tudi t. i. platforme dela, kot so denimo Uber, Wolt in drugi. Kaj nam torej prinaša tako imenovana platformna ekonomija in kako utegne določati 21. stoletje? O teh vprašanjih smo se pogovarjali v današnji Intelekti, v kateri so sodelovali ekonomistka prof. dr. Polona Domadenik, sociolog doc. dr. Gorazd Kovačič in pravnik izr. prof. dr. Luka Tičar. Foto: Pixabay/Freestocks-photos

Ekonomisti Australije upozoravaju na značajne financijske i demografske posljedice s kojima bi se država mogla suočiti ukoliko se stopa useljeništva ne vrati što skorije na prijepandemijsko stanje.

Australski giganti takozvane “ekonomije honorarnih poslova” se suočavaju s izglednim opsežnim reformama s ciljem poboljšanja fizičke i financijske sigurnosti dostavljača. Prilikom istrage Senata, tvrtke kao što su Uber i Deliveroo su stale u obranu svojih poslovnih modela koji odbija kategorizirati svoje radnike kao “zaposlenike” te im na taj način omogućiti pravo na minimalnu plaću i odštetu u slučaju nezgode. I dok se saslušanje nastavlja, istraga otkriva da radnici, unatoč tome što zarađuju ispod minimalca, sami plaćaju osiguranje u slučaju nezgode.

Model po kom modna industrija danas radi je brz i linearan. Šta to znači? - Da se odeća proizvede od novih sirovina, proda, nosi i baci u đubre. I to što je brže moguće, kako bi mogla da se kupi nova. Upravo znog ovakvog poslovanja modna industrija je destruktivna po planetu – na drugom je mestu po korišćenju zemljišta, četvrtom po korišćenju vode, petom po emisiji gasova sa efektom staklene bašte i prvom po ispuštanju primarne mikroplastike u vodene tokove. Cirkularna ili kružna ekonomija je predlog za rešenje ovog problema - i podrazumeva da odeća ne završi na deponiji, već se konstantno reciklira i vraća u upotrebu. U ovoj epizodi podkasta pričamo o ovom poslovnom sistemu, kako se principi cirkularne ekonomije primenjuju u EU, koji će morati da se primenjuju u Srbiji - i šta sve to znači za lokalne modne proizvođače, ali i modne kupce. Gosti: Stefan Šipka, Analitičar javnih politika iz Centra za javnu evropsku politiku (EPC) u Briselu Nataša Gligorijević, direktorka Centra za održivi razvoj Srbije (CORS) Ovaj podkast se realizuje u sklopu projekta „Tekstilni otpad nije u modi“, koji realizuju Centar za unapređenje životne sredine i Udruženje građana za održive inicijative F.fm kroz program Snažno zeleno Beogradske otvorene škole, koji finansira Evropska unija, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom i Fondacija Fridrih Ebert. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo Centar za unapređenje životne sredine i on nipošto ne odražava stavove donatora.

Financial advisor Sergio Bonniċi reports on the latest news on the Australian economy and employment among other things - Il-Konsulent finanzjarju Sergio Bonniċi jagħti aġġornament dwar l-ekonomija fl-Awstralja u l-impjiegi fost affarijiet oħra

Milan Horvat je među najpoznatijim domaćim osobama iz svijeta investicijskog bankarstva i financija općenito, poznat kao direktor varaždinske FIMA-e tijekom razdoblja od 30-tak godina. U tom razdoblju je skupio vrijedna znanja i iskustva, a o nekima od njih je bilo riječi i u ovom podcastu. S Milanom smo pričali o tome kako je bilo voditi i rasti firmu od male do jedne od najvećih u svom sektoru u regiji, što su zapravo ulaganja i investicijsko bankarstvo, kakva je situacija onda i danas sa ulaganjima u startupe, te što i dalje nije dobro sa hrvatskom investicijskom scenom. PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA Tri načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda Za lektire Surovih Strasti, edukacijske sadržaje i za potporu onom što radimo, posjetite našu platformu Surove Strasti Academy.

