Podcasts about novinarstvo

U ovoj epizodi gost je doajen radijskog novinarstva, dugogodišnji urednik Drugog programa Radio Sarajeva, urednik kultne emisije Primus u kojoj je nastala i legendarna Top lista nadrealista, te začetnik i urednik Omladinskog programa Drugog programa Radio Sarajeva. Svoju je radijsku karijeru započeo još kao student Pravnog fakulteta najprije radeći kao voditelj na Radiju 202, a potom je 1979. prešao na Drugi program Radio Sarajeva, gdje će ubrzo postati urednik, najprije tada popularne subotnje zabavne emisije Primus, a potom i urednik Drugog programa Radio Sarajeva. U aprilu 1987. zajedno sa jednom od najboljih generacija mladih novinara i entuzijasta pokrenuo je kultni Omladinski program. Tu ekipu Omladinskog programa tada su činili: Senad Hadžifejzović, Zrinka Bralo, Saša Savić, Senad Pećanin, Mladen Sančanin, Saša Hemon, Zoka Stevanović, Lida Hujić i drugi. Boro je jedan od onih radijskih urbanih legendi, novinarskih čarobnjaka, koji su oduvijek stvarali nove kulturološke i sociološke matrice društva. On je radijski mag koji je kreirao i stvorio potpuno autohton i revolucionarno nov medijski ekosistem krajem '80-tih godina prošlog vijeka u formatu Omladinskog programa Radija Sarajevo koji je, kako tvrdi, uvijek bio na granici politički prihvatljivog programa u tadašnjem jugoslovenskom društvu. Poslije rata je bio osnivač i dugogodišnji direktor Mediacentra u kojem je svoju novinarsku ekspertizu prenosio na mlade novinare uz podršku BBC-ijeve škole novinarstva.S Borom smo razgovarali o:0:00:00 Najava i uvod epizode00:02:55 Podcast je format sličan radijskom formatu00:05:16 Dolazak na Radio 202 u vrijeme studija00:06:45 Prvi novinarski zadatak bilo je praćenje novogodišnje noći '75. u Elektrodistribuciji00:12:23 "Nije bitno gdje su te poslali, bitno je da budeš spreman za svaki zadatak"00:14:45 Radio mi je odgovarao kao saliveno skrojeno odijelo00:18:45 Poziv Zije Dizdarević da pređe na Drugi program Radija Sarajevo00:20:40 Kako je nastao Primus?00:25:52 Počeo sam raditi Primus u svojoj 24-toj godini00:27:02 Novi val i bendovi iz Zagreba i Beograda utjecali su na izbor muzike u Primusu00:29:37 Prvi susret sa Zlatkom Arslanagićem i osnivanje Top liste nadrealista00:34:02 Prva svirka Zabranjenog pušenja u Cedusu na izložbi fotografija Maria Pikulića00:36:36 "Na svirci mi je odmah bilo jasno da će Pušenje biti veliki bend"00:37:38 Nele i Zenit odlaze u vojsku, u Nadrealsite dolaze Šiber i Ričl00:41:37 Prva ideja o nastanku Omladinskog programa 00:43:21 Nova organizaciona struktura na Radio Sarajevu početkom '87. donosi odluku o pokretanju Omladinskog programa u aprilu '87.00:50:00 Senad Hadžifejzović je bio prvi voditelj na Omladinskom koji je došao iz redakcije Dječijeg programa00:54:03 Omladinski program je bio mjesto koje je garantovalo slobodu01:00:15 Omladinski program je bio društvena avangarda u tadašnjoj državi01:02:03 Čuveni uživo intervju na Omladinskom p. sa Adilom Zulfikarpašićem i Alijom Izetbegovićem u kojem se desio njihov razlaz01:08:20 Legacy Omladinskog je da su ljudi naučili boriti se za slobodu01:12:18 Edukacija mladih novinara u Mediacentru01:15:04 Mediacentar ima sjajnu arhivu od prvih novina štampanih u BiH 1850.01:19:20 iskustvo u novinarstvu je bitno za stvaranje sadržaja01:25:30 Danas je potrebna medijska dekontaminacija01:30:01 Zašto je obrazovni sistem u Finskoj po PISA testiranju najbolje01:34:00 Da biste dobili najbolje studente morate dovesti najbolje profesore01:41:13 Samo slobodni ljudi mogu da odgoje slobodne ljude01:47:25 Novinarstvo se i prije 50-60 godina suočavalo s istim problemom kao i danas- kako doći do informacije01:50:16 Profesor Zdravko Grebo je bio lucidan intelektualac i njegova izjava o EU kandidatskom statusu BiH Produkcija:...

Balint Juhasz je 30-letni novinar in tržnik z Madžarske. Kot najstnik je bil ustanovitelj piratskega radia, se v študentskih letih zaposlil na javnem in po odpustitvi začel ustvarjati skupnostni radio. Pravi, da je biti neodvisni novinar na Madžarskem v tem trenutku težko, saj se politika zažira v vse pore medijskega sveta. Opozarja na dejstvo, da se mnogo mladih Madžarov izseljuje, da so najemnine na Madžarskem najvišje v Evropi v primerjavi z zaslužkom in izpostavlja nekaj, kar pri njih resnično dobro deluje - javni prevoz.Vsebina je del projekta I know EU/ Tu EU 2024, ki ga sofinancira Evropska unija.

