Podcasts about stalno

Ocena filma Izvirni naslov: Poor Things Režiser: Yorgos Lanthimos Nastopajo: Emma Stone, Mark Ruffalo, Willem Dafoe, Ramy Youssef, Christopher Abbot, Suzy Bemba, Jerrod Carmichael, Kathryn Hunter, Vicki Pepperdine, Margaret Qualley, Hanna Schygulla Piše: Gorazd Trušnovec Bere: Igor Velše Bella je nesrečna lepotica, ki naredi samomor s skokom z mostu. Genialni zdravnik dr. Godwin Baxter jo z eksperimentalnim postopkom vrne v življenje, vendar pa se mora kot odrasla ženska z možgani otroka vsega naučiti na novo. Bella se izkaže za inteligentno ter hitro učljivo in v zrelem telesu kmalu odkrije lastno seksualnost. Z odvetnikom, ki pripravlja predporočno pogodbo med Bello in Baxterjevim pomočnikom, pobegne na avanturo po Evropi. Celovečerni film Nesrečna bitja, zmagovalec festivala v Benetkah, je nova mojstrovina grškega šampiona avtorskega filma Yorgosa Lanthimosa. Posnet je po provokativnem romanu in z blagoslovom pokojnega škotskega avtorja Alasdairja Graya. Dogajalni čas je deloma abstrahirana viktorijanska doba, vendar s svojo tematiko še kako nagovarja naš tukaj in zdaj. Zgodbo požene v tek frankensteinovski zdravnik, sicer pa gre žanrsko za presek znanstvene fantastike, drame, razvojnega romana in črne komedije. Lanthimos z neverjetno veščino in z vrhunskim nastopom ustvarjalno vedno pomembnejše Emme Stone krmari med karikaturo in satiro, pri čemer z vsakim prizorom ponudi nov miselni izziv. Stalno se vrača k temam kot so vprašanje ženske emancipacije in patriarhata, determiniranosti in izkoriščanja, vloge spolnosti pri osebni neodvisnosti in opolnomočenju, vprašanja družbene neenakosti in feminizma, pri čemer ne pozabi zbujati dvomov v prikazano. Skratka, kot že doslej avtor postavlja bolj vprašanja kot ponuja odgovore in kot v prejšnjih filmih Yorgosa Lanthimosa gre tudi tokrat za sijajno sociološko analizo z dodatkom lingvistike in filozofije, pri čemer se vsega loteva z nemara največjo mero humorja doslej. Ta smešna plat celovečerca Nesrečna bitja korenini predvsem v nelagodju in brechtovskem učinku potujitve, ki se ga poslužuje pri vseh elementih kinematografskega jezika. Tu se tudi kaže, kako temeljno pomembna je arhitektura pri oblikovanju miselnega prostora filma in dojemanja notranjega sveta junakov. Spremembe v vizualnem pristopu tako spremljajo tudi razvoj likov, predvsem seveda večpomensko odraščanje Belle Baxter iz izkrivljenega črno-belega viktorijanskega okolja prek bohotnega art-deco razcveta v pisan futurizem. Z nekaj cinizma bi lahko rekli, da so Nesrečna bitja prvi avtorski celovečerec, ki je videti, kot da bi ga vizualno zasnovala umetna inteligenca. Pri fotografijah, ki so izdelane s pomočjo digitalnih algoritmov, običajno lahko razberemo številne reference, spojene v nove podobe, vendar nam intuicija govori, da je nekaj pri teh slikah narobe, da so očitno »nenaravne«. In točno ta občutek zbujajo prizori Nesrečnih bitij – pri čemer je najbolj briljantno, da je prav to vprašanje naravnosti tudi temeljna poanta Lanthimosovega dela …

22. decembra je minilo sto let odkar se je v Ponikvi rodila Štefka Drolc, ena naših največjih dramskih in filmskih igralk. Najprej je bila del igralskega ansambla SNG Maribor, potem je šla v Stalno slovensko gledališče v Trstu, od leta 1960 je bila članica ljubljanske Drame. Njeno ime povezujemo z začetki slovenskega filma, pa naj omenimo vsaj vlogo Francke iz filma Na klancu. Za svoje ustvarjanje je prejela vse največje nagrade, tudi Prešernovo, pa Borštnikov prstan in srebrni častni znak svobode Republike Slovenije. Leta 2003, ko je pripravljala premiero v ljubljanski Drami, jo je Tadeja Krečič povabila v studio in Štefka Drolc je spregovorila o svojih igralskih začetkih že iz otroštva, pa tudi o izkušnjah zrele, izoblikovane igralke. Izjemno pričevanje izjemne umetnice.

Francoska kolonialna oblast sredi 1. svetovne vojne v Senegalu nasilno mobilizira vojake, tudi še ne polnoletne mladeniče. Ko je vpoklican mladi Thierno, se pridruži vojski tudi njegov oče Bakary, da bi ga v povsem neznanem svetu zaščitil vsaj pred takojšnjo smrtjo v prvih bojnih vrstah. Stalno pa poskuša najti način, kako bi ju živa izvlekel iz vojne, kar je v mesoreznici zahodne fronte skoraj misija nemogoče. Francoski film Oče in vojak, ki ga je režiral izkušen direktor fotografije Mathieu Vadepied, je bil lani predvajan na festivalu v Cannesu v sekciji Poseben pogled, lahko bi bil pa tudi prevzel funkcijo otvoritvenega filma. Takšne namreč po navadi zasedajo spodobni in sporočilni filmi, ki so narejeni obrtniško vešče, hkrati pa v umetniškem smislu ne izstopajo dovolj, da bi lahko posegali po nagradah, niti pretirano ne vznemirjajo kako drugače. Jedro filma je v zanimivem razvoju odnosa med očetom Bakaryjem in sinom Thiernom. Akcijskih prizorov neposredno na bojiščih je pravzaprav zelo malo, pa še ti so povsem generični, kar tudi upočasni ritem samega filma. Oče se z ganljivo predanostjo zaveda, kako minimalne so možnosti njunega preživetja, sin je v obdobju odraščanja in aktivnega iskanja samostojnosti in moškosti, ugaja mu tudi pozornost, ki jo je deležen s strani nadrejenih. Vojna vihra in od domačega senegalskega povsem drugačno okolje, z možnostjo sprejetja v francosko družbo, mu predstavljata določeno mikavnost avanture, ne da bi se v resnici zavedal vseh nevarnosti. Druga plat filma je v prikazu teh kolonizacijskih mehanizmov. Lahke pehotne enote strelcev (kakršen je izvirni naslov filma v francoščini) imajo dolgo kolonialno zgodovino, ki sega skoraj do Napoleonovih časov, ko so bile te enote ustanovljene. V 1. svetovni vojni so enote mobiliziranih vojakov iz Severne Afrike služile na več frontah, tudi v smrtonosnih jarkih Ardenov, kjer sta obe vojskujoči strani v trumah in bolj ali manj brez pravega učinka žrtvovali vojake, kar prikazuje film Oče in vojak. Celovečerec je zelo neposreden v trkanju na vest zahodne, predvsem francoske družbe, ki je brez pomislekov izkoristila ljudstva v svojih kolonijah, in v zbujanju občutka dolžnosti. V tem smislu gre predvsem za komemorativno delo, za poskus iskanja odveze nekdanje kolonialne velesile.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa aktivistom "Lokalnog fronta", Predragom Voštinićem na temu uzroka i posledica toga što u javnosti brzo prelazimo s jedne krize na drugu, s jedne šokantne vesti na drugu, pa onda i lako zaboravljamo, ali i propuštamo da iz stvari koje su nas brinule izvučemo pouke kako se ne bi ponavljale.

