Podcasts about nekada

Nekadašnja HDZ-ova državna tajnica optužena za korupciju, Josipa Plesić ex Rimac, ulazi u utrku za kninsku gradonačelnicu. Ministri Tomo Medved i Ivan Anušić odbacili su medijske navode o sukobu. U utrci za zagrebačkog gradonačelnika okrupnjuje se struja takozvanog Bandićevog jata.

Nekadašnji enfant terrible svjetske klasične glazbene scene, danas neprikosnovena zvijezda pozornica diljem planete: maestro Ivo Pogorelić u razgovoru s Nenadom Kreizerom otkriva kako je svirao u Japanu za vrijeme potresa i zašto se uvijek iznova rado vraća u Njemačku. U pregledu glazbene scene iz Hrvatske Zoran Stošić otkriva kako Josipa Lisac uspijeva biti u središtu pažnje. Slušamo nove singlove Sare Renar („Nježne riječi“), Kol Centra („Loša bivša djevojka“) i Konvoja („Gladne oči“). Von Nenad Kreizer.

Miguel, Španac u Beogradu, bavi se filmskom post-produkcijom, stand-up komedijom i izgleda da je papučar. Dakle jedan od nas! U ovoj epizodi otkrivamo enigmu toi-toija, tajne masturbacije u hostelu, misterije Altine i čari open mic-a.

Nekadašnji ambasador SAD u Moskvi Majkl Mekfol, smatra da Putin želi da uništi Zapad. Hamas potvrdio da je ubijen vođa Yahye Sinwar. Sedam sati u vodi i blatu do grla proveli su Bećir i Hajra Tufek iz Donje Jablanice tokom poplava. Odloženo najavljeno izručenje 'kralja kriptovaluta' Do Kwona.

Švicarski državljanin krijumčario je migrante, u strahu pred policijom sletio je s ceste kod Slavonskog Broda. Ozlijeđeno je 15 ljudi, od toga sedmero djece. Nekadašnji HSLS-ov prvak, Dražen Budiša, podupro je predsjedničku kandidaturu nezavisne Marije Selak Raspudić. I stranka Možemo ulazi u utrku za Pantovčak, njihova je kandidatkinja saborska zastupnica Ivana Kekin.

Nekada je trajno oslikavanje tijela bilo rezervirano za neke rubne dijelove društva. Ovaj trend je, međutim, već odavno zahvatio najšire slojeve. Estetski aspekt tetoviranja je jedna strana ove medalje, a druga je zdravstveni rizik koji neminovno sa sobom donosi svako oslikavanje tijela. Koje rizike tetovaža sa sobom donosi i kako su se posljednjih godine mijenjali trendovi, o tome Nenad Kreizer govori s vlasnikom salona za tetoviranje Daliborom Sabadosom iz Zagreba i kolegicom Majom Marić. Von Nenad Kreizer.

„Sve će biti dobro“, mantra je i vodilja naše poznate glumice, prvakinje Narodnog pozorišta, Suzane Petričević, majke, ali i bake troje unučadi, koja je u životu nailazila na brojna iznenađenja i kad su oko nje svi mislili da će se teško izvući, ona bi pomislila: „Biće dobro“, i bilo je. U novoj Mamazjaniji, Suzana se prisetila svojih roditelja i odrastanja bez, kako kaže, nametnutih „narativa“, kojima nas društvo danas bombarduje. „Nekada je postojala disciplina, bilo je važno da znamo šta se sme, a šta ne. Nije bilo tepanja, ni pokazivanja emocija, ali to je vreme bilo takvo i svi smo mi ispali časni i pošteni ljudi“, kaže Suzana i dodaje da danas žene, koje su majke, jedva preživljavaju, pritisnute imperativima, zahtevima sredine da budu savršene, što nije moguće, a nije ni normalno. Svojoj ćerki Dorotei je, međutim, davala više slobode, a tepanje je bilo sastavni deo komunikacije. Trudila se da manje radi, dok je ona odrastala, čak je odbijala brojne ponude, koje se nisu činile adekvatnim, iako im je u to vreme bio potreban novac, ali pomisao da će ćerka kasnije gledati neke projekte kojima se ne ponosi, odvratila je od, popularno nazvanih, „tezgi“. Dorotea je izrasla u samouverenu i odlučnu osobu, koja, kaže Suzana, nikada majku ni za šta nije pitala, već je samo saopštavala sopstvene odluke. „Tako je bilo i kad je zatrudnela, samo mi je rekla da je trudna sa dečkom, kolegom sa fakulteta. Šta sam drugo mogla, pitala sam je: ‚Hoću li ga bar upoznati?‘“, kroz smeh se seća naša poznata glumica. U to vreme, pored pune podrške koju je pružila detetu, okolina je razočarala, i dušebrižnici, koji kao da su „najboljim namerama hteli da je vode u pakao“. Srećom, nije ih slušala i sve se dobro završilo. Ona opisuje koliko se metode vaspitanja dece razlikuju danas u odnosu na period kad su njeni roditelji bili mladi. Pita se odakle danas ti „narativi“ i zašto nas društvo bombarduje njima. Objašnjava zašto je ženama koje su danas majke, pa još imaju i posao, mnogo teže nego pre nekoliko decenija. Otkriva nam takođe, kako je reagovala kad je saznala da joj je ćerka trudna, a bila je na prvoj godini fakulteta i šta joj je tada rekla. Naglašava koliko je podrška roditelja važna u svakoj situaciji u životu, i zašto ipak treba biti optimista. Otkriva nam tajnu opstanka porodice i braka, čije su ogledalo, upravo, njena ćerka i zet. Suzana priznaje da nije merodavna da govori o braku, jer se rano razvela, ali ističe da je sada u šestoj deceniji srećno zaljubljena. Posle svega što je prošla u ličnom iskustvu, ali i kroz Dorotein brak i porodicu, zaključuje da je upravo uzajamna ljubav jedina važna.

Obilježavajući Svjetski dan knjige ugostili smo Amru Pajalić, nagrađivanu književnicu, urednicu i nastavnicu iz Melbournea. Mada je rođena u Australiji i piše na engleskom jeziku, Amra Pajalić se u svom književnom radu oslanja na svoje bosanskohercegovačko kulturno naslijeđe, te pišući za mlade ljude koji tek traže puteve svog identiteta, s ponosom ističe svoju različitost. "Nekada moraš raditi ono što ne voliš, da nađeš ono što voliš, ako pratiš svoju želju, onda ćeš naći svoju nafaku... " Ili: "Nemojte govoriti da je prekasno... pokušajte, jer ne znate šta će vam biti...", neki su od savjeta koje Amra Pajalić upućuje svojim učenicima i našim slušaocima.

Utisak je da je džeparoša sve više, iako statistika govori da je 2023. prijavljeno 1639 krivičnih dela džepne krađe, 2022. prijavljeno 2273, a 2016. bilo je 5600 džeparenja prijavljenih policiji. Prošle godine je u Beogradu uhapšeno 58 džeparoša, većina oslobođena ili osuđena uslovnom kaznom. Većina njih nema stalno prebivalište i stanuje u nehigijenskim naseljima. U preko 90 posto slučajeva oštećeni nisu svesni gde i kada su odžepareni. Nekada su lopovi radili u paru i bili srednje dobi, danas to čine u grupama od 4-5 ljudi, većinom su to lica do 25 godina starosti i višestruki povratnici. Podaci govore da u Beogradu "radi" oko 100 džeparoša, dok inspektora ima desetak. Jedni druge poznaju, što otežava rad. Nekada su džeparoši radili u gradskom prevozu, danas to čine u podzemnim prolazima, tržnim centrima i na ulici. Najveći broj džeparenja se vrši iz ranca. Najkritičnije tačke su petlja kod Franša i Autokomande, ali i aerodrom Nikola Tesla. Nekada je to bio podzemni prolaz kod TC Ušće. Ukoliko oštećeni ne želi da goni počinioca, krivično delo krađe se ne tretira, što je najčešći slučaj. Kazna može ići od pola do 3 godine zatvora. Gost: Aleksandar Mitrović, Šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa beogradske policije

87-godišnja Ana Matić, nekadašnja učiteljica u Doboju, u Australiji nije nastavila svoj pedagoški rad, ali je otkrila ljepotu i smisao rada i volontiranja u zajednici. Njena neumorna energija, skromnost, i "dječija duša" su sjajna inpiracija mlađim generacijama. Nekadašnja članica hora Modra rijeka i koordinatorica Bosanske nove grupe pri STARTS-u je istinska Bosanka koja gotovo tri decenije svog boravka u Australiji, pronosi svojim aktivizmom u zajednici otporni i neuništivi bosanski duh koji se izdiže iznad svake situacije i nevolje.