“Ljudje, ki jim je mar za mir, po koncu hladne vojne ne spimo dobro,” je pred dvema letoma na dan, ko so ruski tanki krenili proti Kijevu, dejal novinar Miha Lampreht. Velja za enega naših največjih strokovnjakov zapletenih odnosov Vzhodne Evrope. Leta 1989 se je kot skupni dopisnik RTV Slovenija in Dela iz Jugoslavije napotil v Sovjetsko zvezo. Leta 1996 se je vrnil iz Ruske federacije v Slovenijo. Od začetka njegove dolgoletne novinarske kariere se je spremenilo vse. Novinarstvo, tehnologija in svet. Ves čas je ostal zvest Radiu Slovenija − kot novinar, komentator, urednik ali kot direktor. Kljub radijski upokojitvi še vedno ostaja v miselnem ciklu analiziranja sveta okoli sebe, še bolj pa v telesnem gibanju. V tem se v resnici nikoli ni ustavil, saj je želja po odkrivanju drobnih stvari, ki jih ne moreš kupiti, preprosto prevelika. Od plezanja in alpinizma do kolesarjenja. V pogovoru tudi o tem, zakaj se vse bolj kaže, da je mir samo odsotnost vojne, česa se je naučil od Ane Politkovske, zakaj so ruske kriminalke drugačne in kako poteka učenje kitare. Z Miho Lamprehtom se pogovarja Gašper Andrinek.

V tem tednu smo se podali na Srednjo šolo za oblikovanje in fotografijo Ljubljana. Zakaj? Ker na šoli poteka projektni teden. Kaj je to, česa so se udeležili mladi gosti in kaj so na radijskih delavnicah skupaj s Prvim pripravili pa več v tokratni oddaji Gymnasium.

Vse leto smo se zelo intenzivno pogovarjali o vplivu razvoja umetne inteligence na številne vidike dela in življenja. Poslušali smo svarila o tem, da predstavlja veliko nevarnost in utegne biti usodna za človeštvo, različne strokovnjakinje in strokovnjaki pa so opozorili, da imamo težave z orodji umetne inteligence že danes. Datafikacija in avtomatizacija na številnih področjih ne odpravljata pristranskosti in napak, temveč jih le še poglabljata. Kaj pa četrta veja oblasti? Kako razmišljati o uporabi generativne umetne inteligence na področju medijev in novinarstva? O tem se je Urška Henigman pogovarjala s Katharino Schell, namestnico odgovorne urednice pri avstrijski tiskovni agenciji APA, kjer je odgovorna tudi za digitalne strategije in inovacije.

Na tokratni Nočni obisk je prišla gospa, katere življenje je prepleteno z novinarstvom, kulturo, umetnostjo, literaturo in še bi lahko naštevali. Svojo pot je začela kot študentka prava in se že v času študija srečala z novinarstvom kot sodelavka Dela in Mladine. Novinarstvo pa je z njo ostalo za vse življenje. Sprva je bila prepoznaven obraz Studia Ljubljana, danes znanega kot Studio City. Iz novinarstva je nato prešla v odnose z javnostmi v različnih ustanovah. A vsa leta sta njeno življenje in pot močno prepletali umetnost in literatura. Zdaj je v netipičnem pokóju, kajti še vedno deluje kot novinarka za več slovenskih medijev, sočasno pa je napisala ali uredila že sedem knjig. Med zadnjimi netipično biografijo psihiatra Gorazda V. Mrevljeta z naslovom Psihiater na kavču Bojane Leskovar. Na Nočni obisk in v studio Prvega je prišla Bojana Leskovar.

Mlada novinarka Azra Isić, porijeklom iz Mostara, u godinu dana rada uspjela je da izvještava sa najvećih sportskih događaja poput Svjetskog nogometnog prvenstva u Kataru i Lige prvaka u Istanbulu. Kakav je osjećaj kada se nađete u istoj prostoriji sa svim sportistima kojima ste se divili tokom odrastanja? Raditi najveće sportske događaje? Kakvu poruku ima za mlade koji tek kreću u odabir karijere? Kako preći put od ratnog Mostara do Lige prvaka?

