Podcasts about ljiljana

Ljiljana hat mich mit ihrer Ausstrahlung umgehauen. Sie sass mir vergangenen Herbst im MY LAST GOODBYE-Bestattungswagen gegenüber und hat mich mit ihrer positiven Art, das Leben zu sehen, beeindruckt. Taucht ein in diese spontane Begegnung und in Ljiljanas Welt.

As news surges about our immigrant community, KCSB's Ashley Segat interviewed Writing Professor Ljiljana Coklin about the importance of telling people's stories beyond the label "immigrant" in order to combat negative stereotypes and highlight the challenges the community is facing.

If you like this episode, put some stars on it or send it to someone who should listen to it. I make this all pro bono, but feel free to support me per Ko-Fi oder PayPal. My weekly german newsletter can be booked here steady. I work as a keynote speaker, panelist and author. Feel free to contact me! Liljana Tomoviç is a professor from the University of Belgrade with decades of experience. As her research takes place primarily in the midst of nature, she has a very deep insight into the changes that climate change is already having on the country. Aleksandar Matković is a member of the "Green-Left Front", the main left-wing opposition party in the Serbian parliament, where he helps shape the party's new economic policy. As a researcher he turned into a political with questioning the dependency of his country regarding Chinese corporates and got death threats after questioning lithium mining in Serbia. Read his Open letter regarding Rio Tinto and the “mining colony that Serbia is turning into”. In this episode of my podcast, we talk about the very specific effects that the planned mining deal, which in Germany is primarily based on the lithium requirements of car manufacturers, will have on people in Serbia, from environmental destruction to displacement. We talk about state violence, which hundreds of thousands of people in the country refuse to be intimidated by because they are afraid of a future in which their country can no longer be worth living in because it has been exploited in a neo-colonialist manner. In July of this year, Belgrade gave the green light for lithium extraction, having temporarily halted it two years previously following pressure from environmentalists. Germany needs lithium, especially in the automotive industry. Germany consumes more metal than many of its neighbouring countries, a third of which is used by the automotive industry. This means that Germany's consumption of raw materials is far above a globally fair level. In the interview, we explain that instead of aggressively securing access to critical metals, it would be important to reduce the overall demand for raw materials, emphasises Reckordt. Above all, this would mean building smaller and fewer cars, initiating a turnaround in transport that reduces dependence on cars, recycling raw materials and drastically reducing energy consumption in industry. As a consequence, this would mean carrying out a real green transformation and actually reorganising the economy in a climate-neutral and ecological way instead of creating rebound effects and shifting environmental and human rights problems abroad. This does not go hand in hand with Germany's self-image as a growing export and leading automotive and industrial nation. For those of you who understand German, I also recommend the previous episode that I recorded with Hannah from Powershift. Here we shed light on the almost 100 per cent metal dependency of Germany (and the German automotive industry) on neo-colonial business relationships with countries in the Global South. Serbia Protests, Mining Project, and Environmental Concerns Aleksandar discussed the escalating protests in Serbia due to changing laws allowing mining operations. He shared his involvement in internationalizing the struggle, establishing an ecological organization, and signing a declaration of international solidarity. He also mentioned receiving death threats after criticizing the economic aspects of the mine. Katja added that a protest group member was sentenced to two years in jail, further intimidating protesters. Aleksandar discussed the potential lithium mining project in Serbia, highlighting its potential environmental and social impacts. Ljiljana emphasized the importance of the region's unique landscape for the survival of many populations in Serbia. Both agreed that the project poses a complex problem with various economic, social, and environmental risks. More details on my website: https://katja-diehl.de/.

Da li biste studirali u zrelim godinama, pa još na stranom jeziku? Šta su prednosti a šta mane online studiranja? I kako to sve izgleda na Malti, zemlji koja nudi "toplo vreme, more i plaže, i relativno male plate"? O tome za Radio karantin govori Ljiljana Zvicer, koja na Malti radi kao koordinator u službi za prijem stranih studenata na jednom univerzitetu. Ljiljana je u zrelim godinama rešila da se dokvalifikuje i upisala online studije na Malti.