Koliko znamo o merama preduzetim da se sačuvaju radna mesta tokom pandemije i da li su one adekvatne? O tome govore profesori ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković i Mihail Arandarenko, njihov kolega iz Visbadena u Nemačkoj Raša Karapandža, urednica magazina Nova ekonomija Biljana Stepanović i Direktor sarajevskog centra za Razvojne evaluacije i drustvena istrazivanja Nermin Oruč.

Plašāks ieskats futbola kluba "Jelgava" peripetijās 2020. gada Latvijas futbola Virslīgas sezonā. Sarunas biedri - kluba treneris Dāvis Caune un nu jau bijušais meistarkomandas direktors Ainārs Tamisārs.

Pred nami je dogodek, ki se je začel že pred devetimi meseci. Gre za proces oblikovanja nove ekonomije, katerega nosilci so mladi podjetniki in ekonomisti. Srečanje, v katerem bodo iskali nove načine ekonomske paradigme, primerne za današnji čas, bodo mladi začeli ta četrtek v Assisiju in po spletu. V oddaji pa smo gostili tudi svetovno znano pro-life govornico Patricio Sandoval. V slovenščini je izšla njena knjiga Preustvarjena.

Ekonomija tema predstojećeg sastanka o Kosovu u Vašingtonu, saopštio zvanični Beograd. 200 pacijenata u Srbiji u lečenju korona virusa primilo terapiju krvnom plazmom. Zašto deo radnika u kulturi i umetnika traži da se u Beogradu obustavi postavljanje spomenika Stefanu Nemanji od 23 metra.

Textiles and clothing are a fundamental part of everyday life and an important sector in the global economy. In this episode we explore how the principles of the circular economy can be applied to the fashion industry, beginning by covering why the fashion industry of today is not fit for purpose. Guests: Žaklina Živković, GAJP (Policy making and analysis group) Nataša Gligorijević, CORS (Center for Sustainable Development of Serbia) Jelena Plavanski, Serbian Chamber of Commerce Language: Serbian

Danas bih volela da kafenišemo na temu knjiga, ali ne samo knjiga nego i važnosti čitanja i tome šta čitamo. I ranije sam vam pričala o knjigama, ali danas bih da se posebno osvrnem na dva autora koja jako cenim kao ekonomske stručnjake i pisce, a pre svega istinske intelektualce i buntovnike sa razlogom kojih je danas vrlo malo. Knjige koje sam spominjala u ovoj epizodi su: Nebojša Katić - Surovi novi svet, izdavač Catena Mundi Jovan B. Dušanić - Ekonomija posmoderne, Catena Mundi Jovan B. Dušanić - Tranzicija (velika šansa ili opasna zamka) Hvala na još jednom online kafenisanju! ► Website: OVDE ► Newsletter: OVDE ► Instagram: OVDE ► Facebook: OVDE ► LinkedIn: OVDE ► Pinterest: OVDE -------------------------- Podrži snimanje mojih video i podcast epizoda: - Jednokratne donacije preko PayPal-a: OVDE - Mesečne donacije na Patreonu: OVDE