U preduzeću Tender Loving Care iz Sydneya, koje zapošljava i podržava osobe s invaliditetom, ponosno volontira 22- godišnja Sirijka Rita Nichola, i sama u invalidskim kolicima, koja uči nove vještine u okruženju koje je podržava i brine za nju. Za migrante sa invaliditetom teško je pronaći pristupačan posao, ali Rita se nada da će u Tender Lovig Care postati uposlenik. Inače, ovo preduzeće ima cilj otvoriti školu za osobe s autizmom u Australiji, nakon pokretanja sličnog projekta u Dubaiju.

Nekada skromni "Granny flat" sada je izvor prihoda koji se također oglašava kao rješenje za trenutnu stambenu krizu. No, neki upozoravaju da to neće puno pomoći.

Zdravo je i normalno da se deca bave sportom od najranijeg doba, da se što više kreću, igraju, istražuju, što pospešuje njihov rast i razvoj, ali za to je najvažnije jedno – da roditelji daju svoj primer, slažu se doktorka Danijela Vukićević, subspecijalistkinja dečje fizijatrije i doc. dr Miroslav Marković, profesor fizičkog vaspitanja, gosti nove Mamazjanije. Nekada je bilo teško dete naterati da uđe u kuću, a danas je uspeh ako ga nagovorimo da izađe u park da trči, igra se sa loptom, vozi biciklu… Naši gosti objašnjavaju da su aktivna uglavnom ona deca, koja za primer imaju aktivne roditelje, koji učestvuju u sportovima i zajednički im se raduju. Deca su, takođe, nekada, osnovne pokrete učila još u vrtiću u kojima je uvek sa njima radilo stručno lice, ali danas toga više nema, a u školama su besplatni treninzi otišli u istoriju, pa minimalan procenat dece u Srbiji se u današnje vreme bavi sportom. Oni objašnjavaju zašto je fizička aktivnost i igranje napolju, najbolja alternativa igricama, mobilnom telefonu, kompjuteru, televiziji, ali i kada decu ne treba forsirati da se bave sportom. Savetuju roditelje koje je pravo vreme da dete počne da se bavi sportom, ali i upozoravaju da postoje godine kad je kasno za “popravke”. Naši gosti apeluju da decu treba navikavati na slobodu kretanja dok su još u pelenama. Oni navode da je ozbiljan problem sputavanje dece što je karakteristično za sve veći broj roditelja, ali je krivica i na školi i vrtićima u kojima se sa najmlađima ne radi dovoljno, a posledice se teško saniraju. “Deca su nam fenomenalna!”, naglašava doktorka Vukićević, a najaktivnija su do treće, četvrte godine, kad skaču gde stignu, ruše sve pred sobom, nezaustavljivi su. Ipak, naši gosti upozoravaju da je potrebno mnogo rada da se ova dečja energija zadrži i usmeri, da deca ne budu uvučena u virtuelni svet i demotivisana za fizičku aktivnost. O tome kako ih motivisati i kolika je uloga škole, kao i roditelja, ističe profesor Marković, a savete, poruke i apele stručnjaka, čućete u novoj epizodi našeg podkasta

Nekada nije bilo mobilnih telefona nakrcanih igricama. Nije bilo tablet-računara da dete može da prekrati vreme gledanjem 3D-crtaća. Neko bi pomislio da su dečje igre "iz starih vremena" nešto prevaziđeno i nezanimljivo. Međutim, svojevrstan eksperiment sarajevske profesorke i fitnes-trenerke Lejle Šebić pokazao je da se takve igre zapravo lepo uklapaju u današnji svet. Sa profesorkom Šebić i kolegom Amirom Sužnjem koji je o toj temi pripremio mnogo zanimljivih podataka, razgovara Saša Bojić. Von Sasa Bojic.

+Trka u Holandiji sa 186 preticanja i istim pobednikom.+Festival trkanja u domu Verstappenovih.Domaćini: Pavle Živković, Dejan Potkonjak i Srđan Erceg#lap76#infinitylighthouse#f1 00:00:00 Početak i uvod ------------------------------HUMANITARNI KUTAKPomozimo Martinu!Slanjem SMS poruke: Upišimo 1503 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1503 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000001670866-23Uplatom na devizni račun: 160-6000001671337-65IBAN: RS35160600000167133765SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=1503)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=1503)-----------------PODRŠKA ZA INFINITY LIGHTHOUSEUkoliko želite da podržite ekipu Infinity Lighthouse i sve što radimo, najbrže je kroz Patreon i YouTube članstvo.Patreon: https://www.patreon.com/infinitylighthouse YT: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/join-----------------NAŠA PRODAVNICA - ️https://shop.infinitylighthouse.comSvi koji žele da obogate svoju biblioteku prelepim delima o Formuli 1 i MotoGP-u ili se obuku u naše, zajedničke, boje, tu je naša zvanična prodavnica knjiga, majica i kačketa.PATREON I YOUTUBE MEMBERSHIP ️- www.patreon.com/infinitylighthousePodrška na Patreonu i YouTube-u nam veoma znači i pre svega hvala svim našim pokroviteljima, a ukoliko ste u  mogućnosti i vi da nas podržite, pomoćićete nam da dalje napredujemo i razvija se naša, nadamo se zajednička, priča.NAŠE DRUŠTVENE MREŽE Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighthsSPORTSKE VESTI - https://sportsmagazin.rsMusic credit: Envato Elements Item/Cinematic Heroic by StudioKolomnaAutor: Srđan ErcegDatum: 28. avgust 2023.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/Zabranjeno je svako kopiranje i neovlašćeno preuzimanje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale! Nije dozvoljeno koristiti materijal sa ovog kanala, bilo u celosti ili iz segmenata, bez licenciranja / plaćanja kako za komercijalnu, tako i za nekomercijalnu upotrebu.Svaka upotreba bez licenciranja za komercijalnu ili nekomercijalnu / privatnu upotrebu biće procesuirana. Za sve informacije o pravima, za upite o licenciranju i dobijanju dozvole za korišćenje možete nas kontaktirati putem naše zvanične email adrese.Copying, re-uploading and illegally distributing this copyrighted work is strictly prohibited! Label and copyright: Infinity Lighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