Jednokratne donacije kanalu: ⁠ https://paypal.me/beinganddoing Za infromacije o radu sa mnom posetite moju instagram stranicu https://www.instagram.com/aleksandra.vancevska Ljiljana Milić je studirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i bavila se proučavanjem filozofskih sistema, radila kao novinar i dramaturg. Sa koučingom se prvi put susreće kroz edukaciju za Participatory Learning and Action metodologiju. Završila je program Heal Your Life, u okviru kojeg je stekla licence za grupni i individualni koučing. U American Association for Aplied Psychology and NLP, stekla je zvanje Praktičara NLPa i Praktične psihologije. Ipak, njen fokus na lični razvoj usmerava se tek nakon lečenja drugog karcinoma. Završila je program Heal Your Life, u okviru kojeg je stekla licence za grupni i individualni koučing. Usput je završila nekoliko različitih koučing škola, uključujući i POINTS OF YOU, u kojoj stiče zvanje Explorer. Završila je i edukaciju za rad sa Asocijativnim kartama za traumu i stres Centra za edukaciju , psihoterapiju i traumu Modus Vivendi System. Trenutno završava psihoedukaciju u Akademiji Srdić. Piše i obajvljuje tekstove na svom blogu PromenaDA, uči i radi kao Prakticar Primenjene psihologije, i kao trener u oblasti lićnog razvoja i Points of You Explorer. U svojoj praksi je do sada imala preko 1300 klijenata. Njeno najvažnije iskustvo je to što je , između dva karcinoma, postala mama. I to je njeno najveće čudo i najveća životna snaga. Being Human and Doing Psychotherapy je podkast koji otkriva ljude u psihoterapeutima i psihoterapeute u ljudima. Kojom god da se profesijom bavimo mi u nju najpre ulazimo sa našom ljudskošću i punoćom celog bića. Kroz ovaj podkast sa radoznalošću istražujem koji su to “tajni sastojci” raznih psihoterapeutskih pravaca i kako se oni integrišu kroz specificne zivotne i ljudske priče terapeuta koji ih praktikuju i žive. Za sve linkove ka ovom podkastu: Linktr.ee: https://linktr.ee/being_and_doing Ovaj podkast predstavlja lične stavove i mišljenja mojih gostiju i mene. Sadržaj ovde ne treba shvatiti kao medicinski ili psihološki savet. Sadržaj je namenjen u informativne svrhe, a kako je svaka osoba jedinstvena, konsultujte odgovarajućeg stručnjaka za sva konkretna pitanja koja imate. Hvala što ste mi se pridružili na ovom putovanju. S'ljubavlju, Aleks

Illustrator Tijana Lukovic talks about her Serbian mom Ljiljana's lessons: How do we raise quirky children with acceptance, and nurture their authenticity? Does motherhood need to equate to self-sacrifice? Is me-time selfish? How do we raise resilient children? What is wrong with being overprotective mothers? How can we support our children through burnout and dark times? Tijana also speaks about how becoming a mother to a little girl inspired her beautiful illustrations of “sacred women” surrounded with nature and magic. You can see Tijana's work on her Instagram here. You can purchase her illustrations on her website here.  To subscribe to Ana's new "Mama Loves" newsletter, please go here.  To learn more about the "Thank You, Mama" creative writing workshop in June 2023, visit here. To contact Ana, to be a guest, or suggest a guest, please send your mail to: info@thankyoumama.net For more about “Thank You, Mama", please visit: http://www.thankyoumama.net To connect with Ana on social media: https://www.instagram.com/anatajder/ https://www.facebook.com/ana.tajder https://www.linkedin.com/in/anatajder/ https://twitter.com/tajder

Šta je medicinska antropologija? Koje su to savremene, neoliberalne politike mentalnog zdravlja i zašto žene-majke-kraljice piju "dodatke ishrani" za smirenje? Kako izgleda sprovoditi etnografsko istraživanje u porodilištu i koje su to pacijentkinje "nečije", a koje "opštenarodne"? Kada su se u domaćem zdravstvu pojavili lekari-preduzetnici i pacijenti-potrošači? Koje su posledice neoliberalnih reformi sistema i predatorskih privatnih praksi po sistem zdravstvene zaštite? Gošće: Jelena Kupsjak (Odjel za etnologiju i antropologiju, Sveučilište u Zadru), Ljiljana Pantović (Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu) Voditeljka: Sara Nikolić