U 73. epizodi Pojačalo podkasta, gost Ivana Minića je Nikola Čavić - osnivač i predsednik SGA - Srpske gejming asocijacije. Dobar deo ljudi je u nekom trenutku u manjoj ili većoj meri igrao igrice, bilo na PC-ju ili konzoli, a neki od njih su pak potajno sanjali da im to postane životni poziv. Jedan od njih je Nikola, on je uspeo da taj san pretvori javu, i to u vreme kada su se baš retki pojedinci sa ovih prostora probili u gejming industriju. Njegova priča počinje na severu, tačnije na Islandu, u Rejkjaviku, gde je prvi put zagazio u gejming industriju, i to zahvaljući satima igranja “EVE Online”. Poslušajte kako je Nikola napravio prve korake, kako je tada izgledala gejming industrija i koji sve faktori utiču na popularnost i dugovečnost jedne igre. Sledeća Nikolina stanica je “Nordeus” i popularna igra “Top Eleven”. Kojim putem su išli kako bi se vinuli u neslućene visine? Kako je tekao redizajn igre i koje su prepreke sa kojima su se suočavali? Ekonomija same igre? To je samo delić sage o “Nordeusu”. Za kraj, naš gost govoriće o svojim aktuelnim projektima koje je lično pokrenuo: prvo SGA, a potom i “GameBiz”. Šta predstavlja ova skraćenica, čime se bavi ova potonja, kakvi su im planovi u budućnosti… Sve to ćete saznati ako ostanete do samog kraja ovog Pojačalo podcasta. Teme u podkastu: - Ulazak u gejming industriju - Izgled tadašnje gejming industrije - Kako da igra ostane popularna i zanimljiva - Sledeća stanica: “Nordeus” - “Top Eleven” - Tok redizajna “Top Elevena” - Ekonomija igre - Čemu pauza nakon “Top Elevena” - SGA: Srpska gejming asocijacija - Domaće kompanije: Neispričane priče - Planovi i projekti SGA - Konsultanski posao Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Z nami je danes Luka Jarc, Marketing in Sales manager v podjetju Pintbox Luka je leta 2009 diplomiral na Univerzi v Ljubljani iz ekonomije in trženja. Ima več kot 10 let izkušenj s trženjem (oglaševanje, vodenje projektov, odnosi z javnostmi, B2B, B2C, upravljanje dogodkov, marketinška analiza in marketinška strategija ) delom v bančništvu, oglaševalski agenciji, spletni in digitalni agenciji ter tiskarski in prodajni industriji. Je tudi občasni predavatelj na Univerzi v Ljubljani, kjer navdihuje mlade študente, podjetnike o marketing, trženjskih veščinah, ter prodajnih tehnikah. Je strokovnjak za razvijanje novih poslovnih modelov, ter postavljanja strategij za širjenje produktov in storitve na tuje trge. Navdušuje ga trženjsko vodenje, oblikovanje prodajnih strategij, postavljanje novih poslovnih modelov, svetovanje, in podjetništvo. Printbox (Print Boks d.o.o.) Je slovenski startup, ki se fokusira na ponuajnje storitve povezanih z barvnim tiskanjem in skeniranjem dokumentov (s telefona, tablice, računalnika, USB ključka oziroma iz oblačnega uporabniškega računa) na enem od 150 samopostrežnih aparatov (kioskov), ki se nahajajo po vsej Sloveniji (bencinske črpalke, trgovski centri, knjižnice, hoteli in hostli, srednje šole, gimnazije, fakultete in študentski domovi). Sprva so vzpostavil mrežo samopostrežnih naprav po Sloveniji, nato pa v kombinaciji franšiznega in distribucijskega poslovnega modela poslovanje uspešno razširil na tuje trge. Trenutno aktivno delujejo oziroma ponujajo svoje storitve lokalnemu prebivalstvu tudi na naslednjih trgih: Velika Britanija, Avstrija, Italija, Latvija, Kuvajt, Madžarska, Poljska, Južna Afrika, Bahami, Gvatemala, Portoriko ter Zambija. Poslovanje so sicer pred leti uspešno razširili tudi v Francijo, na Irsko, v Savdsko Arabijo, Romunijo in Bolgarijo, vendar ta poslovna partnerstva niso več aktivna. Trenutno "core" ekipa v Ljubljani obsega zgolj 4 osebe (zaposleni v okviru podjetja Print boks d.o.o.). Skupaj s franšiznimi in distribucijskimi partnerji v tujini ter pogodbenimi partnerji v Sloveniji, Printbox ekipa obsega več kot 50 oseb. Podjetje so namreč z leti večkrat prestrukturirali. Iz začetne strukture 42 zaposlenih v Sloveniji na 4. Postopoma so nekatere funkcije v podjetju "outsourcali", oziroma v izvedbo oddali pogodbenemu partnerju (vzdrževanje aparatov, nabavo/hrambo/distribucijo papirja po napravah, klicni center oziroma pomoč uporabnikom, nabavo in vzdrževanje tiskalnih enot ter nadomestnih delov, določen obseg programiranja, računovodstvo in administracijo). Naj knjiga: Start with Why (Simon Sinek) Naj serija: Suits Hobiji: potovanja in odkrivanje sveta/kultur, šport Najljuša hrana: žganci z zeljem Njegovi trije nasveti: 1. Izobražujte in mrežite se, 2. Obljubite le tisto, kar verjamete, da lahko uresničite, 3. Naučite se reči "ne". *Slovenian Research Agency, Program P5-0364 – The Impact of Corporate Governance, Organizational Learning, University of Ljubljana, School of Economics and Business, Slovenia.

