Podcasts about poslovne

Poslovnež se je znašel v hudi krizi. V podjetju so se mu ...Iz knjige Zgodbe za veselje do življenja, ki je izšla v zbirki Zgodbe za dušo pri založbi Ognjišče.

Nedeljski gost Goran Novković je poznavalec slovenskega podjetništva, odgovorni urednik spletne strani in revije Podjetna Slovenija ter svetovalec za komuniciranje. Bil je namestnik odgovornega urednika Gospodarskega vestnika in Financ, odgovorni urednik časopisov Žurnal24 in Žurnal. V svoji karieri se je iz novinarstva podal tudi na nasprotni breg, bil je izvršni direktor Gospodarske zbornice Slovenije in SBC – Kluba slovenskih podjetnikov. Pogosto sodeluje kot komentator v slovenskih medijih. O slovenskem podjetništvu, o tem, zakaj ni slišati zgodb uspešnih podjetnikov, kakšno je slovensko gospodarsko okolje in kakšni so izzivi, ki bi jih morale nagovoriti tudi prihajajoče evropske volitve. Z njim se pogovarja Nataša Zanuttini.

V Globalnem poročilu o razmerah v delovnem okolju Gallup smo bili Evropejci v letu 2022 najbolj nezadovoljni na svojih delovnih mestih na svetu. Takih, ki so so svoje delo opravljali zavzeto, je bilo 13 odstotkov, to je bilo precej nižje od svetovnega povprečja, ki je bilo pri 23 odstotkih. Zakaj se v službi ne počutimo dobro, kdo je odgovoren za naše dobro počutje pri delu in kakšne so prakse za izboljšanje delovne klime v nekaterih slovenskih podjetjih? Odgovore smo iskali na mednarodnem kadrovskem forumu IEDC – Poslovne šole Bled, ki je letos potekal pod naslovom “Dobro počutje pri delu”.Sogovorniki: dr. François Hugo, klinični psiholog in mednarodno priznani strokovnjak za menedžment, Carin-Isabel Knoop, predavateljica na poslovni šoli Harvard, Drikus Kriek, dekan IEDC – Poslovne šole Bled, dr. Maja Fesel Kamenik, direktorica družbe HRM One in ustanoviteljica družbe Beep Institute, Alenka Potočnik, vodja službe za razvoj kadrov v podjetju GEN-I, Danijela Govorčinović, vodja kadrovske službe podjetja Heineken Hrvaška.

Ambicije Marka Zuckerberga poprilično su velike, a sada je odlučio postati predvodnik na novom području, a to je general artificial intelligence (AGI). Govorimo o AI-ju koji će nas dovesti do tehnološke singularnosti. Što je pak taj pojam?Uz to, protekli tjedan obilježio je meetup Growth Strategies for Startups na kojem su poznata imena it IT industrije iskreno govorila o načinima kako su razvijali svoje tvrtke. Osim što detaljnije razrađujemo čega smo se dotaknuli u izvještaju još otkrivamo najveće (banalne) greške poznatih startupa koje se mogu dogoditi svakome._______________0:00 Zašto je ova epizoda posebna?0:58 Što je to general artificial intelligence (AGI) i hoće li nas njegova pojava iznenaditi?7:15 Postoji li već AGI i za što će sve biti sposoban?18:05 Mark Zuckerberg gradi AGI otvorenog koda koji će biti dostupan apsolutno svima?!25:40 Donosimo vrijedne savjete poznatih domaćih startup osnivača za B2B i B2C!31:10 Kada ćemo naučiti prodavati kao amerikanci? Evo zanimljivih primjera36:18 Bez čega startupi u ranoj fazi neće preživjeti?39:37 Iskreno o najvećim greškama Bird Buddyja i Bazzara44:30 TOP i FLOP46:43 Zašto veliki YouTuberi odlaze u mirovinu?_______________

Startup Müsli: Nerazkrite poslovne priložnosti na področju uporabe geografskih podatkov. Gosti: Dr. Dušan Heric (Poligram), Ajda Mrzel Kaluža (Arvio) in Blaž Jakopin (Priot).

Sarajka Iman Bjelopoljak nedavno je stigla u Australiju. Ona je studentica master studija ekonomije Poslovne škole Kaplan u Melbourneu, i u Australiji želi ostvariti svoju akademsku karijeru, kao i svoje snove. Za SBS govori o svom građanskom angažmanu za dostojanstvenu BiH, te svojoj želji da Bosna sa Australijom ostvari bolju bilateralnu saradnju.