Usluge personalne asistencije u Srbiji dostupne su u 30 od 145 opština. Novi Sad je jedini grad koji pruža mogućnost asistencije po potrebi, dok u ostalim mestima postoji samo minimalna asistencija koja iznosi osam sati. Oko 300 ljudi u Srbiji koristi asistenciju. Petoro ima celodnevnu asistenciju, od kojih je troje u Novom Sadu. Srđana Tešić je personalna asistentkinja Ljiljane Čakmak. Tešić je počela da se bavi ovim poslom u martu 2022. godine. Ljiljana Čakmak je 1979. godine izgubila osećaj u nogama i rukama. Objašnjava da je njen život nezamisliv bez celodnevne asistencije. “ Mogu da pričam, gledam, čujem ali ništa drugo. Mogla bi čaša vode da stoji predamnonm i da umirem od žeđi, ako nema asistenta koji će mi to dodati,” objašnjava Čakmak. Srđana Tešić je nova u ovom poslu. Određene stvari je naučila, ali još uvek uči za šta Čakmak kaže da je odlično. “Nisam ja bila svesna šta je tačno asistencija. Znam da je pomoć nekoj osobi, samo nisam tačno znala šta. Onda kad sam došla kod Ljilje, uvela me u asistenciju, ispričala mi je istoriju. Ja sam rekla dobro, hoćemo da pokušamo - pokušaćemo,” prepričava Tešić. Osoba dobro zna šta želi i kako želi. Samo joj je potrebna pomoć da to ostvari. Mima Ružićić Novković ispred Centra “Živeti uspravno” objašnjava kako jedan deo javnosti širom sveta smatra da je za državu jeftinije da osobe kojima je potrebna asistencija više asistenata, budu smešteni u dom umesto da se, javnim sredstvima, zapošljava potreban broj asistenata/ asistentkinja. “Asistencija, prosto, mora da postoji, kao preduslov samostalnog života osobama kojima je ona potrebna.Ali ona bi terbala i u Norveškoj to jeste tako definisano, da bude potencijalno pravo svake osobe. Da znaš da u bilo kom trenutku, privremeno ili trajno, ukoliko se nešto dogodi - od preloma noge, do stalnog koriščenja kolica ili bilo kog oštećenja, da postoji mogućnost da se osoba obrati nadležnim službama, i na osnovu procene dobije nivo asistencije od 4 do 24 sata, koliko je potrebno,” navodi Ružić Nokvoić. Mima Ružičić Novković objasnila je da u Novom Sadu ima oko 400 ljudi, direktnih pružalaca usluga ličnog pratioca deteta i učeniku, i personalnih asistenata. “U Novom Sadu ima ukupno 36 korisnika koji su društveno aktivni i punoletne osobe, koje je republički minimalni standard, a realno kada bi se radila procena potrebe, bilo bi sigurno preko 100 ljudi u ovom trenutku, koji zbog toga što nemaju asistenciju ne mogu da budu društveno aktivni,” objašnjava. REGULACIJA Finansiranje usluge Personalnog asistnta je u nadležnosti lokalne samouprave, osim kada su u pitanju siromašne opštine i gradovi, u tom slučaju, resorno ministarstvo odobrava transfere. Mima Ružičić Novković objašnjava procedure kako izgleda proces dobijanja personalnog asistenta. Osoba koja smatra da joj treba usluga podnese zahtev centru za socijalni rad, sa pratećom dokumentacijom. Nakon toga, centar za socijalni rad procenjuje potrebu za uslugom što može biti od 20 do 100 sati. “Broj 5 UN za primenu člana 19, konvencihja za prava osoba sa invaliditetom, ona kaže da treba ići od nivoa potreba, a ne stepena oštećenja, nezavisno od toga sa kim živimo, jer nije ničija obaveza da asistira drugom čoveku, prosto je domaćinstvo ukoliko se od nje očekuje da asistira u nejednakom položaju u odnosu na druge porodice, sa druge strane, uskraćuje se pravo na izbor,” objašnjava. Još jedan formalni problem je što je kod nas dozvoljeno zakonom da se usluga finansira sama putem javne nabavke ili formiranjem centara za pružanje usluge socijalne zaštite, koji mora biti licenciran, time se grad ili opština opredelila za jedan centar ili pružaoca, nema mogućnosti da korisnici učestvuju u odlučivanu u tome ko će im pružuti uslugu, objašnjava Ružičić Novković. “Pa se onda dešava da bi se povećale plate koodirtoru ili stručnom radniku, prosto traži način da smanji šta ide direktnim pružaocima i da smanji šta ide njoj. U tom kontekstu, međunarodni pokret za samostalni život insistira na tome da se novac namenjen asistenciji uplaćuje direktno koristinu pa da oni biraju da li će to biti kroz direktno angaživanje po ugovoru o radu ili će angaživati licenciranog pružaoca koji će sklopiti ugovor sa pružaicem tj asistentom, ali da postoji izbor načina i da u svakom momentu možeš da promeniš licenciranom pružaoca - to postoji samo u Novom Sadu trenuton, nigde više u Srbiji,” navodi. Osim što asistencija nije dostupna svima kojima bi trebala, i nije dostupna u takvom obimu kakav je potreban za samostalni život. Personalni assitenti su trenutno ugroženi u svim gradovima gde se usluga pruža, zato što su zaposleni po ugovoru o delu. U Novom Sadu, u Centru “Živeti uspravno”, zaposleni su po ugovoru o radu, ali grad ne finansira troškove bolovanja, godišnjeg odmora i putne troškove, zašta se novac obezbeđuje donacijama. “Trenutno u Novom Sadu oko 400 ljudi, direktnih pružalaca usluga ličnog pratioca deteta i učenika i personalnih asistenata rade po ugovoru o delu, ili privremeno-povremenim poslovima, gde u momentu kada prestane ugovor, ili kada se osoba razboli, pa joj npr. zbog toga prekinu ugovor, nije joj plaćeno zdravstveno osiguranje,” navodi Ružičić Novković i dodaje da to u 21. veku, u državi u kojoj postoji definisanaradna prava, ne sme da se dešava. REŠENJE Ljiljana Čakmak navodi šta je potrebno da se poboljša položaj personalnih asistenata, sa tim i osoba kojima je asistencija potrebna. Osim usklađivanja domaćeg zakona sa konvencijom Ujedinjenih nacija, potrebna je inkluzija i deinstitucijalizacija. "Znači, nema specijalnih škola. Domovi mogu da postoje za one koji tako žele. Mnogo bolje da čovek ima asistenciju, pa da živi u svom stanu i da se ne ulaže u zgrade nego u ljude. Em više ljudi dobije posao, može da živi od toga, oni i njihove porodice. Ovi koji koji koriste asistenciju mogu da žive normalan život kao i pre,” objašnjava Čakmak. Autorke podkasta: Aleksandra Bučko, Iva Gajić, Sanja Kosović, Irena Čučković i Sanja Đorđević. Ovaj podkast je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ove epizode isključiva je odgovornost podkasta Reaguj i ne odražava nužno stavove Evropske unije, kao ni Mreže za izveštavanje o različitosti 2.0.

