Podcasts about novinar

Na čelo RTS-a moraju da dođu profesionalci, a budućem direktoru javnog servisa morao bi zakonom da bude zabranjen uticaj vlasti. RTS se ne bavi građanima, iako ga oni finansiraju. Vlast je u potpunosti uništila lokalne medije u Srbiji sa jasnom namerom da uguši glas naroda. Svako novinarstvo je teško, ako se radi na pravi način. Mnogi nezavisni novinari su životima platili cenu slobodne reči u Srbiji. U vremenima krize građani se okreću kredibilnim medijima. Društvene mreže je najteže kontrolisati jer nemaju zakonsku odgovornost, dok je podkast najbrže rastući medij na svetu. Digitalne platforme su budućnost novinarstva. Gost: Branko Čečen, Novinar i urednik

S šéfredaktorem Erikem Taberym o 35 letech časopisu, který některé z nás vychovávalNadcházející živá vystoupení:29.1.2024 - 19:00 - La Fabrika Praha - vyprodáno1.2.2024 - 18:00 - Rock Café Praha - Bárdy & Káčer & Dobrovský & Šídlo - vyprodáno25.2.2024 - 19:00 - Jiráskovo gymnázium Náchod  ➡️ https://tinyurl.com/3mune7n7MerchDobrovský & Šídlo triko - e-shop Paměti národaMůžu to doříct…? - kniha - e-shop Paměti národaJsme také na na síti X a Instagramu23.2.2025 - 15:00 - Staroměstské nám. v Praze - Společně za UkrajinuDěkujeme za podporu PANTERSHOP, výhradnímu dovozci profesionální a zvukové techniky Sennheiser a Neumann pro Českou republiku a Slovensko.

Konec decembra se je upokojil Tone Petelinšek, dolgoletni novinar in urednik na Radiu Maribor, ki deluje v okviru RTV Slovenija. Njegova kariera na radiu je dolga več desetletij, poleg novinarskega dela je znan tudi predvsem po svoji dejavnosti na področju verskih vsebin. Na Radiu Maribor je kar 38 let pripravljal in vodil versko oddajo Iz roda v rod, v kateri je obravnaval različne vidike duhovnosti in vere. Vseskozi je sodeloval tudi z Radiem Slovenija.

Državni svet po odvzemu sredstev izglasoval veto na zakon o izvrševanju proračuna; NSi opozarja na vladno politiko lomastenja po institucijah pravne države.Vinko Gorenak: Sklep sodišča je preveliko breme na imenu generalnega direktorja policije, da bi ta lahko normalno opravljal svoje dolžnosti.Doktor Matevž Tomšič: Novinar je dolžan ščititi svoje vire, da lahko ohrani verodostojnost, to morajo upoštevati tudi država in njene ustanove.Upokojenci zaradi neizplačila božičnic pripravljajo protest, ki bo ohromil promet v večjih mestih.Ustavni sodnik Šorli: Kaj naj pretehta, največja korist otroka ali želja imeti otroka?Natov poveljnik: zahodna podjetja naj se pripravijo na vojni scenarij.Na odprtju knjižnega sejma Schwentnerjevo nagrado podelili Janezu Mišu.Združeni narodi opozarjajo na težke razmere v Gazi pred prihajajočo zimo.Poročilo za leto 2021 kaže na naraščanje primerov raka v Sloveniji.ŠPORT: Slovenski košarkarji v Kopru tesno ugnali Portugalce in se uvrstili na Evropsko prvenstvo.VREME: Popoldne se bo pooblačilo, dež bo ponoči zajel vso Slovenijo.

Novinar in profesor zgodovine Tino Mamić je izdal novo knjigo Priimki, njih izvor in pomen. Po prvi tovrstni knjigi, ki je pred nas prinesla zgodbe 99 primorskih priimkov je zdaj pred nami druga knjiga, ki prinaša prav toliko priimkov iz gorenjske. Avtor je bil gost v Kulturnih utrinkih.

Minula leta v družbeni in politični realnosti bi lahko označili za prelomna, saj se liberalna in demokratična Evropa obrača v desno. Zaskrbljujoča pa je krepitev njene skrajne različice. Od kod je prišel ta zasuk, kje ležijo družbeni vzroki za širitev skrajno desne miselnosti, kaj ta sploh sploh zagovarja in zakaj so njene ideje lahko problematične? Več v prispevku Klare Draškovič, ki se je pogovarjala s kanadskim novinarjem Michaelom Colbornom, ki raziskuje skrajno desna gibanja v Evropi.

Nekaj naslednjih epizod podkasta SOS-odmev bo posnetih v Parizu, od koder se javlja Toni Gruden. Novinar je izpostavil nekaj odmevnih zgodb iz začetka iger: od otvortive, kolesarskega kronometra in iskanja 'prave' barve slovenskih reprezentanc.

(RE)THINK TO SURVIVE 3/6 u saradnji sa UNESCOGOSTI: Aleksa Vučaj - gledalac/saradnik i Nikola Nedeljković - poleposition.rs+Kako da sami analizirate F1 podatkeOMV MyStation aplikacija je stigla, pretvorite poene u trenutke radosti – preuzmite novu aplikaciju:https://www.omv.co.rs/sr-rs/mystationDuracell - Igraj i osvoji put u Moncu: https://igrajiosvoji.com/https://fantasy.formula1.com/en/leagues/join/P5SEDGFHU02KOD ZA LIGU: P5SEDGFHU02Ukoliko želite da podržite ekipu Infinity Lighthouse i sve što radimo, najbrže je kroz Patreon i YouTube članstvo.Patreon: https://www.patreon.com/infinitylighthouse YT: https://www.youtube.com/channel/UCQ2D37u3DU1XGxxriq5779Q/joinDomaćini: Pavle Živković i Srđan Erceg#lap76#infinitylighthouse#f1 00:00:00 Početak00:07:00 Koncept građanskog novinarstva00:09:00 Nikolina priča00:13:30 Aleksina priča00:24:45 Da li sam ja deo građanskog novinarstva?00:28:15 Koliko vremena oduzima rad na grafikonima?00:29:30 Prava na podatke F1 (i koliko su pouzdani)00:37:45 U kom trenutku hobi postaje profesija?01:02:00 Iskustva sa staze (zašto je dobro zvati se Nikola Nedeljković)01:19:15 Definicija novinara01:30:00 Lap 76 zajednica01:38:30 Medijska pismenost i manipulacija informacijama01:50:00 Sezona 2021. je prelomna tačka02:09:00 F1 postaje sve suroviji02:14:15 Gde pronaći zvanične podatke?02:22:00 Značaj deljenja informacija02:36:00 Uvođenje koncepta medijske pismenosti02:49:00 Pitanja iz publike------------------------------HUMANITARNI KUTAKPomozimo Martinu!Slanjem SMS poruke: Upišimo 1503 i pošaljimo SMS na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1503 i pošaljimo SMS na 455Uplatom na dinarski račun: 160-6000001670866-23Uplatom na devizni račun: 160-6000001671337-65IBAN: RS35160600000167133765SWIFT/BIC: DBDBRSBGUplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj (https://www.budihuman.rs/edonate/sr?user_id=1503)Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal (https://www.budihuman.rs/paypal/sr/donate?user_id=1503)-----------------NAŠA PRODAVNICA - ️https://shop.infinitylighthouse.comSvi koji žele da obogate svoju biblioteku prelepim delima o Formuli 1 i MotoGP-u ili se obuku u naše, zajedničke, boje, tu je naša zvanična prodavnica knjiga, majica i kačketa.NAŠE DRUŠTVENE MREŽE Instagram - https://instagram.com/infinitylighthouse Facebook - https://facebook.com/theinfinitylighthouseTwitter - https://twitter.com/infinitylighthsSPORTSKE VESTI - https://sportsmagazin.rsMusic credit: Envato Elements Item/Cinematic Heroic by StudioKolomnaAutor: Srđan ErcegDatum: 10. april 2024.Lokacija: Studio na kraju UniverzumaProdukcija: Infinity Lighthouse https://www.youtube.com/infinitylighthouseWebsite: https://infinitylighthouse.com/Zabranjeno je svako kopiranje i neovlašćeno preuzimanje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale! Nije dozvoljeno koristiti materijal sa ovog kanala, bilo u celosti ili iz segmenata, bez licenciranja / plaćanja kako za komercijalnu, tako i za nekomercijalnu upotrebu.Svaka upotreba bez licenciranja za komercijalnu ili nekomercijalnu / privatnu upotrebu biće procesuirana. Za sve informacije o pravima, za upite o licenciranju i dobijanju dozvole za korišćenje možete nas kontaktirati putem naše zvanične email adrese.Copying, re-uploading, and illegally distributing this copyrighted work is strictly prohibited! Label and copyright: Infinity Lighthouse & UNESCO ★ Support this podcast on Patreon ★

Novinar, profesor slovenščine in ruščine ter književnik Simon Ošlak Gerasimov je dejaven na številnih področjih. Za slovenski program ORF spremlja dogajanje na avstrijskem Štajerskem, tja ga je pripeljala študijska izbira. Po opravljeni dvojezični ljudski šoli v Celovcu in slovenski gimnaziji se je namreč odločil, da bo izobraževanje nadaljeval v Gradcu. To je bila, kot pravi, logična pot. Ker ga navdušuje zgodovina, ni presenečenje, da se je glavnega mesta avstrijske Štajerske lotil raziskovalno. Slovenski Gradec je naslov njegovega najnovejšega dela. V obsežni kulturno-zgodovinski študiji opisuje bogato zgodovino Slovencev v tem mestu in sledi, ki so jih pustili. Gradec je bil namreč nekoč za Slovence enako pomemben kot Trst, Ljubljana ali Dunaj. Kako pa je danes? Tudi o tem več v pogovoru s kritičnim opazovalcem dogajanja v Evropi. 

Ob koncu leta bomo govorili o teoloških premisah poslavljanja od starega in sprejemanju novega. Kakšna so eshatološka pričakovanja v judovsko-krščanski tradiciji, nas Sveto pismo opominja na konec časov in kako razumeti našo končnost in minljivost v toku Božjega načrta? Novinar in voditelj Nejc Krevs gosti štirikratnega doktorja, biblicista in akademika Jožeta Krašovca.

Svijet odaje počast australskom novinaru, režiseru dokumentarnih filmova i aktivisti Johnu Pilgeru koji je 30. decembra 23. preminuo u Londonu. Bio je višestruko nagrađivani novinar i režiser dokumentaraca, te neustrašivi i otvoreni kritičar postupanja australske vlade prema autohtonim stanovništvom. Oštar i glasan kritičar zapadne vanjske politike izazivao je kontroverze, posebno na Bliskom istoku.