Brutalen policijski umor Georgea Floyda 25. maja v Minneapolisu je pretresel ves svet. Grozljivi telefonski video posnetek Floyda, ki sredi ceste leži na trebuhu, hlasta za zrakom in v predsmrtnem strahu zaman vpije, da ne more dihati, medtem ko beli policist osem minut in 46 sekund neprizadeto kleči na njegovem vratu, je hitro zaokrožil po spletu in spodbudil najbolj množične proteste proti rasizmu, diskriminaciji in eksploataciji črncev v Združenih državah Amerike v zadnjega pol stoletja. Protesti so se nato razširili tudi po drugih celinah. Demonstracije v podporo gibanju Življenja temnopoltih štejejo so tako potekale v širokem loku od Sydneyja do brazilskega Sao Paola, v več zahodnoevropskih mestih pa so protestniki na lastno pest odstranili nekaj sramotnih javnih spomenikov, ki so slavili trgovce s sužnji in protagoniste evropskega kolonializma in imperializma. A kakor se zdi, da se vse več ljudi zaveda, da je v sistematičnem izključevanju, izkoriščanju in uničevanju življenj, ki si za opravičilo jemlje barvo kože, nekaj barbarskega, tako se tudi zdi, da vendarle ne manjka onih drugih, ki že zgolj v poizkusu simbolne revalorizaciji črnske izkušnje prepoznavajo nevaren napad na lastno identiteto pa tudi na svoj položaj v družbi. Tako smo (poleg že skorajda predvidljivih čivkov ameriškega predsednika) minuli konec tedna v Londonu lahko opazovali tudi protidemonstracije tistih, ki hočejo javno razpravo o rasizmu prekvalificirati v razpravo o vandalizmu črncev in boju za ohranitev belske kulture. Vse to dovolj jasno kaže, da se bomo morali kot globalizirana civilizacija, kot človeštvo o rasizmu še pogovarjati. Zato smo se v tokratni Intelekti spraševali, kaj pravzaprav je to sistemski rasizem, čemu oziroma komu služi in zakaj še vedno uspešno nagovarja ljudi – pa čeprav vemo, da je prav rasistična ideologija v preteklosti botrovala nekaterim najtemnejšim poglavjem v zgodovini: suženjstvu, kolonializmu in holokavstu? Pri vsem tem so nam pomagali naši gostje pred mikrofonom: pesnica in pisateljica Katja Perat, antropologinja dr. Irena Šumi in sociolog kulture dr. Ičo Vidmar. Oddajo je pripravil Goran Dekleva. foto: Firentis (Pixabay)

Government's urgent measures to keep small businesses afloat - Mjere vlade da se odrze male kompanije u doba pandemije

Ekonomija, srečanje papeža Frančiška s člani Sveta za vključujoči kapitalizem, očiščenje in okrepitev veljavnih ekonomskih modelov so teme, o katerih je v radijski katehezi razmišljal nadškof dr. Anton Stres.