U ovotjednoj epizodi, donosimo vam jedan zanimljiv intervju s Ljiljanom Panić - ženom koja ima bogato iskustvo rada u korporativnom svijetu i koja je u vlastitoj, uspješnoj karijeri izgubila sebe i odlučila sve promijeniti. Ljiljana danas pomaže ženama koje se osjećaju kao da ne znaju što žele i tko su u profesionalnom životu kojeg su izgradile i budući da je ovo osjećaj koji mnogima u jednom trenutku postane poznat, vjerujem da će vam njeno iskustvo i znanje služiti. Uživajte u ovom razgovoru! Ljiljanu potražite ovdje: https://www.instagram.com/ljiljana__panic/https://www.facebook.com/ljiljana.panic.coaching/E-mail adresa za koučing konzultacije: ljiljanapanic.coaching@gmail.comHvala vam što ste tu!xx L

Interesuje vas virtuelna kancelarija? Onda je Otvaranje firme .com pravo mesto za vas!  Virtuelna kancelarija u Beogradu - prvi mesec besplatno pozivom na podcast Priče iz dijaspore. Otvaranje firme u Srbiji za strance, kao i za domaće državljane, možete naručiti online. Da li ste već čuli za Balkanski kutak? Balkanski kutak je platforma koja okuplja celu ex-Yu dijasporu na jednom mestu. Zanima vas gde je najbliži ex-Yu restoran, naš advokat, doktor, sportski klub, kada je sledeća svirka ili dečija priredba? Posetite Balkanski kutak . com i jednim klikom pronađite ex-Yu dijasporu i njene događaje u Vašem okruženju. Trenutno možete pronaći ex-Yu dijasporu u Berlinu, Hamburgu i Nirnbergu, a uskoro i u ostalim gradovima Nemačke a i širom sveta. Registrujte se na Balkanski kutak . com i utičite na dalji razvoj i širenje platforme vašim konstruktivnim pitanjima i sugestijama. Jednokratne donacije za dalji razvoj podcasta Priče iz dijaspore možete ostvariti putem PayPala  Na podcastu Priče iz dijaspore danas se bavimo literarnim stvaralaštvom moje današnje gošće, Nataše Bartule Herbert. Natašu danas zatičemo u Montrealu (Kvebek, Kanada), gde piše svoj drugi istorijski roman - nastavak romana "Dubrovnik, grad Nodbožićki". Nataša je prešla dug put od rodne Bosne i Sarajeva, preko Ivanjice gde je izbegla 1992. godine, do odlaska za Kanadu i Kvebek nekoliko godina kasnije. Sa Natašom sam razgovaramo o njenim izbegličkim iskustvima, odluci da napusti Balkan i sreću potraži u nekoj drugoj, dalekoj zemlji, a posebno o njenom literarnom stvaralaštvu. Detaljnije smo se dotakli Natašinog prvog romana "Izbegličke suze", emigrantskog romana "Ljiljana, jabuko moja", a posebno "Dubrovnika grada Nadbožićkog". Ukoliko vas interesuje emigrantska književnost, kao i kako izgleda baviti se pisanjem u tuđini, onda ne smete da propustite ni ovu epizodu podcasta Priče iz dijaspore! Natašin website preko koga možete poručiti Natašine knjige Priče iz dijaspore možete gledati i na YouTube-u

Prof. Dr. Ljiljana Radenović je redovni profesor na Filozofskom fakuletu Univerziteta u Beogradu sa raznorodnim i vrlo aktuelnim interesovanjima: odproučavanja sreće do filozofije nauke. Pričali smo o sreći, vrednostima čitanja Fukoa tokom pandemije, problemima revolucija i liberalizma, ali i tome kako joj je Tviter pomogao da nađe nove teme i načine da se više nas bavi filozofijom. Linkovi na TheNutshellTimes.com Donirajte: patreon.com/belgrade i paypal.me/sgarcevic

Podržite nas preko Patreona i PayPala: Patreon - http://patreon.com/radioaktivni_komarac PayPal - http://paypal.me/radioaktivnikomarac Poslovni žiro račun : 265-6630310000410-75 Radioaktivni Komarac Beograd Voditelj - Bojan Uzelac (Radioaktivni Komarac) Animacija - Vojin Ubiparip (Duna Solution) https://www.dunasolution.com/ Muzika - Nedeljko Stojković (Mono Putnik) https://cutt.ly/TbH3korTon, kamera i montaža - Milica Cvetković Izašla je nova 42. epizoda podkasta Ubod kulture. Moja gošća bila je Doli Bel, doktorka na selu, Draga Mašin, Rabija Osmanović....i zapravo njoj je Toma Zdravković posvetio pesmu Za Ljiljanu. Gošća nove epizode podkasta je legenda našeg glumišta Ljiljana Blagojević. Tema je bila top 10 omiljenih glumica i glumaca. Razgovarali smo o njenoj karijeri i zašto se nije odlučila za inostranu karijeru, zbog čega je tražila da njen lik bude izbačen iz serije „Bolji život“, o saradnji sa Kusturicom i Lordanom Zafranovićem, o Tomi i tome kako je nastala čuvena pesma Za Ljiljanu, o poslu profesora glume i mnogim drugim temama.