V epizodi #93 Boštjan Videmšek, izkušen krizni poročevalec, ki o vojnih žariščih poroča že več kot 25 let. Poleg tega je avtor sedmih knjig, ter redni sodelavec slovenskega časnika Delo in številnih največjih svetovnih časopisov, revij in spletnih portalov, kot so New York Times, BBC in Politico. V epizodi se dotakneva naslednjih tematik: S čim se tvoj um največ ukvarja? Svobodna volja Skrajnosti slabega Nasilje na planetu Zemlja Definicije napredka in konflikta Novinarstvo in trenutno stanje »Podcastanje« in prilagajanje Konflikt in vojna v Ukrajini Kdo zmaguje vojno? Vprašanje »Kaj si se v zadnjem času novega naučil?« ==================================== Prijavi se na newsletter in vsak petek prejmi 5 linkov, ki jih ustvarjalci podkastov Dialog in RE:MOAT izberemo tisti teden (knjige, dokumentarci, članki, podkast epizode …). ============================= Pridruži se kot podpornik kanala AIDEA

Toni Capuozzo je pri zahodnih sosedih sinonim za dopisnika z vojnih področjih. Novinarsko kariero je začel v Nikaragvi in Salvadorju, tam je prvič videl umirati novinarske kolege. In potem je bil v začetku devetdesetih poslan čez Slovenijo v Zagreb in naprej ... Na ozemlje, ki je nekoliko dišalo po spominih iz otroštva. Na Balkan se je lani vrnil in izdal knjigo Balcania s podnaslovom: zadnja vojna v Evropi. V Izoli je bil gost Društva novinarjev. Z njim sta se pogovarjali Claudia Raspolič in Tjaša Škamperle iz RTV centra v Kopru. Foto: Nik Erik Neubauer/Društvo novinarjev Slovenije

Goran Rovan je dolgih 38 let širni Sloveniji pošiljal novice in informacije o dogajanju v Posavju. Je namreč dolgoletni dopisnik Televizije Slovenija, ki se je lani novembra poslovil s televizijskih zaslonov in odšel v zaslužen pokoj. Tina Šoln se je takrat oglasila pri njem, da se nista pogovarjala zgolj o njegovi poklicni poti in pomenu dopisniške mreže Televizije Slovenija, pa ga je Tina prosila še za bralni namig. To so njegova knjižna priporočila: Novinarstvo in Posavje, dve stvari, brez katerih Goran Rovan enostavno ne more.

V epizodi 84 je bila moja gostja Marta Kos, slovenska veleposlanica, pisateljica in političarka. Je nekdanja slovenska novinarka, kasneje pa se je vključila v politiko in v diplomacijo. Bila je veleposlanica Republike Slovenije v Nemčiji in v Švici. V epizodi se dotakneva naslednjih tematik: Šolski sistem in izobraževanje v Švici Kakovost življenja v Sloveniji in tujini Funkcioniranje sistemov v našem življenju Novinarstvo Status politične okuženosti, profesionalno in neprofesionalno novinarstvo Katere medije spremlja Klemen in kje dobi informacije Kredibilnost informacij, fake news, cenzura Splav, norme v družbi in svoboda govora Sovražni govor in omejevanje svobode Ideje in razprava, dialog in komunikacija v družbi Odgovornost in dojemanje informacij Substance in pravica posameznika do spreminjanja zavesti Pravice žensk v družbi, enakost spolov Bonton v odnosnosti spola, kavalirstvo Motivacija za predsedniško vlogo 5 stvari v katerih ste vi edinstveni, čudoviti in dobri? ============================= Pridruži se kot podpornik kanala AIDEA

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama! Gost Miljane Nešković je novinar, glavni urednik Nova novina i jedan od naših najpopularnijih kolumnista Ranko Pivljanin, čovek koji u medijima ima 35 godina iskustva, što bi prema računici koja kaže da je "jedna novinarska kao sedam ljudskih", značilo da ima skoro dva veka života u ovom "našem novinarstvu". Tema današnje epizode je upravo to naše novinarstvo - kako se silovitom brzinom menja, dok sve ostaje isto? Dobili smo digitalizaciju, ali i površnost . Više nas ne šalju na Goli otok zbog krivih pogleda, ali zato ni ne postoje nikakvi parametri kompetencije, pa uglas govore svi. Dobili smo medijske korporacije, novine su na globalnom nivou postale proizvod, a vesti su umesto važnosti dobile i tržišnu vrednost. Kako to utiče na ono što čitamo i gledamo? Kako je život novinara izgledao nekad, a kako izgleda sada, nakon svih promena koje je ova profesija doživela na globalnom nivou. Pivljanin kaže da su se na pisaćim mašinama tekstovi pisali teže, ali da su bili bolji i da je novinarstvo krenulo nizbrdo onda kada su urednici prestali novinarima da bacaju tekstove i počeli da objavljuju sve. Novu epizodu podcasta Snaga uma sa Rankom Pivljaninom možete pogledati već sada!

Novinarji že nekaj časa opozarjajo na nezakonito delovanje vodstva, ki s posegi v programsko shemo in hipnimi spremembami v organizaciji dela vpliva na novinarsko avtonomijo. Zato Smo na dan opozorilne novinarske stavke Radijsko tribuno namenili razmeram v naši hiši, razlogom za stavko, stavkovnim zahtevam in vlogi neodvisnega javnega medija v družbi.