"Naučiš da ti je dom tamo gde si sa dragim ljudima i prijateljima." U 217 epizodi podkasta Pojačalo, gost Ivana Minića je svima nama dobro poznati Dragan Ilić. Možda vam ime i prezime neće upaliti lampicu odmah, ali ako kažemo da je gost Dragan iz dvojca “Gorica i Dragan” ili TV Manijak, biće vam sasvim jasno o kome je reč. Dragan će nam pričati o svom detinjstvu i školovanju, o gradovima u kojima je odrastao i najzad o Beogradu u koji je došao na studije. Mada je većini poznat kao novinar i radijski voditelj, naš gost je po obrazovanju psiholog, te će nam iz prve ruke ispričati kako izgleda stažiranje u Zavodu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici. Značajna tačka u Draganovoj karijeri biće dolazak na kultni beogradski radio B92, koji će vremenom prerasti u pravog medijskog giganta. Njegova emisija “TV manijak”, koju je realizovao sa kolegama sa B92, došla je u etar u pravom trenutku, sredinom devedesetih, kada se je došlo do ozbiljnih medijskih i društvenih lomova. Kroz razgovor smo se osvrnuli i na jutarnji program koji je vodio sa Goricom Nešović i na duboko prijateljstvo koje se izrodilo iz dugogodišnju saradnje. Gorica i Dragan su disali kao jedno, bili nerazdvojni i ulazili nam u domove i automobile svakog jutra. Dragan danas vodi jutarnji program bez Gorice, ima novu koleginicu koja je unela novu energiju i odlično se uklopila, jedan je od “4 i po muškarca”, a i redovno vas poziva “Na kafu sa psihologom”, svojevrsne tematske tribine koje nam pomažu da bolje razumemo svet u kome živimo. Teme u podkastu: - Uvod i predstavljanje - Kad porastem biću - Zašto baš psihologija - Iskustvo tokom fakulteta - Kako je došlo do 92. - Poslovne pozicije kroz život - Period Covida - Šta Draganu donosi radio - Koji je bio cilj? - Kako se nositi sa gubitkom Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3OMEZsD Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Fakulteta za pravo in poslovne vede je zasebna fakulteta, ki sledi viziji in poslanstvu ustanovitelja Katoliškega inštituta, obsega raziskovalno in razvojno dejavnost na področju družboslovja in humanistike, med drugim prispeva h globlji kulturi in polnejši uresničitvi človeške osebe. O izbiri podiplomske smeri na omenjeni fakulteti sta govorila Filip Firbas in Ranis Smajlovič.

Fakulteta za pravo in poslovne vede je zasebna fakulteta, ki sledi viziji in poslanstvu ustanovitelja Katoliškega inštituta, obsega raziskovalno in razvojno dejavnost na področju družboslovja in humanistike, med drugim prispeva h globlji kulturi in polnejši uresničitvi človeške osebe. O izbiri podiplomske smeri na omenjeni fakulteti sta govorila Filip Firbas in Ranis Smajlovič.

Dobrodošla na inbed podcast- ja po dolgem premoru spet začenjamo z novimi epizodami. Tokrat gostujem Karin Velikonjo, ustanoviteljico podjetja in metode Glowinface. Karin je uspešna podjetnica in je dosegla uspehe na mednarodni ravni. Poleg svojega spletnega studia je predkratkim odprla tudi studio v Ljubljani in jo lahko obiščeš tudi v živo. Pogovor o obrazni jogi naju zanese tudi v poslovne vode, v njen zakaj in njeno zgodbo. Najbolj je meni osebno ostal v spominu njen mindset, ki ga goji do postavljanja cen, samozavesti v svoje delo in nasploh viziji, ki jo ima za svoje podjetje in ljudi, ki jim pomaga. Karin najdeš na instagramu in pa njeni spletki. ___ Inbed studio pa je v času "odsotnosti" na podcast platformi tudi odprl vrata za vadbe v živo:) Ja, končno se lahko tudi v živo gibamo skupaj. Svoj termin lahko rezerviraš TUKAJ. Ali pa se pridružiš inbed vadbam kar iz udobja svojega doma. Kjerkoli in kadarkoli. Več o spletnem studiu pa najdeš TUKAJ. @inbedwithklara @inbedstudio Za vse tiste, ki pa bi rade izboljšale svoj odnos do hrane, našle lahkotnost in svobodo prehranjevanja. Za vse tiste, ki hrano ločujete na dobro in slabo in s tem tudi svoje dneve. Za vse tiste, ki se soočate s prenajedanjem in bi rade prekinile ta začaran krog in spet zaživele. Dobrodošla na inbed coaching in Svobodo Prehranjevanja:) ___ Tukaj vam polinkam še vse svoje najljubše produkte od EkoŠkrnicla, ki jih uporabljam kot DODATEK in res tista pika na i za boljšo kvaliteto počutja:) Koda KLARAEKO pa ti prinese 10% popusta:) Liquid Curcumin (zelo zelo močen naravni antioksidant za boljšo odpornost) Vitamin D3+ K2 (v kombinaciji obeh vitaminov je absorbcija veliko boljša. Prav tako je to najmočnejši vit. d3 na trgu) Ashwagandha (pomiritev in fokus) PAKET Zdrava Sečila (za vse s pogostimi vnetji mehurja. Upam, da se vam končno nehajo. Meni zelo pomaga!) PAKET Antistres in dobro spanje PAKET Lepa koža Objem, Klara