Bonjour chères auditrices et chers auditeurs, avant tout, permettez moi de vous souhaiter à toutes et à tous mes meilleurs voeux de bonheur, reussité et santé pour cette nouvelle année 2022. et bien voila 2022 est là, et comme je l'ai indiqué en titre cet épisode est un peu different des autres. En effet le début d'année est propice aux bilans et aux bonnes résolutions. Rassurez vous en bonnes résolutions je ne vais pas vous faire un topo fastidieux... Voici le programme de cet épisode en un peu moins de 15 minutes: 1- Retrospective de 2021, [02:10 à 07:47] 2- Remerciements et appel à vous, [07:48 à 11:30] 3- Le programme 2022 sur le Podcast de Monsieur Jo, [11:31 à 12:10]. Pour l'audio c'est par ici: - Drive.google.com, - Open.spotify, - Anchor.fm, - Itunes, - Breaker, Ci-dessous la liste complète des 35 épisodes de 2021 classés par categorie: 1- Les Start-up: - Guide de jeu-vidéo, avec Vincent de Piggyback Interactive EP8, - Boitier 4G connecté et Intelligence Artificielle, avec Sebastien de COHO (Connected Horse) EP15, - Casque Réalité Virtuelle et traitement des phobies, avec Geoffrey de Inphobia EP26, - Logiciel pour gestion de cabinet pro. liberales, avec Eric de Taktikcloud EP28, - Drones et infrastructures de pointe, avec Olivier de EVA EP32, 2- La Gastronomie: - Les vins par un caviste de Hambourg, avec Axel de der Franzose &Gluglubox EP3, - service de traiteur (Catering and Events), avec Ljiljana de la Cuisine de Lilly EP16, - Macarons made in Hamburg, avec Anh Nam de Gavroches Macarons EP23, 3- Le juridique : - Droit des affaires, droit de successions, avec Alexander du Cabinet d'avocat Mittmann

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic A1: https://a1.rs/privatni Legend WW: https://www.legend.rs/ Šta se to dešava u Srbiji? Protesti koji su obeležili prethodnih nekoliko nedelja je prvi put da je narod zbog ekoloških razloga izašao na ulice. Uhvaćen je trenutak koji je generisao kritičnu masu i otvorio priliku za radikalne promene u društvu. Razlozi su, naravno, Rio Tinto, zakon o eksprorijaciji i zakon o referendumu, kao i drugi aspekti ne samo ekologije, već i ekološkog prava. Ali koliko tačno znamo o ovim stvarima, osim da su loše? Na koji način nas ugrožava zakon o eksproprijaciji? Kada je on tačno donešen, kada su bile prve izmene i dopune tog zakona, od 2009. godine do danas? Ista je stvar i sa referendumom. Ali možda najveća stvar je pitanje rudnika, prevashodno Rio Tinta, ali ne samo njega. Postoji plan od 72 rudnika na teritoriji cele Srbije. Šta to podrazumeva? Koje su tačno razmere katastrofe ukoliko se ove stvari realizuju? Šta to znači za našu budućnost, naše živote, biodiverzitet, ali i kako smo došli do zagađenog vazduha i koje su stvarne opasnosti o kojima ne znamo ništa, kao na primer da se najopasnije čestice koje čine oko 80% zagađenja, zapravo, uopšte i ne mere? O ovim, ali i mnogim drugim temama razgovarali smo sa Draganom Đorđević, doktorkom hemijskih nauka, članicom NU Instituta za Hemiju, Tehnologiju i Metalurgiju – Centar za hemiju, koja će nam govoriti o samim hemijskim procesima i šta se dešava ukoliko dođe do kopanja i obrade rude, posebno jadarita, zatim dr Ljiljanom Tomović, redovnom profesorkom Biloškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za užu naučnu oblast: morfologija, sistematika i filogenija životinja, koja će nam govoriti o posledicama ovih aktivnosti po biodiverzitet i Sreten Đorđević, advokat, koji je specijalizovan višedecenijskim radom i iskustvom u ekološkom pravu koji će nam govoriti o tome na koji način smo se pravno posmatrano našli tu gde jesmo. Od dolaska Rio Tinta do zakona o eksproprijaciji. Producent: Sandra Planojević Hasci-Jare Audio: Marko Ignjatović PR & Organizacija: Sandra Planojević Hasci-Jare Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Marko Ignjatović: nema instagram.

Prema studiji koju je 2018. sprovela Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, gotovo 20 posto žena u Crnoj Gori kaže da je iskusilo fizičko i/ili seksualno partnersko ili nepartnersko nasilje nakon svoje 15. godine. Ljiljana Raičević koja u Podgorici vodi Sigurnu žensku kuću kaže za Radio Karantin da na početku pandemije telefon u njihovoj organizaciji nije prestajao da zvoni.