Najdraža rečenica ikad. Možda ne samo u toku našeg života, možda u perspektivi cijelog razvoja ljudskog društva. Zašto si imala djecu kad se nećeš njima baviti? Stalno. Od 0 do 24. I po danu i po noći i uvijek i svugdje. Što je ok, jer, realno, koja od nas ne nosi taj teret od 0 do 24? Kad otvorimo oči, kad su kraj nas, dok su u školi, kad radimo, u sred sastanka, pa i dok spavamo. (Jer koja se nije prenula iz sna sa mišlju o još jednoj zadaći, dresu koji je ostao u sušilici, terminu kod doktora na koji se treba naručiti). Pa ipak, u doba kada žene učimo da mogu biti sve što požele i da im je samo nebo granica, i dalje meljemo po ideji da nije dosta da se o djeci brinemo stalno i da ih 'nosimo sa sobom u glavi' gdje god išli, već se trebamo o njima brinuti fizički cijelo to vrijeme. Jer postoji dobra mama, ona koja, kao Snjeguljica ramo 1937., pjevuši dok sklanja, pere, čisti i kuha. I postoji loša mama. Ona koja je na mobitelu, koja ima posao, koja kaže 'preskočite me do kraja dana, ne mogu više!' i onda koja otvoreno kaže da ne uživa svake sekunde u svakom trenutku. Koliko je realno tražiti od žene da živi po manifestu za sretne kućanice iz tamo otprilike 1950., postoji li sretna kućanica, zašto očevima ne postavljamo tako nerealne ljestvice i, najvažnije, kad ćemo i mi dobiti, kao Snjeguljica, malu vojsku glodavaca & co. da nam čiste kuću. Tko zna, možda ćemo onda i mi pjevati. --- Send in a voice message: https://podcasters.spotify.com/pod/show/samo-bez-panike/message

Piše: Katarina Mahnič, bereta: Bernard Stramič in Mateja Perpar Saša Pavček, znana in cenjena slovenska dramska in filmska igralka, prvakinja ljubljanske Drame, se s knjigo Živi ogenj gledališča pridružuje skupini gledaliških kolegov – igralcev, režiserjev, lektorjev – ki so svoje umetniške izkušnje in odnos do govorjene besede tako ali drugače, sami ali s pomočjo nadomestnih pisateljev, popisali v knjigah. Pavčkovi sicer pisanje ni tuje – tako dramskih besedil kot pesmi in esejev. Leta 2005 je v knjižnem prvencu Na odru zvečer objavila tri drame in nekaj esejev, sledili sta pesniški zbirki Obleci me v poljub in Zastali čas, napisala pa je tudi nekaj knjig za otroke. Knjigo Živi ogenj gledališča odpira obdobje korone, ko je gledališče izgubilo svoj ritual. Pavčkova se je v tem ustavljenem času zatekla med svoje zapiske in se tolažila z mislijo, da je “pavza vendar sestavni del dramaturgije predstave”, ter z vero v “živo vakcino umetnosti”, kot posrečeno imenuje, ki bo v prihodnosti spet vse postavila na svoje mesto. Nato se vrstijo spomini na zgodnje otroštvo in začetke igralske poti. Bila je vase zaprt, plašen in zasanjan otrok; svojci so jo opisali kot “krhko, šibkega zdravja in z bolj malo telesne moči”. Njen prvi spomin na gledališče je obisk lutkovnega teatra pri treh ali štirih letih, ki se ji je zdel majhen kot škatlica za vžigalice, a poln netiva. Zvezdica Zaspanka in razbojnik Ceferin, ki bi rad omehčal kamnito srce, sta ostala z njo za vedno. Spominja se Mladinskega gledališča, kjer je bil nekaj let umetniški vodja njen oče in kjer sta jo kot otroka zasvojila vonj gledališke garderobe, šminke in prepotenih igralskih teles ter oder, ta svet neskončnih možnosti. Začutila je, da je gledališče njen dom, nelagodno pa se je počutila v vrtcu in osnovni šoli. Bila je dislektik v času, ko se o disleksiji še ni govorilo, ampak so drugačne otroke preprosto razglasili za lene in butaste. Staršem so učitelji celo predlagali, naj gre po osemletki na kakšno lažjo poklicno šolo. “Disleksija pa je po mojem samo nekoliko drugačna pamet od splošno veljavne,” piše Pavčkova. Dramski krožek v Pionirskem domu, gimnazija Poljane, Šentjakobsko gledališče, sprejemni izpiti na Akademiji, prve vloge, zgodnje materinstvo, režiserji, s katerimi je sodelovala, predavanje umetniške besede na AGRFT-ju … Ta avtobiografski del je Pavčkova skladno prelila v bolj esejistične zapise, ki so nastali ob različnih priložnostih, za razna glasila ali prireditve, in se jim ponekod pridruži kakšna njena pesem. Govorijo o svobodi umetniškega izražanja, kulturi, knjigi, predsedovanju Združenju dramskih umetnikov Slovenije … V drugem, posebnem delu knjige imenovanem O ljudeh, gorečih za gledališče, pa predstavi še šestnajst portretov njej ljubih gledališčnikov, med njimi Poldeta Bibiča, Dušo Počkaj, Ivanko Mežan, Borisa Cavazzo, Jerneja Šugmana, Dušana Jovanovića …, saj “brez ljudi, ki jih ni več med nami, naše bivanje ne bi imelo temeljev in naša življenja ne darovanega bogastva”. Eni so bolj živi in domišljeni od drugih, saj je pri tistih, ki jih je osebno bolje poznala, lahko vpletla tudi posrečene anekdote. Mene je najbolj “zadela” predstavitev velikega igralca Poldeta Bibiča, pravzaprav razmišljanje o njegovi umetniški besedi in interpretiranju. Avtorica se je dotaknila treh Bibičevih interpretacij: Menartove balade Galeja, Prešernovega Uvoda h Krstu pri Savici in Levstikovega Martina Krpana. Opisuje jih tako sočno in preprosto, da bralec res zasliši izjemno moč in modrost interpreta. In dojame, da še zdaleč ni dovolj, da nekaj samo tekoče prebereš in malce pomolčiš vmes. Še tako lep glas, nas opozarja Pavčkova, ki obvlada raznolike lege, modulacije in bravure, mora biti vedno in vselej tudi glas vesti in odgovornosti. Živi ogenj gledališča je na prvo branje zahtevna knjiga; seveda če bralec ni vsaj malo posvečen v skrivnosti gledališke in govorne umetnosti. Če jo primerjam z nekaterimi knjigami o teaterskih ljudeh, ki so jih bralci vzeli za svoje, na primer z Racem, Cavazzo in Mileno Zupančič, je Saša Pavček veliko bolj zadržana v razkrivanju osebnega življenja in veliko bolj detajlna in precizna v poglabljanju v igralčevo poslanstvo – v njegov govor, moralno držo, smisel za sodelovanje z drugimi. To je tudi knjiga, ki jo je, v nasprotju s prej naštetimi, napisala igralka sama, zato slog pisanja jasno izžareva njeno osebnost, ki se kot rdeča nit lesketa skozi raznovrstno strukturo zapisanega. In je, preprosto, lepa. Skromna. Zadržana. Humorna – nič čudnega, saj ji je od vseh dramskih zvrsti najbližja komedija. Jasna in preprosta, tudi ko piše o zapletenih stvareh. Polna človeškega etosa. Stalno na preži, da ne bi komu naredila krivice, koga spregledala, da njena svoboda ne bi stopila na pot drugega. “Umetnik vedno postavlja v ospredje človeka. Bo postavil sebe ali drugega? Če denimo v dramatiki postavi sebe v ospredje, bo potreboval tudi drugega, da mu nasprotuje in ga s tem osvetli, mar ni tako? Kako pa bo ravnal v življenju? Bo v življenju postavil sebe na prvo mesto, kar pravijo, da je dobro in prav. Tega se skušam (pozno sicer, a nikoli ni prepozno) naučiti. Kako pa je, če si sam sebi vedno prvi in edini, pri tem pa ignorantski do drugih? Umetnik mora imeti svobodo, le-ta mu omogoča izražanje; do kod sega ta svoboda, da ne omejuje svobode drugega, da daje rast tudi drugemu, pa je zame zelo važno vprašanje.” Saša Pavček v Živem ognju gledališča izpostavlja še dve za vse pomembni temi. Prva je materinstvo, ki je bilo v umetniškem poklicu zanjo zahteven izziv, sploh ker je bila mlada mati samohranilka. Hkrati pa ji je pomagalo držati smer, pomagalo ji je pri vztrajnosti in disciplini. “Nenadoma sem razumela in občutila življenje bolj polno, bolj globoko, bolj zares, bolj naravno in preprosto.” Druga je predavateljstvo, saj je imela svoje študente resnično rada, verjela je vanje, verjela, da je treba z mladimi ljudmi, enako kot z besedami, ravnati previdno in čuječe. Nekoč jo je nekdo vprašal, kakšno korist ima kdo od študija predmeta umetniška beseda. Tisti trenutek je ostala brez odgovora, pri sebi pa si je ves čas tiho prizadevala in si resnično želela, da bi bila korist tega študija: postati boljši človek: “Ne zgolj vešč recitator, virtuozen igralec, marveč plemenitejši človek!” Naj končam z anekdoto, ki jo je Saša Pavček zapisala pri portretu režiserja Dušana Jovanovića. Po neki premieri jo je pobožal po licu in rekel, da je en tako občutljiv zračen človek. Nikoli ni ugotovila, kaj je mislil z zračnostjo, vprašala pa ga tudi ni. Po prebranem Živem ognju gledališča me je obšlo, da je Jovanović besedo transparentnost, ki jo tako radi uporabljajo politiki, nadomestil z bolj estetsko zračnostjo. Prepričana sem, da sem v knjigi spoznala odkrito, čisto in jasno Sašo Pavček, zračno Sašo, zasvojenko z besedami, ki na vprašanje, kako pravilno kaj povedati, odgovarja: govorite čiste misli. Čudovit in dragocen prispevek h kulturi slovenskega gledališča in splošni kulturi slovenskega naroda.