3. maj bio je dan kada je sve stalo. Kada se sve promenilo. U ovoj sezoni prvog istraživačkog narativnog podkast serijala u Srbiji „Tragovi“, govorimo o masovnom ubistvu u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, kao i o masovnom ubistvu u Malom Orašju i Duboni koje se dogodilo samo dan kasnije. Istražujemo kako je došlo do toga, kakve su veze između ova dva ubistva, da li su mogla da budu sprečena, da li sistem nije zakazao ili ipak jeste, šta će biti sa ubicama i kako se sa gubicima danas nose porodice ubijenih, ali i mi kao nacija. Novinar i voditelj: Stefan Marković Novinarka: Jovana Tomić Urednik: Vladimir Kostić Obrada i dizajn zvuka: Dejan Tomka Muzika: Rade Sklopić Produkcija: Centar za istraživačko novinarstvo i Podcast.rs

Piše: Andrej Lutman. Bereta: Igor Velše in Eva Longyka Marušič Za posmrtno objavo zbirke pesmi Ernesta Ružiča Odhajanja sta združili moči dve skupini: Ustanova dr. Šiftarjeva fundacija in Društvo za humanistična vprašanja Argo. Da pa se je takšna združitev sploh lahko zgodila, je predvsem zasluga poznavalca in preučevalca književnosti na severovzhodu Slovenije Francija Justa. V nekem intervjuju je Ernest Ružic izpostavil, da mu je duša vezana na Slovenijo, ustvarjanje pa tudi na Madžarsko. Po svetovnem nazoru mu je bil še najbližje tako imenovani ateistični eksistencializem, ki je nekaka francoska podvrsta eksistencialistične filozofske smeri. Poleg književnega ustvarjanja se je ukvarjal predvsem s poročanjem za kar najrazličnejša javna občila. Njegova osnovna in tudi glavna tema so bile manjšine, poročanje o slovenstvu v zamejstvu in po svetu. Novinar in pesnik je združeval raziskovanje človeškosti na zunaj in na znotraj. V zvezi s tem je vsaj pomenljiva zadnja kitica pesmi z naslovom Četrta: »Pesem je zasanjana / v peskovskih ogradih, / le dekle s kitko / jo lahko zbudi // iz primrtvenih sanj.« Ob tem je treba poudariti, da je morda ključna beseda Rožičevega pesemskega življenja delibab, kar pomeni privid. Povedano drugače: ni vse tako, kot se zdi. Knjiga Odhajanja je sestavljena iz štirih delov. V prvem delu z naslovom Prgišče se pesnik sprašuje o svojem odnosu do pesmi. In se vpraša z vrsticami, ki končujejo pesem z naslovom Razdalje: »So oči pesem, / je pesem oko? / Kdo lovi / lastovico / v julijskem preletu?« Drugi del ima naslov Črke vseh zabesed. Besedo zabesedje in občutje tega dela knjige še najbolje ponazarja pesem Valj, ki se začne s kitico: »Ni obod. / Ni vbod / Ni krogla. / Je valjast stavek / brez rime, brez vsebine / in brez cveta.« Navedek seveda asociira na tisto znano vprašanje: kaj je pesnik hotel s tem povedati. Pesnik Ernest Ružič vsaj namigne, da obstajajo pomeni, ki jih še tako domišljene besede ne zajamejo. V tej smeri teče tudi razmišljanje urednika Francija Justa, ki je Ružičevo pesnjenje označil za iskanje, ki ni pesem hvalnica, ni budnica, ni psalm in ni balada. Tretji del zbirke Odhajanja sestavlja enaindvajset pesmi, naslovljenih s številkami. Pesmi v tem delu so še posebej prežete s pesnikovim iskanjem svojega sloga, ki naj ne bi bil zaznamovan s samim slogom, pač pa z vmesnostjo med pesmijo in opevanim. Druga kitica zadnje pesmi iz tega dela se glasi: »V Enaindvajseti ni pesmi: / tu je cesta, razpotegnjena v neskončnost, / in mična gospodična soseda, / ki zgolj z besedami pomaha v jutro.« Zadnji del ima naslov Vijolični soneti odhajanja. Vijolična je tudi barva, v katero je knjigo odel fotograf Niko Prelec. Nekaj njegovih posnetkov krasi knjižne strani. Pesmi v tem delu dosegajo tisto mejo pesnjenja, s katero pesnik plemeniti svoj izraz – to je slovenščina v vseh svojih pojavnih oblikah, slovenščina, določena le s pesnikom, ki dojema čezmejno. Za priokus tega dela pa spet navedek, tokrat iz pesmi Sčrnel je dan: »Znenada se od zaoblaka prikotrlja pesnikov portret, / zdrsne vijolična zgodba in dogori v sčrneli dan.« Novinar, ki je pesnik, v člankih poroča o stanjih sveta, pesnik, ki je novinar, pa sporoča o stanjih sebe, svoje notranjosti, a z zavedanjem, da je prav on sam povezava, ko plemeniti svoje izrazne možnosti. Knjiga Odhajanja ga komaj dohaja.

Novinar mariborske kronike Igor Selan, odgovorni urednik Večera Matija Stepišnik in novinar Miha Dajčman debatirajo o težavah župana Saše Arsenoviča in pestrem dogajanju na Mestni občini Maribor. Odstop Jelke Vrečko z mesta vodje kabineta mariborskega župana Saše Arsenoviča je prejšnji teden presenetil javnost. Arsenovič je tri tedne pred tem zaključil sodelovanje s še enim pomembnim operativcem iz svojih krogov, direktorjem mestne uprave Srečkom Đurovom. Funkcija slednjega je precej prepišna, drugače velja za vlogo vodje kabineta župana. Ob tem ni nepomembno, da je bila Jelka Vrečko tudi vodja obeh zmagovitih volilnih kampanij aktualnega mariborskega župana. Novinar mariborske kronike in poznavalec lokalne politike Igor Selan, odgovorni urednik Večera Matija Stepišnik in novinar Miha Dajčman se v Večerovem podkastu pogovarjajo o aktualnih razmerah na Mestni občini Maribor. Sprašujejo se: - Zakaj je v kratkem času prišlo do dveh velikih kadrovskih sprememb v ekipi Saše Arsenoviča? - Kako pomembna sta bila Vrečko in Đurov na politični poti mariborskega župana? - Kdo bo nasledil odhajajoča glavna Arsenovičeva operativca? - Kako je spremembi komentiral župan in kako opozicija? - Bo opozicija Arsenovičeve težave znala izkoristiti? - Kaj pričakovati v nadaljevanju drugega mandata Saše Arsenoviča?

Novinar, ki pravi, da je v življenju videl dovolj. Tudi zato je zdaj napisal prvo (napol) leposlovno knjigo z naslovom Vojni dnevnik (UMco). Bralcu brez ovinkarjenja in neposredno prikaže, kako je, ko se nenadoma znajdeš sredi vojne. Boštjan Videmšek pove tudi, kaj si misli o umetni inteligenci, ChatGPT, o tem, da ne prenese samoviktimizacije v novinarstvu, o prekletstvu politične korektnosti, pa o vedno tesnejših prijateljskih vezeh, o lego kockah, balastu in o tem, zakaj biti v središču zgodovine ni prijeten občutek. Z njim se pogovarja Gašper Andrinek.

U okviru predstavljanja inspirativnih ličnosti BH zajednice u Australiji, donosimo priču o Selmi Milovanović, novinarki sa više od dvije decenije radnog iskustva u Australiji i Bosni i Hercegovini. Novinarska biografija Selme Milovanović zaista je impozantna, samo da izdvojim da je godinama uređivala štampana izdanja najznačajnije dnevne novine u Australiji The Age, a odnedavno je urednica njegovih digitalnih izdanja.

V Katoliški cerkvi 24. januarja praznujejo god svetega Frančiška Saleškega, cerkvenega učitelja in zavetnika katoliških novinarjev. Med slovenskimi duhovniki med najbolj medijsko prepoznavne osebnosti sodi Martin Golob, župnik v Župniji Grosuplje, ki je ustvaril skupaj z novinarjem spletnega portala Aleteia Lojzetom Grčmanom knjižno uspešnico Na spletni prižnici. Golob kot sv. Frančišek Saleški v srednjem veku išče poti, kako ljudem oznanjati Boga, se pa ob tem ne ukvarja s svojim vplivom na ljudi. Pisanje knjige pa je za oba avtorja izjemna izkušnja.

Dugo smo htjeli pozvati ovog gosta, i konačno nam se ispunila želja i to za petu godišnjicu podcasta, krajem 11. mjeseca. Kad smo počinjali podcast, jedna od manjih stvari koje je trebalo odlučiti je kako će se nazivati epizode, i među ostalim kako će se numerirati. Dvije znamenke su se činile malo, izgledalo je da bi ih brzo mogli ispucati, a tri su se činile skoro pa previše, ali optimistično i bolje nego dvije, pa su tako i naše epizode koje su bile prije 100-te numerirane s tri znamenke, npr. E087. Pet godina kasnije, i tri znamenke izgledaju mršavo... Đelo Hadžiselimović je veteran HTV-a i njegovo ime je jedno od najjačih brandova u Hrvatskoj. Pa ipak, ostavio je dojam povučene osobe, koja je najzadovoljnija iza kamere i mikrofona, koji se skrasio i smirio. Gospodin Hadžiselimović je otišao u penziju prije 7 godina, nakon 41 godine staža. Novinar je koji je većinu svog radnog vijeka proveo na Hrvatskoj radio televiziji. Možda nije svima poznato njegovo lice, ali ime (barem tekstualno) sigurno je. „Odabrao Đelo Hadžiselimović“ stajalo je iza gotovo svakog dokumentarnog filma prikazanog na HRT-u, a ta se fraza počela koristiti i u javnosti te označavati dobar izbor ili dobar proizvod. Drago nam je da je odabrao i nas. S njime smo razgovarali o tome kako je to biti poznati anonimac, zašto je otišao u penziju usprkos tome što je radio "najbolji posao na svijetu", koja je razlika između televizije nekada i danas, a dotakli smo se i uloge radija te sličnosti radija i podcasta. Želite li da napredujemo u stvaranju ovakvog sadržaja? Onda podržite Surove Strasti na Patreonu (https://patreon.com/surovestrasti), to je platforma gdje možete odrediti da se Surovim Strastima svaki mjesec automatski pošalje neki iznos, na primjer 15-tak eura. To nije veliki iznos - manje od jednog izlaska s par prijatelja, a nama puno znači da ostvarimo kvalitetniju produkciju. Tri načina kako slušati podcastKako slušati podcast u autu koji nema Mp3 playerTop lista najslušanijih epizoda

Tačno pre sto godina, 29.11. 1922., rođen je Duško Radović, srpski pesnik, pisac i novinar. Imao je veoma bogatu karijeru, objavljivao je pesme i priče za decu i odrasle, bio je dramaturg, a najpoznatiji su verovatno njegovi čuveni aforizmi i kratke priče kojima je sedamdesetih i osamdesetih slušaoce Studija B budio rubrikom „Beograde, dobro jutro“. O fenomenu Duška Radovića govori naš dopisnik iz Beograda, Aleksandar Timofejev i nekadašnja Duškova saradnica, novinarka Brana Milunov. Von Boris Rabrenovic.