Und das in Corona-Zeiten! „Strike A Pose“ - ein neues Festival in Düsseldorf, das zwei Dinge zusammen bringt, die gleichermaßen die Stadt ausmachen: Mode und Kunst. In kürzester Zeit haben Ljiljana Radlovic und Robert Danch mit ihrem Team viele Galerien und Modedesigner*innen für ein außergewöhnliches Wochenende voller Führungen, Events und Livestreams begeistern können, das in „normalen“ Zeiten noch größere Begeisterung auslösen wird. Was uns erwartet, welche Visionen dahinter stecken und wie das Ganze im Sommer 2021 funktioniert, erzählt Macherin Ljiljana Radlovic in dieser Folge von „Alle Rhein!“ unserem Host Mike Litt. Foto: Albrecht Fuchs

U drugom delu razgovora za Radio karantin Ljiljana Raičević priča o tome koliko je nasilje nad ženama u Crnoj Gori rasprostranjeno i kako neretko i žrtve i nasilnici dolaze iz svih društvenih grupa.

Ljiljana Raičević, koja u Podgorici vodi Sigurnu žensku kuću, za Radio Karantin govori o široko rasprostranjenom nasilju nad ženama u Crnoj Gori i nasilnicima među onima koji bi žrtve trebalo da štite, od policije do tužilaštva, kao i o tome kako duboko patrijarhalno društvo i korupcija utiču na to da veoma mali broj žena u Crnoj Gori na kraju prijavljuje nasilnike.

My friend Ljiljana @classiclilo and I discuss her queer journey, growing up as a war refugee, mental heal struggles, addiction and homelessness. You don’t want to miss this important conversation in this second to last episode of the season. Support the podcast at Patreon.com/queeringitupwithLana and connect with me on Instagram @lana_del_they to stay in the know about upcoming episodes.

When brands look to enter the European franchise market, they often turn to the likes of the U.K., Germany, or France as first points of contact. However, while these regions are undoubtedly good choices, it would be a mistake to miss out on a potential goldmine of opportunity: Croatia.  With 85 per cent foreign franchise brands, this country's franchising industry is no stranger to international investment. And with a prestigious Association in place since 2002, the Croatian business community is well versed in all things franchising.  On this episode, we speak with Doctor of Sciences Ljiljana Kukec, PhD, president of the Croatian Franchise Association, about why Croatia remains an exciting emerging market for international investment, and how franchisors should tackle that all important initial market entry.  To keep your finger on the beating pulse of franchising, sign up to our newsletter at https://www.globalfranchisemagazine.com/, subscribe to our definitive magazine, and join the conversation with our experts today on LinkedIn, Twitter and Facebook. Ⓛ https://www.linkedin.com/company/global-franchise/ ⓣ https://twitter.com/globalfranmag ⓕ https://www.facebook.com/globalfranchisemag/  

Ljiljana Radošević was born in Belgrade (Serbia) in 1978. She got MA in Art History at the University of Belgrade by defending thesis about appearance and development of graffiti in Belgrade 1996-2005. She started her research in the year 2000 and continued to document art works and interview graffiti and street artists until present day. During her second MA studies in Management in Culture she had an opportunity to do her internship at the most important comics festival in Europe FIBD Angouleme and consequently wrote her thesis about it. After working in the field for several years she started her PH.D. studies at the University of Jyvaskyla (Finland) with the thesis under the title Understanding Street Art; A Study of European Street Art. At the moment she is in the final stages of writing but has managed to initiate in collaboration with her colleagues projects such as www.streetartwalksbelgrade.com and www.urbanheritagehub.com (not active yet). The books mentioned in the interview are The Dresden Files, and the authors Ursula K. LaGuin and Andrzej Sapkowski. As well as the series called Urban Shaman. Photo taken in 2016 and we see a stencil by Vudemn paying respect to Leonard Cohen and it says "Singer must die but the song is forever." And the colorful side is done by Vlica. Dorćol Platz (@dorcolplatz) which references a traditional Balkan dance called “kolo”. Made and photographed in 2016. . . Artists: Das Drogen (@das_drogen), Nikola (@kori.nikola), Neon (@neon_blck), Linnch (@linnchlinnch), Leaf Kid (@alekleaf) and Zez (@zez_lunatic).