Tokrat je naša gostja ena vidnejših gledaliških igralk mlajše generacije, ki se umetniško udejstvuje tudi v filmu, na radiu in televiziji ter v drugih uprizoritvenih zvrsteh. Stalno mesto v gledališkem ansamblu je zamenjala za delo na svobodi – igra v več odmevnih predstavah in performativnih projektih, znameniti nemški gledališki festival Theatertreffen pa jo je imenoval v svoj mednarodni forum. V oddaji Oder gostimo dramsko igralko Lino Akif.

Četrta epizoda prinaša poseben vpogled v delovanje Elana. Gostimo Melanijo Korošec, s katero se pogovarjamo o stalnem inoviranju in o inovativnih ekipah. Nekdanja vrhunska tekmovalka v telemark smučanju je prepričana, da je inoviranja sposobna le ekipa, ki ni prestrašena, in ki kdaj na mizo prinese tudi kaj norega. Verjamem, da nam šport da vztrajnost in jasno usmerjenost k ciljem. Daje tudi vzdržljivost, ki je dobra popotnica v Elanu. Melanija Korošec

The ever-present problem of the illegal arrival of migrants in the EU had a tragic epilogue last Sunday. In the south of Italy, 67 migrants drowned, including 16 children. Thus, the discussion on migration in Europe intensified, and the President of the European Commission, Ursula von der Leyen, called for an urgent solution to the problem. - Stalno prisutan, probem ilegalnog dolaska migranata u EU, u prošlu nedjelju imao je tragičan epilog. Na jugu Italije utopilo se 67 migranata uključujući 16-tero djece. Tako je pojačana rasprava o migracijama u Evropi, a predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen pozvala je na hitno rješavanje tog problema.

Od konca srednje šole naprej sem podjetnik, soustanovil in zgradil sem podjetje, ki danes kotira na milanski borzi (dane se imenuje DHH), v Sloveniji je znano pod blagovnimi znamkami Domenca in Domovanje. Zadnjih šest let sem del CEED ekipe, to je moj mission-fit, verjemem da so mala in srednja podjetja steber vsake družbe (v Sloveniji plačajo več kot 80% računov države), obenem pa so podjetniki zapostavljeni iz strani države in vseh državljanov. Podjetništvo podpiram skozi skupnost CEED, sem tudi član metodološke komisije Gazela in sodelujem v vseh pobudah, ki so za dobro podjetnikov. Moja strast je podpora podjetništva mladih (od srednje šole naprej), sem mentor v organizaciji JA Slovenia (del JA Worldwide - letno delajo s preko 6mio otroci, nominirani so tudi za nobelovo nagrado za mir) in velike načrte imam narediti kaj več za razvoj bodočih podjetnikov. Moj glavni fokus in veselje v življenju je družina. Sem poročen in imam dva fantka, stara 9 in 11 let. Fun facti: sem "geek", LEGO fan, Naj quote: Vsi bi šli v nebesa, samo nobeden ne bi umrl za to Naj knjiga: Vojna in mir (ravno jo zaključujem, že petič) Naj serija: ne gledam televizije / serij, če moram izbrati pa "Drive to survive" (redno spremljam F1) Hobiji: ves čas nekaj novega, nimam samo enega/dolgoročnega. Stalno pa DIY (dela po hiši), LEGO-skupaj z otroci, kuhanje, branje Najljubša hrana: jem vse razen pomfrija; Najljubši podjetnik: domači-vsak ki je začel podjetje in ga zgradil, preveč da bi izpostavil enega. Tuji: Joe Hogan. Naj app: iOS-Airplane mode :) Nauki za naše poslušalce: · Ni bližnjic v življenju / no free lunch. · Vztrajnost je bolj važna kot genialnost. · Pogum, zlasti ko gre vse narobe.