Zgodba poslovneža Francija Pliberška iz Celja je od daleč videti malo romantična… Pred dobrimi tremi desetletji je začel takorekoč iz nič, danes pa sodi v svoji osnovni dejavnosti – proizvodnja stavbnega pohištva in razvoj prezračevalne tehnike – med vodilna tovrstna podjetja pri nas z nekaj sto zaposlenimi… Na poslovnost skuša gledati tudi z duhovne plati, umetost in lepota nam pomagata živeti, rad poudarja… Zanj zaposleni niso le strošek firme, ampak predvsem veliko premoženje… Samo zadovoljen delavec je ustvarjalen in kreativen… Zaznavno je prisoten tudi na področju družbene odgovornosti – predvsem, kulture, športa in sociale…

U zadnjoj ovogodišnjoj epizodi pridružio mi se Dario Marčac, TikToker s 500.000+ pratitelja koji pomaže raznim tvrtkama a postignu veću vidljivost na tržištu kroz suradnje s TikTokerima. Dario mi je otkrio kako smišlja koncepte za videe i koliko vremena troši na njih, ali i kako koristiti TikTok u poslovne svrhe. ⚠️Ako vam se svidi ovaj ili neki drugi sadržaj, ne zaboravite se pretplatiti na moj YouTube kanal i podcasting platforme. 00:25 Tko je Dario? 01:03 Ispričaj priču kako si odlučio krenuti s TikTokom, sjećaš li se tog dana? 04:04 Kako smišljaš koncepte za vlastite videe? 05:58 Na kojim projektima si radio i na kojima trenutno radiš? 07:30 Koliko vremena u prosjeku trošiš na snimanje jednog TikTok videa? 10:14 Možeš li odrediti neki trenutak ili neku prekretnicu kada si skužio da ti followeri rastu (ili su proporcionalno rasli od samog početka) 13:42 Kako iskoristiti TikTok u poslovne svrhe? 16:07 Zašto bi neki brend koristio TikTok? 20:44 Možeš li navesti neke uspješne primjere domaćih brandova koji po tvojem mišljenju imaju super TikTok? 22:22 Što treba izbjeći na TikToku? 23:10 Misliš li da je Instagram reels dobar odgovor Instagrama na TikTok? 24:48 Na Instagramu ima dosta tvojih videa s TikToka, smatraš li da je ta činjenica neke ljude ponukala da otvore TikTok, a možda čak i svoj profil? 26:27 Što misliš o Facebooku, je li on zastarjela društvena mreža koju nitko ne koristi ili ga se ipak ne smije zanemariti? 27:11 Za društvene mreže, a pogotovo TikTok kažu da klincima smanjuje attention span. Misliš li da je to istina ili se ne slažeš s tim? 30:26 Što misliš o TikTok filterima? 31:09 Što je next big thing na TikToku? 31:49 Društvene mreže se sve brže mijenjaju, misliš li da će neka uskoro svrgnuti TikTok s trona kao najbrže rastuće mreže i ako da, koja? 36:42 Koliko vremena ulažeš na objave za LinkedIn? 39:58 Što čitaš/slušaš/gledaš? ----- [PODCAST 

Okoljski minister Andrej Vizjak, ki je v prvi Janševi vladi vodil gospodarski resor, ne zanika stika s poslovnežem Bojanom Petanom leta 2007, trdi pa, da je posnetek njunega pogovora iztrgan iz konteksta in da si njegov odstop najbolj želijo družbe, ki se ukvarjajo z odvozom odpadne embalaže. Iz drobcev posnetega pogovora je razbrati, da je minister Vizjak Petana prepričeval, naj ne poveča lastniškega deleža v družbi Terme Čatež, v zameno za to pa mu je obljubljal poslušnost nadzornega sveta. To pomeni, da je trgoval z glasovi nadzornikov in s tem posegal v upravljanje družbe v državni lasti. Komisija za preprečevanje korupcije zaradi 14 let starega primera ne more uvesti postopka, se pa po navedbah medijev s primerom že ukvarja tožilstvo. Ostali poudarki oddaje: - Teš 6, ki proizvede tretjino slovenske električne energije, je zaradi tehnične napake še vedno zaustavljen. - Največje svetovne onesnaževalke pred skorajšnjim začetkom podnebnega vrha še niso predstavile načrtov za zmanjšanje izpustov. - Najpomembnejši knjižni dogodek na svetu je v Frankfurtu po lanski virtualni različici letos odprl vrata.