Nikolina: Hvala ti, Ljiljana, što si pristala da budeš moja gošća u ovoj epizodi podkasta.Ljiljana:Hvala tebi što si me pozvala.Nikolina: Volela bih da počnemo sa pričom u stvari šta je to što ti je najdraže, najbliže srcu, da li je možda ono na čemu trenutno radiš?Ljiljana: Meni je uvek i ostaće tako nadam se, srcu najbliži rad sa decom. To mi je bila želja još kad sam studirala, mislila sam da ću biti pedagog likovne umetnosti, ali sam vremenom shvatila da mogu to da radim i uz porodicu i sve druge poslovne obaveze. Tokom svog života uvek sam se bavila decom, vaspitanjem i odgajanjem razne dece, i najlepše kod njih mi je njihova iskrenost i otvornost.Nikolina: Šta to tačno radiš sa decom. Videla sami razne slike koje zaista sjajno izgledaju i interesuje me kako to izgleda, recimo kad deca dođu na neku radionicu? Ljiljana: Ja sam sprovela u praksu moju ideju, volju i želju da širim umetnost u smislu kreativne energije kroz crtanje što je meni najbliže. Volim ja i muziku i pozorište, ali likovna umetnost mi je najbliža. Shvatila sam da deca nemaju dovoljno ličnog kontakta sa svojim bližnjima, zato što roditelji imaju puno obaveza, trče na sve strane i onda sam uvela radionice gde bi deca i odrasli mogli zajedno da slikaju i kroz to slikanje da se zapravo druže. Moje radionice se zovu -Radionice energije bića jer sam postala svesna energetskih potencijala pojedinca. Puno sam radila sa Svetozarom Radišićem na tome kako da približimo vlastitu energiju, ovog puta kroz slikanje, samom sebi. U praksi to izgleda tako što deca dođu, odnosno dovedu ih roditelji. To su deca koja uglavnom vole da crtaju i slikaju i onda bi roditelj trebao da ode kao što to uradi u školi ili u vrtiću. Nakod toga ja predložim roditelju da ostane, nakon čega se malo zbuni, kaže da ne zna da slika jer mu je učitljica nekada davno to rekla i on ostane sa teretom tog uverenja. E kod mene onda otkrije da li je to zaista tako.Ove radionice donose veliku radost deci, a i samom roditelju jer zajedno stvaraju kreativna dela.Tu može biti jedna ili dve slike. Imala sam mamu i kćerku, gde je na kraju ćerka pomagala mami. Divno je videti dete od pet godina kako pomaže mami da se oslobodi straha i onda mama kroz taj rad i delovanje počne da ojačava, kada oseti slobodu stvaranja i kada dete pohvali mamu. E onda je to veliki uspeh i za mene ,i onda mama shvati da u stvari najviše napreduje kroz tu svoju decu. Imala sam jednom osmoro dece na jednoj slici i to je zapravo simbol zajedništva.Što se tiče mojih radionica, ja nemam radno vreme, ili časove, ali imam dobru volju da budem ceo dan dostupna. Što znači ako dete rano ustane, dođe prvo, pa nakon toga dođesledeći, tako da ispadne da se grupa stvara celog dana. Onda dođu i roditelji, pa ja pustim decu da rade i na mojoj slici, jer mislim da ona dobija na značaju sa svakim potezom četkice jednog deteta.Nikolina : To sve tako neverovatno zvuči, baš ću doći jednom sa kćerkom, koja voli da crta, na neku od radionica.Ljiljana: Imam jednu devojčicu koju deda dovodi od kada je imala dve i po godine, i evo ona sada ima 6 i slika uljanim bojama na platnu.Click to view: show page on Awesound

Boris and his family were among the first ones to arrive in St. Louis in the early 1990's. While the challenges were real, his love for sports and camaraderie allowed him to excel in the Water-Polo Pools, as well as, academically. Novak & Ljiljana Cvijanovic, his parents, have been a staple within the Bosnian-American community. Ljiljana has helped countless Bosnian-Americans receive loans for cars, homes, business and more. Currently, Boris works at CenturyLink as a Senior level engagement manager with thirteen years of experience designing and implementing innovative and sustainable technology solutions that help clients meet their business needs. Broad work experience across multiple jobs and areas of responsibility within the technology industry provides a balanced understanding of business challenges, potential underlying issues, opportunities for collaboration, and best possible solutions. Boris is married to his wonderful wife Stacy and they have two amazing kids, Luka and Anya.

Ljiljana Karaklajić je vlasnica i direktor kompanije D Express, ekspresne kurirske službe, koja zapošljava preko 1.000 ljudi. Koliko je veliki uspeh koji je napravila do sada kao preduzetnica, govori i nagrada Udruženja poslovnih žena Srbije, gde je prošle godine dobila nagradu "Žena zmaj nad zmajevima", u konkurenciji od preko 100 dama, koje su do sada dobile nagradu "Cvet uspeha za ženu zmaja". Ljiljana je veliki deo svog radnog veka provela u pošti, gde je radila i na rukovodećim pozicijama, upravljajući organizacijama sa velikim brojem zaposlenih. U jednom trenutku dobija ponudu da postane direktor tek osnovane privatne kompanije, koja je planirala da se bavi kurirskim uslugama. Od 5 zaposlenih, firma je uz Ljiljanino vođstvo narasla jako brzo do 500 radnika i u tom trenutku prodata stranoj kompaniji. Uprkos već postojećoj direktorskoj poziciji, kao i brojnim ponudama, da preuzme vodeće pozicije u drugim kompanijama, gde su ponude za platu bile i do 10.000€ mesečno, Ljiljana odlučuje da se otisne u nepoznato i pokrene vlastiti biznis. Izuzetna preduzetnička priča o dami koja je izgradila ogroman biznis, razvila lično veliki broj izvanrednih menadžera u svojoj organizaciji, implementirala ogroman broj inovacija u svoje poslovanje, koje danas služe kao standard u industriji, ali koja i pored svega do sada urađenog stoji čvrsto na zemlji, planira dalji razvoj kompanije i ljudi, i koja je nesebično uspela da odvoji svoje dragoceno vreme i podeli sa nama svoja iskustva, znanja i principe, koji su je dovela do toga gde je danas.