+Verstappen zabeležio 41. pobedu i 100. za Red Bull Racing+Na podijum 23 titulei 386 pobeda +Briljantno trkanje za svaku poziciju i vozač dana Aleks AlbonDomaćini: Pavle Živković i Srđan Erceg#lap76#infinitylighthouse#24hlemans  00:00:00 Uvod00:05:00 VN Kanade - podijum00:08:50 Pregled VN Kanade00:14:43 Max Verstappen00:23:00 Sergio Perez00:27:55 Mercedes00:31:30 Pirelli strategija00:33:36 Ferrari00:42:12 Aston Martin (Fernando Alonso)00:46:25 Alex Albon, Williams00:50:43 Aston Martin00:53:15 Ima li mesta u Williamsu sa Šumahera?00:57:40 Kevin Magnusen01:00:00 Fernando Alonso01:03:00 Red Bull - strategija01:05:20 Ferrari01:11:05 Aston Martin - unapređenja bolida01:14:25 Razvoj Mercedesa, prognoze za budućnost F101:20:24 Lando Norris - kaan01:23:47 F1 Fantasy liga01:27:05 McLaren01:28:08 Strategije menjanja guma01:29:35 Leclerc: Gilles Villeneuve kontroverza01:31:47 Gasly01:33:08 Ocon01:34:55 Generalni plasman vozača01:40:20 Pitanja i odgovori01:48:07 Alpha Tauri02:01:04 Malo Moto GP-a02:03:33 Pirelli I Bridgestone02:16:36 Kupovina karata za trke F102:18:07 Pitanja i odgovori02:37:37 Red Bull Showrun - Vettel i Ricciardo02:40:03 Alfa Romeo02:45:04 Odjava02:48:12 Pozdrav za naše pokrovitelje------------------------------HUMANITARNI KUTAKPomozimo Anici!Slanjem SMS poruke: Upišimo 1454 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1454 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000001614978-71Uplatom na devizni račun: 160-6000001616335-74IBAN: RS35160600000161633574SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=1454)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=1454)-----------------PODRŠKA ZA INFINITY LIGHTHOUSEUkoliko želite da podržite ekipu Infinity Lighthouse i sve što radimo, najbrže je kroz Patreon i YouTube članstvo.Patreon: https://www.patreon.com/infinitylighthouse YT: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/join-----------------NAŠA PRODAVNICA - ️https://shop.infinitylighthouse.comSvi koji žele da obogate svoju biblioteku prelepim delima o Formuli 1 i MotoGP-u ili se obuku u naše, zajedničke, boje, tu je naša zvanična prodavnica knjiga, majica i kačketa.PATREON I YOUTUBE MEMBERSHIP ️- www.patreon.com/infinitylighthousePodrška na Patreonu i YouTube-u nam veoma znači i pre svega hvala svim našim pokroviteljima, a ukoliko ste u  mogućnosti i vi da nas podržite, pomoćićete nam da dalje napredujemo i razvija se naša, nadamo se zajednička, priča.NAŠE DRUŠTVENE MREŽE Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighthsSPORTSKE VESTI - https://sportsmagazin.rsMusic credit: Envato Elements Item/Cinematic Heroic by StudioKolomnaAutor: Srđan ErcegDatum: 20. jun 2023.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/Zabranjeno je svako kopiranje i neovlašćeno preuzimanje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale! Nije dozvoljeno koristiti materijal sa ovog kanala, bilo u celosti ili iz segmenata, bez licenciranja / plaćanja kako za komercijalnu, tako i za nekomercijalnu upotrebu.Svaka upotreba bez licenciranja za komercijalnu ili nekomercijalnu / privatnu upotrebu biće procesuirana. Za sve informacije o pravima, za upite o licenciranju i dobijanju dozvole za korišćenje možete nas kontaktirati putem naše zvanične email adrese.Copying, re-uploading and illegally distributing this copyrighted work is strictly prohibited! Label and copyright: Infinity Lighthouse ★ Support this podcast on Patreon ★

A former specialist in ophthalmology and an active member of several Bosnian communities in NSW and Bosnia and Herzegovina, even in his later years he has a tireless spirit and enthusiasm. His involvement in the medical profession, constant thirst for new knowledge, optimism, and friendliness are the motivation for others to get out of the usual routine of everyday life. - Nekadašnji specijalista oftalmologije i aktivni član nekoliko bosanskih zajednica u NJW i BiH, i u svojim poznijim godinama neumornog je duha i poleta. Njegova uključenost u struku, stalna žeđ za novim saznanjima, optimizam i druželjubivost su motivacija drugima da se pokrenu iz uobičajene rutine svakodnevnice.

Nekadašnji pofesionalni fudbaler, a danas humanitarni radnik Neven Subotić, objavio je knjigu "Alles geben" odnosno "Dati sve od sebe". Tu autobiografsku knjigu, koja je svojevrsni apel za bolji i pravedniji svet, predstavlja nam kolega Davor Korić. A zašto put ka pravednijem svetu počinje od nas samih reći će nam sam Neven Subotić. Razgovaramo o njegovoj fondaciji, humanitarnom angažmanu, raskidu sa fudbalom, Africi i naravno knjizi. Von Boris Rabrenovic.

Ruža Bučak Dabić je napustila rodnu Županju prije 50 godina i doselila se u Melbourne. O djetinjstvu i mladosti, za koje kaže da su bili protkani siromaštvom i nepravdom, te o ostvarenju životnih snova u Australiji, piše u svojim pjesmama.

"Tako da ono večito - dva koraka nazad jedan napred." U 192. epizodi gost podkasta Pojačalo je Đorđe Filipović. On je neobičan čovek sa još neobičnijom biografijom - vatreni navijač Zvezede i nesuđeni košarkaš u bazenu. Na početku, govoriće nam o svom odrastanju devedesetih godina, plivačkim počecima, usponima i padovima. Čućemo kako je za uspeh neophodan trud i rad, izuzetna volja i upornost. Zanimljivom pričom vodiće nas kroz svoje školovanje u Srbiji, a kasnije i u Americi. Saznaćemo kako izgleda ići u školu i trenirati plivanje, te kako izgleda prosečan dan jednog plivača u Srbiji devedesetih. Za one koje zanima kako izgleda proces aktivnog traženja stipendije za školovanje u Americi, namenjen je naredni deo Đorđeve priče. Kroz razne zanimljive anegdote, saznaćemo koliko se razlikuje školovanje u Srbiji i Americi i kako je prevazišao prvobitini kulturološki šok. Na entuzijastičan način nam priča o pripremama za kvalifikacije za Olimpijadu i kako je upoznao mnoge divne i uspešne ljude koji su ga motivisali u tome da i on bude još bolji i uporniji. Iako nije, na osnovu njegovih reči, uradio nište specijalno na Olimpijskim igrama, govori nam o tome kako ga je celo to iskustvo podstaklo i pomoglo da obori razne rekorde tokom sledeće godine. Takođe pri samom kraju podkasta čućete na koji način je zavšetak plivačke karijere doprineo u stvaranju nove opsesije - softverskog inženjerstva. Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Kad porastem biću - Začetak karijere u plivanju - Kako se postaje profesionalac - Školska interesovanja mladog Đorđa - Sazrevanje u bazenu i nastanak rutina - Nekadašnja ideja o životnom cilju - Kako je Đorđe ukombinovao plivanje i fakultet - Na koji se način dolazilo do kontakta sa Američkim školama - Kulturološki šok - Snalaženje u novom plivačkom okruženju - Začetak olimpijskog iskustva - Povratak normalnom životu - Završetak karijere i početak nove Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: http://bit.ly/3gJLC07 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