Gost Evrope osebno je 54-letni Berlinčan Michael Knodt. Oče štirih otrok, neodvisni novinar in konopljin pacient, ki vsak mesec v lekarni brezplačno dobi 90 gramov konopljinih cvetov. Je vplivnež, kritičen do vplivnežev. Tudi o nemški napovedi polne legalizacije konoplje. Sem konopljin pacient. Z njo se zdravim že 25 let. Uradno dovoljenje s strani nemške agencije za zdravila pa sem dobil leta 2014. Takrat je tako dovoljenje predstavljalo redko izjemo, dobilo ga je samo nekaj sto bolnikov v celi Nemčiji. Predložiti sem moral veliko dokazil in opraviti vse preglede. Od leta 2017 pa lahko konopljo uradno dobim v lekarni. Nemčija je edina država, v kateri lahko kronični bolniki, ki dokažejo, da resnično potrebujejo konopljo za zdravljenje, v lekarni brezplačno dobijo konopljo. S seboj lahko nosim do 90 gramov, kolikor je dobim na mesec na recept. Michael Knodt

Nemec Mario Dieringer je zajemal življenje z veliko mavrično žlico, dokler ga različne okoliščine niso potisnile na dno. Razmišljal je o tem, da bi si vzel življenje. Pravočasna psihoterapevtska pomoč in želja po življenju sta ga prignali do tega, da danes skupaj s svojim psom Tyrion hodi po svetu, sadi drevesa spomina na žrtve samomora in na podlagi svojih izkušenj ljudi ozavešča o duševnem zdravju. Prej sem živel na 240 kvadratih in imel vse stvari, ki bi si jih lahko zaželel. Zdaj pozimi živim v stanovanju s 14 kvadrati in sem srečnejši kot kadarkoli. Res vam polagam na srce – spremenite to, kar vas spravlja v slabo počutje. Še ena pomembna stvar: živite življenje, ki temelji na vašem bivanju tukaj in zdaj, ter ne na lastništvu in imetju. Mario Dieringer Zapiski Trees of Memory

Novinar Denis Malačič o romanju po Jakobovi poti Petintrideset dni, 1.100 kilometrov. Novinar Denis Malačič je letošnjega avgusta prehodil znameniti Camino - Jakobovo pot. Pot je bila zanj fizičen in tudi psihičen, čustven izziv. O prihodu na cilj, na trg pred katedralo v španskem romarskem središču Santiago de Compostela je zapisal: »Posedel sem pred njo in solze so se mi ulile. Čutil sem olajšanje in spokojnost.« Z Denisom Malačičem se je pogovarjal Iztok Konc. Foto: Denis Malačič

U Srbiji se za koji dan održavaju predsednički i parlamentarni izbori a u Beogradu i lokalni. Srbija je u pandemiju ušla nespremna, pa je prošla kroz besmisleno drastični karantin i onda ukinula pandemiju radi održavanja izbora, pa je posle vakcinacija protiv kovida, koja je krenula fantastično, doživela krah, da bi na kraju Srbija izbila u sam svetski vrh crne liste umrlih od korona virusa. I uprkos svemu tome, čini se da pandemija ne igra nikakvu ulogu u ovoj predizbornoj kampanji, osim što se vlast hvali izgradjenim bolnicama. Radio karantin tim povodom traži ovih dana odgovor na pitanje zašto je tako i kako će ruska agresija na Ukrajinu uticati na predstojeće izbore odnosno na položaj Srbije nakon izbora. Ja sam Aleksandar Kocić a moji gosti su novinari Aleks Eror i Slobodan Georgijev kao i politikolozi Vuk Vuksanović i Dejan Bursać.

U Srbiji se za koji dan održavaju predsednički i parlamentarni izbori a u Beogradu i lokalni. Srbija je u pandemiju ušla nespremna, pa je prošla kroz besmisleno drastični karantin i onda ukinula pandemiju radi održavanja izbora, pa je posle vakcinacija protiv kovida, koja je krenula fantastično, doživela krah, da bi na kraju Srbija izbila u sam svetski vrh crne liste umrlih od korona virusa. I uprkos svemu tome, čini se da pandemija ne igra nikakvu ulogu u ovoj predizbornoj kampanji, osim što se vlast hvali izgradjenim bolnicama. Radio karantin tim povodom traži ovih dana odgovor na pitanje zašto je tako i kako će ruska agresija na Ukrajinu uticati na predstojeće izbore odnosno na položaj Srbije nakon izbora. Gosti Radio karantina su novinari Aleks Eror i Slobodan Georgijev kao i politikolozi Vuk Vuksanović i Dejan Bursać.

V novinarstvu je pristal skoraj po naključju. Danes je "oče" in urednik enega najbolj vplivnih magazinov pri nas, Reporterja. Pred kratkim je izšla njegova knjiga "Ozadje Reporterja in Maga", v kateri na osebno izpoveden način govori o tem, kako je magazin nastal in ostal.Pogovarjala sva se o knjigi, o njegovem pogledu na novinarstvo in medije, o pritiskih, s katerimi se je in se sooča, pa tudi o trdi izkušnji - raku, ki je na nek način botroval izidu knjige. Jasno, gladko, brez olepšav, pripenjanja medalj ali gostobedičenja. Tako, kot je navajen.

Kako začeti s prvimi zavoji, kakšna naj bo oprema, in kaj, če se izkaže, da ima naš otrok talent, koliko denarja nas bo stalo resno treniranje? V Sloveniji deluje kar nekaj klubov, povabili smo Smučarsko društvo Novinar, pri katerem je treniral tudi naš letošnji dobitnik srebrne olimpijske kolajne Žan Kranjec. Naš gost je bil trener alpskega smučanja Blaž Bucik.

U 152. epizodi Pojačalo podkasta gost Ivana Minića je Momčilo Antonijević, novinar, narodni travar, te autor bloga i Youtube kanala Snaga bilja. Za početak, Momčilo će nam objasniti šta je travarstvo, kako i zašto je počeo da skuplja lekovito bilje, kao i po čemu se ono razlikuje od onog pakovanog po kesicama ili rinfuz. Prvi džeparac je zaradio prodavajući lekovito bilje na zlatiborskoj pijaci, ali posebna tema je njegov prvi posao, kojim se bavio paralelno sa studiranjem. Čućete kako se usput usavršavao, koje knjige je redovno čitao, kao i kako je hobi prerastao u pravo pravcato zanimanje. Kao strastveni zaljubljenik u putovanja, on će pokušati da nam dočara najvrednija iskustva iz raznih i egzotičnih delova sveta, približiti bliske susrete sa tradicionalnom medicinom dalekih naroda, te podeliti savete u vezi sa praktičnom primenom određenog lekovitog bilja. Teme u podkastu: - Uvod i predstavljanje - Ko je Momčilo Antonijević i čime se bavi? - Kad porastem biću... - Zašto veliko “ne” čajevima u kesicima? - Zašto je počeo da se bavi lekovitim biljem? - Kako se dalje usavršavao? - Šta je bio prvi posao? - Kada hobi prerasta u posao? - Koja su najvrednija iskustva sa silnih putovanja? - Da li imamo pogrešnu predstavu o tradicionalnoj medicini? - O čemu treba da vodimo računa kad je u pitanju lekovito bilje? Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/34RUXwY Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Predsednik Bajden kaže da su on i novi nemački kancelar Olaf Šolc jedinstveni u pogledu opasne situacije u Ukrajini; Francuski predsednik dan posle susreta sa Putinom, posetio Kijev; Da li je Putin u nastojanju da podigne ugled Rusije sebe doveo u tešku situaciju? Glas Amerike u Dnjepru: Šta o mogućoj invaziji misle stanovnici grada čiju veinu čine oni kojima je maternji jezik ruski i identifikuju se sa ruskom kulturom; Novinar i politikolog Boris Varga za Glas Amerike smatra da je situacija u vezi sa Ukrajinom i Rusijom takva da će Srbija ipak morati da se opredeli i neće više moći da sedi na dve stolice.

Neumorni borac i optimista, uvaženi kolega i vođa hora "Sevdalinka" u Melbourneu, daje osvrt na prethodnu godinu, svoje viđenje i nadanja u pogledu situacije u BiH, kao i novogodišnju poruku. 

Pán Jindřich Šídlo. Novinár, komik, komentátor a futbalový fan. Čo viac? Šídlo je láska. Shareujte, lajkujte, podporte nás na patreone. Zaslúžime si to. Teda ak chcete. ❤️▶▶▶ https://www.patreon.com/luzifcak Všetky dôležité odkazy nájdete aj na linku ►►► https://luzifcak.bio.link Celé video na https://youtu.be/gDLKSj0owUQ Ak by ste mali chuť prísť sa zapojiť do diskusie, , môžete sa pripojiť na náš discord. https://discord.com/invite/ehxWRffYUh Pripadne nás môžete pozvať na kávu na https://www.buymeacoffee.com/luzifcak  Náš dnešný hosť je https://www.instagram.com/jindrich.sidlo  

Peter Bárdy je šéfredaktor aktuality.sk, novinár, a tak celkovo fasa chalaň. Treba ho lúbiť! Video môžete sledovať tu https://youtu.be/2ECkXmByzXk Shareujte, lajkujte, podporte nás na patreone. Zaslúžime si to. Teda ak chcete. ❤️▶▶▶ https://www.patreon.com/luzifcak Pripadne nás môžete pozvať na kávu na https://www.buymeacoffee.com/luzifcak Môžete nás podporiť aj kúpou Merchu ►►► https://Luzifcak.com Všetky dôležité odkazy nájdete aj na linku ►►► https://luzifcak.bio.link    Náš dnešný hosť je https://www.instagram.com/peter_bardy  

V oddaji tokrat predstavljamo novinarskega kolega iz Argentine, dolgoletnega voditelja in urednika slovenske radijske oddaje v Buenos Airesu Okence v Slovenijo Mirka Vasleta. Rojen je bil slovenskim staršem v Argentini, že od mladosti dejaven v slovenski skupnosti v argentinski prestolnici, kjer je redno obiskoval tudi slovensko sobotno šolo. Pel je tudi v slovenskem pevskem zboru, z glasbo pa je bil povezan tudi novinarsko, saj je nekaj let pisal tudi ocene za argentinsko revijo resne glasbe. Aktiven je bil tudi med osamosvajanjem Slovenije, takrat je bil v Buenos Airesu zadolžen za medije pri slovenski krovni organizaciji Zedinjena Slovenija . Prva ljubezen Mirka Vasleta pa je novinarstvo. Pravi, da se je v novinarske vode podal, ker je bil že od nekdaj radovednega duha in to radovednost in vedoželjnost ohranja še danes. Ohranja pa tudi ljubezen do slovenskega jezika in slovenskega slovstva. Pred leti je tako nastala tudi njegova monografija o slovenski književnosti, napisana v španskem jeziku.

Dušanu Mukiču je Slavistično društvo Slovenije podelilo priznanje za ohranjanje porabske kulturne dediščine in porabskega narečja. Mukič je dejaven na številnih področjih, saj je novinar, prevajalec in glasbenik. Med njegova največja dela sodi knjiga Pripovedno izročilo Slovencev v Porabju: pravljice in povedke z zvočnih posnetkov Milka Matičetovega. Pripravil jo je skupaj z materjo Marijo Kozar Mukič, s katero si deli priznanje društva. Zelo zanimivi so njegovi prvi jezikovni koraki. Njegov materni jezik je knjižna slovenščina, zato se je s svojimi sorodniki pogovarjal v madžarščini in ne v porabskem narečju, ki se ga je naučil pozneje. Na fotografiji: Marija Kozar Mukič in Dušan Mukič - prejemnika priznanja Slovenskega slavističnega kongresa, vir: Silva Eöry.