Stalno predstavništvo Slovenije pri ZN v New Yorku in Mednarodni raziskovalni center za umetno inteligenco pod okriljem Unesca (IRCAI) sta organizirala stranski dogodek na Političnem forumu Združenih narodov na visoki ravni za trajnostni razvoj (HLPF 2022). Na dogodku sta bila predstavljena tudi nov razpis IRCAI 2022 TOP 100, mednarodni seznam rešitev umetne inteligence na področju ciljev trajnostnega razvoja, ter predlog novega UNESCO okvirja za inovacije v umetni inteligenci. Pogovarjali smo se z Mihajelo Črnko. Seznam stotih projektov, ki rešujejo probleme, povezane s sedemnajstimi cilji trajnostnega razvoja Združenih narodov z uporabo umetne inteligence, iz vseh petih geografskih regij: Afrike, Evrope in Amerike, Azije in Pacifika ter Bližnjega vzhoda. To so uporabne rešitve, ki lahko verodostojno rešijo problem v resničnem življenju v razvoju s premišljenim poudarkom na etiki.

Spoštovani, živimo v obdobju, ko sprašujemo le: »Kako se počutiš?« Stalno sprašujemo po perifernem, nebistvenem, po občutkih, ker ne znamo več živeti objektivno. Naravnani smo afektivno, senzualno, namesto efektivno, realno. To je razlog, da iz vsakdanjika vztrajno izrivamo vprašanje trpljenja. Danes je težko zadovoljiti človeka, ker smo razvajeni in prenasičeni. Hitro se vsega naveličamo in iščemo novosti. Tudi Bog se nam zdi zastarel, zato pišemo njegovo ime na Božjo osmrtnico. Če bi bili modri, bi namesto rafala napadov proti njemu raje predvideli posledice takih odločitev. Težava je v tem, da je njegov obraz na križu popolnoma drugačen od klasične ideje popolnega Boga, ki ne more trpeti. A krščanski Bog Oče ni nem in oddaljen v svoji nedostopni presežnosti, ampak je v dometu človeškega trpljenja. Ko slišimo o njegovih bolečinah, moramo to razumeti kot trpljenje ljubezni. Bog je trpeči Bog, ker je ljubeči Bog. Križani Bog ni isto kot religijski, teološki, filozofski, psihološki ali sociološki Bog. Krščanski Bog je vedno križan in s tem resničen. Svetovno znani psihiater Carl Gustav Jung je nekoč pokazal podobo križa in rekel: »Pravkar prihajam iz Indije in tam se mi je to posvetilo. Na vzhodu se poskušajo znebiti trpljenja tako, da ga odmišljajo, na zahodu pa ga skušamo zatreti z mamili. Toda premagamo ga samo, če ga prenašamo. Tega se naučimo le pri Križanem Bogu.« Drži. Brez ljubezni je križ pretežek, brez križa pa je ljubezen votla. Šele od Kalvarije, znamenja božje ljubezni, lahko govorimo o pravi ljubezni. Vse do Kristusa je bil križ v poganstvu znamenje kazni za bogove, Božji Sin pa je na znamenju človeškega prekletstva umrl, da bi nas, prekletnike, odrešil. Do konca humanizirani Bog je prevzel nase vse človeško, tudi trpljenje, in vso odgovornost za stvarstvo. Stara Cerkev je učila, da tisto, kar ni prevzeto, ne more biti odkupljeno. Zato ne prečiščujmo podobe Boga, ker se mu taka spodobi, čeprav se nam zdi nedostojna in nora. Res je nemogoče pomisliti, da je umrl kot lopov, suženj, zmikavt in zločinec. A tudi to je dokaz njegove svobode. Prava ljubezen mora imeti možnost izbire, da v svoji svobodi tudi ne ljubi. In da je večja od obveze, dolžnosti. Svobodni Bog, ki je človeka ustvaril iz popolne ljubezni, ni imel izkušnje s tem, kako je biti človek. Zato se je učlovečil, to pa je najradikalnejši podvig. Zdaj Bog Oče v tem čudnem in hkrati čudežnem Jezusu ve, kaj pomeni trpeti in umreti. Njegova smrt je smrt smrti. Tako je krščanstvo zaradi svoje drugačnosti religija izhoda iz religije. Če odgovorim filozofsko, v trpečega Boga, ki z mano sočustvuje, verjamem zato, ker je to nesmiselno, absurdno – credo, quia absurdum. Kot je zapisal Tertulijan: »Božji Sin je bil križan; tega se ne sramujem zato, ker je to sramotno. Božji Sin je umrl; to je vredno verjetja zato, ker je noro. Bil je pokopan in je vstal od mrtvih; to je mogoče zato, ker je to nemogoče.«

Vsak ponedeljek zjutraj vtipkamo klicno kodo naših dopisnikov in sodelavcev ter preverimo aktualno dogajanje v različnih državah sveta.

Poslušalec bi rad naredil potico z nadevom iz kokosa. Sestra Nikolina mu je svetovala, naj kokos praži skupaj s sladkorjem (lahko tudi v prahu). Stalno je treba mešati. Ko dobiva oranžno bravo, ga stresemo v posodo. Posebej zavremo mleko in ga malo skladkamo. Odstavimo in zamešamo kokos, dodamo rumenjake in sneg ter limona za aromo. Okus obogati žlica smetane.

"Cesta do sna? Bila je puna uspona i padova, kao svaka cesta do sna, u svakoj profesiji i snu. Mislim da kada si opet zadam cilj, opet ću proći tu istu krivulju uspona i padova i tog je dobro sjetiti se. Taj put svačijeg sna može se doslovno prikazati matematički kao neka parabola... nekako opet je sve predvidivo koliko god nije predvidivo" -  iskreno se Mia Dimšić osvrnula na svoju Cestu do sna kojeg živi.Njena karijera krenula je strelovito, naizgled. Djeca koja su najiskrenija publika obožavala ju je. Približava se starijima. Sa dvadeset i tri godine dogodio joj se golemi 'boom'', ali i najbolja životna škola.Postala je glazbena senzacija, koncerti su se nizali, pjesme vrtile, a s time su dolazile i nagrade.Iako su joj se divne stvari događale, upravo te godine smatra svojim formativnim, jer tada je najviše “odrasla” i sazrjela te shvatila što želi, a što nikako ne.Čemu se divi, kome se divi?Što želi biti? Izrazito odgovorna, točna, profesionalna i skromna, uvijek dostupna, bliska svakom.To je Mia.Rokovi? Ne probija ih.Piše?Stalno. Napisala je i svoju knjigu “Cesta do sna” gdje je razotkrila “smotanu djevojčicu” iz Osijeka. U njoj je otkrila sve o snovima koja sanja i živi, bez slučajnosti, jer slučajnost u njenom slučaju ne postoji. Zašto je uspješna i što je naučila od najvećih?Pola sata… bilo je premalo!Hvala ti inspirativna i divna Mia!https://www.instagram.com/miadimsic/https://www.instagram.com/anaradisic/...Ana Radišić podcast - razgovori s ljudima koji inspiriraju. Pitanja koja se nerijetko pitamo, kako, zašto i na koji način je netko uspio. Priče gostiju su pokazatelj da su svi uspješni, inspirativni ljudi zapravo jednostavno - ljudi. Njihove postavke, njihova preispitivanja, njihovi životni putokazi - bez maski, ne klasični intervjui, opušteni, topli i iz srca – bit će okosnica svakog podcasta koji možete slušati na svim popularnim podcast platformama poput Apple podcasta, Google podcasta, Deezera, Spotifya...Ana, pravnica po struci, voditeljica emisije 'Exkluziv', urednica i voditeljica glazbene emisije 'Top.hr'. Osim što je lice RTL-a, radijska je voditeljica glazbene emisije 'Inkubator', strastvena trkačica i ljubiteljica sporta, glazbe, knjiga i putovanja, a ono najvažnije putovanje na koje i vas vodi je putovanje prema samom sebi.Produkcija https://www.redlight-production.comPR  ​​​​​​https://www.pr365.hr/  https://www.instagram.com/pr365studio/Dizajn loga:  https://www.instagram.com/miamarstudio   Glazba: https://www.youtube.com/channel/UCrhg...