Predsjednik Zapadnoaustralske hrvatske gospodarske komore, Luka Jurčević govori o najistakutijim postignućima Komore od njezina osnutka. Povezivanje s Hrvatima u dijaspori s ciljem kreiranja uspješnih poslovnih priča je glavni cilj Komore koja ima uspostavljen i ogranak CRO Mladi. Osim toga, Jurčević s ponosom ističe uključenost Komore u globalnu inicijativu "One Croatia" te suradnju s Hrvatima u azijskim zemljama.

Pitanje “Odakle ste?” nije najbolji način pomoću kojega možete razumijeti australsku kulturnu raznolikost, barem tako stoji u najnovijem izvješću naziva “Counting Culture”. Zajedničko istraživanje Australskog vijeća za raznolikost i Poslovne škole pri Sveučilištu Sydney proučava na koji način tvrtke mogu mjeriti kulturu i na taj način poboljšati radno okružje.

Iako se poslovna analitika dosad najviše koristila na razini korporacija i velikih tvrtki, vidimo zadnjih godina kako se potreba osvješćuje u sve više manjih i srednjih tvrtki odnosno startupa i scaleupa. U novoj epizodi Netokracija podcasta ugostili smo su-osnivačicu Poslovne inteligencije, Lidiju Karagu kako bismo saznali pojedinosti takvih promjena. Oni su kročili put business intelligenceu (BI) u Hrvatskoj kada se o njemu vrlo malo znalo, a još manje prakticiralo, a ono što je uvijek zanimljivo u vezi ovakvih tvrtki jest bogata perspektiva koju imaju nakon toliko godina rada i svih promjena koje su pratile i tržište i industriju. A možda još važnije, da takve veterane približimo novim generacijama osnivača i tvrtki, kojima je danas više nego ikada potrebno znanje o podacima. O čemu smo s Lidijom pričali? ► Što se sve radi i razvija u okviru Poslovne inteligencije? ► Koja je razlika u pripremi analitičkih rješenja za velike tvrtke poput telekoma i banaka, a koja za manje brzorastuće IT tvrtke? ► Koje informacije traže klijenti koji u poslovanju imaju krajnjeg korisnika, a koje oni koji su samo dio u većem proizvodnom lancu? ► Osobna perspektiva: Od kodiranja u SQL-u do članice Uprave ► Savjeti za tvrtke: Gdje krenuti s podacima i kako doći do prvih uspješnih uvida u poslovanje? ► Kako će izgledati BI budućnosti i koje promjene donose nove tehnologije? ► Zašto tvrtke često na kraju ne iskoriste saznanja koja su dobili iz podataka? ► Koji kadrovi, i kakvih vještina, će biti najtraženiji u okviru BI-ja u narednom razdoblju? _______________