Šteniatka! Arpád Szoltés je späť! Klasicky nám priniesol dobrú náladu, dúhu a jednorožce. Pohodlne sa usaďte a vychutnajte si našeho obľúbeného človeka!   Sherujte,lajkujte, podporte nás na patreone. Zaslúžime si to. Teda ak chcete. ❤️▶▶▶ https://www.patreon.com/luzifcak   Môžete nás podporiť aj kúpou Merchu ►►► https://Luzifcak.com Náš dnešný hosť je https://www.instagram.com/liberalnaobluda      

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic Sheriff Woodworking Shop: https://www.instagram.com/sheriff_woodworkshop/ Gost ove epizode je novinar, prevodilac i zamenik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Vreme", Momir Turudić. Sa više od dvadeset godina iskustva rada sa izbeglicama iz Avganistana, kao i novinarskog rada u domenu Bliskog Istoka sa akcentom na Avganistan, Pakistan, Turkmenistan i Uzbekistan, kao i činjenica da govori farsi i prevodi sa farsija, čini ga i više nego dobrim sagovornikom da govori na temu Avganistana, naroda, kulture i jezika. U ovoj epizodi probali smo da se osvrnemo na skorašnje događaje kada su trupe SAD izašle nakon 20 godina okupacije iz Avganistana i činjenicu da su Talibani ušli u Kabul i zvanično, drugi put u svojoj istoriji, zauzeli vlast u ovoj zemlji. Kako su počeli sukobi u Avganistanu i koji niz događaja je doveo do raspleta okolnosti na ovaj način je ono na šta smo probali da damo odgovor u ovoj epizodi. Od invazije Rusije 1979. godine, proksi rata koji su SAD vodili sa njima do 1989. godine, dolaska Talibana na vlast nakon građanskog rata u ovoj zemlji, preko osnivanja Talibana i islamskog fundamentalizma koji je doveo do napada na bliznakinje 11. septembra 2001. godine, pa sve do dvadesetogodišnje invazije SAD i, konačno, njihovog povlačenja. Od sada, Agelast podcast se nalazi na novom hosting serveru: https://agelast.sounder.fm/episode/momir-turudic-avganistan Producent: Sandra Planojević Hasci-Jare Audio: Marko Ignjatović PR & Organizacija: Sandra Planojević Hasci-Jare Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Marko Ignjatović: nema instagram.

Filip Struhárik je novinár, muž ktorý vie čo to o sociálnych sieťach a povráva sa že každý piatok obeduje s Zuckerbergom. Proste fasa chalaň! Sherujte,lajkujte, podporte nás na patreone. Zaslúžime si to. Teda ak chcete. ❤️▶▶▶ https://www.patreon.com/luzifcak Môžete nás podporiť aj kúpou Merchu ►►► https://Luzifcak.com Náš dnešný hosť je https://www.instagram.com/filip_struharik Video môžete nájsť na https://youtu.be/cbAGmMzW5ZE  

Pomlad je čas rasti, živozelene barve, prebujanja novega življenja. Je čas za sajenje, čas, ko sejemo, da bi lahko čez čas pobirali pridelek. Nekoč je živel kmet, ki je slovel daleč naokrog po tem, da je gojil najboljšo koruzo v tisti pokrajini. Vsako leto se je udeležil velikega sejma, kjer je prav vedno dobil prvo nagrado za svojo odlično koruzo. Pred časom je novinar z njim opravil intervju in v pogovoru smo lahko izvedeli precej zanimivih podatkov iz njegovega življenja in dela. Novinar je tudi presenečen ugotovil, da zmagovalni kmet svoja semena redno deli s sosedi. "Ampak kako si lahko privoščite, da svoje najboljše seme delite s sosedi, ko oni prav tako tekmujejo na sejmu kakor vi?" je logično sledilo vprašanje novinarja. "Ali res ne veste?" je odvrnil kmet. "Veter dvigne pelod dozorele koruze in ga ponese od polja pa do polja. Če bi moji sosedje gojili slabo koruzo, bi se ta zmešala z mojo in kakovost koruze bi počasi padala. Če hočem gojiti dobro koruzo, potem morajo tudi sosedi gojiti dobro koruzo." Zmagovalni kmet se je zavedal globoke medsebojne povezanosti, ki jo lahko odkrivamo v vsakdanjem življenju. Svoje koruze tako zmagovalni kmet ne bi mogel ohraniti na visoki kakovostni ravni, če se tudi sosedova koruza ne bi izboljševala. Lahko bi ga imenovali za egoista, lahko za realista. Ostaja vendarle dejstvo, da je s tem, ko je delil svoje dobro seme s sosedi, pustil sled, ki je prinašala dobro tako njemu kot sosedom. Pravijo, da žanjemo to, kar sejemo. Vendar pa nihče ne živi v izoliranem, sterilnem okolju, kjer bi lahko vplival na vse dejavnike rasti pridelkov. Tega se toliko bolj zavedamo v času podnebnih sprememb, ko postajajo vremenske neprilike že skoraj del vsakdana, pri čemer je zanje odgovoren v veliki meri prav človek. A še vedno je od semen, ki jih sadimo v vsakdanjem življenju in vsakodnevnih odnosih, precej odvisen pridelek, ki ga nato žanjemo. Vsak dan si podajamo semena, ki nato zrastejo, pri čemer pogosto niti ne vemo dobro, kaj smo v naših odnosih posadili. Čez čas lahko zagledamo kakovost ali pičlost pridelka. Da bi ohranili kakovosten pridelek, si izmenjujmo kakovostno seme, prečiščeno, takšno, ki ne vsebuje pleve ali prazne slame.

V 48. epizodi vašega omiljenega tekaškega podcasta se mi je pridružil leteči Izolan, "istraski tovar", nori tekač izjemnih podvigov Mitja Volčanšek! Kot prvi Slovenec je pretekel znameniti Leadville 100 v Koloradu, v rekordem času je odtekel slovenski del evropske pešporti E6, iz Izole je tekel na Triglav, teče in tudi zmaguje pa na ultra preizkušanjah v Sloveniji , v sosednjih deželah in tudi čez lužo. Letos si je v enem kosu zadal preteči 280 kilometrski Julijana trail okoli Triglava, a mu je vreme preprečilo zaključek. Vsestranski in izjemno celovit tekač, ki tekaške copate redno menja tudi za kolesarske čevlje v najboljša ultraška leta šele prihaja! Ne zamudite!

Za mikrofon podcastu Tady Vodafone se tentokrát posadil Ondřej Luštinec – kolega Katky Šantorové z týmu externí komunikace Vodafonu. Společně vám přiblíží, co obnáší jejich práce mluvčích firmy, na jaké otázky Ondra odpovídá nejraději a které jsou pro něj naopak nejtěžší. A také prozradí, jak mu v jeho práci pomáhají předchozí zkušenosti s novinařinou.  

V našem drugem podcastu gostimo ljubitelja piva, svetovnega popotnika, človeka, ki je že nekajkrat razburil slovensko javnost (ne nujno v tem vrstnem redu, pravi), predvsem pa športnega novinarja časnika Ekipa, Andreja Miljkovića. In kaj imajo pri vsem skupaj lego kocke? Poslušajte!

U 116. epizodi Pojačalo podkasta gost Ivana Minića je Saša Ozmo, sportski novinar Sport Kluba. U uvodnim minutima pozabavićemo se Sašinim dečačkim snovima, njegovim prvim pravim kontaktom sa sportskim novinarstvom, a zatim i sa zvaničnim ulaskom u svet novinarstva u okviru sportske redakcije B92. Upravo je nekadašnja sportska redakcija B92 sledeća tema: od priče o tome kako je izgledala tadašnja redakcija, preko učenja uz kolege poput Vlade Novakovića i Miloša Šaranovića, pa sve do prvih samostalnih izveštavanja. Nadovezujemo se prisećanjem na jedno nezaboravno iskustvo iz Pariza, ravno sa Rolan Garosa. Čućete kako se izborio sa tremom, pokupio cake zanata od prekaljenih novinara, prilagodio svoje pisanje, tj. priloge datom trenutku. Tokom dosadašnje karijere naš sagovornik je bio na svim Grend Slemovima i sa lica mesta izveštavao. Neretko su te situacije imale svoje smešne i komične momente, o kojima će naširoko da govori. Naposletku dotičemo se Sašine nedavno obavljane prve knjige, Sportsko novinarstvo. Imaćete priliku da saznate kako je došao na zamisao da je napiše, kako je tekao postupak izdavanja, kao i kako možete doći do nje. Teme u podkastu: - Uvod - Zašto Saša Ozmo u podkastu koji se bavi preduzetništvom? - Kad porastem biću... - Prvi susret sa sportskim novinarstvom - Postepeni uplit u sportsko novinarstvo - Izgled nekadašnje sportske redakcije B92 - Bez pomoćnih točkova iliti samostalni rad - Nezaboravno iskustvo - Odlazak na prvi turnir i izveštavanje - Anegdote sa lica mesta - Naučene lekcije od starih majstora - Kako je nastala Sašina knjiga - Kako je tekao postupak objavljivanja knjige - Gde se može knjiga kupiti Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3z6n4Tz Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

27.julija 1988 se je končal proces proti četverici (Janša, Borštner, Tasić, Zavrl). Obsojence je na Roški cesti, kjer je bilo vojaško sodišče, pričakala množica ljudi. Tam je bila tudi radijska ekipa, v kateri je bil naš nekdanji novinar Matjaž Albreht. Po poslušanju posnetka radijskega prenosa iz leta 1988, ki mu lahko tudi vi prisluhnete v tej epizodi, Matjaž Albreht ugotavlja, da se je v dobrih tridesetih letih marsikaj spremenilo: ''Velikokrat se s prijatelji in kolegi čudimo temu, kaj je lahko iz tega nastalo. Enostavno mi ni jasno. Tega si res nisem mogel predstavljati. Kaj so takrat, ko so prišli ven, fantje izjavljali, kako so bili navdušeni nad svobodo, nad množico.'' Pogovor sodi v projekt Vitrina Slovenija, ki ga novinarka Tatjana Pirc na valu 202 pripravlja ob 30. obletnici Slovenije. Več o tem na val202.si in v epizodah podkasta Zgodbe.

Novinar, urednik, dopisnik, zdaj pa že od leta 2009 direktor STA. A vedno v stiku z mediji in informacijami. V tem letu gre gotovo za izstopajoče ime medijskega področja. Bojan Veselinovič, direktor Slovenske tiskovne agencije, tega dejstva gotovo ni vesel, saj je povezano s težavnim odnosom med tiskovno agencijo, ki je osnovni medijski steber države, in vlado – ta se je odločila za zaustavitev z zakonom določenega financiranja javne službe STA. Kakšno je ozadje? Kako razmišlja o novinarstvu in prihodnosti STA?

Bosanske teme iz ugla cijenjenog novinara Al Jazeere za Balkan Midhata Dedića, uz poruku Bosancima i Hercegovcima u Australiji ..."dođite kad god, u našu jedinu, prelijepu i vječnu Bosnu i Hercegovinu!"