SRPSKI RADIO CIKAGO – DZEVAD GALIJASEVICEKSPERT ZA BORBU PROTIV TERORIZMA• MILORAD DODIK I ZORAN MILANOVIC• DRAGAN COVIC I ALEKSANDAR VUCIC• BAKIR IZETBEGOVIC STAVLJA BOSNJACIMA GLAVU NA PANJ• U PREDRATNOM SARAJEVU BAKIR NIJE BIO LIK NI ZA KAFU NI ZA CAJ• BICE RATA U BIH AKO TO ZELI 'MEDJUNARODNI FAKTOR'• KO SU RATNE DIPLOMATE KOJE BOSNJAKE GURAJU U KONFLIKTSERBIAN RADIO CHICAGO IS A KEY PLAYER AMONG THE ETHNIC BROADCASTERS IN THE U.S. AND IS CONSIDERED THE NUMBER ONE MEDIA OUTLET IN THE SERBIAN-AMERICAN AND BALKAN COMMUNITY IN THE UNITED STATES OF AMERICA AND CANADA.SERBIAN RADIO CHICAGO BROADCASTS DAILY FROM 3PM TO 4PM CST ON WNWI AM 1080, CHICAGO.HTTPS://WWW.SERBIANRADIOCHICAGO.COMHTTPS://WWW.SERBIANRADIOCHICAGO.NETSupport the show (https://www.paypal.me/serbianradiochicago)

Emocije su nešto što nas pokreće i što nas aktivira! Naš stomak oseća sve ono što mi osećamo. Šta sve utiče na naše emocije i raspoloženje. Gost u podcastu je Dr Momčilo Matić. Kako povećati raspoloženje i umanjiti neraspoloženje. Pogledajte i naše ostale podcaste: Zašto se budimo umorni: https://youtu.be/ajQisvMGm68​ Kako sprečiti moždani napad i probleme sa srcem: https://youtu.be/VtL1zHbTZAs​ Šta jača, a šta slabi naš imuni sistem: https://youtu.be/A87F501VwDs Kako sprečiti probleme sa varenjem?: https://youtu.be/ojJj0XhgTvg Promeni mozak i promeni loše navike: https://youtu.be/_doEGERhOds

Margarita je malo mekana. Maja je još malo više mekana. A u tajicama non stop. Vježbamo, hodamo, ležimo na kauču. Stalno. Trebamo li prestati nositi tajice jer nismo kategorija 'fitness model'? Smijemo li se uvrijediti ako nam netko kaže da nas ne želi gledati u tome jer 'nije lijepo'? Kad ćemo vidjeti žene 'naše kategorije' u reklamama za tajice i trebaju li nam takve reklame ili bolje da se prekrijemo preko glave i šutimo? Koliko ono što vidimo oko sebe utječe na naše zadovoljstvo sobom i trebamo li se boriti protiv sistema ili trebamo samo prihvatiti da nikad nećemo biti - dovoljno dobre? Trebamo li smršaviti da nam tajce bolje stoje? Operirat nos da bude kao na instagram filteru? Krenut s botoxom sa 25 jer 'bitno je da kreneš rano'? Ili trebamo pronaći način kako da prihvatimo sebe i svoje pravo da hodamo u tajicama bez obzira što nam ne stoje. kaona reklami? Uživajte u novoj epizodu u kojoj Maja & Margarita, okorjele obožavateljice tajica, kreću u borbu protiv onih koji im te tajice prodaju.

Ovogodišnje Olimpijske igre, osim što su specifične po tome što se odvijaju u pandemijskim uslovima, posebne su i po tome što obeležavaju 100 godina od prvih Ženskih olimpijskih igara. Na ovogodišnjim igrama učestvuje najveći procenat žena do sad, čak 48 odsto. U ovoj epizodi podkasta Reaguj! sagledavamo probleme sa kojima se susreću žene u sportu, ali i transrodne osobe, kao i potencijalna rešenja. Tek nakon sto godina učešća žena na Olimpijskih igara, broj učesnika dva pola se gotovo iznivelisao. Ali šta je sa transrodnim osobama? Pjer de Kuberten, otac modernih Olimpijskih igara, učešće žena smatrao je nepraktičnim, nezanimljivim, nespretnim i neprimerenim. Muškarci su držali i do toga da žene ne mogu da budu čak ni publika. Jedina uloga koju su mogle da imaju bila je krunisanje pobednika. Uprkos svemu, Francuskinja Alis Mija borila se protiv društvene isključenosti i diskriminacije žena u sportu. Predstavnice Nemačke na Olimpijadi ove godine donele su odluku da svoje trikoe zamene dugim rukavima i nogavicama, koje se na ovom takmičenju dozvoljene iz kulturnih i religijskih razloga, na ovaj način boreći se za udobnost i protiv seksualizacije sporta. Sa druge strane, na Evropskom prvenstvu u rukometu na pesku za žene, koje je ove godine održano u Bugarskoj, norveška reprezentacija odlučila je da umesto uskog bikinija obuče šorceve, iz istog razloga kao i nemačke koleginice, boreći se protiv seksualizacije ovog sporta. Umesto podrške od Evropskog rukometnog saveza dobile su kaznu, 150 evra po glavi, odnosno hiljadu i po evra za tim, a kaznu je ponudila da plati i američka pop pevačica Pink u cilju podrške. Nekadašnji selektor ženske reprezentacije Srbije i Crne Gore, kao i bivši član stručnog štaba muške reprezentacije Srbije, Zoran Ivić, naglašava da je njihova odluka bila u potpunosti ispravna, što pokazuje i podrška javnosti koje su rukometašice dobile. “Mislim da tu ne treba ništa menjati, oni su nešto trebali da menjaju kad su u pitanju dresovi, kad je u pitanju šorc. Lično mislim da to nije dobro i zastupljam mišljenje norveške reprezentacije. Ispravno su postupile, to je po meni dobra odluka”, navodi Ivić. Osim seksualizacije, u profesionalnom sportu ima i drugih problema. U avgustu 2009. godine osamnaestogodišnja Semenja Kaster osvojila je svetsko zlato u trci u Berlinu, gde je 800 metara prešla za 1 minut i 55 sekundi. Posle toga, Međunarodno udruženje atletskih federacija, danas preimenovano u Svetsku atletiku, objavilo je da je Semenja predmet postupka rodne verifikacije, nakon čega je proglašena nepodobnom za takmičenje 11 meseci. Rezultati provere pola nisu nikada objavljeni. Semenja Kaster je rođenjem pravno identifikovana kao ženska osoba, a čitav svoj život se tako i identifikuje. Međutim, ona ima jedan od niza stanja poznatijih kao razlike u polnom razvoju, gde ima prirodno povišen testosteron. Svetska atletika je u pravnim postupcima kontroverzno naziva "biološki muškom osobom“. To je podrazumevalo da Semenja i druge atletičarke sa istim stanjem moraju da smanje nivo testosterona ukoliko žele da se takmiče na međunarodnim stazama. Opcije navodnog “lečenja” koje Svetska atletika propisuje kako bi omogućila tim sportistkinjama da se takmiče jeste: uzimanje dnevnih kontraceptivnih tableta, upotreba injekcija koje blokiraju hormone ili operacija. Međutim, kada su u pitanju transrodne osobe, koordinator programa rada sa zajednicom u Grupi Izađi Aleksa Savić za podkast Reaguj! prokomentarisao je stav da učešće transrodnih osoba koje su u procesu promene pola u ženskim kategorijama na sportskim takmičenjima nije fer prema ostalim učesnicama. “Nijedna osoba koja je transrodna i koja pristupa procesu prilagođavanja pola zapravo ne radi to da bi bila uspešna u sportu. Znači to je jedan ekstremno težak proces, i mentalno i fizički i socijalno”, podseća Savić. Aktivista organizacije TALAS TIRV Aleksa Milanović navodi da postoji nepravda, mizoginija i seksizam u medijskim i javnim sferama kada je u pitanju veličanje sportista, dok se o sportiskinjama govori kao o "damama“ i pretpostavlja se da su slabiji pol. Sa druge strane, isticanje da su trans žene problem u sportu je problem sam po sebi, jer se ne postavlja pitanje, navodi Milanović, šta su one prošle – od autovanja, pa do medicinske tranzicije. “Stalno se ističu te neke fizičke predispozicije i prednosti koje trans žene imaju, dok se potpuno zanemaruju prepreke sa kojima su se te trans žene susretale celoga života i sa kojima se i danas susreću svakodnevno”, objašnjava Milanović. Profesor etike na Filozofskom fakultetu u Beogradu Jovan Babić smatra da sport nije vitalna ljudska potreba, već da spada više ili u razonodu ili u domen ispitivanja granica ljudskih mogućnosti. To se naročito jasno vidi u pitanju da li je važnije pobediti (što ne mogu "svi“) ili učestvovati (što svi mogu, ako hoće). “Tako da ta funkcija kriterijuma pravičnosti nije sasvim jasna i lako ustanovljiva, i još teže je primenjiva. Na primer, moglo bi se postaviti pitanje zašto se uopšte razdvajaju grupe takmičara, na primer žene i muškarci – zašto se ne takmiče zajedno?”, zaključuje Babić, dodajući da ostaje pitanje da li transrodne osobe treba da se takmiče izdvojeno. “Ono što ostaje kao neki zaključak jeste da je svaka diskriminacija moralno neopravdana, ali da privilegije, kao i pokušaj da se one dobiju bez adekvatnog pokrića, takođe mogu biti neopravdane”, naveo je profesor Babić za Reaguj! Na podkastu rade: Iva Gajić, Nemanja Stevanović, Sanja Kosović, Irena Čučković i Sanja Đorđević. U 61. epizodi podkasta Reaguj! korišćen je zvuk sa sajta freesound.org, kao i drugi efekat, sa istog sajta.