U poslednjih nekoliko godina u Srbiji je poraslo građansko angažovanje kada je reč o zelenim temama. Protesti protiv mini-hidroelektrana na Staroj planini, kao i skorašnji Ekološki ustanak i protest protiv zagađenja reke Pek u Beogradu pokazali su nam da su građani spremni na akciju kada je reč o lokalnim ekološkim problemima.  Međutim, šta je ono što svako od nas može učiniti kako bi zaštitio životnu sredinu? Novosađanka koju smo anketirali odgovara ovako: “To su  te svakodnevne male sitnice - da neću baciti papir, da ću prošetati 2-3 koraka do kante, da neču ugasiti cigaretu. Pokušavam da izbegavam i korišćenje plastičnih kesa, osim ako baš zaboravim da ponesem ceger ili nešto slično.” Šta kažu brojke? Istraživanje pod nazivom “Položaj i potrebe mladih u Republici Srbiji” koju je sproveo CESID u 2019. godini, pokazalo je da skoro polovina mladih ne može da proceni šta je to što je najveći problem u oblasti zaštite životne sredine. Najčešće su to srednjoškolci i mladi koji žive u prigradskim sredinama. Drugi koji su ipak imali šta da kažu, odgovorili su da su najzastupljeniji ekološki problemi u Srbiji: neodgovornost, nemar i nekultura ljudi, onda zagađen vazduh, bacanje smeća na nedozvoljena mesta, divlje deponije, kao i nedovoljna svest ljudi.  U poređenju sa prethodnom godinom, porastao je broj mladih koji uvek recikliraju otpad – sa 13 odsto u 2018. na 22 odsto u 2019. godini. Takođe, porastao je broj mladih koji uvek odlažu smeće u kontejnere sa 75 odsto na 80. Na osnovu tog uporednog prikaza, CESID je zaključio da mladi u Srbiji imaju relativno razvijenu ekološku svest koja je u porastu. Međutim, napomenuli su da prostor za napredak postoji i to posebno kada je u pitanju upotreba plastičnih kesa. Naime, u 2019. godini je porastao broj mladih koji uvek koriste plastične kese prilikom kupovine: i to sa 16 odsto u 2018. na 45 odsto u 2019. godini. Kada je u pitanju recikliranje i sortiranje otpada, 42 odsto mladih u Srbiji je pre dve godine reklo da povremeno reciklira, 22 da to uvek čini, a 36 odsto da nikada ne sortira niti reciklira otpad. U navedenom periodu najveći broj mladih nije učestvovao u nekoj akciji na temu zaštite životne sredine. Tek oko 13 odsto njih jeste učestvovalo u takvim akcijama, a među njima su najviše bile zastupljene devojke i mladi uzrasta od 10 godina do 24 godine.  Rešenje Potencijalno, ali ne i trajno rešenje jesu akcije čišćenja zelenih površina od otpada. Jedna od njih je i Trash Hero. Dragana Katić, osnivačica prvog poglavlja svetske Trash hero organizacije u Srbiji, bila je sagovornica i 25. epizode podkasta “Reaguj!”. Tada nam je objasnila da je cela ideja krenula od organizovanja akcija čišćenja na društvenim mrežama.  „Od 2018. smo napravili 23 akcije i u njima skupili sigurno preko pet tona otpada, što je onako značajna cifra ako se razmišlja o tome da je to otpad iz prirode, iz naših gradskih šuma. Broj volontera koji je do sada učestvovao je preko 5 hiljada u celoj Srbiji, zato što smo mi prošle godine pokrenuli i taj Trash izazov koji je podrazumevao da se male grupe ljudi organizuju i očiste svoj kraj, tako da je tu bilo jako mnogo akcija i to je tako dobilo širu  dimenziju“, objasnila je Katić. S druge strane, eko preduzetništvo rešava deo problema zaštite životne sredine, ali i nezaposlenost mladih koja je u Srbiji na visokom nivou. Primer dobre prakse je i Eko Kurir, koji je prva ekološka kurirska služba sa licencom koja obavlja dostavu biciklima na teritoriji grada Novog Sada. Poslovne prilke se ne dobijaju, one se stvaraju, smatra Goran Đerić iz ove organizacije.   “Posle završetka studija nismo imali šta pametnije da radimo i onda smo krenuli tako iz tog nekog drugarstva i zajedništva, po uzoru na neke holandske slične priče. Hteli smo to da implementiramo u neku našu sredinu u kojoj smo hteli da ostanemo. S tim da nije bilo sad mnogo izbora tu. Morali smo da izmislimo ovako nešto da bi imali tu priliku”, rekao je Đerić. Ovo izdanje podkasta dostupno je u video i audio formatu, a cela uživo emisija može se pronaći na Fejsbuk stranici NDNV Media Hub, kao i na stranici EU info point Novi Sad. Saradnici emisije: Sanja Đorđević, Aleksandra Bučko, Nemanja Stevanović, Irena Čučković i Iva Gajić U 51. epizodi u prilogu korišćeni su instrumentali preuzeti sa stranice freesound.org Ova epizoda podkasta realizovana je u okviru kampanje Delegacije Evropske unije u Srbiji povodom Dana Evrope 2021. godine, zajedno sa EU info kutkom Novi Sad.

Tinkaro vsi najbolje poznamo kot nasmejano članico skupine Bepop, ki se je formirala v prvem resničnostnem šovu Popstars. Danes je Tinkara mamica trem hčerkam, samostojna podjetnica in gospodinja. V letu 2019 so se članice skupine Bepop združile ter ponovno pričele glasbeno kariero. Kako ji uspeva usklajevati vse obveznosti, kako vikende preživljajo z družino ter zakaj ji družinska dinamika preprečuje planiranje aktivnosti v naprej mi je zaupala v pogovoru. Vabim te, da se nama pridružiš in izveš tudi kdaj Bepop Ladies izdajo nov komad. Če imaš vprašanja, mi lahko vedno pišeš na nastja@malinca.si. Spremljaš pa me lahko tudi na Instagramu @malincanastja.