Iako vakcinacija nije obavezna, u slučaju putovanja neophodno će biti da se pri prelasku granice pokaže jedinstveni sertifikat ili kovid pasoš koji će u sebi sadržati dokaz o vakciniciji. U 46. epizodi redakcija podkasta “Reaguj!” istažuje koje su prednosti i mane koje ovi pasoši sa sobom nose, a sa kojim će se građani neminovno suočiti. Posebno osetljivi podaci Dodatan prostor u pretrpanom koferu pri putovanju moraće biti napravljen za još jedan papir - potvrdu o vakcinaciji ili negativnom PCR testu. Ovakvi podaci do skora, nalazili su se isključivo u našim zdravstvenim kartonima, a njima su mogli da pristupe samo stručna lica. Osim medicinskog osoblja, delu našeg zdravstvenog kartona koji je privatna stvar, uspostavljanjem sistema kovid pasoša, mogu da pristupe i carinici, policajci, pa i obzbeđenje. Zlatan Petrović iz kancelarije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti objašnjava da je sasvim u redu uspostavljanje ovakog sistema jer postoji viši cilj. “Vi sa jedne strane imate privatnost, ali sa druge strane možete imati nekakve druge vrednosti, jer nije privatnost nešto što je apsolutno pravo. Sa jedne strane može biti privatnost, ali sa druge strane mogu biti neki drugi interesi poput, na primer, krivičnog postupka ili nacionalne bezbednosti ili u konktretnom slučaju širenje zaraze. Tako da u tom smislu naše pravo na privatnost može biti ograničeno, ukoliko sa druge strane postoji nekakva druga vrednost koju treba sačuvati, a to su upravo životi. Širenje smrtonosnog virusa je važnije zaustaviti, nego ugroziti nečiju privatnost. Ali, to zaustavljanje mora da bude po zakonu. Onda to nije problem. Praktično, naše pravo na zaštitu podataka nije neograničeno, jer uvek sa druge strane imate i neke druge vrednosti”, objašnjava Petrović. Sa njim se slaže i osnivač udruženja eSigurnost i whitehat haker Jovan Šikanja koji objašnjava da privatnost nikada nije apsolutna, kao i da do krađe podataka uvek može doći - na ovaj ili onaj način. On dodaje i da je najveći problem sistema kovid pasoša brzina u kojoj je stvoren, jer baš to može dovesti do curenja podataka. “Jednostavno uvek postoji mogućnost za zloupotrebu. E sad, da li će zloupotreba doći od strane ljudskog faktora ili će doći zbog toga što sami sistemi i servisi koji su napravljeni za generisanje i unos podataka nisu dovoljno bezbedni, to je pitanje. U principu, jako je bitno da taj sistem, ukoliko će da postoji, a vidimo definitivno da će da postoji, bude po najvećim mogućim standardima. Tu je i druga stvar i drugi problem koji nikako ne ide u prilog informacionoj bezbednosti - sada takvi sistemi treba da se razviju jako brzo, a u brzini se neke stvari mogu prevideti, a ukoliko se previdi nešto što je potencijalno ozbiljan security issue ili vulnerability na tom servisu, onda to može sve jako da nas košta”, objašnjava Šikanja. Vakcinacija kao igra moći politike Ko će odobriti koju vakcinu, koja država će nabaviti kog proizvođača, da li Srbija sedi na dve, čak i tri stolice kada su u pitanju vakcine i zbog čega, ali i kako to da se Srbija odjedanput nametnula kao lider u regionu što se tiče vakcina? Da li vakcinacija igra moći i politike? Novinar i politikolog Boris Varga objašnjava da je pandemija stvorila uslove u kojima vakcinu žele mnogi, te da je to postalo globalno pitanje prestiža, a samim tim i geopolitička tema. Takva igra moći, smatra Varga, dovešće do diskriminacije. “Posle epidemije mi ćemo imati jedan niz raznih diskriminacija, raznih prepreka slobode kretanja, a svakako imaćemo i onih koji su bolje i koji su lošije prošli sa tom vakcinom. To je jedna nepoznanica šta nas sve očekuje kada je u pitanju sloboda i kretanja, ali i tog zdravstvenog stanja. Što se tiče finansija – sigurno da nas očekuju finansijske i ekonomske krize. Treba se spremiti da će biti dugogodišnjih posledica kovida i zatvaranja (lockdown-ova)”, smatra Varga. Da li su pridružene alergije problem? Docentkinja na Katedri za imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu Emina Milošević ističe da su jedini razlozi koji se tiču alergija i koji bi bili apsolutna kontraindikacija za vakcinaciju preosetljivost na sastojke vakcine koja treba da se da ili preosetljivost na prethodnu datu dozu vakcine. Ona ističe i da je učestalost alergija u populaciji 25 odsto, što bi značilo da 25 odsto stanovništa ne može da se vakciniše. Takvim rezonom nikada se ne bi postigao kolektivni imunitet. “Često imala sam priliku da čujem pritužbe ljudi koji žele da se vakcinišu, a imaju pridružene alergije. Često se paušalno donosi ta odluka. Tu je u pitanju prosto neinformisanost ljudi koji trijažiraju ljude za vakcinaciju i skrenula bih pažnju na smernice koje daju alergolozi i imunolozi - možete ih naći na sajtu Alergologa i kliničkih imunologa gde je vrlo eksplicitno napisano da preosetljivost na nutritivne alergene, polen i slično nije kontraindikacija za dobijanje vakcine. Ja sam dobijala informacije da ljudima neće da se daju vakcine zbog raznoraznih alergija”, naglašava Milošević. Saradnici emisije: Aleksandra Bučko, Nemanja Stevanović, Irena Čučković, Sanja Đorđević, i Iva Gajić.

Novinar televizije N1 Peđa Obradović kaže da neosporno uspešna vakcinacija u Srbiji ima svoje naličje a to je odsustvo transparentnosti oko nabavke vakcina i svega ostalog što se koristi u borbi protiv pandemije.

Da li je Evropska unija zapravo podbacila kada je u pitanju masovna vakcinacija, i ako jeste, kako se to desilo? I šta će biti od ideje da se uvedu nekakvi vakcinacijski pasoši koji bi nam omogućili da ovog leta putujemo? O tome za Radio karantin govori berlinski dopisnik lista Wall Street Journal Bojan Pančevski.

Novinar i urednik TV N1 Branislav Šovljanski gostovao je u podcastu „Snaga uma“ koji će premijerno biti emitovan na nova.rs portalu danas u 16h. Šovljanski je se u razgovoru prisetio intervjua sa Đorđem Balaševićem u prvoj epizodi emisije „360 stepeni“, ali i govorio o tome kakva očekivanja političari imaju od novinara i koliko se promene kada iz opozicije postanu vlast. „Premijerka je htela da uređuje sajt N1, pa joj se nije dopadalo gde neka vest stoji(...) Desilo se i da nas zovu opozicioni političari s pitanjem zašto je neki naslov takav i takav. To je osnovni problem i kod onih koji su na vlasti i kod opozicije. Ne vole da se suoče s nekim ko im kaže da ne mogu da biraju naslov bez obzira na to da li su na vlasti ili su u opoziciji“, rekao je Šovljanski i potvrdio da mnogim ljudima u Srbiji i dalje nije jasno da novinari nisu i ne smeju da budu alat nijedne političke opcije. „Ako se sami novinari ne izbore za to da možemo da radimo svoj posao, to nam niko neće obezbediti, jer nijednoj vlasti ne odgovara da ima slobodne novinare, da ih stalno neko nešto pita i da ih stalno neko podseća na nešto što oni dobro ne rade“, rekao je Šovljanski. Branislav se u razgovoru i osvrnuo na način na koji se političari menjaju kad iz opozicije postanu vlast, što najbrže primete novinari: „Vidna je promena kod političara. Kad je neko opozicija onda vas zovu, čak se i nude i hoće da dolaze. Kad postanu vlast onda više neće da dolaze, jer im onda ne trebate da ih pitate to. Dok su opozicija vi ste za njih neki prostor gde mogu da promovišu svoje ideje, a kad konačno uspeju više im ne trebate da ih pitate. To je tako i to rade svi“.

"Lešinari, kako vas nije sramota?"; "Zašto ne pustite žrtve da počivaju u miru?"; "Spavate li mirno?" - pitanja su s kojima se novinari crne hronike gotovo svakodnevno susreću, a Ivan Milićević, jedan od urednika portala Nova.rs, odgovara na njih u novom podcastu "Život na srpskom". Milićević iz svog ugla sumira 2020. godinu, u kojoj je više događaja i njega uspelo da "pomeri", mada već godinama radi crnu hroniku. Otkriva nam kako je uspeo da sačuva privatni život od svog posla, često vrlo stresnog, ponekad i opasnog; kako se nosi s optužbama za "lešinarenje" i pritiscima, ali i koji momenti ga podsećaju da radi važnu i dobru stvar. Autorka podcasta je Ana Kalaba.