"Stalno sam znao biti u kalupu. Znali su mi govoriti nisi ti za radio, tvoj glas nije radijski, to nije to. Pa sam dokazao suprotno. Kad sam otišao na televiziju, isto je bilo. Nisam dovoljno lijep, zgodan,međutim ako ja mislim da jesam za nešto onda ću se truditi i pokazati da stvarno jesam i to je moto kojim se vodim cijeli svoj život.Meni je moj posao najljepši na svijetu! "- pod tim istim motom, s istim stavom Dalibor Petko godinama osvaja srca slušatelja, ali i gledatelja. Glazba je simbol njega. On ju živi, diše i radi. Iznenađenja njegovo su drugo prezime baš kao i sreća koju priušti tim istim glazbenicima, ali i publici svojim pristupom poslu. Koliko ga voli, kako radi i na koji način funkcionira? Nagrade?Kako se godinama borio s apneom, odnosno poremećajem sna,ali  život mu je sada puno lakši, a glasnice zahvalne.Kako se nosio sa predrasudama koje razbija svakodnevno, koliko je kreativan, zabavan, a što ga rastužuje?Što mu znače nagrade, pljesak ali i što je njegova zona komfora...te kako je zaslužan za povratak određenih glazbenih zvijezda na scenu?Koliko mu znači podrška koju svim srcem daje...Ako još niste...upoznajte i ovu stranu našeg Petka!Dragi Petko hvala ti....https://www.instagram.com/daliborpetko/Ana Radišić podcast - razgovori s ljudima koji inspiriraju. Pitanja koja se nerijetko pitamo, kako, zašto i na koji način je netko uspio. Priče gostiju su pokazatelj da su svi uspješni, inspirativni ljudi zapravo jednostavno - ljudi. Njihove postavke, njihova preispitivanja, njihovi životni putokazi - bez maski, ne klasični intervjui, opušteni, topli i iz srca – bit će okosnica svakog podcasta koji možete slušati na svim popularnim podcast platformama poput Apple podcasta, Google podcasta, Deezera, Spotifya...Ana, pravnica po struci, voditeljica emisije 'Exkluziv', urednica i voditeljica glazbene emisije 'Top.hr'. Osim što je lice RTL-a, radijska je voditeljica glazbene emisije 'Inkubator', strastvena trkačica i ljubiteljica sporta, glazbe, knjiga i putovanja, a ono najvažnije putovanje na koje i vas vodi je putovanje prema samom sebi.Scenografija: http://smartcon.hr/https://www.instagram.com/smart.con.agencyProdukcija https://www.redlight-production.comPR  ​​​​​​https://www.pr365.hr/  https://www.instagram.com/pr365studio/Dizajn loga:  https://www.instagram.com/miamarstudio   Glazba: https://www.youtube.com/c/ZvonimirRadisicŠminka:  https://www.instagram.com/tb_makeup/Frizura: https://www.instagram.com/salon_evelin/

Duhovnik Janez Evangelist Rus deluje pri Mednarodni skupnosti Emanuel, kjer je odgovoren za mladinsko pastoralo. Kako živi poslanstvo v mednarodnem okolju? S kakšnimi sporočili lahko obogati tudi naša duhovna iskanja in kaj pomeni, da je vedno na poti, kot beremo v njegovih spletnih zapisih?

Gost u podcastu je prodekan za nauku i međunarodnu saradnju Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, šef Laboratorije za primenjenu fiziologiju i ishranu. Završio je nekoliko programa na Harvardu, a trenutno je uključen u veliki broj istraživanja u celom svetu. U ovom razgovoru pričali smo o umoru, gubitku energije i dužini života, kao i kako da sve to sprečite kroz zdravu ishranu, stručno odabranu suplementaciju i fizičke aktivnosti. Savremena istraživanja pokazala su da nam je svima neophodan kreatin, a kako da do njega dođemo i u kojoj meri tema je većeg dela ovog podcasta. Takođe smo razgovarali o mitovima u ishrani, kao i o tome da li postoji jedna dobra ishrana za svakoga. Postani član Patreon zajednice i podrži projekat vredan pažnje! Plus, dobijaš fenomenalne benefite: - Pristup podcast epizodama čim se snime - 50% popusta na kurseve i knjige - Q&A live sa gostom | Mogućnost da lično postaviš pitanje mojim sagovornicima - Specijalno iznenađenje Član patreona nije samo podrška, već deo priče koju svi zajedno pričamo! Okruži se i poveži sa ljudima koji razmišljaju i rade isto kao i ti!