U ovoj Specijal epizodi Digitalk podkasta imali smo priliku da razgovaramo na veoma zanimljivu temu istraživanja ponašanja potrošača i istraživanja tržišta koja kompanija EyeSee sprovodi uz pomoć nekih vrlo naprednih tehnologija i ostvaruje sjajne rezultate. Sagovornica nam je bila Dobrinka Vićentijević, po vokaciji psiholog koja je danas stručnjak sa petnaest godina iskustva iz oblasti istraživanja, marketing strategije i inovacija. Dobrinka je jedanaest godina provela u jednoj od najpoznatijih kuća kada su istraživanja u pitanju - GFK, a od 2019. godine se nalazi na poziciji Direktorke istraživanja ponašanja potrošača u kompaniji EyeSee. Sa Dobrinkom smo razgovarali na niz tema vezanih za istraživanje ponašanja potrošača, upliv tehnologije u ovu oblast i na koji način sve tehnologija menja oblast istraživanja od novih alata i tehnika do korenitih promena koje nastaju upravo upotrebom tehnologije i automatizacije u ovoj oblasti. Nekada upravo visoki zahtevi klijenata dovode do razvoja nekih novih tehnoloških rešenja i time se podstiče rast same organizacije, dok nekada sama potreba za automatizacijom procesa transformiše organizaciju kao upotreba tehnologije ka unutra. Razgovor sa Dobrinkom obiluje primerima iz prakse sa kojima se ona sa svojim timom iz EyeSee susrela tokom rada sa klijentima iz celog sveta, a koje odlikuje primena tehnologije kao rešenja (online eye tracking, virtual shopping, facial coding…) Fenomenalan razgovor o istraživanjima iz malo drugačijeg ugla, iz ugla tehnologije i nekih malo drugačijih aspekata. Naravno, razgovor je zaključen sa nekim sjajnim uvidima i zaključcima, od toga da dobro odrađena automatizacija humanizuje organizaciju, do toga da će teme poput održivosti, optimizacije cena i asortimana u uslovima recesije i sveprisutne inflacije, back to nature (free from), omnichannel-a i e-commerce na društvenim mrežama biti i više nego aktuelne u 2023. godini. EyeSee je osnovan pre 10 godina kao startap koji je imao viziju da bihejvioralna istraživanja učini dostupnijim (geografski, cenovno, vremenski) širem krugu ljudi i kompanija… U tom trenutku osnovni proizvod je bio application based Eye Tracking tool koji je služio prevashodno za testiranje pakovanja i statističkih stimulusa (oglasi u magazinima, posteri, katalozi…) Danas, deset godina kasnije EyeSee je kompanija sa preko 130 zaposlenih, 7 kancelarija (Beograd, Meksiko Siti, Singapur, London, Pariz, New York i Gentu). EyeSee se bavi istraživanjima u tri oblasti: 1. Shopper & Innovation 2. Advertising & 3. Digital (E-comm & UX studije). U svakoj od navedenih oblasti EyeSee primenjuje kombinaciju bihejvioralnih i tradicionalnih metoda u prikupljanju podataka kako bi osigurali što veću prediktivnu vrednost zaključaka. Od bihejvioralnih metoda koje primenjuju, najznačajnije su: Eye Tracking, Facial Coding, Virtual Shopping, Reaction Time Measurement, Passive Tracking, itd. https://eyesee-research.com/ https://eyesee-research.com/knowledge-nest/ EyeSee: Kako sprovesti istraživanja tržišta u svetu (iz sedišta u Beogradu) | Specijal 10 Dobrinka Vićentijević, Direktorka istraživanja ponašanja potrošača @ EyeSee - https://www.linkedin.com/in/dobrinka-vicentijevic-0271a3b/ EyeSee - https://www.linkedin.com/company/eyesee-understand-behavior-grow-further/ Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic A1: https://a1.rs/privatni Legend WW: https://www.legend.rs/ Nova gošća je Jasminka Petrović, trenutno naša najpoznatija spisateljica za decu i mlade. Publika je najbolje prepoznaje po višestruko nagrađivanom filmu „Leto kada sam naučila da letim”, koji je rađen po njenoj istoimenoj knjizi iz 2015. godine. Ona se kao autorka, za razliku od mnogih pisaca za mlade, opredeljuje da komunicira i stvara za različite uzraste, od najranije dobi, pa sve do poznih tinejdžerskih godina, što iziskuje ozbiljnu pripremu, razumevanje i odgovornost. U sferi kada kultura ne adresira već godinama ove delikatne uzraste, njena uloga je još važnija. U poslednjih 20 godina napravljeno je svega 5 filmova za decu i mlade, od kojih su dva po njenim romanima. Nekada dobro poznati sadržaji takozvanog „kulturno-obrazovnog programa”, koji je postojao od tv-a i radija, pa sve do drugih institucija kulture, već dugo ne funkcioniše i sav sadržaj zavisi od grupa i pojedinaca koji svojim entuzijazmom ulažu u našu decu. A ako ih ne uhvatimo u tom uzrastu, izgubili smo ih zauvek. Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Marko Ignjatović: nema instagram.

U dvadesetoj epizodi podcasta "Putokaz" imali smo čast da ugostimo brata Emira Sulejmanija, predsjednika udruženja "Tempo" iz Vogošće. Brat Emir je veteran društvenog aktivizma i kao takav može napaviti paralelu između prijašnjih vremena i današnjeg perioda. Nekada su se okupljali u privatnim kućama, družili se, slušali predavanja i radili korisne projekte, sada hvala Allahu imaju prelijepe prostorije koje nastoje staviti u službu svim građanima Vogošće i BiH. Naročito ističu njihove musafirske sobe, s kojima žele da ožive tradiciju ugošćavanja među bošnjacima. O njegovom trudu može se pisati i govoriti nadugo i naširoko, a za to je potrebna ogromna podška porodice. Jedan od primjera jeste da su Emir zajedno sa ostalom braćom iz Vogošće izgradili kuću jednoj majci sa petoro djece, na način da su između ostalog skupljali sredstva i preko prodaje knjiga, svaki petak obilazeći džemate i prodajući knjige od kojih je zarada išla za ovaj projekat. Još jedan primjer jeste što je brat Emir u svom privatnom poslu kao vlasnik restorana "Vogošća", odričući se rada tokom ramazana prije iftara, Allahovom voljom dobio puno više, te mu je promet u Ramazanu mnogo veći nego u svim drugim mjesecima. Mnogi su projekti koji realizuje njihovo udruženje, a naročito ističu humanitarne aktivnosti, stipendije za hafize i jetime, humanitarni bazar, edukativne aktivnosti i projekat čišćenja džamija preko kojeg su očistili preko 1000 džamija dubinskim . Posebno ističu i lijepu saradnju sa lokalnim džematima, opštinskoj vlasti, tv Vogošća i drugim javnim institucijama. Još jedna bogata i emotivna epizoda našeg podcasta obećava korisno i lijepo iskustvo svima onima koji se odluče da je poslušaju i pogledaju. Pratite nas na našem you tube kanalu i svim poznatijim podcast platformama.

Preživeli smo još jedno pomračenje sunca i dočekali novu epizodu podkasta "Dobar loš zao" Nenad Kulačin i Marko Vidojković su povodom izbora nove vlade izrazili zabrinutost za državnu bezbednost ukoliko u fotelju šefa BIA sedne Aleksandar Vulin. Oprostili su se od "Naše Zoke" kako dolikuje, ohrabrili čuvare Šodroša u njihovoj borbi i pustili mašti na volju kad je reč o tome šta sve ima u Šapićevom zamku na Bežanijskoj kosi. Kopredsednik Zajedno / Moramo i narodni poslanik Nebojša Zelenović je pravo sa skupštinske sednice došao u emisiju, da bi sa autorima podelio svoje viđenje političke prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Srbije. Nekadašnji gradonačelnik Šapca i beskompromisni borac za demokratsku i građansku Srbiju ne prodaje šarene laže. Neće biti lako, neće biti slatko, a "ako budemo pametni, neće biti ni građanskog rata". U Magarećem kutku, moći ćete da uživate u poslaničkoj besedi SNS dive, Staše Stojanović.

Pod kapicom #99 - Nikola RađenU 99. epizodi podkasta Pod kapicom bavili smo se aktuelnim temama sa našim dragim kolegom Nikolom Rađenom. Nekadašnji reprezentativac Srbije osvrnuo se na oproštaj šestorice saboraca iz državnog tima sa kojima je 2009. u Rimu započeo zajednički pohod koji je njegovu generaciju lansirao u anale svetskog sporta. Šta je krasilo taj tim, kako su se nosili sa nedaćama i koliko je realno da se ponove takvi igrači. Šta je problem mladih, kako se gleda na reprezentativnu kapicu i kada društvene mreže nisu u svrsi učinka u bazenu…Pričali smo o dva juniorska šampionata sveta, šta nedostaje devojkama da budu u eliti, koji junior je na njega ostavio najveći utisak i šta je brat Nemanja radio u reprezentaciji Novog Zelanda… Šta Nikola očekuje od Evropskog šampionata, koliko može Srbija bez Jakšića i Lazića, šanse reprezentacija u regionu i ko su najveći favoriti. Tokom leta posvetio se Akademiji talenata kroz koju je prosao veliki broj dece, kakvi su planovi, gde će igrati naredne sezone i koju pesmu je zeleo da čuje povodom 99. emisije…Gost: Nikola RađenDomaćini: Aleksandra Radojević i Pavle ŽivkovićDatum: 25. avgust 2022. godineLokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse Studios#podkapicom #infinitylighthouse #pavlezivkovic