Vedrana Pribičević je poznata ekonomistica i komentatorica ekonomskih zbivanja, koja otvoreno govori o temama koje su često potisnute ili nepoželjne. Na diplomskom studiju na Ekonomskom fakutetu je držala radionicu iz Teorije ekonomskih nejednakosti, a trenutno je polaznik doktorskog studija na istoj ustanovi. Predala je na Warsav School of Economics, a trenutno predaje na Zagrebačkoj školi ekonomije i menadžmenta. Vedrana je aktivna u medijima i društvenim medijima oko stručnih tema ekonomije, te smo s njom pričali o tome koliko se možemo pouzdati u ekonomske prognoze, jesu li metode kojima se dolazi do njih dovoljno precizne, te što se može reći o dugoročnom međusobnom utjecaju ekonomije i društva. S Vedranom smo pričali o: 0:36 Podcast pod vodom 3:25 Sve je posao i ništa nije posao 6:10 Sferična krava 8:25 Ekonomija želi biti fizika socijalnih znanosti 14:10 Ekonomisti su jako religiozni i veliki ideolozi 17:50 Društvene znanosti su vrlo podložne raslojavanju - moje ja utječe na moja istraživanja 19:54 Proricanje BDP-a i tabličarenje 23:50 Ekonomski vidoviti Milan 28:20 Što je to ekonomija? 29:50 Tržište bubrega 33:39 Nejednakost u prirodi vs. nejednakost u ekonomiji 38:06 Različiti ljudi imaju različite preferencije za redistribuciju 42:06 Je li nejednakost dobra? 45:25 Altruizam kao latentni egoizam 48:00 Joker je odličan film jer pokazuje sukob dva svijeta koji se ne razumiju 53:39 Nevidljiva dimenzija bogatstva je socijalni kapital 57:38 Distribucijom vladaju fizikalni zakoni 1:02:51 Progresivno oporezivanje je socijalni ugovor bogatih i siromašnih 1:04:40 Europska aristokracija 1:06:30 Kreativna destrukcija i inovacije dovode do smijene elite 1:09:00 Ljudi znaju da trebaju štediti ali imaju problem s kontrolom 1:14:40 Zašto je SAD anomalija 1:17:22 U Hrvatskoj nedostaje investicijskih opcija 1:22:06 Alternative investicije - lego kocke imaju bolji return od zlata 1:26:20 U doba hiperinflacije najlakše je bilo zazidat nešto 1:28:40 Kako se obogatiti? Štedi i investiraj! 1:32:30 Trebamo kulturu neuspjeha 1:35:34 Maksimalni potencijal koristimo tek kad se dovedemo u probleme 1:38:48 Moramo se moći šaliti s onim u čemu smo strastveni PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA Tri načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda Suradnica na blogu: Mateja Pavlešić

Tokrat z dr. Jože P. Damijanom, rednim profesorjem na Ekonomski fakulteti, govoriva o problemih in negativnih eksternalijah trenutnega ekonomskega sistema - kapitalizma. Dotakneva se vloge ekonomske vede v družbi in največjih izzivov za družbo v naslednjih 30 let, kot so: avtomatizacija in robotizacija delovnih mest ter problemi dohodkovne neenakosti v razvitem svetu. ========================================­ dr. Jože P. Damijan je redni profesor na Ekonomski fakulteti Univerze v Ljubljani in gostujoči profesor na Univerzi v Leuvenu v Belgiji. Njegova raziskovalna zanimanja in poučevanje zajemajo področja mednarodne trgovine in globalizacije ter vplivov le-teh na uspešnost podjetij in širši makroekonomski razvoj. Nedavne publikacije vključujejo prispevke v World Economy, Review of World Economics, Journal of Comparative Economics, Oxford Bulletin of Economics and Statistics, World Development ipd. Blog: https://damijan.org/

Tema 1: Dva experta, znalca, profesora... dva mozga, dva gurua, dva potpuna kralja ekonomije, sela i mozgaju krupan biznis i jake geopoliticke teme. Nafta, Dubai, Ekonomija, sta dalje? Tema 2: Da li je Tony Robbins, sektas ili guru? Sta mislite? Top Lista: Nasi gurui i globalni guru lideri www.nasbiro.com/podcast www.patreon.com/zekaijoka podcast.rs/show/nas-biro/