Postojeći Zakon već je uređivao ovaj oblik rada, kao izdvojeno radno mjesto. No, ono je podrazumijevalo da radnik radi na jednom mjestu, primjerice, od kuće. Teško bi se pod ovakve okvire mogao svesti povremeni rad od kuće, a kamoli rad s više različitih lokacija. Kako će situacija oko mjesta rada biti zauvijek promijenjena i nakon što, nadamo se, jednom zaboravimo na pandemiju koronavirusa, i zakonski se okviri moraju pripremiti. Upravo se o tome pregovara, a u pregovorima sudjeluje i Hrvatska udruga poslodavaca. Ovaj smo put u Netokracija Podcastu stoga ugostili Milicu Jovanović, direktoricu za radne odnose i ljudske potencijale u Hrvatskoj udruzi poslodavaca. Milica nam je objasnila: ► Kako je do sada uređen rad od kuće ili s drugih lokacija ► Kako se novim Zakonom želi definirati stalni rad na daljinu, povremeni te onaj koji se tiče izvanrednih okolnosti, kao što je ova pandemija ► Kako bi se mogla podijeliti odgovornost koja se tiče zaštite na radu, ovisno o tome odakle radnik radi ► Kakve su prakse u drugim zemljama, primjerice Njemačkoj i Španjolskoj ► Što bi poslodavac od troškova trebao pokrivati radniku koji radi na daljinu i u kojem obliku ► Što ovo znači za naše freelancere, ali i tvrtke koje žele zaposliti strance, koji bi radili na (veliku) daljinu? __________ PRIMAJTE NETOKRACIJA NEWSLETTER Besplatno u vašem inboxu ► https://netokracija.com/newsletter DOJAVITE VIJEST Imate prijedlog ili želite dojaviti vijest ► info@netokracija.com PRATITE NETOKRACIJU NA DRUŠTVENIM MREŽAMA Pratite nas na Twitteru ► http://twitter.com/netokracija Pratite nas na Instagramu ► http://instagram.com/netokracija Lajkajte nas na Facebooku ► http://www.fb.com/netokracija PRATITE SVOJE NETOKRATE Ivan Brezak Brkan (IBB) https://www.instagram.com/ivanbrezakbrkan https://linkedin.com/in/ivanbrezakbrkan Mia Biberović http://www.twitter.com/cyberkoza https://www.instagram.com/cyberkoza https://www.linkedin.com/in/miabiberovic/

Dopisnica Špela Lenardič o dogajanju v Furlaniji-Julijski krajini.

Ovaj put pričamo malo o stresu. Stalno nam se dešava da se stresiramo oko nekih stvari, kako bitnih, tako i nebitnih. Kako je i nama krenuo stresni period, zbog kolokvijuma i ispitnih rokova, odlučili smo da popričamo malo i da vidimo ko šta radi kako bi se rešio stresa. Lajkujte

Kupiti nešto ili nešto novo vidjeti i doživjeti za Borisa Kovačeka nikad nije bila dilema. Sve što je vidio po svijetu kroz putovanja, glazbu, knjige, filmove, upijao je i nastojao to prenijeti u posao. Jer ono što imaš u glavi, što vidiš i naučiš, to su informacije koje kombiniraš, a on im nađe smisao u poslu kojim se bavi. Boris od početaka prema svemu ide s „DA“ i isti odgovor dobiva od drugih. Priča je najbitnija, a njegova je jasna i on u nju vjeruje, a onda i ostali. Svaka njegova ideja početak je nekog novog vala, uvođenja nečeg novog i inovativnog s jasnim odgovorom na pitanje zašto. S twist-om da ne radi kao svi drugi, gleda stvari iz drugog kuta. Tako je osmislio je barber shop gdje se nije plaćalo šišanje već viski koji se pio, a naglasak je bio na druženju gospode uz zvuk gramofonskih ploča. I njegova agencija Pepermint osnovana je upravo s idejom da sama osmišljava svoje projekte, one koje voli, a onda ih se prodaje klijentima. Broj organiziranih evenata niti ne broji, ali onaj najpoznatiji svakako je Weekend Media Festival. Svijetu biznisa i kongresa, pristupilo se kao da se radi o glazbenom festivalu. Projekt je to koji svake godine neumorno raste, okuplja vrhunske predavače iz svjetske i regionalne industrije, omogućuje odlično umrežavanje, ali i nezaboravan provod kao da se radi o klupskoj večeri. Iako se radi o vrlo uspješnom događaju, za organizatore nema opuštanja, već se svake godine nastoji poboljšati i ispraviti sve od one prethodne. Za pravi experience i savršen event jednako su bitni i dobar WC i hladna piva na šanku. Bitno je riskirati, izaći preko granica i ne ići sigurno. Cilj je imati što manje neuspjeha, ali neuspjeh nije problem. Protiv njega se treba znati boriti. No, kao i sve ostalo, upravo strah od neuspjeha okrenuo je u svoju korist. „Stalno moraš znati gdje si se zeznuo“, te s nizom primjera, Boris prepričava kako je njima poboljšao svoj rad, a kroz svoje i tuđe pogreške naučio, te to iskustvo primijenio na novim projektima. I ostvario još bolje rezultate. Svjestan da tako nekad daje i više, nastoji predvidjeti sve probleme koji se mogu dogoditi i tako smanjiti stres. Smatra da uz dobru pripremu nema stresa, a deranje i vika samo su prekrivanje nesigurnosti. Za Zrće kaže da je najautentičniji hrvatski proizvod. Jedinstveni konkretni proizvod koji su ljudi svojom energijom izgradili. Stvorena je scena. Pomoću scene se promovira i raste zajedno, iako je svako poseban po nečemu, opet je povezano. Postoji priča. Boris daje platformu za razvoj scene i nerijetko su njegovi eventi bili bitni segment za razvoj iste. Svojim znanjem i upoznavanjem kultura i ljudi kreira zanimljivu priču i zatim ju predstavlja dalje. Neupitno je da radi s guštom, a priče s lakoćom izvlači iz rukava. Ima još milijun priča koje nitko ne zna, treba ih samo upiti. -- Autorica teksta: Mateja Pavlešić Boris Kovaček je legendardni suosnivač agencije Pepermint i čovjek koji u potpunosti uživa u organizaciji događaja. Sa ogromnim iskustvom koje se proteže od glazbene industrije, DJ-anja, event managementa, marketinških kamapanja za Playboy, Red Bull Air Racea, Terranea, do organizacije ceremonija otvaranja i zatvaranja Azijskih igara na plaži (Asian beach games, pod vodstvom Olimpijskog saveza Azije), i još tisuću priča između i nakon toga, Boris je jedan od rijetkih domaćih stručnjaka u organizaciji događaja i opremanja prostora koji zaista može pokriti raspon od manjih lokalnih događaja do onih s desetcima tisuća sudionika. S Borisom smo pričali o mindsetu - na koji način razmišlja kad radi event, koji su načini na koji prati i održava kvalitetu, kako je okupio suradnike, što fali Dalmaciji a u Istri postoji, te koja su ga iskustva oblikovala. Pričali smo o: 02:00 - Kako doći od Banja Luke do Zagreba?04:25 - Agencija Pepermint vs. klub Pepermint08:40 - Gentlemen Jack se morao obrijati…12:30 - Fear of missing out - zakačili smo val popup lokala14:20 - Od deset projekata jedan je uspješan17:...