Prva stvar koje mladi novinari i novinarke moraju da znaju – jeste da svaki njihov rad treba da bude potkrepljen činjenicama. Ali, nije sve to tako prosto kao što bi trebalo da izgleda. Šta se dešava kada novinarke i novinari objave te činjenice? U zavisnosti od portala na kojima rade i koje teme obrađuju - dobijaju pretnje od onih kojima se te činjenice ne dopadaju, a neretko se plasiraju dezinformacije o njima ili redakciji. Tako je poslednji mesec u 2020. godini označio još jedan napad na člana naše profesije. Početkom decembra na privatni tviter nalog Milice Šairć, glavne urednice Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, stigle su pretnje. PUSTI PSE NA NOVINARE Drugog decembra na tviter profilu Milice Šarić našla se poruka jednog tviter korsnika koji ju je mizogino i seksistički vređao i rekao da „im se bliži kraj“. Istog dana, na CINS-ovom fejsbuk nalogu javila se osoba koja ih je nazvala „Soroševim plaćenicima“, rekla da će ih stići pravda i dodala da ima još njih „budnih“ sugerišići da ima još onih kojima smetaju pisanja ovog istraživačkog medija. Kako za podkast Reaguj navodi Šarić, ovo je prva pretnja smrću njoj, a i prva pretnja koju je CINS dobio posle nekoliko godina. Naša sagovornica dodaje da se često dešava da ih nazivaju izdajnicima, plaćenicima, ali da je ovo prvi put da im neko preti direktno. Zato je glavna urednica CINS-a, zajedno sa svojim timom, odlučila da podnese krivičnu prijavu protiv ovih ljudi. Ovaj napad na urednicu i redakciju CINS-a usledio je nakon objave istraživanja o povezanosti kampanje za bojkot izbora u junu ove godine i čelnika opozicije. Ipak, neke koleginice i kolege kritikovali su redakciju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije optužujući ih da nesvesno rade na odbrani vlasti jer o opoziciji pišu u lošem svetlu i time stvaraju mogućnosti da se šire dezinformacije o novinarima ovog istraživačkog medija. Ipak, nezavisnost medija, standardi i činjenice koje su u odbrani javnog interesa građanki i građana Srbije treba da budu putevi kojima novinari treba da idu. Svrstavanje u neku političku kolonu u javnom prostoru, novinarima donosi napade, ali dešava se i da kada se objave činjenice dolazi do napada iako se štiti javni interes. Osim napada na društvenim mrežama, dešavaju se i indirektni i direktni napadi na novinare. Jedan od poslednjih slučajeva je i slučaj urednika VOICE-a i dugogodišnjeg noviara Dinka Gruhonjića na čijem ulazu u zgradu su osvanuli grafiti. Kako kaže, ovo je bio način da osobe koje su uradile grafite pokažu da znaju gde on živi, ali i da upozore da svašta može da mu se desi. SRAMNA STATISTIKA Neistiniti navodi o novianrima koji objektivno i profesionalno rade svoj posao dovode do toga da se poljulja kredibilitet samog novianra, ali i da sam novinar počne da preispituje vrednost njegovog rada. Veljko Milić advokat Nezavisnog društva novinara Vojvdine objašnjava da je sa napadaima na novianre napadnuta i sloboda izražavanja, a bez nje nema ni demokratije. Oko 47 verbalnih pretnji u 2020. godini, pod koje spadaju i dezinformacije ili napadi na osnovu dezinformacija, stoji u Bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Ovo je najveći broj napada u poslednjih 12 godina, a najmanje napada bilo je 2009. godine. Od 2014. se broj verbalnih napada na novinarke i novinare nastavlja. Veliki udeo u verbalnim napadima i razlozima za napade imaju razni portali čiji se impresum ne zna i čije je stvarno vlasništvo skirveno – a oni nastavljaju da objavljuju neistine o kolegnicima i kolegama. Jedan od takvih portala je i Prismotra.net o čijem je radu nedavno pisao urednik fektček rubrike Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra Darko Šper. U tom trekstu Šepr anlizira ne samo vlasništvo portala i domena, njegove pristali već i novianrke i novinare o kojima ovaj portal piše. NOVINARKE UGROŽENIJE Simptomatično, a ujedno i degutantno je da najviše pretnji i dezinformacija je upućeno novinarkama, a grupa Novinarke protiv nasilja nad ženama reagovala je svaki put kada dođe do napada na neku od koleginica. Grupa Novinarke protiv nasilja nad ženama nastala je kao javna odbrana sve češćeg napada na žene u javnom prostoru, a trenutno broji oko 40 članica. Tamara Urošević za podkast Reaguj! sažima verbalne napade na novinarke, kaže da postoje dva tipična primera nasilja prema novinarkama: Ipak, sve ovo dovodi do zaključka da su novinarke u Srbiji dvostruko ugrožene, navodi Urošević: i zbog profesije, koja često može biti rizična, i zbog same činjenice da su žene koje žive u jednom patrijarhalnom društvu. ŠTA JE NOVINARIMA ČINITI? Ako novinari smatraju da im preti neposredna opasnost na život ili telo treba odmah da obaveste policiju. To je jedan od najbržih i najefikasnijih načina, ali mora brzo da se reaguje. Ukoliko ta opasnost nije neposredna, odnosno ako se radi o pretnjama i ugrožavanjima koji se dešavaju putem interneta i dalje treba da prijavljuju takva dela i da uz pomoć pravnih službi koje postoje kod skoro svakog udruženja osmisle najbolji način kako pristupiti probelmu. Tu su naravno i kontakt tačke koje su uspostavljene kako bi novianrima podrška bila u svakom periodu dana ili noći dostupna. Veljko Milić advokat Nezavisnog društva novinara Vojvdine objašnjava da je potrebno razlikovati parnice koje se vode zbog različitih neistina koje su objavljene o članovima i novinarima od krivičnih dela koji su izvršene štetu članova jer se za njih vode krivični postupci, o kojima se brine tužilaštvo. NDNV trenutno vodi više od 20 parničnih postupaka zbog neistinitih navoda o članovima ovog udurženja. DEVEDESETE – UZROK OVAKVOG STANJA, ALI NIJE TOLIKO OPASNO Današnju situaciju mnogi upoređuju sa devedesetim godinama. Dinko Gruhonjić je mišljenja da su uzrok današnjeg režima i odnosa prema novinarima upravo te 90e godine, kada je, kako kaže, sve počelo. Ipak, ne želi da uporedi to vreme sa bilo kojim vremenima posle toga jer su, navodi, ta vremena bila takoreći neregularna. Ratovi, etnička čišćenja, genocid, stradanja, sankcije. Gruhonjić navodi da kolikogod nam se današnja vremena činila groznim i ona to u svakom slučaju u nekim aspektima i jesu - nema ništa groznije od rata. S te strane je to neuporedivo. On kroz primere nerešenih slučajeva napada na novinare oslikava atmosferu koja se godinama gaji u Srbiji - atmosferu da je sasvim u redu napadati i zastrašivati novinare. Nezavisno udruženja novinara Srbije nastalo je 1994. godine kada je grupa novinara shvatila da ih, tada, reprezentativno udruženje na nivou Srbije – Udruženje novinara Srbije ne predstavlja na pravi način i optužuje na osnovu neistina kao i tadašnja vlast. Sličnost, ali i veliku razliku u odnosu na devedesete vidi i predsednik NUNS-a, Željko Bodrožić: Iako su načini cenzure 90ih bili agresivniji i otvoreniji, današnja suptilna cenzura nikako nije bezazlena. Pojavom novih tehnologija, došlo se i do novih načina za kontrolisanje medija. Umesto argumenata iznose se napadi na novinare lično, kako bi tema javne konverzacije postala određena ličnost, a ne problem u društvu. U takvoj atmosferi, novinar teško može da dođe do pravde jer nailazi na nekoliko čeličnih zidova u samom procesu. Iako u medijskoj sferi postoje više udruženja koja štite profesiju, ne reaguju svi isto kada su u pitanju napadi na novinarke i novinare. Tako, postoji i treće reprezentativno udruženje druženje novinara u Srbiji - Udruženje novinara Srbije. Hteli smo da saznamo i njihov stav na ovu temu, ali na naše mejlove do snimanja ovog izdanja nismo dobili odgovore. ŠTA DA RADE GRAĐANI? Bodrožić i sam kaže da je u ovom pravnom sistemu teško doći do pravde, a Tamara Urošević dodaje i da preventivno nijedan napad na ženu, tako i novinarku nije sprečen. A nije ni procesuiran ni izveštavan na pravi način o tome šta se radi kada se desi nasilje prema ženi, pa onda ni nasilje prema nekoj novinarki. Ipak, ne treba odustati od podizanja svesti građana o važnosti problema nasilja i nad novinarkama i nad novinarima. Naša sagovornica podseća da je sloboda govora ograničena govorom mržnje, kao i da se nasilje koje se dogodi u onlajn svetu, ukoliko se ne sankcioniše na adekvatan način, može preliti i u druge sfere života. Upozorava da nereagovanje nadležnih institucija na pojedinačne slučajeve nasilja prema novinarkama za posledicu može imati umnožavanje takvih slučajeva. Reagovanje je potrebno i kada su u pitanju institucije, naravno, ali i kada su u pitanju koleginice i kolege i sami građani. I sam DInko Gruhonjić to potvrđuje na spostvenom iskustvu. Iste večeri kada su grafiti osvanuli na zgradi u kojoj živi, oko stotinu građana skupilo se kako bi prekrečilo grafite i na taj način mu pružili podršku. On naglašava, da je taj korak bio od izuzetne važnosti za njega i njegovu porodicu. Dodaje da su ovakvi potezi neophodni za društvo kako bi se solidarnost proširila na sve aspekte života. Novinar dakle svojim izveštavanjem čačne nekog, i od te osobe dobije pretnju, male su šanse da će ga država zaštiti jer to ne posmatra kao problem ili namerno ne želi da ulazi u to. Ako je pak taj neko čačnut država, odnosno političari koji njom upravljaju, novinar protiv sebe može dobiti celu kampanju. A prema pravilu „kadija te tuži, kadija ti sudi“ jači uvek izlazi kao pobednik. Uprkos svemu tome, rešenje postoji, a to je javnost, navodi Željko Bodrožić iz NUNSa. Urednica CINS-a Milica Šarić kaže da i pored napada sa svih strana, pa čak i od kolega – novinari moraju da se okrenu svojim redkacijama, da se okrenu sebi i očvrsnu. Na kraju, Milica Šarić, podvlači da je pre svega potrebna neka vrsta pismenosti – naročito medijske, kao i da posvetimo više vremena onome o čemu zaključujemo. Saradnici emisije: Aleksandra Bučko, Sanja Đorđević, Nemanja Stevanović, Irena Čučković i Iva Gajić.

Novinar, urednik, glasbenik, kitarist, najbolj znan pa kot avtor besedil Drago Mislej - Mef jih je oktobra praznoval 70. Izjemno zanimiv, šaljiv sogovornik, poln anekdot, kljub svoji uspešnosti ostaja skromen.

Nepoznavanje odnosno nezainteresovanost građana sa svoj novac može eskalirati korupcijom koji je ozbiljni društveni problem i jedan od glavnih faktora zašto siromašne zemlje ostaju siromašne. Ne samo da siromašne države takve i ostaju zbog korupcije, već ona dovodi do sve većih i očiglednijih klasnih razlika između građana, iliti elite i građanstva. Za početak bi trebalo promeniti štav kod građana da bi građani posle onoliko godina zapravo trebali da počnu da se odnose prema javnoj kasi kao prema svom novčaniku, kao prema svom kućnom budžetu, a to znači da zaista onoliko koliko prate stanje u svom novčaniku na isti taj način treba da imaju pažnju i interesovanje kao što pitaju svog supružnika i članove domaćinstva, smatra istraživačka novinarka Ranka Ivanovska koja za VOICE prati tokove novca na lokalnom nivou. “Mislim da zapravo ne treba očekivati i od novinara i od građana da postanu ekonomski eksperti već da treba da budemo jako dosadni sa banalnim pitanjima ‘nismo vas razumeli - objasnite nam'. Mislim da bi to predstavljalo onu neku pravu direktnu demokratiju, a ne to da se bavimo istraživanjima koji prevazilaze naša znanja”, navodi Ivanovska. Još jedan problem neznanja građana o ekonosmskim procesima i tokovima je i nepoštovanje odnosno neispuvanjavnje potrošačkih prava. Prava postoje, čak su i u nekim slučajevima u Srbiji veća negu u Evropskoj uniji, međutim građani ne znaju kako da ih iskoriste navodi Nenad Bumbić iz Zaštite potrošača Beograd. Kompanije veoma zloupotrbljavaju, to na neki način radi i naša država, funkcionalnu, ekonomsku i pravnu nepismenost naših građana. Mi u našem radu bukvlnano se susrećemo u polovini slučajeva, da građane moramo da učimo nekim elementarnim stvarima koje treba da su stekli tokom školovanja. I onda dođemo u situaciju zbog tako elemantarnih neznanja da na papiru imamo sva prava građana kao građani EU, a onda zbog te funkcionalne nepismenosti i zbog neprimenjivanja zakona od strane države mi na kraju dođemo do toga da mi zaista ne možemo da ostvarimo svoja prava i da ona ostanu na papiru.” - objašnjava Bumbić. Rešenje Finansijski forenzičar VOICE-a, Miloš Katić kaže gde se građani mogu informisati o načinu korišćenja budžeta u svojoj lokalnoj samoupravi. Prvo mesto informisanja mogu biti sami sajtovi gradova i opština, a drugo novoformirani sajt i baza podataka budžeti.data.gov.rs “Pre svega lokalne samouprave su u obavezi da svoje budžete objavljuju javno na opštinskim ili stranicama gradskih uprava. To je prva stvar. A druga stvar je baza podataka koja se onlajn pojavila krajem novembra, na kojoj se nalaze budžeti oko 90 gradova i opština u formi otvorenih podataka. I to je sigurno jedan značajan iskorak kada govorimo o transparentnosti podataka i trošenju budžetskog novca, jer na jednom mestu imate sumirano 90 budžeta razvrstanih po prihodima i rashodima”, navodi Katić. Novinar portala Nova ekonomija, Mijat Lakićević odgovornost okreće ka medijima, odnosno političarima, koji pod teme dana ne stavljaju obične, svakodnevne probleme. “Ja ne mislim da su ljudi ekonomski nepismeni. Nije se uspostavio takav društveni i intelektualni okvir koji bi ljudima običnim, a onda i novinarima, dozvolio da te teme koje su životne, uđu u prvi plan. Nego se stalno nameću neke druge koje prosto pažnju javnosti odvlače od onoga što bi trebalo da im je najpreče i najbliže, a to je njihov životni standard i kvalitet njihovog života”, navodi Lakićević. Mladi će se u budućnosti sve ranije susretati sa donošenjem finansijskih odluka. Tako, čak 90% petnaestogodišnjaka u Sloveniji ima račun u banci, odnosno 37% u Hrtvatskoj, navodi se u istraživanju “Finansijska pismenost, veština 21. veka” koje je sproveo UNICEF. Učenici koji su pokazali visoku finansijsku pismenost, pokazali su i snalaženje u oblastima poput matematike, čitanja i nauke. Deci koja i inače rastu u manje podsticajnim sredinama umanjene šanse da te razlike nadoknade i da steknu punu afirmaciju u odraslom dobu. Preporuka Unicefa pozvana ovm istraživanjem jeste da je potrebno je sprovesti niz kampanja koje će podići svest o tome šta znači biti finansijski pismen i zašto je to važno, uključujući i promociju zaštite od finansijskih rizika. Ciljna grupa bi trebalo da bude građanstvo u celini, ali, zbog značaja finansijske pismenosti za funkcionisanje u profesionalnim i građanskim ulogama, ove kampanje bi pre svega trebalo, jezikom i sadržajem, adresirati na mlade ljude školskog uzrasta i sprovoditi ih sistematski, preko obrazovnih ustanova. Saradnici emisije: Aleksandra Bučko, Sanja Đorđević, Nemanja Stevanović, Irena Čučković i Iva Gajić.