"Preduzetnika nije lako razumeti." U 174. epizodi Pojačalo podkasta gost Ivana Minića je Milovan Zvijer, advokat i partner u advokatskoj kancelariji Four Legal, koja se bavi komercijalnim pravom, te predavač i mentor na platformi Talks and Folks. Nekadašnji sportista za početak priča o odrastanju uz košarku u Zrenjaninu, te priseća se teške odluke koju je morao da donese, kada se našao između dve vatre - profesionalnog bavljanja košarkom i daljeg školovanja. U nastavku Milovan govori o studijama prava u Beogradu, odlasku u Ameriku u okviru programa Work and Travel, gde je radio svakakve poslove od jutra do sutra, te povratku i ulasku u svet advokature. Nakon godina bavljanja pravom, počinje da se edukuje na temu prenosa vlasništva i tranzicije u porodičnim kompanijama. Sa pregršt iskustva iza sebe, gost do detalja objašnjava specifičnosti nasleđivanja kompanija, te upoznaje slušaoce i gledaoce o potrebnim uslovima, ali i samom izgledu procesa tranzicije. Tokom karijere Milovan je imao priliku da zajedno sa kolegama pravnicima iz regiona bude deo Žalbenog veća ABA lige. Kako je izgledalo obavljati tu funkciju, a kako je danas biti mentor u okviru platforme Talks and Folks, gost otkriva za kraj ove epizode. Teme u epizodi: - Uvod - Kad porastem biću... - Odrastanje kroz sport - Funkcija škole u životu - Izbor studija i tranzicija u veliki grad - Između dve vatre: školovanje i sport - Studije prava kroz godine - Svet advokature - Edukacija o porodičnim kompanijama - Specifičnosti nasleđivanja kompanija - Šta sve potrebno da se obavi tranzicija kompanija? - Kako bi trebalo da izgleda proces tranzicije? - Milovanov mandat u Žalbenom veću ABA lige - Zašto profesionalni sportisti moraju da misle na život posle karijere? - Šta za Milovan znači mentorstvo? Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3v7sInR Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Nekadašnji DB Dukes iz Novog Sada, Indians iz Inđije i sadašnji starter Panthers-a iz Wroclaw. Goran je reprezentativac Srbije u američkom fudbalu, u današnjoj epizodi će se pridružiti 99 jardi ekipi i pričati o njegovoj karijeri i kako je sve počelo sa američkim fudbalom.Kupite naše majice, knjige i podržite nas na: https://shop.infinitylighthouse.com Postanite član na YouTube-u: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinPodržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/infinitylighthouse Zapratite nas na društvenim mrežama ️ ️ Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighths Sve sportske vesti pratite na: https://sportsmagazin.rs i https://sportklub.com   Gost: Goran ZecDomaćini: Mihailo Stefanović, Srđan Erceg, Vanja Milićević i Ivan Nedeljković#99jardi#nfl#infinitylighthouse =======HUMANITARNI KUTAK======Pomozimo Branku!Slanjem SMS poruke: Upišimo 917 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human917 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000000795270-51Uplatom na devizni račun: 160600000079558770IBAN: RS35160600000079558770SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=917)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=917)Datum: 17. jun 2022.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/ ★ Support this podcast on Patreon ★

Ilija Krajnović je gost u 99 jardi večeras. Nekadašnji igrač Banat Bulls-a, a trenutni ofanzivni linijaš na Boston College-u. Kupite naše majice, knjige i podržite nas na: https://shop.infinitylighthouse.com Postanite član na YouTube-u: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinPodržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/infinitylighthouse Zapratite nas na društvenim mrežama ️ ️ Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighths Sve sportske vesti pratite na: https://sportsmagazin.rs i https://sportklub.com   Gost: Ilija KrajnovićDomaćini: Mihailo Stefanović, Srđan Erceg, Vanja Milićević i Ivan Nedeljković#99jardi#nfl#infinitylighthouse=======HUMANITARNI KUTAK======Pomozimo Branku!Slanjem SMS poruke: Upišimo 917 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human917 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000000795270-51Uplatom na devizni račun: 160600000079558770IBAN: RS35160600000079558770SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=917)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=917)Datum: 10. jun 2022.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/ ★ Support this podcast on Patreon ★

Večeras će ekipa 99 jardi ugostiti svog prvog gosta, Rajana Barabija. Nekadašnji QB i graduate assistant Seton Hill univerziteta. Rajan će podeliti sa nama njegova iskustva i kako je krenuo da se bavi američkim fudbalom.Kupite naše majice, knjige i podržite nas na: https://shop.infinitylighthouse.com Postanite član na YouTube-u: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinPodržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/infinitylighthouse Zapratite nas na društvenim mrežama ️ ️ Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighths Sve sportske vesti pratite na: https://sportsmagazin.rs i https://sportklub.com   Gost: Rajan BarabiDomaćini: Mihailo Stefanović, Srđan Erceg, Vanja Milićević i Ivan Nedeljković#99jardi#nfl#infinitylighthouse=======HUMANITARNI KUTAK======Pomozimo Branku!Slanjem SMS poruke: Upišimo 917 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human917 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000000795270-51Uplatom na devizni račun: 160600000079558770IBAN: RS35160600000079558770SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=917)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=917)Datum: 3. jun 2022.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/ ★ Support this podcast on Patreon ★

Koliko često vam se dešava da šetate ulicom i vidite ispruženu ruku koja traži pomoć? Da li u tim situacijama pružate novac, odmahnete glavom - ili ipak, pogledate bolje i pokušate da pronađete znakove da li joj je potreban drugi vid pomoći - koji nije finansijski? U jubilarnoj, 100. epizodi podkasta Reaguj razgovaramo o prinudnom prosjačenju. U ovoj epizodi pokušaćemo da prikažemo položaj žrtava radne eksploatacije sa fokusom na decu, način na koji se država nosi sa ovim problemom - ali i načine na koje mi, građani, možemo da im pomognemo. Organizacija ASTRA posvećena je iskorenjivanju svih oblika eksploatacije i trgovine ljudima, posebno nad ženama i decom, kao i pružanju podrške u potrazi za nestalom decom. Hristina Piskudilis iz organizacije ASTRA kaže da samim tim što je stepen siromaštva iz godinu u godinu sve veći: imamo i veći broj osoba koje prose na ulici, a među njima ima i mnogo dece. “Neke procene su da samo u Beogradu ima 2-3 hiljade dece koje se bave prosjačenjem. E sada, ono što je na primer bitno u svemu tome jeste da mi znamo da je u pitanju prekršajno delo, ali postoji i gledanje kroz prste od strane čitavog sistema na tu pojavu. Imajući u vidu da mnogi ljudi na taj način izdržavaju porodice. Nekada se desi da dete prosto, u dogovoru sa roditeljima, dete može na taj način da doprinosi kućnom budžetu”, navodi ona. Stepen siromaštva je svake godine veći, deca ili pomažu roditeljima, ili se brinu o sebi ili su žrtve prinudnog prosjačenja. Za to jeste odgovorni sistem. Međutim, Programska direktorka Centra za integraciju mladih Aleksandra Micić, navodi da kada se govori o deci prosjacima problem se prihvata kao problem nefunkcionisanja sistema pravosuđa i policije, a deca su žrtve trgovine ljudima i eksploatacije. Problem je znatno dublji. “Deca izlaze na ulicu da rade i pomognu porodici na žalost kao posledica ekstremnog siromaštva i uslova u kojima žive, a ne nužno kao eksploatisana lica bilo od roditelja, bilo od nekog drugog. Naravno, ne možemo da kažemo da je uvek tako. Oba slučaja su tužna. Ako posmatramo tako, možemo deci pružiti s jedne strane novac, a nekada nešto od hrane, nešto što im treba, porazgovarati sa njima, gde idu u školu, koga imaju, preporučiti im svratište”, navodi Micić. Hristina Piskudilis iz organizacije ASTRA smatra da je zakon dobar - ali da problem leži u njegovoj primeni. “Što se tiče prosjačenja - ono spada u prekršajno delo, to su finansijske kazne. Ne znam koliko je to efikasno, s obzitom na to da ti ljudi nemaju para. Što se tiče prinudnog prosjačenja kao vrste trgovine ljudima - imamo dobro zakonsko rešenje. Kazne su od 3 do 12 godina. Problem je u tome što se zakonska regulativa i zakoni ne sprovode dovoljno efikasno, niti je kaznena politika kakva bi trebala da bude kako bi se trgovci ljudima prestali baviti tim poslom”, kaže Piskudilis. Po pitanju rada nadležnih institucija: Piskudilis smatra da je najbolja slika toga - statistika. “U prethodne tri godine - mi imamo zvaničnu brojku i upozorenje stručnjaka da je broj žrtava na teritoriji Srbije 10 puta veći. Što se tiče prosjačenja, 2019. godine, od ukupno 39 žrtava - samo 4 su bile identifikovane kao žrtve trgovine ljudima prinuđene na prosjačenje. 2020 od 57 - samo dve žrtve. 2021. od zvanično registr 44, samo 10 posto su činile žrtve prinuđene na prosjačenje. To su jednocifrene brojke, koje se kreću u zadnjih tri godine, od 1 do 5 - a znamo da npr samo u BG ima dve-tri hiljade dece koja prosi. Tu vidimo da u sistemu nešto škripi, znači nemoguće je da ih je toliko malo”, upozorava ona. Deca koja su prepuštena ulici svakako nisu odlika sistema koji je uređen i koji radi u cilju zaštite svojih građana. Aleksandra Micić iz Centra za integraciju mladih navodi da je rešavanje ovog problema pitanje političke volje. “Ne postoje na žalost sistemska rešenja koja mogu da dovedu do smanjenje broja dece na ulici. Ne postoje apsolutno uređena društva gde ne postoje deca na ulici, ali postoje uređenija društva gde je taj broj mnogo manji i društva koja mnogo efikasnije reaguju na ovaj problem. Ono što jeste problematično je što pitanja dece u uličnoj situaciji nije pitanje, uslovno rečeno, čije rešavanje mnogo doprinosi. Ako gledamo da je većina stvari politička volja, ako gledamo kroz to, onda ovo nije pitanje nije dovoljno atraktivno i tu nastaje rupa, nastaje šum kada je u pitanju rešavanje”, navodi Aleksandra Micić. Emisiju pripremaju Sanja Kosović, Aleksandra Bučko, Sanja Đorđević, Irena Čučković i Iva Gajić. Ovaj podkast je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ove epizode isključiva je odgovornost podkasta Reaguj i ne odražava nužno stavove Evropske unije, kao ni Mreže za izveštavanje o različitosti 2.0.