Miha Murn je vsestranski umetnik in podjetnik, ki se udejstvuje na številnih funkcijah v umetniškem in poslovnem svetu. Je predsednik in izvršni direktor podjetja AAMI Corporation, ki se ukvarja s povezovanjem posla z umetnostjo in kulturo. Miha Murn je ustanovitelj, lastnik in direktor Zavoda AAMI in umetniški direktor pri podjetju MegaGraf d.o.o. Prav tako je ustanovitelj in predsednik javnega kulturnega Salvador kluba in privatnega poslovnega Botticelli kluba, od leta 2020 pa zaseda še funkcijo predsednika kluba Rotary Ljubljana International. Ima izkušnje s start-upi in je v vlogi mentorja že sodeloval z ABC Acceleratorjem in Zavodom Ypsilon. Do danes je izpeljal številne projekte na mednarodni ravni (dogodki in razstave ter poslovno-umetniške delegacije v tujini), poleg tega pa je svoje znanje in izkušnje predajal na različnih konferencah, okroglih mizah in zborovanjih v Sloveniji in tujini npr. TIA Summit v Indiji in Ljubljana Forum. Miha Murn s ponosom zaseda funkcije v različnih združenjih (npr. Združenje YES in KSBC) in je član številnih organizacij na področju posla in kulture. V njegovem opusu najdemo več kot 4.500 različnih del, kot so slike, risbe, kipi, fotografije, grafike, knjige in drugo. Fun facts: - OCD za stvari, da morajo biti točno na svojem mestu (papirji, mape na računalniku, stanovanje, pisarne, avto) - Ko kihnem, običajno kihnem 7x Naj quote: “Watch your thoughts, for they will become actions. Watch your actions, for they'll become... habits. Watch your habits for they will forge your character. Watch your character, for it will make your destiny.” Margaret Thatcher Naj knjiga: - Ogromno imam najlubših, uživam predvsem vknjigah o filozofiji, družbeni ureditvi, zgodovini itd. Naj seriji: Crown, House of Cards Hobiji: Zbiranje starin - Numizmatika Najljubša hrana: Ogromno najljubše hrane, izstopa pa pršut & olivno olje Najljubši podjetnik: Ogromno najlubših, izstopa Jack Ma. Naj app: Nimam naj appa, zame so vsi samo appi =) Trije nauki: - Nikoli ne poslušajte drugih za svoje odločitve. Poiščite mnenje in vprašajte za nasvet, na koncu pa se vedno vse odločite sami. - Če si želite urediti in uživati svoje življenje, si ga morate urediti sami, nihče drug vam ga ne bo, tudi če kdaj tako izgleda. - Tisto, za kar ste se trudili, boste cenili bolj, zato nikoli ne delajte stvari iz danes na jutri. Zamislite si svoje življenje čez 30-40 let ali več.

Hop je prav nenavadna stvar. Kadar je deklici, ki živi skupaj z mamo, dolgčas, skoči do neba, skoraj do sonca, in že se ji pridruži. In kaj se zgodi, ko deklico in njenega Hopa opazi poslovnež s kačico zvijačico v aktovki? Tega ne izdamo. Dramaturg je bil Ervin Fritz, režiserka Rosanda Sajko, tonska mojstrica Metka Rojc, skladatelj pa dr. Urban Koder. Deklico je igrala Kaja Desković - Živković, Hopa Janez Hočevar, Poslovneža Dare Valič, Kačico zvijačico Alja Tkačev, Mamo Majda Potokar, Vratarja Marjan Hlastec, Strokovnjaka Janez Albreht in Reklamo Jana Osojnik. Drugi igralci so bili Lenča Ferenčak, Slavko Cerjak, Srečo Špik in Judita Hahn. Igra traja 31 minut in 56 sekund. Uredništvo igranega programa. Posneta je bila v studiih Radia Ljubljana oktobra 1983.

Što povezuje poduzeće Poslovna inteligencija s donošenjem kvalitetnih poslovnih odluka i kako se razvila u respektabilnog tržišnog igrača na međunarodnoj razini, otkrijte u Tanjinom razgovoru s Anitom Cvetić Oreščanin, suosnivačicom i članicom uprave Poslovne inteligencije.