Griješite li? Stalno? Povremeno? Nikada? Bez obzira koji je vaš odgovor, mislim da će vas ova emisija prodrmati, pokrenuti i motivirati da svoj život počnete doživljavati iz potpuno druge perspektive. Da naučite prihvatiti sebe i stvoriti svoju najbolju verziju https://www.instagram.com/reikidojo  

Neven Kepeski je definitivno jedan od najsvestranijih gostiju do sada što se tiče raznovrsnih medija, sa iskustvom i interesima koje sežu od sviranja i pisanja tekstova za Psihomodo Pop, preko uredništva i većim dijelom osmišljavanja i stvaranja magazina OK! - koji je dan danas magazin s najstabilnijom ili čak rastućom popularnošću u regiji - i uredništva popularne televizijske emisije Briljanteen, do nedavnog i vrlo uspješnog iskoraka u izdavaštvo, među ostalim gdje je knjiga Planet Nika najprodavanija knjiga 2018. godine, a nova knjiga Ima li života prije smrti će to vjerojatno napraviti za ovu godinu. S Nevenom smo pričali o tome kako razmišlja, kako bira projekte na kojima radi, te što preporuča onima koji se planiraju otisnuti u bilo koji biznis. Teme o kojima smo pričali su: 00:30 - Surove strasti?? Mislite, Sirove strasti?02:00 - Najsretniji sam kada radim više stvari istovremeno. Onda mi je stalno zabavno.03:45 - OK! je najtiražniji hrvatski magazin već 10 godina.04:50 - Većinu stvari koje sam ja radio su ljudi komentirali: "To ti neće proći!"07:30 - Bili smo prvi u Hrvatskoj koji smo imali ozbiljan Facebook08:30 - Klinci su podjeljena publika (vole i mrze). Treba paziti!09:50 - Posteri ne izlaze iz mode!11:30 - Moraš imati malu distancu od sadržaja kako bi mogao imati posao oko toga.14:50 - Imao sam projekte koji su bili neuspješni - ali nisu bili strateški bitni.16:20 - Imam znatiželju i mislim da se stvari mogu preokretati!20:00 - Različiti koncepti prezentacije potrebni su za različite proizvode. 21:30 - Brilijanteen i OK! su proizvodi koji su formirali moje razumijevanje teenagerskog svijeta.24:00 - Fast food pored fast fooda!27:00 - Bio sam šesti ili sedmi korisnik Facebooka u Hrvatskoj.28:30 - Gdje se OK! sve prodaje?31:00 - Teenageri su svuda isti32:10 - Magazini imaju sezonalne peekove. A vi kao izdavač molite Boga za loše vrijeme ljeti.35:30 - Različiti proizvodi moraju imati customiziranu prezentacijsku kampanju37:10 - Na temelju čega odlučuješ je li neki sadržaj "relevantan"?40:00 - Bi li drugi naslov knjige jednako / drugačije zaintrigirao ljude?41:30 - Naslov ima svoju funkciju43:15 - Ime "OK!" donijelo je pobjednicima na natječaju 1000 DEM45:20 - Kada bi pisao svoju knjigu…46:15 - ... ne bi - aktivan sam u glazbi47:50 - Distribucija knjiga kod nas ne postoji! Sam ih vozim okolo.49:00 - Nisam timski igrač.49:30 - Nemam problema s neuspjehom, smatram da je neuspjeh sastavni dio priče50:35 - Pokretač je znatiželja!51:45 - Koliko god bio uvjeren da će ti nešto upaliti, budi spreman da možda i neće.52:45 - Limitirani smo jezikom53:20 - Mi živimo u društvu u kojem se knjige ne prodaju54:35 - Knjige koje se prodaju u većim nakladama su često trash57:45 - O turbofolku…1:00:00 - Nekad je muzika bila dio identiteta, danas je dio entertainmenta1:05:30 - Stalno u glavi vrtim "Što bih mogao sutra raditi"1:08:30 - Što bi rekao sebi kad si imao 20 godina?1:10:00 - Biografije velikih ljudi su daleko najbolji self help 1:14:20 - Da dobiješ na lutriji, što bi stvorio?1:16:20 - Ja sam izdavajući učio biti izdavač Neven preporuča: F.M. Dostojevski: BjesoviGuy de Maupassant: Short storiesRoy Jenkins: Churchill: a BiographyW. Chan Kim, Renee Mauborgne: Blue Ocean StrategySherry Turkle: Alone together: why we expect more from technology and less from each otherFast CompanyYuval Noah Harari: Sapiens, Homo Deus PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA Tri načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda *Epizoda podcasta snimljena je na radiju 808. Majstor zvuka: Gordan Antić Suradnik na blogu: Mario Mucalo

Tomislav Krajačić je vlasnik i voditelj marketinške agencije Kofein, koja se ponosi time da je probudila i uzdrmala domaću scenu i trenutno je najbrže rastuća agencija te vrste u Hrvatskoj, iako je osnovana na vrhuncu krize. Radili su za neke od najvećih domaćih firmi i brandova, i njihove uratke ste mogli vidjeti po DM-u, CineStaru, A-Z Fondu i drugima. Priča o osnivanju agencije je fascinantna - možete ju čuti u našem razgovoru - a fascinantan je i način razmišljanja i motiviranja koje je Tomislav tijekom godina usvojio. S Tomislavom smo pričali o: 2:00 - Koliko sreće treba? 4:35 - Što se više trudim, to imam više sreće 5:30 - Važnost strasti 6:30 - Je li najzajebanija pozicija u firmi - Direktor marketinga? 8:00 - Stalno treba gledati ciljnu skupinu 10:15 - Stvari se u pozitivnom smjeru mijenjaju 13:10 - Kako odabrati put u životu 16:20 - Kako je odabrano ime za firmu "Kofein" 20:10 - Partizani i ustaše su trendovi u komunikaciji 23:30 - Što s influencerima? 30:40 - Što je dobar a što loš influencer 31:45 - Mogu li Surove strasti reklamirati tjesteninu? 36:10 - Što znači dati maksimalno od sebe 39:30 - Treba više vjerovati intuiciji 44:45 - Što pomaže u stresu? 50:20 - Osjećaj dosade i "što ćemo sad"? 53:20 - Današnji probleme koje imamo su smiješni 59:00 - Poduzetnički početci 1:07:30 - Razlika Amerike i Hrvatske 1:10:10 - Kako zaposlenik može biti poduzetnik 1:16:50 - Loši savjeti 1:18:30 - Prilagodljivost ili stil? 1:20:05 - Što znači slijediti intuiciju PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA 3 Načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda *Epizoda podcasta snimljena je na radiju 808. Majstor zvuka: Gordan Antić  

Pišem ovaj blog slušajući Bittersweet symphony grupe The Verve. Vraća me u neke druge dane u kojima nisam sebe volio i prihvaćao kao danas, nekad baš iznimno suprotno tome. Sve je bilo nekako bittersweet. Sada sam si super, stvarno sam jako sretan u svojoj koži i to ne samo povremeno. Stalno iz dana u dan i nema boljeg osjećaja od toga. Objava Ljubav prema sebi: Ti si prva osoba koju trebaš voljeti pojavila se prvi puta na tomislavpancirov.com.