Vojna v naši soseščini je na prve minute in strani medijev znova postavila vojne dopisnike in poročevalce s kriznih območij. Tudi med zdajšnjo vojno so šli novinarji naše hiše za vas po svoje zgodbe v oblegana ukrajinska mesta in begunska središča ob ukrajinski meji. Kako pod točo granat, v kaotičnem begu ljudi z domov ali v srcu agresorskega režima priti do verodostojnih virov informacij? Kako jih preverjati, kako se izogniti minam sočasne propagandne vojne, kako jih ob strogem nadzoru ali razrušeni infrastrukturi posredovati do poslušalcev? Kje postaviti mejo in pred interes javnosti postaviti osebno varnost? O vsem tem, o primerjavah s kriznimi žarišči v Afganistanu, Bližnjem Vzhodu, na Balkanu, pa tudi o podpori s strani novinarskih organizacij in države voditeljica Sandra Krišelj in naši dopisniki bližnjevzhodna dopisnica Karmen Švegl, dopisnica iz Moskve Vlasta Jeseničnik, berlinska dopisnica Polona Fijavž in dopisnik iz Beograda Boštjan Anžin. Kako se na vojnih in kriznih območjih prebiti do verodostojnih informacij in kje je meja, ko je tveganje preveliko?Vojna v naši soseščini je v prve minute in na strani medijev znova postavila vojne dopisnike in poročevalce s kriznih območij. Tudi med zdajšnjo vojno so šli novinarji naše hiše za vas po svoje zgodbe v oblegana ukrajinska mesta in begunska središča ob ukrajinski meji. Kako pod točo granat, v kaotičnem begu ljudi z domov ali v srcu agresorskega režima priti do verodostojnih virov informacij? Kako jih preverjati, kako se izogniti minam sočasne propagandne vojne, kako jih ob strogem nadzoru ali razrušeni infrastrukturi posredovati do poslušalcev? Kje postaviti mejo in pred interes javnosti postaviti osebno varnost? O vsem tem, o primerjavah s kriznimi žarišči v Afganistanu, na Bližnjem vzhodu, Balkanu, pa tudi o podpori novinarskih organizacij in države voditeljica Sandra Krišelj in naši dopisniki: – bližnjevzhodna dopisnica Karmen Švegl, – dopisnica iz Moskve Vlasta Jeseničnik, – berlinska dopisnica Polona Fijavž, – dopisnik iz Beograda Boštjan Anžin.

Svet za razvoj pri SAZU je februarja pripravil prva dva posveta o prihodnosti javne radiotelevizije, na katerih so z uglednimi in uveljavljenimi evropskimi in slovenskimi strokovnjaki obravnavali ključna razvojna vprašanja javne RTV v različnih delih Evrope in pri nas. Koordinator posvetov akademik prof. dr. Slavko Splichal je povedal: »Če ugasne javna radiotelevizija, bo zelo hitro v hudi krizi celotno novinarstvo.«

Novinarstvo i aktivizam su za Ivana Bjelića neodvojivi, jer je, kako kaže, novinarstvo društveni aktivizam na svakodnevnom nivou. Još od srednjoškolskih dana počinje da piše za školske novine. Ubrzo, zajedno sa par prijatelja, pokreće nezavisne školske novine. Međutim, društvenim dešavanjima bavili su se na satiričan način, te su nakon samo dva broja morali da stave pauzu na tadašnji magazin Svetionik. Uprkos dečačkoj želji da bude vojnik, Ivan nastavlja da se bavi novinarstvom, te u Novom Sadu pokreće podkast Hajlajter na MultiRadiju. Tema kojom se bavio bila je uglavnom zaštita životne sredine, te tako polako počinje da ulazi u sferu društvenog aktivizma. U svoj grad, Požegu, vraća se da održi par predavanja o mladima i medijima, ali tu i ostaje, barem za sada. Nakon što je primetio da omladinci iz Požege žele da pokrenu lokalnu zajednicu, odlučuje da zajedno sa njima osnuje radijsku emisiju - Omladinsku radio akciju. Zajedno sa mladim srednjoškolcima otvara brojna pitanja, sa željom da kroz svoj rad dopinese napretku lokalne zajednice. Ivan nam govori kako je izgledala priprema prve radijske emisije sa mladim entuzijastima u Požegi, zbog čega je njemu pitanje ekologije i zaštite životne sredine značajno, kao i na koji način pokrenuti mlade na lokalu. Autorka teksta: Marija Milić Čitaju: Sara Arsenović i Ivan Radisavljević Zvuk: Marko Đukić, Digimedia Ilustracije: Olga Đelošević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

V organizaciji RTV Slovenija bo danes ob 10. uri potekal spletni dogodek ob koncu mednarodnega projekta EASIT z naslovom Avdiovizualno novinarstvo in lahko razumljiv jezik, na katerem bodo strokovnjaki, zagovorniki in uporabniki lahko razumljivega jezika predstavili svoj pogled na avdiovizualno novinarstvo v kontekstu lahko razumljivega jezika: kako ustvariti novice v lahko razumljivem jeziku? Kakšno znanje potrebujejo novinarji? Kakšna so pričakovanja in potrebe uporabnikov? Petra Medved je ob tem dogodku pred mikrofon povabila Veroniko Rot, vodjo projekta na RTV Slovenija.