Ime tedna je postal Boštjan Videmšek, novinar in avtor knjige Plan B, zbirke zgodb o nenavadnih in trmastih vizionarjih, ki se vsak po svoje spopadajo s podnebno krizo. Zanjo je prejel priznanje knjiga leta 2020, veliko nagrado letošnjega Slovenskega knjižnega sejma.

U 84. epizodi Pojačalo podkasta, gost Ivana Minića je Galeb Nikačević - novinar, voditelj, medijska ličnost, a od ove godine i domaćin podkasta “Agelast”. Kolega podkaster za početak govori o podkastu kao formatu koji je tek u povoju na ovim prostorima, odbijanju potencijalnih klijenata zbog nerazumevanja načina funkcionisanja samog formata, kao i novom načinu oglašavanja putem danas uticajnih osoba na društvenim mrežama iliti influensera. Detinjstvo za ovog velikog sanjara bilo je turoban period u životu, a kroz čitanje i maštanje tražio je beg od svakodnevice. Novinar navodi pisanje kao način da izbaci sve što ga mori, da se iskaže, ali ujedno i da stekne jednu veštinu koja oduvek cenjena i praktično svuda tražena, a najbolji pristup za brušenje tog umeća upravo leži u kreativnom čitanju. Jaz između sveta privilegovanih i neprivilegovanih je veliki, a to je naš gost dobrano osetio na svojoj koži. Put otkrića, pronalaska sebe je veliki zalogaj za svakoga, mnogi ni ne uspeju u svojoj nameri. Stoga, njegovo čedo, podkast “Agelast” je vid da se nekako premosti taj jaz, da se izgradi most, tj. platforma za najrazličitiji spektar ličnosti, gde su svi ravnopravni, gde svi mogu da ispričaju svoje priče, ali gde i sam autor pokušava da nađe odgovore na sopstvena pitanja, i time pokaže drugima da nisu sami u svojoj potrazi. Teme u podkastu: - Uvod - Podkast kao format u povoju kod nas - Razumevanje formata podkasta od strane klijenta - Influenseri: novi način oglašavanja - Sanjar o boljem sutra - Pisanje: vid uspuhavanja i sticanja dragocene veštine - Evolucija čoveka i tehnologije ne idu ruku pod ruku - Podkast “Agelast”: platforma za (ne)privilegovane - Pronaći sebe: korak u nepoznato - Svaki trenutak je pravi trenutak Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3oADMFs Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Marek je naša spojka do sveta politického svinstva, krívd a neprávostí. Jeho kniha vlastnou hlavou už má aj mladšiu sestričku a to stojí za všetok rozhovor sveta! Sherujte,lajkujte, podporte nás na patreone. Zaslúžime si to. Teda ak chcete. ❤️▶▶▶ https://www.patreon.com/luzifcak Môžete nás podporiť aj kúpou Merchu ►►► https://Luzifcak.com Náš dnešný hosť je https://www.instagram.com/marekvagovic  

Estonski novinar Johannes Tralla je v Slovenijo prišel s snemalno ekipo na snemanje ene izmed epizod 2. sezone oddaje Johannesovi izleti. "Koncept oddaje je, da potujem po Evropi in se z ljudmi pogovarjam o aktualnih zadevah, politiki, to sezono sem se še posebej osredotočil na covid 19 in epidemijo." Z Gašperjem Andrinkom sta se pogovarjala predvsem o njegovi službi in njenem pomenu. Torej o novinarstvu in poslanstvu javnega servisa. "Zaupanje v javni servis v Estoniji je najvišje v celotni medijski krajini. Pred nami so mogoče samo policija in gasilci. V odnosu s politiko imamo zelo visoko postavljene standarde kritike."

V tomto díle Legend Element Podcastu se exkluzivně dozvíte, jaký je žebříček nejlepších silnic pro motorkáře v Austrálii, i kde mají nejlepší pie. Dnešní Legendou je novinář a kameraman Filip Koubek, který nás vzal retrospektivně na svou tří měsíční cestu kolem Austrálie na dvou kolech. Řekneme si, kolikrát mu teklo do bot, jak svítí oči krokodýlům, ale i to, na co koukají klokani, nebo jak chutná cukrová třtina. Po návratu do Čech ho zlákalo létání, na motorce najel tisíce kilometrů, ale kolo je pro něj svoboda. Zaposlouchejte se do poutavého vyprávění o krásách Austrálie. [ Moderuje: Nad'a Uváčiková ]Support the show (https://www.patreon.com/legendelement)

Novinar iz Berana Tufik Softiić govori za program Radija Slobodna Evropa o atmosferi u Beranama nakon što su osvanuli nacionalistiki grafiti upereni protiv Bošnjaka. Zašto umanjenje PDV sa 21 na 7 posto nije dovelo do smanjenja cijena u ugostiteljskim objektima u Budvi?

"Ako je Evropa zajedno, onda mora biti zajedno i u nevolji" Novinar i pisac Dušan Miklja govori o tome kako se kriza izazvana pandemijom odrazila na odnose unutar Evropske unije i čitave međunarodne zajednice. Slušajte najnoviju epizodu Dana posle, potkasta o onom što nam se događa i onom što nas tek čeka! #DanPosle

Nina Zagoričnik je poklicala Tadeja Zupančiča v London ravno pred ploskanjem vsem zdravstvenim delavcem, ki v teh dneh požrtvovalno pomagajo vsem obolelim za koronavirusom. Tadej Zupančič se je v London preselil leta 1991 in pravi, da tako praznega mesta še ni videl. “So stvari, ki jih nisem pričakoval, da se bodo zgodile. Svoje sosede sem videl prvič po enem tednu – na balkonu, vsi se držimo samoizolacije. Bil sem tudi na daljših sprehodih, na katerih ne vidiš nikogar, ljudje se izogibajo drug drugega. Se pozdravljamo, olika ostaja, lahko pa vidite prizore popolnoma praznega mesta. To so prizori, ki smo jih lahko nazadnje videli v filmu 28 dni pozneje. V Londonu sem od leta 1991, a česa takega ni bilo mogoče videti niti po terorističnih napadih. Nikoli.” Tadej Zupančič upa, da se bomo iz tega obdobja nekaj naučili.“Upam, da bodo stvari drugačne, ko bo tega konec. Da bo političen sistem začel delati za človeka, in ne obratno. Razmišljam o vseh teh stvareh, o katerih razmišljaš, ko hočeš nekaj napisati, ko se pogovarjaš s prijateljih na kavi.”

GOST: Bliski susret s dramskim piscem i novinarom Igorom Weidlichom, otkriva da mu je jezik - kreacija. Kroz predstave Mi o Vuku, Who the f*** is Biba i brojne druge u zadnjih 12 godina Igor humorom komunicira kroz dramski tekst. Istodobno, kao iskusni urednik studentskih novina Global, smatra da i novinarski tekst mora biti kreativan, no ne kao literarni tekst. Saznajte i zašto sve manje lektora ima u medijima, koliko su studenti pismeni i kako se jezik medija mijenja u novoj epizodi prvog hrvatskog podcasta o jeziku. -- Gdje i kako slušati i pretplatiti se? Google #Podcasts: bit.ly/2UFZZ6C Apple Podcasts: apple.co/2UivogF Stitcher: bit.ly/3btbKEa TuneIn: bit.ly/3dqpz8m Društvene mreže: www.facebook.com/bliskisusreti www.instagram.com/bliskisusreti_podcast www.twitter.com/bliskisusreti

Marko Matijević je najpoznatiji po tome što je osnivač i glavni urednik portala Srednja.hr, no istu ulogu ima i sa portalom Mirovina.hr, te u još nekoliko projekata koje ima iza sebe, a kojima su uglavnom poveznice informiranje i edukacija. Dok je većina mainstream medija šutila, Srednja.hr se pročula iznoseći slabo poznate informacije o problemima na svim razinama obrazovanja - od doslovno srednje škole (pa i osnovne) do najviših akademskih krugova, i time se etablirala kao medij koji se ne boji. Sličnu strategiju ima i Mirovina.hr, a s Markom smo pričali o tome kako je došao na ideju pokretanja ovih portala, koji su mu planovi za dalje, te kako razmišlja pri gledanju ovih projekata kao uspješnih poslovnih poduhvata. Ova epizoda je snimljena "na terenu" na Weekend Media Festivalu. S Markom smo pričali o: 00:30 - Dobar glas daleko se čuje 01:45 - Po statistici nisam više mlad ali jesam entuzijastičan 03:30 - U slučaju nužde - McDonald's 04:30 - Zašto srednja.hr, a ne drugagodinafaksa.hr? 06:30 - srednja.hr u brojkama 08:00 - Publika se mijenja 09:00 - Može i bolje 10:30 - Samo 50 000 unique posjetitelja prvi mjesec… 13:30 - Coffee is for writers only 15:00 - Dugo sam odbijao Instagram koji mi danas donosi 200 000 unique posjeta mjesečno 16:30 - Maksimalni domet srednja.hr? 17:20 - Da danas imaš iskustvo koje imaš i pokrećeš srednja.hr iz nule, što bi se promijenilo? 19:05 - Sustav kvizova - razredi se bore tko je bolji u kemiji… 21:30 - Najteži kviz o Harry Potteru i što se sve može s tako nečim 23:45 - Ne treba nam marketing, imamo publiku 24:45 - Tko je publika srednja.hr? 25:45 - Roditelji su i dobra i loša publika 29:00 - Rigorozni tekstovi imaju veći engagement 30:25 - Mladi neće komentirati na FB, ali će likeati ili tagati frenda u komentaru 33:40 - Twitter je najinformativnija društvena mreža 35:10 - Ljudi pišu razlomljene rečenice 38:00 - Čitanje knjiga je dobro za ljude 40:00 - Knjiga vs e-reader 42:00 - Demistificirati istraživačke procese oko članaka 43:45 - Ako djeca imaju 10 kn za kavu svaki dan, imaju i za udžbenike 45:00 - Najveći problem je što nemamo konkurenciju 48:00 - Kakva je pokrivenost sličnih tema u Austriji ili drugdje? 50:00 - Postoje niše za pokretanje novih medija 52:15 - Svakim tekstom mičete plafon 55:30 - Kako objaviti demantij? 57:00 - Mediji čuvaju državu u cjelini 57:45 - Rapoznati novinara od nekoga tko objavljuje vijesti 59:10 - Kvizovi… 1:00:01 - Podcast nije potpun bez spominjanja Bitcoina PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA Tri načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player Top lista najslušanijih epizoda