Polyhedral Knots and Links

Molecular Aesthetics | Symposium The fascinating structure of DNA has enabled the encoding of a life's message and 50 years after the discovery, genome libraries and gene manipulation, we have just about scratched the surface. But today, DNA is not only a molecule of life, but also an important building block in a new field of nanotechnology - design of novel nanostructures. And the structures, which have been designed on the nano scale by making use of remarkable properties of a double helix, are not only fascinatingly complex but have, in the last decade, found a range of interesting applications and continue to attract lots of attention. What has been done till now to fill in the gaps in understanding the DNA and where can we go from here? Symposium at ZKM | Center for Art and Media, July 15 -17, 2011 in cooperation with DFG-Center for Functional Nanostructures (CFN) Karlsruhe Institute for Technology (KIT). As part of several joint projects on creativity and innovation which will be carried out by the ZKM | Center for Art and Media Karlsruhe and Akademie Schloss Solitude and which were initiated by the State of Baden-Württemberg between 2007 and 2010, the symposium »Molecular Aesthetics« aims at establishing a link between the current developments in molecular sciences and the visual arts and music. Also marking the International Year of Chemistry, it tries to initiate an interdisciplinary exchange of views and ideas, which could lead to a new definition of aesthetics. This project is financed by the Ministry of science, Research and Arts Baden Württemberg. /// Die faszinierende Struktur der DNS verschlüsselt die Botschaften des Lebens. Trotz Genom-Datenbanken und Genmanipulationen bleibt sie auch 50 Jahre nach ihrer Entdeckung ein Neuland der Forschung. Neben ihrer Funktion als Molekül des Lebens dient die DNS heute als Grundbaustein im aufstrebenden Feld der Nanotechnologie. Die speziellen Eigenschaften der Doppelhelix ermöglichen die Entwicklung innovativer, komplexer Nanostrukturen, die im vergangenen Jahrzehnt zahlreiche Anwendungsgebiete fanden und nach wie vor großes wissenschaftliches Interesse erregen. Was wurde unternommen, um die Lücken in unserer Kenntnis der DNS zu füllen, und welche zukünftigen Schritte bieten sich an? Symposium im ZKM | Zentrum für Kunst und Medientechnologie, 15. -17. Juli 2011 In Kooperation mit dem DFG-Centrum für Funktionelle Nanostrukturen (CFN) des Karlsruhe Instituts für Technologie. Als Teil der gemeinsam vom ZKM | Zentrum für Kunst und Medientechnologie und der Akademie Schloss Solitude ausgeführten Projekte zum Thema Kreativität und Innovation, die 2007 vom Staatsministerium Baden-Württemberg initiiert wurden, zielt das Symposium »Molekulare Ästhetik« darauf ab, eine Verbindung zwischen den aktuellen Entwicklungen in den Molekularwissenschaften und der Kunst und der Musik zu etablieren. Es versucht, im internationalen Jahr der Chemie einen interdisziplinären Austausch von Ansichten und Ideen zu initiieren, der zu einer neuen Definition von Ästhetik führen könnte. Das Projekt wird gefördert vom Ministerium für Wissenschaft, Forschung und Kunst Baden-Württemberg.

Det doftar skarpt syrligt av färskost i familjen Pecniks skinande rena lilla ostfabrik. Här inne blir Kroatiens förvandlingsprocess tydlig. För att kunna bli en del av EU håller Kroatien på att förändra eller slopa många av sina gamla traditioner. EU ställer nya krav på t ex hygien och kontroller, och till skillnad från många andra små kroatiska osttillverkare har Ljiljana och Mario Pecnik valt att satsa stora pengar på att bygga en helt ny ostfabrik - enligt EU-standard. - Vi gör en traditionell ost, men med moderna produktionsmetoder, säger Mario Pecnik. Han och hans familj välkomnar förändringarna, men många andra i Kroatien ser EU som ett hot mot landets traditioner och värderingar. Landets politiker är så gott som eniga om att Kroatien bör bli EU:s tjugoåttonde medlemsland, men det är inte säkert att de har en majoritet av kroaterna med sig. Enligt vissa opinionsundersökningar är utgången oviss av Kroatiens kommande folkomröstning om EU-medlemskap. Mario Pecnik säger att många av kollegorna i ostbranschen är fast i gamla trånga tankemönster. Mario kallar det ett "Balkansätt att tänka". Folk måste, säger han, få ett nytt förhållningssätt till produktion och marknadsföring för att Kroatiens traditionella osttillverkning ska överleva. Samtidigt måste han och familjen betala ett högt pris, i form av hårt jobb med sjudagarsvecka, för att klara sig i den nya, alltmer EU-anpassade omgivningen. Hör berättelsen om familjen Pecniks kamp i ett Kroatien i stark förändring.