Početkom ramazana donosimo vam jednu posebnu epizodu podcasta “Putokaz”. Gost ove epizode je Nermin Mekić. Ime dobro poznato u našem gradu. Nekada najmlađi kapiten KK Sloboda Dita. Član zlatne generacije te ekipe. Razgovaramo o njegovim košarkaškim počecima, o profesionalnoj karijeri, o značaju sporta u odgoju i razvoju mladih ličnosti, te o mnogo drugih sportskih tema. Međutim, ono po čemu je naš brat Nermin jedinstven primjer jeste da je on osoba koja je kroz profesionalnu karijeru živio u dva najsvetija muslimanska grada, Mekki i Medini, igrajući za njihove košarkaške klubove. Dolazak u Medinu, kaže, nikad neće zaboraviti. U Medinu je došao mladić Nermin, željan uspješne karijere, bogatih ugovora, popularnosti i svega onoga što ide uz to, a iz Medine je otišao brat Nermin, Allahu pokoran rob, hadžija, osoba kojoj je cilj i svrha života Allahovo zadovoljstvo i ibadet Njemu. Kao takav odlazi u svetu Mekku da upotpuni svoj preobražaj. Iako velika većina ljudi koji su živjeli u ova dva grada kažu da je Medina posebna, Nermin kaže da ni sam ne bi mogao odvojiti jedan od njih. U Mekki dolazi do upotpunjavanja njegove vjere, svakodnevni namazi u Haremu, učenje, čitanje, saznavanje i spoznaja vjere, kojoj je donedavno pripadao samo nominalno. I kako on kaže, možda su neki košarkaši imali bolju karijeru od mene, zaradili više novca, ali ja se nikad ne bih mjenjao ni sa jednim od njih, jer je meni profesionalna karijera donjela puno više nego što može novac i slava, a to je uputa od Allaha i spoznaja smisla života. Većina ljudi uputu dobije kod svoje kuće, a naš brat Nermin, kako kaže, morao je otići po svoju uputu na najsvetija mjesta, i taj period svog života i danas smatra najljepšim. Povratkom kući, kao i završetkom karijere, predstoje nove borbe i izazovi. Danas je Nermin suprug i roditelj dvoje prelijepe djece, uspješan biznismen, ali prije svega vjernik praktičar. Insan koji je po uputu morao otići u Medinu.

Država je tu da nas zaštiti i da stvori uslove da se ostvarimo kao pojedinci. Da bi nas zaštitila, ona nam ograničava odredjena prava; inače bismo živeli u svetu anarhije u kojem su svi protiv svih. To je suština nepisanog ugovora koji kao zajednica sklapamo sa državom. Nekada su ta ograničenja manja, nekada, u vremenu velikih kriza - veća. Pandemija Kovida 19 je jedna od tih velikih kriza tokom kojih smo prihvatili brojna ograničenja, pre svega slobode kretanja, da bismo spasili živu glavu. Država je sebi dala posebna ovlašćenja koja privremeno ili trajno menjaju karakter društva u kojem živimo. O tim ovlašćenjima, o razlikama izmedju liberalnih demokratija i autoritarnih društava i o posledicama po društveno uredjenje i naše slobode govori profesor ljudskih prava i medjunarodnih odnosa na londonskom univerzitetu Regents Neven Andjelić u ovih dana objavljenoj knjizi Kovid 19, moć države i drustvo u Evropi.

Ovogodišnje Olimpijske igre, osim što su specifične po tome što se odvijaju u pandemijskim uslovima, posebne su i po tome što obeležavaju 100 godina od prvih Ženskih olimpijskih igara. Na ovogodišnjim igrama učestvuje najveći procenat žena do sad, čak 48 odsto. U ovoj epizodi podkasta Reaguj! sagledavamo probleme sa kojima se susreću žene u sportu, ali i transrodne osobe, kao i potencijalna rešenja. Tek nakon sto godina učešća žena na Olimpijskih igara, broj učesnika dva pola se gotovo iznivelisao. Ali šta je sa transrodnim osobama? Pjer de Kuberten, otac modernih Olimpijskih igara, učešće žena smatrao je nepraktičnim, nezanimljivim, nespretnim i neprimerenim. Muškarci su držali i do toga da žene ne mogu da budu čak ni publika. Jedina uloga koju su mogle da imaju bila je krunisanje pobednika. Uprkos svemu, Francuskinja Alis Mija borila se protiv društvene isključenosti i diskriminacije žena u sportu. Predstavnice Nemačke na Olimpijadi ove godine donele su odluku da svoje trikoe zamene dugim rukavima i nogavicama, koje se na ovom takmičenju dozvoljene iz kulturnih i religijskih razloga, na ovaj način boreći se za udobnost i protiv seksualizacije sporta. Sa druge strane, na Evropskom prvenstvu u rukometu na pesku za žene, koje je ove godine održano u Bugarskoj, norveška reprezentacija odlučila je da umesto uskog bikinija obuče šorceve, iz istog razloga kao i nemačke koleginice, boreći se protiv seksualizacije ovog sporta. Umesto podrške od Evropskog rukometnog saveza dobile su kaznu, 150 evra po glavi, odnosno hiljadu i po evra za tim, a kaznu je ponudila da plati i američka pop pevačica Pink u cilju podrške. Nekadašnji selektor ženske reprezentacije Srbije i Crne Gore, kao i bivši član stručnog štaba muške reprezentacije Srbije, Zoran Ivić, naglašava da je njihova odluka bila u potpunosti ispravna, što pokazuje i podrška javnosti koje su rukometašice dobile. “Mislim da tu ne treba ništa menjati, oni su nešto trebali da menjaju kad su u pitanju dresovi, kad je u pitanju šorc. Lično mislim da to nije dobro i zastupljam mišljenje norveške reprezentacije. Ispravno su postupile, to je po meni dobra odluka”, navodi Ivić. Osim seksualizacije, u profesionalnom sportu ima i drugih problema. U avgustu 2009. godine osamnaestogodišnja Semenja Kaster osvojila je svetsko zlato u trci u Berlinu, gde je 800 metara prešla za 1 minut i 55 sekundi. Posle toga, Međunarodno udruženje atletskih federacija, danas preimenovano u Svetsku atletiku, objavilo je da je Semenja predmet postupka rodne verifikacije, nakon čega je proglašena nepodobnom za takmičenje 11 meseci. Rezultati provere pola nisu nikada objavljeni. Semenja Kaster je rođenjem pravno identifikovana kao ženska osoba, a čitav svoj život se tako i identifikuje. Međutim, ona ima jedan od niza stanja poznatijih kao razlike u polnom razvoju, gde ima prirodno povišen testosteron. Svetska atletika je u pravnim postupcima kontroverzno naziva "biološki muškom osobom“. To je podrazumevalo da Semenja i druge atletičarke sa istim stanjem moraju da smanje nivo testosterona ukoliko žele da se takmiče na međunarodnim stazama. Opcije navodnog “lečenja” koje Svetska atletika propisuje kako bi omogućila tim sportistkinjama da se takmiče jeste: uzimanje dnevnih kontraceptivnih tableta, upotreba injekcija koje blokiraju hormone ili operacija. Međutim, kada su u pitanju transrodne osobe, koordinator programa rada sa zajednicom u Grupi Izađi Aleksa Savić za podkast Reaguj! prokomentarisao je stav da učešće transrodnih osoba koje su u procesu promene pola u ženskim kategorijama na sportskim takmičenjima nije fer prema ostalim učesnicama. “Nijedna osoba koja je transrodna i koja pristupa procesu prilagođavanja pola zapravo ne radi to da bi bila uspešna u sportu. Znači to je jedan ekstremno težak proces, i mentalno i fizički i socijalno”, podseća Savić. Aktivista organizacije TALAS TIRV Aleksa Milanović navodi da postoji nepravda, mizoginija i seksizam u medijskim i javnim sferama kada je u pitanju veličanje sportista, dok se o sportiskinjama govori kao o "damama“ i pretpostavlja se da su slabiji pol. Sa druge strane, isticanje da su trans žene problem u sportu je problem sam po sebi, jer se ne postavlja pitanje, navodi Milanović, šta su one prošle – od autovanja, pa do medicinske tranzicije. “Stalno se ističu te neke fizičke predispozicije i prednosti koje trans žene imaju, dok se potpuno zanemaruju prepreke sa kojima su se te trans žene susretale celoga života i sa kojima se i danas susreću svakodnevno”, objašnjava Milanović. Profesor etike na Filozofskom fakultetu u Beogradu Jovan Babić smatra da sport nije vitalna ljudska potreba, već da spada više ili u razonodu ili u domen ispitivanja granica ljudskih mogućnosti. To se naročito jasno vidi u pitanju da li je važnije pobediti (što ne mogu "svi“) ili učestvovati (što svi mogu, ako hoće). “Tako da ta funkcija kriterijuma pravičnosti nije sasvim jasna i lako ustanovljiva, i još teže je primenjiva. Na primer, moglo bi se postaviti pitanje zašto se uopšte razdvajaju grupe takmičara, na primer žene i muškarci – zašto se ne takmiče zajedno?”, zaključuje Babić, dodajući da ostaje pitanje da li transrodne osobe treba da se takmiče izdvojeno. “Ono što ostaje kao neki zaključak jeste da je svaka diskriminacija moralno neopravdana, ali da privilegije, kao i pokušaj da se one dobiju bez adekvatnog pokrića, takođe mogu biti neopravdane”, naveo je profesor Babić za Reaguj! Na podkastu rade: Iva Gajić, Nemanja Stevanović, Sanja Kosović, Irena Čučković i Sanja Đorđević. U 61. epizodi podkasta Reaguj! korišćen je zvuk sa sajta freesound.org, kao i drugi efekat, sa istog sajta.