Australia has recorded its lowest level of annual economic growth in a decade. Despite the low figures, the federal government is insisting the economy is strong - Godišnji rast australske ekonomije (drugo tromjesečje 2019) rekordno nizak u posljednjoj deceniji I pored nižih brojki, savezna vlada insistira da je ekonomija i dalje snažna

**Sebastijan Jeretič, lastnik NeuroVirtu ** Sebastian Jeretič je izkušen predavatelj in svetovalec na področju marketinga, volilnih kampanj in odnosov z javnostmi. Njegov fokus je grajenje komunikacijskih strategij pri vzpostavljanju osebnega znamčenja. Uporablja metode nevromarketinga in nevroretorike za analizo, strategijo in treninge. Z metodami nevromarketinga je eksperimentiral že v 90 letih. Danes z bogatimi izkušnjami točno ve kaj je potrebno narediti, da ljudem informacije pridejo do možganov. **Jure Jakomin, Head of Growth, Soulvana ** Jure Jakomin je trenutno Head of growth v mednarodnem podjetju Soulvana, kjer ustvarjajo platformo za skupinsko vodene meditacije. Soulvana je del uspešnega podjetja Mindvalley, ki ima misijo dvigniti raven človeške zavesti. Trenutno imajo že skoraj 3M aktivnih uporabnikov. Jure je končal študij psihologije in nevroznanosti, saj ga že od mladih nog fascinirajo ljudje in medsebojni odnosi. Pridobljeno znanje dnevno uporablja v marketinških strategijah. Zase pravi, da je šele na začetku karierne poti, a ima kljub temu za sabo že nekaj uspešnih projektov. Tudi nekaj neuspehov. A skupek vsega ga je pripeljal do trenutne službe, ki združuje njegovo strast do psihologije, osebne rasti in spiritualnosti z njegovimi growth-hacking veščinami. V prostem času prebira knjige, posluša podcaste, preživlja čas pod vodo ali odplava v svoj svet.

Predavanje na temu: Islamska ekonomija, finansije i poslovanje. Predavač Almir Čolan. Almir Čolan je direktor Australskog Centra za Islamske Finansije (AUSCIF) i Vakufa Australije, član Upravnog odbora Koledža Garden i savjetnik za karijere u Koledžu Ilim. Izabran je za člana radne grupe pri AAOIFI-u (Accounting and Auditing Organization for Islamic Financial Institutions) na projektu “Comprehensive ethics and code of conduct”. Savjetuje brojne organizacije koje se bave islamskim finansiranjem i investicijama. Također, bio je predavač na predmetu Islamske finansije i tržište kapitala na Univerzitetu La Trobe u Melburnu (Australia). Na ovom Univerzitet obavljao je funkciju i člana Upravnog odbora na magistarskom studiju , smjer Islamsko bankarstvo i finansije. Bio je i član Savjetne grupe za razvoj i reviziju univerzitetskih smjerova na NMIT-u te član Upravnog odbora Islamskog konzulata Viktorija. Zavriso je MBA iz poslovnog upravljanja (Biznis i Menagement) na Univerzitetu Deakin, a magistarski studij iz islamskog bankarstva i finansija na Univerzitetu La Trobe u Melburnu. Na ovom studiju dobio je najvise priznanje- Dekanovu nagradu za “Academic Excellence”. Almirova Facebook stranica (na bosanskom jeziku): https://www.facebook.com/almircolan.bih

Finančne blagajne so odpravile sivo, razmere so popolne za razcvet rumene ekonomije. O estradnih poslovnežih, poslovežnih-zapornikih in prodaji briketov za Pikije in Rexe kot "izvirni poslovni ideji".

#4mediji so tedenske debate v novembru 2015 o slovenski medijski sferi. Vsak ponedeljek v novembru ob 19h v Poligonu na Tobačni.

Ekonomija islamske porodice