U novoj epizodi pričali smo o tome koji su glavni rekviziti jednog novinara/ke, kako se razgovara telefonom sa ljudima koji to baš i ne žele, i kako se napreduje u skupljanju političara koji su ti na speed dial-u i o mnogo ozbiljnijim temama, ali videćete to već u epizodi. Naša gošća bila je dobitnica Nagrade za istraživačko novinarstvo "Dejan Anastasijević" i priznanja Kuće ljudskih prava, ozbiljna stručnjakinja na polju istraživačkog novinarstva - Natalija Jovanović.Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/ozbiljnistrucnjaciZapratite nas na Instagramu: https://www.instagram.com/ozbiljni.strucnjaciI na Facebooku: https://www.facebook.com/ozbiljni.strucnjaciOzbiljni stručnjaci: Dušan Nikolić Soda i Nikola Zdravković Zdravko

U ovoj epizodi donosimo priču o struci kojoj pripada i Radio Galaksija - naučnom novinarstvu. Govorili smo o knjizi "Uvod u naučno novinarstvo" (Martin V. Angler) i kroz razgovor smo pričali o specifičnostima pisanja o nauci, naučnom novinarstvu, kritičkom naučnom novinarstvu, problemima koji se javljaju kada novinari nisu dobri naučni novinari i slično. Gost je bio Ivan Umeljić, rukovodilac sektora za izdavaštvo i medijsku produkciju Centra za promociju nauke i urednik edicije u kojoj je na srpskom jeziku izdata knjiga o kojoj smo pričali i urednik časopisa Elementi (o kom je takođe bilo reči). Knjigu možete kupiti u svim bolje opremljenim knjižarama ili poručiti preko internet prodavnice Centra za promociju nauke, ovde.Iz opisa knjige sa sajta CPN-a:"Uvod u naučno novinarstvo pruža opsežan vodič za proizvodnju novinskog sadržaja o raznim oblastima naučnog istraživanja. Pažljivog čitaoca, korak po korak, uvodi u praktične veštine potrebne za pisanje naučnih priča i pojašnjava mnoge poznate i nepoznate detalje koji stoje u osnovi ovog posla. Martin V. Angler, iskusni naučni novinar, obuhvata glavne etape u pisanju i objavljivanju članka; od odabira ideje, uobličavanja predloga, istraživanja i vođenja intervjua do upečatljivog pisanja za magazine, novine i onlajn izdanja. Tu su i poglavlja posvećena istraživačkom izveštavanju, postupanju sa naučnim podacima i objašnjavanju naučne prakse i rezultata istraživanja laičkoj publici. Izlaganje u poglavljima potkrepljeno je predlozima za čitanje, pitanjima za ponavljanje i praktičnim vežbama. Knjiga takođe sadrži opširne intervjue s iskusnim naučnim novinarima, istraživačima i naučnicima koji daju dragocene savete o izgradnji karijere u naučnom novinarstvu, govore o onome što čini dobrog izveštača kao i o tekućim profesionalnim izazovima sa kojima se suočavaju. Knjiga se završava iscrtavanjem brojnih dostupnih puteva u naučno novinarstvo, kao što su poznati programi kreativnog pisanja, stipendije, nagrade i uspešni onlajn naučni časopisi.Studentima novinarstva i profesionalnim novinarima svih nivoa ova knjiga nudi neprocenjiv pregled savremenog naučnog novinarstva s naglaskom na profesionalnu novinarsku praksu i izazove digitalnog doba."Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Gost podkasta Aleksandar od Jugoslavije je glumac Petar Strugar koji u ovoj seriji tumači lik novinara Luke Mesečine.

Tema devetog po redu Džumbusa je slobodno, nezavisno, objektivno, profesionalno novinarstvo. Gost emisije je Ana Hegediš Lalić, novinarka Junajted Medije i Nova S kanala.

Novinarstvo je prvi, še grobi osnutek zgodovine, je prepričan Michael Goldfarb, prekaljeni ameriški novinar in publicist, ki se je v devetdesetih letih prejšnjega stoletja proslavil z delom za NPR, ameriško nacionalno radijsko hišo, in za sloviti britanski BBC. Pokrival je zelo različne teme – od vojn v Bosni in Iraku prek iskanja izhoda iz konflikta na Severnem Irskem do zgod in nezgod na angleškem kraljevem dvoru. Za večdelno reportažo o življenju na ameriškem srednjem zahodu je leta 1994 prejel prestižno nagrado sony, ki jo podeljuje britanska Radijska akademija. Na prelomu tisočletja je poučeval na Harvardu, potem pa se je posvetil pisanju knjig, med katerimi je najbrž največ pozornosti javnosti in priznanj za novinarsko odličnost požela tista, v kateri je popisal zgodbo svojega iraškega prijatelja, umorjenega časopisnega urednika Ahmada Shawkata. Danes Goldfarb že četrto leto vodi podkast FRDH. Kratica je akronim za First Rough Draft of History, se pravi za prvi grobi osnutek zgodovine, in temu primerno Goldfarb tu govori predvsem o načinih, kako bližnja pa tudi bolj oddaljena preteklost vpliva na sedanjost. To Goldfarbovo povezovanje preteklega s sedanjim je moč zlahka opaziti tudi v njegovem razmišljanju o nezavidljivem gospodarskem, družbenem in političnem položaju, v katerem se je ob koncu Trumpovega mandata znašla Amerika. Zakaj so torej Združene države v krizi in kdo vse je za to odgovoren? Odgovor smo iskali v oddaji Intervju na Prvem. Oddajo je pripravil Goran Dekleva.