Malo ko zna više od njega o tenisu i Novaku Đokoviću, zato je gost nove epizode podcast-a "Penâl" Branislav Pralica. Nekada komentator i čuveni glas Sport Kluba, sada teniski trener i veliki Noletov prijatelj. Pralica je rešio da je bolje raditi nešto maksimalno posvećeno, kako treba, nego više stvari odjednom. Sa njim smo pretresle sve aktuelne teniske teme, ali i one iz bliske prošlosti, kao i ono što nas čeka - ključni deo sezone. Šta smo videli na turniru u Rimu, pogotovo u finalu, i šta nas čeka na Rolan Garosu? Kakav je odnos Noleta i Nadala, i da li vremenom postaje nešto nalik braku, samo u smislu sportskog rivaliteta? Gde je tu Rodžer Federer i da li je već "prežaljen" kada se radi o grend slemovima? Koje su nezaboravne anegdote sa Vimbldona odakle je izveštavao, koliko za srpski tenis znače turniri u Beogradu i kakva nam je teniska budućnost? O svemu tome je Bane Pralica pričao u našem podcastu „Penâl“, a sa njim je razgovarao zamenik urednika sportske rubrike Nova.rs, Nebojša Todorović.

Prvi srpski špageti Istern odlučno i čvrsto je stao u odbranu ćevapa. Jednostavno, ćevape im ni predsednik Srbije ne može da ogadi. U odbranu ćevapa, sa pravne strane, uključio se i profesor dr Vladimir Vuletić zbog čega je stradalo skoro kilogram ovog specijaliteta. Nekadašnji potpredsednik FK Partizan, zajedno sa autorima DLZ, ne veruje u priču da je neko naručivao ćevape od ljudskog mesa, makar to bio i vođa Kavačkog klana. S druge strane veruje da je porodica Vučić uključena u sve aspekta fudbala u Srbiji. Prema njegovom rečima, sve je prisutniji Danilo Vučić. DLZ ovoga puta analizira Adams porodicu, ali i podseća da Nebojša Stefanović i dobro prolazi s obzirom da se o nekim protivnicima Aleksandra Vučića u prošlosti nije raspravljalo na odborima SNS. Magarac Sima u svom kutku konstatuje da je ludilo uznapredovalo, kako deluje obrnuta psihologija na Tomu Monu i još mnogo toga.

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic Wolt kućna dostava: https://wolt.com/en/discovery (iskoristite kod AGELAST prilikom prve porudžbine i ostvarite 3x200rsd popusta na kućnu dostavu) Hooloovoo: 1. Sajt: https://hooloovoo.rs/ 2. Instagram: https://www.instagram.com/hooloovoo.rs/ 3. Facebook: https://www.facebook.com/hooloovosoftware Sheriff Woodworking Shop: https://www.instagram.com/sheriff_woodworkshop/ Gosti u ovoj epizodi su Vanja Puškar i Luka Mihajlović, predstavnici NewBalkanCuisine. Vanja Puškar je jedan od najboljih savremenih srpskih kuvara sa međunarodnom reputacijom i naš najozbiljniji kandidat za prvu „Michelin" zvezdicu @MICHELIN Guide u Srbiji! Inspektori su već bili ovde, preporuke su napisane, ali je pandemija obustavila proglašenje kojem se uskoro nadamo. Ovakva titula promenila bi u velikoj meri poziciju Srbije na međunarodnoj turističkoj mapi, a srpska kuhinja bi dobila svoje prestižno mesto na internacionalnoj sceni. O samoj gastronomiji, konceptu „fine dining”, kako izgleda bavljenje ovakvom vrstom restoranskog biznisa u Srbiji u socioekonomskim uslovima u kojem živi naš narod, kako izgleda razvojni put jednog savremenog kuvara i, dođavola, kakva je to merna jedinica kalorija? Sa njime je gost i Luka Mihajlović, doktor biohemije i Vanjin partner, čovek koji je zadužen za otkrivanje novih ukusa i uvođenje nauke u svet gastronomije. Nekada se to zvalo „molekularna kuhinja”, ali danas je sastavni deo savremenih gastronomskih tokova. I pričalo se, ne samo o Srbiji, već i o hrvatskoj, slovenačkoj i, uopšte, balkanskoj gastro sceni.Od sada, Agelast podcast se nalazi na novom hosting serveru, Sounder.fm: Apple Podcast: https://podcasts.apple.com/hr/podcast/agelast-podcast/id1491801273Google Podcast: https://podcasts.google.com/feed/aHR0cHM6Ly9mZWVkcy5zb3VuZGVyLmZtLzk3NzQvcnNzLnhtbASpotify: https://open.spotify.com/show/3sOZsnaYarGlNfgliDRUD1PodcastRS: https://podcast.rs/Deezer: https://www.deezer.com/us/show/1710542Anchor: https://anchor.fm/galeb-nikaevi-hasci-jareStitcher: https://www.stitcher.com/show/agelast-podcastCastbox: https://castbox.fm/channel/3620282TuneIn: https://tunein.com/podcasts/Media--Entertainment-Podcasts/Agelast-podcast-p1390316/?topicId=159441590 Producent: Sandra Planojević Hasci-JareAudio: Marko IgnjatovićPR & Organizacija: Sandra Planojević Hasci-JareInstagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run/Marko Ignjatović: nema instagram.