Podcast Psihologija uspjeha za Poslovni FM vodi i uređuje Tanja Pureta. Gošća je Anita Cvetić Oreščanin, suosnivačica i članica uprave Poslovne inteligencije. Što povezuje njeno poduzeće s kvalitetnim donošenjem odluka i kako se razvilo u respektabilnog tržišnog igrača na međunarodnoj razini, otkrijte u epizodi #11.

Imate li problema sa samopouzdanjem? Što mislite o svojim vodstvenim sposobnostima? Kako se osjećate kad vas netko odbije? Vjerojatno ne najbolje. Upravo zato želim vam predstaviti važnost osobnog rasta, zato što želim da se uvijek i na svakom koraku osjećate dobro, da ste motivirani i da ne odustajete! Jer ako ćete biti odlučni, uporni i spremni usvojiti nove vještine, uspjet ćete! Želite li raditi sa mnom? Uz moju pomoć i mentorstvo možete postići sve poslovne i financijske ciljeve. Izgradite karijeru u poslu u kojem ćete biti vlastiti šef, uz fleksibilno radno vrijeme i priliku za izuzetno visoke prihode. Posjetite najposao.com i ispunite anketu. Radujem se našoj suradnji!

10. novembra 2019 bo minilo 200 let od smrti barona Žige Zoisa, enega najbogatejših in najbolj izobraženih ljudi, ki so živeli na področju današnje Slovenije. Ko se je leta 1780 vrnil s potovanj po Evropi, je začel okoli sebe zbirati pomembne lokalne izobražence. Skupaj so si za cilj zadali, da v javno življenje pripeljejo razsvetljenske ideje. Ključno pri teh prizadevanjih je bilo, da so jezik neizobraženih kranjskih kmetov preoblikovali v jezik, ki je postal v upravnem, gospodarskem in kulturnem življenju enakovreden drugim večjim jezikom.

V oddajo Via positiva smo ob Dnevu državnosti povabili dr. Aleša Musarja. Poslovneža, ki je prepoznal dragoceno zgodbo in poslovno proložnost v naši kulturni zapuščini. Po njegovi zaslugi je oživila speča stavbna lepotica Ruska dača, lep primer stavbne dediščine podeželske vile. Govorili smo o odnosu Slovencev do meščanstva, o skorajšnjem izbrisu pomembnega dela zgodovine, in tudi o tem, kako gledamo na uspešne poslovneže danes.

Čitanje poslovne literature je redovna stvar za svakog ko želi da bude u toku sa trendovima, iskustvima i savetima u svetu koji se menja brže nego što je to ikada bilo. Poslovne literature ima na pretek, ali dok neke stvari ostaju uvek aktuelne, ima pregršt toga što zahteva konstanto praćenje trendova i novih taktika i tehnologija. Stoga, čitanje poslovne literature često zna da bude opterećenje. Pričamo o tome kako da to optimizujete i o servisu koji sam otkrio prošle godine - Blinkist. http://blinki.st/725a4b365257

Stefan Salom je jedan od troje osnivača Infostuda. Od dečačkih dana je pokazivao sklonost ka nauci, bio đak generacije, učestvovao na raznim takmičenjima i olimpijadama i sve je izgledalo kao da će svoj život posvetiti nauci. Ipak u jednom trenutku postaje deo nečega, što će njegov život usmeriti u drugom pravcu, kako zbog njegove želje da svoj život provede u Srbiji, koju smatra jedinom zemljom gde se oseća kao kod kuće, tako i zbog ideje koja će mu promeniti život. Preko svog brata upoznaje Branimira i Branislavu Gajić i zajedno sa njima u slobodno vreme radi na stvaranju sajta, koji bi nudio informacije bitne studentima, a sve to na osnovu novinskog članka, koji je Branimir pronašao, u kome se govori da je takav sajt u Engleskoj prodat za jako puno novca. U početku celokupno poslovanje se odvija pomoću štapa i kanapa, zahvaljujući njihovoj divitljivosti i upornosti, bez ikakve ideje o tome kako bi oni uopšte mogli da monetizuju taj sajt i sve to što rade. Poslovne prostorije su im u tom trenutku u njihovim kućama, pa su roditelji morali da se javljaju bojažljivo na fiksne telefone, nikada ne znajući da li ih zove neko od rodbine i prijatelja, ili potencijalni poslovni saradnik Infostuda. U toku 2007., posle godina mukotrpnog rada firma je postala dovoljno stabilna u svom poslovanju da Stefan i zvanično postane zaposlen u Infostudu. I danas pamti ponos koji je osetio kada je firma njima troma konačno mogla da plati zajednički ručak. Nakon toga, pa do danas, Infostud je narastao u jednu od najvećih internet kompanija koje Srbija ima, a kroz ovaj razgovor sa Stefanom možete saznati, koje su to lekcije koje su oni naučili na tom putu, zašto smatra da su njih troje na početku gotove sve radili kontra od onoga kako bi trebalo, kako sada uspevaju da vode oko 170 ljudi koji su zaposleni u grupaciji, zašto je ideja samo od 2-10% biznisa i još mnogo toga.