Novinar i autor podkasta „Šest lična“ nije samo vrsni poznavlac košarke, već i čovek koji otkako zna za sebe pasionorano prati i voli film. Danas u podkastu „Prvi red“ sa Milošem pričamo o njegovim omiljenim vesternima, što će biti jedinstvena prilika da vašeg omiljenog sportskog novinara i podkastera vidite u jednom sasvim novom svetlu. Miloš Jovanović je strastveni kolekcionar koji, između ostalog, poseduje gotovo sve filmove Džona Vejna na originalnim izdanjima (preko 120 filmova iz Vejnove bogate filmografije), a deo njegove impresivne kolekcije ćemo predstaviti i u današnjem podkastu... Podsetimo se... Vestern (engl. western) je filmski žanr koji je svoj procvat doživeo u prvoj polovini XX veka, a naročito u periodu od 1930-ih do 1960-ih. Vesterni se najčešće bave događajima koji se odvijaju u drugoj polovini XIX veka na zapadu Sedinjenih Američkih Država (poznat kao Divlji zapad), nakon Američkog građanskog rata i pre kraja Indijanskih ratova 1890. godine. Ovaj nekada najpopularniji žanr i danas uživa veliko poštvanje filmskih poznavalaca i ne izlazi iz mode iako je „zlatni period“ vesterna davno završen. Sa Milošem pričamo o najznačajnijim rediteljima koji su stvarali unutar ovog popularnog žanra (Hauard Hoks, Entoni Man, Džon Ford, Robert Oldrič, Bad Botičer, Serđo Leone, Serđo Korbuči, Klint Istvud...), kao i glumcima koji su ostavili najdublji trag glumeći revolveraše, šerife i odmetnike (Džon Vejn, Bert Lankester, Klint Istvud, Li Van Klif, Henri Fonda, Gregori Pek, Džejms Stjuart...). Naravno, fokusiraćemo se na „zlatni period“ vesterna (1930-1960), ali i na filmove nastale nakon njega, sa posebnim osvrtom na špageti vesterne i filmove iz najnovije produkcije (braća Koen, Kventin Tarantino...). Sa Milošem pričamo i o njegovim favoritima unutar žanra, tako da će biti reči i o svim vesternima koji se nalaze na njegovoj listi 10 omiljenih, kao i mnogim drugim filmovima ovog žanra koji zaslužuju vašu pažnju! Deset najboljih vesterna (izbor: Miloš Jovanović): „Bilo jednom na Divljem zapadu“ // „C'era una volta il West“ (Serđo Leone, 1968) „Divlja horda“ // „The Wild Bunch“ (Sem Pekinpo, 1969) „Čovek koji je ubio Libertija Valansa“ // „The Man Who Shot Liberty Valance“ (Džon Ford, 1962) „Tačno u podne“ // „High Noon“ (Fred Zineman, 1950) „Ulzanin prepad“ // „Ulzana's Raid“ (Robert Oldrič, 1972) „Crvena reka“ // „Red River“ (Hauard Hoks, 1948) „Tumstoun“ // „Tombstone“ (Džordž Pan Kosmatos, 1993) „Bledoliki jahač“ // „Pale Rider“ (Klint Istvud, 1985) „Ratna kola“ // „The War Wagon“ (Bert Kenedi, 1967) „Omača za vešanje“ // „The Ox-Bow Incident“ (Vilijam A. Velman, 1943)

Serijo zgodb Delaj in molči, v kateri razkrivamo sporne delovne prakse, nadaljujemo s primerom mladega novinarja. Zaradi strahu pred izgubo dela, ki je njegov edini redni vir finančnih prihodkov, se je odločil, da bo ostal anonimen. Njegovo ime hranimo v uredništvu, prav tako hranimo pogodbo in aneks, ki določata pogoje njegovega sodelovanja z delodajalcem. Novinar kot samostojni podjetnik prek avtorske pogodbe sicer dela za podjetje Dnevnik, družbo medijskih vsebin, d.d., ki izdaja časopisni Dnevnik in spletni medij dnevnik.si. Prispevek sta pripravili Nataša Rašl in Darja Pograjc.

Dražen Tomić je jedan od legendi hrvatskog novinarstva, i to specifično IT novinarstva, gdje je pisao za gotovo sve najpopularnije medije u Hrvatskoj, a njegovi tekstovi su uvijek bili dobro pripremljeni i dobro čitani. Radio je kao novinar i kao urednik za Jutarnji List, Business.Hr, Mreža, BUG, T-Portal i mnoge druge. Dražen je u neku ruku idealist, vjeruje u novinarstvo kao konstruktivnu i društveno korisnu profesiju, ponekad i na svoju štetu, i njegovi tekstovi kao i projekti odražavaju baš to - da novinar treba dati cjelovitu priču, sa više strana, i dati čitatelju korisnu informaciju. Danas je među otallm osnivač i voditelj nekoliko visokoprofilnih projekata: portala ICTBusiness, video kanala ICTBusiness TV, te portala za računalne igre i srodne teme GamePerspectives, a Draženove tekstove i danas možete pročitati i poslušati u mnogim medijima. Teme razgovora: 01:15 - Tko bi se sjećao kad smo se upoznali?03:00 - Bilo je prijetnji zbog novinarstva. Bilo je svega po natječajima.05:30 - Novinarstvo mora donijeti neku konkretnu informaciju.06:30 - Cice i guzice, svi sretni, svi klikaju… to nije novinarstvo!08:00 - Zašto bi ljudi razmišljali?09:30 - "Ti se baviš samo ovim"10:45 - Baviš se onim čime se trebaš baviti11:45 - Maksimalna čitanost za ovu branšu je 500 000 u regiji.11:20 - Press clipping agencije - što rade i kako opstaju?13:20 - Čitam druge jer nisam najpametniji14:00 - Internet mijenja sve17:00 - Je li internet zaglupio ljude?18:15 - Prisluškuju li nas mobiteli?20:50 - Istraživačko novinarstvo zapravo ne postoji21:45 - Istraživačko novinarstvo zahtjeva da nekoliko ljudi da svoj kontekst jedne priče24:30 - Stav velikih: "Mi radije idemo zadnji s provjerenom i dobro analiziranom informacijom, nego prvi s poluinformacijom"25:40 - Moraš imati kontekst vezan uz ono čime se baviš26:30 - U komunikaciji između ljudi najvažnija su pitanja28:30 - Na MBA-u naučiš znanje, ali i upoznaš ljude29:30 - Novinarstvo nije 9-5 posao30:00 - Novinarstvo je droga koju ne možeš platiti!31:30 - Ja ljudima dajem drugi okvir33:15 - Što se treba dogoditi da ti osjetiš adrenalin?34:15 - Ljudi koji pljuju po svojim bivšim firmama nisu novinarstvo35:45 - Nisam nikad svjesno objavio smeće, a najdraži su mi tekstovi koje su mi zabranili36:45 - Ljudi danas ne gledaju kontekst38:00 - Da bi koristio tehnologiju, moraš o njoj nešto znati39:15 - U davna doba htio si gledati neku glupost, a ono dokumentarac na programu…41:00 - Rijetke su fotografije na društvenim mrežama koje nisu fake43:30 - Ljudi stavljaju na društvene mreže slike kako im je super - daju li time pravu sliku?46:00 - Apel za ljude da stave na Facebook nešto "obično"48:30 - Bitno je naučiti nešto novo i primiti i probaviti neku novu informaciju (makar to bila i guzica)51:00 - U iPhoneu su dali djeci da "osmisle" telefone52:15 - Je li ti teško komunicirati s ljudima (budući da zbog istraživanja imaš obično više informacija od ostalih)?53:45 - Nemate tuđi pogled na svijet. Ali zato možete pitati tu osobu koji je njihov pogled na svijet.54:50 - Ne volim raditi stvari zato što to tako treba biti.55:45 - Što su pravila?56:30 - Kada odbijaš igrati po pravilima?1:00:15 - Pravila su donošena konsenzusom1:02:20 - Uvijek se može pronaći rješenje za opće dobro1:03:00 - Pravila istraživačkog novinarstva1:05:30 - Postoje gradovi koji ne znaju koje nekretnine imaju!1:06:45 - Što znači dobar život? I može li se ostvariti novinarstvom?1:08:00 - Je li mreža tvojih kontakata zapravo tvoje bogatstvo?1:09:45 - Novac omogućuje više davanja1:10:45 - Surove strasti su "wealth"1:11:30 - Ti gubiš novac ako brojiš novac!1:13:30 - Return of Investment vs. Return of Time1:14:05 - Investitor bi mi donio red, ali ugasio kreativnost1:15:00 - Imam planove, ali ne onakve kakve bi investitori očekivali1:16:10 - Investitor vs. mecena?1:17:15 - Što bi radio da dobiješ na lotu?1:19:30 - Marketing je nužan da bi ti sadržaj bio dostupan1:21:00 - Imaš li konkretnu ideju koju bi mogao realizirati da imaš više nov...

Gost oddaje Odprto za srečanja je Dušan Jelinčič, novinar, pisatelj, alpinist. Človek pustolovskega duha, ki tvega razumno, tako pri alpinističnih podvigih, kot pisanju in v življenju nasploh. Zase med drugim pravi, da ni alpinist, ki piše, ampak pisatelj, ki pleza. Nedavno je izšla njegova zadnja knjiga, tokrat v italijanskem jeziku I fantasmi di Trieste in je že na vrhu lestvice prodajanih knjig. O besedah, literarnem ustvarjanju, alpinizmu in še čem, se je z Dušanom Jelinčičem pogovarjala Barbara Kampos.

Filip Horky je eden izmed redkih mladih čeških novinarjev, ki dobesedno živi svoje sanje. Kot novinar je začel delati že pri 16 letih, zdaj je pri svojih 27 postal urednik zunanje politične redakcije pri češkem spletnem mediju Seznam Zprávy. V svoji karieri se je preizkusil že v vseh medijih in pokrival številne teme in področja tako na Češkem kot v tujini. Zase pravi, da je najprej Evropejec, nato Pražan, šele potem Čeh. Z njim se je v Pragi pogovarjal Gašper Andrinek.

V Spetek je prišel Erik Valenčič, ki je na Bližnjem vzhodu in doma videl tudi tisto, česar si ne želimo videti. In nam to tudi povedal. Novinar, avtor dokumentarnih filmov in pisatelj, ki je pred kratkim izdal svoj drugi roman. Tako kot prvi se tudi ta bere kot priročnik za revolucijo. Kljub temu, da ne verjame vanjo, še manj pa v demokracijo.

35 let novinarske kariere, 25 let poročanja z vojnih žarišč, 152 dni v zaporu v Siriji, 25 ur na čolnu z begunci. To je le nekaj številk, nekaj podatkov o življenju in delu italijanskega novinarja Domenica Quirica, ki je zagovornik terenskega novinarstva in o sebi pravi, da je eden od redkih novinarskih fosilov. O tem, kdo je novinarski fosil, pa o izkušnji v sirskem zaporu ter o "potovanju" po Sredozemskem morju z begunci.

Prošli put smo vam najavili ekskluzivu, sada vam je potvrđujemo, a uskoro ćemo vam je predstaviti... Novinar portala B92 sport Nemanja Đorđević je prethodnih dana boravio u Dubaiju, gde je bio gost najboljeg igrača koga je fudbalska igra ikad videla - Dijega Armanda Maradone. Na našem sajtu uskoro ćete moći da pogledate ekskluzivni video intervju s legendarnim "El Pibeom" u kome je govorio o svojoj karijeri, današnjem fudbalu, ikonama i herojima, kontaktima sa Đokovićem i Kusturicom, ali i drugim stvarima koje nisu toliko u vezi sa sportom.

Z Darjo Groznik o tem, v kakšni formi so slovenski mediji. Pogovarjamo se o pomenu razkritij ekipe Ekstravizorja v Tarči, o predlogih medijske strategije,...

Sportska redakcija B92.net imala je svog predstavnika u utakmici koja je Sevilju ponovo zlatnim slovima upisala u istoriju fudbala. Novinar našeg portala Nikola Đukić prisustvovao je finalu Lige Evrope u kom je ekipa iz Andaluzije posle preokreta savladala Liverpul sa 3:1. U 40. epizodi serijala Sa terena, sa Nikolom je razgovarao Spasoje Veselinović, dok je Nemanja Đorđević napravio kratak uvod u ono što nas čeka 28. maja - finale Lige šampiona i okršaj Madriđana, Reala i Atletika.