Srpski fudbal kao nepresužan izvor razgovora, a kada je gost Rade Bogdanović, onda je to znak da vas čeka veoma zanimljiva epizoda našeg podcasta "Penâl". Bivši fudbaler je u svom stilu prokomentarisao aktuelna dešavanja, sa naglaskom da mu i dalje nije jasno zašto je Dragan Stojković Piksi prihvatio da bude selektor. Ipak, Bogdanović je kao malo ko do sada izuzetno pohvalno govorio o novom vođi reprezentacije Srbije. "Za svaki njegov potez samo idem, štikliram i kažem 'bravo', 'bravo'. Samo neka nastavi kako je krenuo", prokomentarisao je Bogdanović poteze Piksija otkako je seo na klupu nacionalnog tima. Nekadašnji napadač je govorio i Luki Milivojeviću i Nemanji Matiću, odnosno načinu na koji su završili reprezentativnu karijeru, što je obrazložio da nikoga ne treba moliti da nosi dres Srbije. Dotakli smo se i situacije u Fudbalskom savezu Srbije, Nemanje Vidića, i svih ostalih koji okružuju naš fudbal. O svemu tome je Rade Bogdanović u svom stilu pričao, a sa njim je razgovarao zamenik urednika sportske rubrike Nova.rs, Nebojša Todorović.

"Pogledaj prirodu! Sada je jesen, ona otpušta svoje viškove. Otpada lišće da bi iduće proljeće novo lišće naraslo. Jednostavno ono što u našim životima ne funkcionira treba otpasti, a mi kad to otpada poludimo jer ne znamo i mislimo da ne možemo dalje, ali kada gledaš na to s odmakom znaš da je u tome bilo nešto dobro. Ono što je jako korisno je kad znaš da je u nečem groznom u tvom životu bilo nešto dobro. Idući put kad se opet dogodi nešto grozno znaj da je i u tome nešto dobro i imaj povjerenje da kroz to što prolaziš samo trebaš nastaviti prolaziti. Kad prolaziš s mirom sve će se posložiti i brže..kako treba. Ključna stvar je povjerenje" -simbolično je Ivana objasnila svoje povjerenje u život. Povjerenje u sve što nam se događa, a s razlogom je uvijek. Nekada poznata glazbenica,  televizijska i radijska voditeljica, spisateljica , danas je kamere, reflektore i mikrofone zamijenila traganjem za rješenjima. Davanjem odgovora na iste. Autorica je bestsellera 'Ono što ostaje uvijek ljubav je" gdje se iskreno otkriva te svojim rukopisom i autentičnošću ukazuje kako je prebrodila najveće tuge, gubitke i osvjestila bol. Otkriva i kako je postala radost. Osmijeh i vodič ka dobrom.Publiku koju je nekada zabavljala danas uveseljava drugačijim osmijehom na svojem mediju. Najveća nagrada i 'plaća' su joj promjene koje uviđa kod ljudi te promjena svijest. Pola sata uz inspirativnu i motivirajući Ivanu bilo mi je premalo, a zašto? Otkriti ćete čim je poslušate. Uživajte!Ivana hvala ti :)https://ivanaplechinger.com/ https://www.youtube.com/channel/UCrEOvcbjiTS9weWxqY16FtA https://www.instagram.com/anaradisic/Ana Radišić podcast - razgovori s ljudima koji inspiriraju. Pitanja koja se nerijetko pitamo, kako, zašto i na koji način je netko uspio. Priče gostiju su pokazatelj da su svi uspješni, inspirativni ljudi zapravo jednostavno - ljudi. Njihove postavke, njihova preispitivanja, njihovi životni putokazi - bez maski, ne klasični intervjui, opušteni, topli i iz srca – bit će okosnica svakog podcasta koji možete slušati na svim popularnim podcast platformama poput Apple podcasta, Google podcasta, Deezera, Spotifya...Ana, pravnica po struci, voditeljica emisije 'Exkluziv', urednica i voditeljica glazbene emisije 'Top.hr'. Osim što je lice RTL-a, radijska je voditeljica glazbene emisije 'Inkubator', strastvena trkačica i ljubiteljica sporta, glazbe, knjiga i putovanja, a ono najvažnije putovanje na koje i vas vodi je putovanje prema samom sebi.Produkcija https://www.redlight-production.com/

'Rad i trud je ono što ti donosi samopouzdanje. Kroz sport sam to doživio i osvijestio. Ono što projiciraš to ti se vraća. Energija mora biti dobro iskorištena. Samopouzdanje?Tako je i s njim, čak i u trenucima kad nemaš pojma što radiš, ono ti daje jedan level performansa koji ne može nikad biti ispod crte i onda..rasteš!' -jednostavno, autentično iskreno i srcem punog žara Aljo je objasnio 'jednostavnost' svojih životnih postavki. Nekadašnji sportaš, profesionalni nogometaš koji je u svojoj karijeri zabilježio dvjesto sedamdeset nastupa u prvoj HNL ali i mnoštvo izvan granica Lijepe Naše. Najpopularniji sport i život kreiran zahvaljujući nogometnoj igri. Kapetanska vezica u rodnom Osijeku, obitelj ,ljubav, žrtva, ozljede, usponi , padovi te novi počeci ali i cimerstvo s Ćirom Blaževićem te savjeti legendi hrvatskog nogometa, sve je to prošao u svoje trideset i četiri godine, te postao tata Helene i Ivana. Miljenik publike, navijača, ali ne svaki put i medija, odlučuje se nakon prekida karijere za novi početak. Pisanje kolumne, sjajne brojke čitanosti, obrazovanje, fakultet te posao u sportskoj event industriji, sponzorstva ono je gdje nekadašnji nogometaš pronalazi svoju novu priliku za rast i razvoj i sjajno 'pliva' u tome. O slamanju ega, novim počecima ali i timu kojem se pridružio te nadolazećem Pannonian Challenge natjecanju , adrenalinu , sportu s ove'druge' organizacijske strane te Marini i obitelji koja je stup oslonac svega, poslušajte i pogledajte u podcastu!Vjerujem da ćete uživati i da će vas inspirirati ali i šarmirati svojom iskrenošću i neposrednošću!Hvala Aljo!https://telesport.telegram.hr/price/aljosa-vojnovic-moji-trenuci-u-vremenu/https://www.instagram.com/aljosavojnovic/ https://www.instagram.com/anaradisic/Ana Radišić podcast - razgovori s ljudima koji inspiriraju. Pitanja koja se nerijetko pitamo, kako, zašto i na koji način je netko uspio. Priče gostiju su pokazatelj da su svi uspješni, inspirativni ljudi zapravo jednostavno - ljudi. Njihove postavke, njihova preispitivanja, njihovi životni putokazi - bez maski, ne klasični intervjui, opušteni, topli i iz srca – bit će okosnica svakog podcasta koji možete slušati na svim popularnim podcast platformama poput Apple podcasta, Google podcasta, Deezera, Spotifya... Ana, pravnica po struci, voditeljica emisije 'Exkluziv', urednica i voditeljica glazbene emisije 'Top.hr'. Osim što je lice RTL-a, radijska je voditeljica glazbene emisije 'Inkubator', strastvena trkačica i ljubiteljica sporta, glazbe, knjiga i putovanja, a ono najvažnije putovanje na koje i vas vodi je putovanje prema samom sebi.Produkcija https://www.redlight-production.com/

U ovom videu kafenišemo na temu kada je pravo vreme da realizujete svoje ideje, projekte, zamisli, ali sa osvrtom na izgovore da to ne uradite baš tada. Verovatno ste se već susretali sa ovakvim situacijama kada jednostavno verujete da nikako ne dolazi taj pravi trenutak kada treba krenuti u akciju po pitanju realizacije. Nekada je u pitanju strah. Ponekad neodlučnost. Često prepreka zvana - perfekcionizam. A ponekad sve to zajedno, zar ne? Kroz svoj lični primer sa vama pričam na ovu temu, a vaše komentare i iskustva jedva čekam da pročitam u odeljku za komentare ispod ovog videa.

Tomislav Cvitanušić rođen je 1971. godine u Puli. U Sarajevu je završio osnovnu i srednju školu te Fakultet sporta i tjelesnog odgoja. Nekadašnji je, a i nesuđeni, košarkaš čuvene sarajevske Bosne, a danas maratonac, triatlonac i alpinista. Do sada je uspješno završio petnaest maratonskih utrka širom svijeta. Tri puta je završio najtežu triatlonsku trku "Ironman". Kao planinar i alpinista dosegnuo je vrhove do 7.000 metara nadmorske visine.