“Vedno me je najbolj zanimala znanost. A sem vedel, da nimam prave zavzetosti in natančnosti, da bi lahko tudi sam postal znanstvenik. Nato sem med študijem odkril izbirni predmet komuniciranje znanosti. Pomislil sem, da je to morda moja najboljša priložnost, da se na drugačen način posvetim področjem, ki me privlačijo.” Težko bi se bolje odločil, […]

"Novinarstvo je v krizi" je besedna zveza, ki je praktično navzoča ves čas. Zato si bomo zastavili dve temeljni vprašanji novinarstva: Kaj se dogaja? In kaj to pomeni? Predvsem pa: kako to, kar se dogaja, vpliva na razvoj družbe. Kam nas torej kot družbo lahko pripelje nova predlagana zakonodaja v Sloveniji? Sogovornika: Sonja Merljak Zdovc, odgovorna urednica spletnega časopisa Časoris, in izr. prof. Peter Sekloča, Fakulteta za humanistične vede Univerze na Primorskem Foto: Bobo

Oleg Maštruko je legendarni autor, putopisac, influencer, i ako se tako probudi i stane na ispravnu nogu, novinar. Najveći dio svoje karijere je pisao za časopise BUG i Mrežu, gdje je ubrzo postao i urednik, no poznat je ponajviše po svojim komentarima na teme izvan uskog područja IT-a. Često je prisutan u medijima kao panelist, politički kolumnist, i općenito sugovornik o često vrućim temama. Iako nije sasvim bez dlake na jeziku kad se radi o medijskim nastupima, definitivno se ne ustručava držati i braniti mišljenja koja su kontra mainstream ideja - i često je u pravu. S Olegom smo razgovarali o tome što znači biti Grognard, zašto nema ništa novo pod suncem za one koji uče iz povijesti, što je operatika, koja je poanta njegove knjige fotografija Without People, te kako provesti uspješan crowdfunding projekt. PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA Tri načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda

Na Nočni obisk prihaja Igor E. Bergant, obraz in glas Televizije Slovenija. Novinarstvo in šport sta mu bila položena že v zibko. Na televiziji se je uveljavil kot športni novinar in iskriv komentator. Zadnja leta je eden od voditeljev večkrat nagrajene informativne oddaje Odmevi. Igor E. Bergant je razgledan izpraševalec in spoštljiv sogovornik. George Orwell je nekoč rekel, da je novinarstvo pisanje o tem, o čemer drugi nočejo, da bi se vedelo – vse drugo pa so odnosi z javnostjo. Kaj na to poreče Igor E. Bergant, poslušajte v noči s sobote na nedeljo. Foto: RTVSLO