Za začetek samostojne podjetniške poti je potreben pogum. Ženske ga običajno potrebujejo še nekoliko več kot moški. Program Podjetnost je ženskega spola spodbuja začetnice podjetnice, da stopijo na samostojno pot. Država brezposelnim ženskam s terciarno izobrazbo omogoča brezplačna predavanja ter 5 tisoč evrov. V šestih generacijah se je usposabljanja udeležilo skupno 1500 žensk, skoraj 90 odstotkov jih je ustanovilo podjetje. Poslovne krivulje je pripravila Urška Valjavec.

Poslovne krivulje se bodo tokrat vile med udeleženci kadrovskega foruma na Poslovni šoli Bled, ki smo ga obiskali konec minulega tedna. Letošnja vodilna misel "Vodenje kadrov v spremenjenih razmerah" se nanaša na starajočo se družbo, dolgoživost in delovno izkušenost starejših, generacijske vrednostne razlike in tehnološke novosti ... Nekaj zanimivih pogovorov je med kadrovniki, poslovneži in svetovalci z več celin posnel Damjan Zorc.

Poslovne krivulje valovijo med povpraševanjem in ponudbo. Od ideje do uspeha je morda ključna prav prava informacija. Zato Poslovne krivulje opozarjajo na priložnosti, nove trge, investicije in razpise.

V današnji oddaji POINT OUT Weekly ti ponovno ponujamo vpogled v naše knjižne police: * The Presentation Secrets of Steve Jobs * Start With Why * The Challenger Sale - Taking Control of the Customer Conversation * The Marketing Agency Blueprint - The Handbook for Building Hybrid PR, SEO, Content, Advertising, and Web Firms * Delivering happiness - A Path to Profits, Passion and Purpose **POINT OUT Weekly je posnet kot video oddaja. Za polno uporabniško izkušnjo si ga oglej na Facebooku, YouTubu ali na pointout.si**

Luka in Dejan sta soutanovitelja podjetja Kingsbox, ki prodaja opremo za funkcionalno vadbo kot je crossfit in kalistenika. Podjetje sta začela v garaži s 7.500€ lastnega kapitala, danes pa je Kingsbox eden izmed glavnih ponudnikov tovrstne opreme v Evropi. Luki in Dejanu je v dobrih dveh letih uspelo brez zunanje investicije priti do milijona evrov prihodkov.   V podcastu smo se pogovarjali: kako in zakaj vsak dan vložita pet ur v učenje novih podjetniških veščin, zakaj se njun delovni dan začne že ob petih zjutraj, in kako Kingsbox-u uspe vsak mesec ponuditi 9 novih produktov na trgu?    Časovnia pogovora 2:25 Od kod Luki in Dejanu podjetniška ambicija? 4:30 Kako so študentske izkušnje Luki in Dejanu pomagale na podjetniški poti?  10:25 Kako se Luka in Dejan se vsak dan izobražujeta 5 ur  17:15 Od kod ideja za začetek podjetja Kingsbox? 22:05 Luka in Dejan pred Kigsbox-om nista imela izkušnje z izdelavo fizičnih produktov. Kako jima je uspelo?  28:25 Kako sta dobila prva naročila preko Bolhe in Instagrama  32:30 Kako in zakaj pri Kingsbox-u iščejo mikronišne produkte 38:20 Prelomne točke v zgodbi podjetja Kingsbox 43:15 Kako Kingsbox-u uspe vsak mesec ponuditi 9 novih produktov na trgu? 46:55 Najbolj uspešen Kingsbox produkt 48:10 Kako stranke gledajo na produkte izdelane v Evropski uniji?  53:00 Kako poteka prodaja v Kingsbox-u? 54:15 Kako poteka pridobivanje Kingsbox atletov, ki pomagajo pri marketingu? 58:00 Kako sta si Dejan in Luka razdelila vloge in delež v podjetju? 1:02:45 Zakaj ne iščeta zunanjih investitorjev? 1:07:00 Kje se Luka in Dejan vidita v petih letih?  1:08:30 Kakšen nasvet imata za mlade podjetnike s fizičnim produktom?  1:10:25 Poslovne ideje za poslušalce

Michael Goldberg prepoznava potencial v manj razvitem podjetniškem ekosistemu zunaj tehnološkega parka.