Dražen Tomić je jedan od legendi hrvatskog novinarstva, i to specifično IT novinarstva, gdje je pisao za gotovo sve najpopularnije medije u Hrvatskoj, a njegovi tekstovi su uvijek bili dobro pripremljeni i dobro čitani. Radio je kao novinar i kao urednik za Jutarnji List, Business.Hr, Mreža, BUG, T-Portal i mnoge druge. Dražen je u neku ruku idealist, vjeruje u novinarstvo kao konstruktivnu i društveno korisnu profesiju, ponekad i na svoju štetu, i njegovi tekstovi kao i projekti odražavaju baš to - da novinar treba dati cjelovitu priču, sa više strana, i dati čitatelju korisnu informaciju. Danas je među otallm osnivač i voditelj nekoliko visokoprofilnih projekata: portala ICTBusiness, video kanala ICTBusiness TV, te portala za računalne igre i srodne teme GamePerspectives, a Draženove tekstove i danas možete pročitati i poslušati u mnogim medijima. Teme razgovora: 01:15 - Tko bi se sjećao kad smo se upoznali?03:00 - Bilo je prijetnji zbog novinarstva. Bilo je svega po natječajima.05:30 - Novinarstvo mora donijeti neku konkretnu informaciju.06:30 - Cice i guzice, svi sretni, svi klikaju… to nije novinarstvo!08:00 - Zašto bi ljudi razmišljali?09:30 - "Ti se baviš samo ovim"10:45 - Baviš se onim čime se trebaš baviti11:45 - Maksimalna čitanost za ovu branšu je 500 000 u regiji.11:20 - Press clipping agencije - što rade i kako opstaju?13:20 - Čitam druge jer nisam najpametniji14:00 - Internet mijenja sve17:00 - Je li internet zaglupio ljude?18:15 - Prisluškuju li nas mobiteli?20:50 - Istraživačko novinarstvo zapravo ne postoji21:45 - Istraživačko novinarstvo zahtjeva da nekoliko ljudi da svoj kontekst jedne priče24:30 - Stav velikih: "Mi radije idemo zadnji s provjerenom i dobro analiziranom informacijom, nego prvi s poluinformacijom"25:40 - Moraš imati kontekst vezan uz ono čime se baviš26:30 - U komunikaciji između ljudi najvažnija su pitanja28:30 - Na MBA-u naučiš znanje, ali i upoznaš ljude29:30 - Novinarstvo nije 9-5 posao30:00 - Novinarstvo je droga koju ne možeš platiti!31:30 - Ja ljudima dajem drugi okvir33:15 - Što se treba dogoditi da ti osjetiš adrenalin?34:15 - Ljudi koji pljuju po svojim bivšim firmama nisu novinarstvo35:45 - Nisam nikad svjesno objavio smeće, a najdraži su mi tekstovi koje su mi zabranili36:45 - Ljudi danas ne gledaju kontekst38:00 - Da bi koristio tehnologiju, moraš o njoj nešto znati39:15 - U davna doba htio si gledati neku glupost, a ono dokumentarac na programu…41:00 - Rijetke su fotografije na društvenim mrežama koje nisu fake43:30 - Ljudi stavljaju na društvene mreže slike kako im je super - daju li time pravu sliku?46:00 - Apel za ljude da stave na Facebook nešto "obično"48:30 - Bitno je naučiti nešto novo i primiti i probaviti neku novu informaciju (makar to bila i guzica)51:00 - U iPhoneu su dali djeci da "osmisle" telefone52:15 - Je li ti teško komunicirati s ljudima (budući da zbog istraživanja imaš obično više informacija od ostalih)?53:45 - Nemate tuđi pogled na svijet. Ali zato možete pitati tu osobu koji je njihov pogled na svijet.54:50 - Ne volim raditi stvari zato što to tako treba biti.55:45 - Što su pravila?56:30 - Kada odbijaš igrati po pravilima?1:00:15 - Pravila su donošena konsenzusom1:02:20 - Uvijek se može pronaći rješenje za opće dobro1:03:00 - Pravila istraživačkog novinarstva1:05:30 - Postoje gradovi koji ne znaju koje nekretnine imaju!1:06:45 - Što znači dobar život? I može li se ostvariti novinarstvom?1:08:00 - Je li mreža tvojih kontakata zapravo tvoje bogatstvo?1:09:45 - Novac omogućuje više davanja1:10:45 - Surove strasti su "wealth"1:11:30 - Ti gubiš novac ako brojiš novac!1:13:30 - Return of Investment vs. Return of Time1:14:05 - Investitor bi mi donio red, ali ugasio kreativnost1:15:00 - Imam planove, ali ne onakve kakve bi investitori očekivali1:16:10 - Investitor vs. mecena?1:17:15 - Što bi radio da dobiješ na lotu?1:19:30 - Marketing je nužan da bi ti sadržaj bio dostupan1:21:00 - Imaš li konkretnu ideju koju bi mogao realizirati da imaš više nov...

Postoji legenda koja kaže da, kad bi Ozrenu Kanceljaku dali da drži sve Porine koje su njegovi projekti osvojili, bi izgledao kao indijski Shiva s više od 40 ruku, što bi bio doista vrlo neobičan prizor. Ozrenova dugogodišnja područja strasti su glazba, glazbena produkcija, mediji i komunikacije, gdje je postigao zavidan uspjeh. Jedan je od najpoznatijih glazbenih managera, koji je radio uz Parni valjak, Gibonnia, Tonija Cetinskog, Olivera Dragojevića i druge, prvi je direktor ZAMP-a, pisao je za oveći broj magazina i drugih publikacija, te je i DJ u nekim od najpoznatijih zagrebačkih klubova. Jedan je od onih ljudi za koje je impresivno kako su našli vremena za sve čime su se bavili, i koji su pri tom skupili ogromno znanje i iskustvo u različitim područjima. Dan danas, Ozren stvara glazbu, piše, producira i konzultira, te je aktivan sudionik domaće medijske scene. Pričali smo o njegovom načinu razmišljanja, koje su razlike u medijima nekad i sada, te kako bi danas idealno trebao izgledati medijski prostor i ljudi koji ga čine. 00:00 - Preko 40 Porina??? Kako to? 03:30 - Tko je Ozren Kanceljak? 05:36 - Postoji jako mali broj ljudi koji slušaju istu glazbu kao ja. Procjena je 5. 07:40 - Život se s 50 malo preokrene 09:20 - Nećeš sa samo 100 000 kn nikad napraviti pravi posao 11:17 - Od trećeg srednje sam se financijski otcijepio od staraca 13:05 - Tražiti profesionalnu operaciju pod volontiranje mi nije prihvatljivo 16:15 - Ukoliko radimo stvari besplatno, time učimo klijente da je stvari moguće napraviti besplatno 17:45 - Ljudi se dogovore i plaćen si onoliko za koliko si se dogovorio 21:05 - Novinarstvo je zanat, iskusniji novinari će vam reći kako promijeniti tekst prema pravilima zanata 23:40 - Šegrtovanje je iznimno korisno, čak bih rekao i nužno! 26:00 - Naučio sam teoretsko znanje na faksu, kroz obrazovanje itd. Nakon toga idem naučiti raditi posao! 28:00 - Neke firme nisu htjele prihvatiti da dolazi do konverzije medija! Idemo na digitalno! 29:00 - Profesionalni i ugledni mediji prenose influencere?! Kako i zašto? 30:45 - Politička stranka ne smije biti sponzor medijskog sadržaja. Osim... :) 31:50 - Kako možeš vjerovati bilo kojoj temi u mediju kada su neke teme toliko jadno loše? 33:05 - Biraš brendove kojima vjeruješ 35:15 - Nemam problema s plaćanjem kvalitetnog sadržaja 38:45 - Imamo uspješan reach... ali kako ga monetizirati? 43:00 - Uvijek se dolazi do pitanja vrijednosti za novac. Ljudi su voljni platiti vrijednost 46:00 - Današnji sadržaj je "good enough" 49:20 - Danas je puno teže realizirati svoje ambicije ukoliko želiš pridonijeti zajednici nekakvim dubljim sadržajem 52:30 - Pristup "Know your customer" 53:40 - Može se rasprodati i knjiga. Samo treba znati kako! 54:40 - Najbolja medijska akcija - 645% smo digni prodaju!!! Pa to je prodajna akcija!! 56:20 - Prouči koja je tvoja niša i uđi u networking 57:50 - Pucati na međunarodnu scenu, 4 000 000 siromašnih stanovnika ne mogu biti tvoje rješenje 59:40 - Ne možeš protiv demografije 1:01:10 - Jesi li razmišljao otići iz Hrvatske? 1:04:00 - Iako sam vidio da su vani neke stvari wow, nisam otišao 1:07:15 - U kuverti može biti... najbolja vijest ili najlošija vijest 1:09:50 - Što ti je najvažnije u životu? 1:12:00 - Nisam naučio lekcije koje sam mogao/morao naučiti 1:12:40 - Rastao sam se s Gibonnijem jer je on mislio da sam ja preambiciozan, a ja mislio da je on nedovoljno ambiciozan PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA 3 Načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda *Epizoda podcasta snimljena je na radiju 808. Majstor zvuka: Gordan Antić Suradnik na blogu: Mario Mucalo    

Z eno vodilnih preiskovalnih in podatkovnih novinark v naši regiji o ambicijah tradicionalnih medijev na področju preiskovanja korupcije, o preiskovanju porabe dodatkov, ki jih...

Brazilija z več kot 200 milijoni prebivalcev je velik medijski trg brez internetne nevtralnosti. Ničelne tarife mobilnih operaterjev so povdzignile WhatsApp v najbolj razširjeno aplikacijo, ta pa je postala tudi pomemben vir novic, celo lažnih. Facebook, ki ima v lasti WhatsApp, sicer poudarja, da želi biti partner dobremu novinarstvu in mačeha lažnim novicam. Največji brazilski časopis Folha de Sao Paulo pa v takšnem partnerstvu ne vidi več koristi. Odločili so se, da na svoji Facebook strani – ki ima kar 6 milijonov sledilcev – ne bodo več objavljali. Nepredvidljivi algoritmi niso naklonjeni niti dobremu novinarstvu niti poslovnemu modelu, razlaga vodja digitalne redakcije Camila Marques. Novice pišejo za naročnike, ne za uporabnike Facebooka.

Znanost v medijih. Nekdo pravi, da zunaj sije sonce, nekdo drug pa, da dežuje. Kako o tem poročati?

Kava je 100% misterij, a barista je 100% istraživanje misterija. Riječi su to Matije Hrkača od prije 7 godina sa svjetskog prvenstva barista u Kolumbiji. Kao predstavnik Hrvatske na natjecanju 2012. godine osvojio je sjajno 7 mjesto i čini se zauvijek promijenio svoju profesiju. Novinarstvo je izgubilo čovjeka punog energije, ali baristi su dobili oštru konkurenciju. Kao jedan od osnivača Cogito Coffee-a, mjesta gdje se prži, prodaje i kuha vrhunska kava, Matija nam približava viziju specialty coffee mjesta u Hrvatskoj. Kako se ispravno kuha kava? Kako prepoznati i kupiti kvalitetnu kavu i na kraju kako su Reebok Classic tenisice ušetale kroz njihova vrata? Iva Šulentić, ljubiteljica kave, radoznalo traži odgovore na sva pitanja koje ste htjeli o kavi i njenoj filozofiji. Od proizvođača do stola…

Odtekanje zaupnih podatkov je postalo zelo pogost medijski dogodek. V zgodbi ponavadi sodelujejo skrivnostni pravičnik, preiskovalni novinar in pogumen urednik ali aktivist, ki je pripravljen dokumente objaviti. Toda resničnost je le redko tako preprosta.

Z vrhunskim kolumnistom Financial Timesa o tem, kje dobiva ideje za svoje zapise in kako preživeti v “post-truth, fake news, alternative facts” svetu. Kuper...

Z novinarjem Ervinom Hladnikom Milharčičem o pokolu Charlie Hebdo, politični satiri in Google novinarstvu. “Niso šli predaleč karikaturisti, ampak tisti, ki so streljali nanje.” Kaj...