Podcasts about znamo

Njuz POPkast #57: Serije, filmovi, knjige, muzika i gaming preporuke! Nenad otkriva hit igru Clair Obscur, dok se raspravlja o detektivima (Ludwig), špijunima (Biró), bizarnim ubicama i novoj Snežani. U najnovijoj, možda i najhaotičnijoj epizodi, Jelisaveta briljira pamćenjem (ili vidovitošću?), Marko i Viktor se i dalje gube u srodničkim vezama (jetrva, pašenog, ko bi znao?!), a mi vas vodimo kroz lavirint novih preporuka! Plus, sve o Njuz šopu i našim predstojećim nastupima! Znamo da jedva čekate imena i linkove, ali moraćete malo da se strpite i uživate u našem nagađanju i povremenom (dobro, čestom) skretanju s teme!

Stigla je nova, možda i najhaotičnija doza Njuz POPkasta! U epizodi #56, Jelisaveta je nepodnošljivo srećna (što izluđuje Marka), Viktor je pronašao prečicu do statusa 'pročitao sam Uliksa' (moralno upitno, ali efikasno!), Nenad lista magazin koji slavi smrt (bukvalno!), a svi zajedno otkrivamo da su kiflice novi vladari Beograda. Vodimo vas kroz lavirint preporuka gde ćete čuti o: - Serijama koje preispituju smisao postojanja (ili barem algoritam vašeg Netflix naloga) - Filmovima o propalim zvezdama industrije za odrasle i preživelima nemogućeg - Knjigama koje spajaju teologiju i triler na najneočekivaniji način - Muzici koja ide od sofisticiranog Father John Misty-ja do... pa, recimo samo da Bugarska ima hitove koje NISTE očekivali (Zdravo, Preslava!). I naravno, predstavljamo i najnoviji Njuz merch – šolje lepše od prethodnih i stikeri koji preživljavaju apokalipsu (skoro). Znamo da jedva čekate imena i linkove, ali moraćete malo da se strpite i uživate u našem nagađanju i prepiranju!

Kakšen marec se je zarisal med vijuge! Upamo, da ste tako kot mi ob oblikovanju vsebin, uživali tudi vi, če ste jim že namenili svoja slušna omrežja. In če smo na poti skozi leta začeli pri jeseni, zaključujemo s pomladjo in nadarjenimi mladimi ljudmi. Z nami bodo dijakinje in dijak Gimnazije Vič ter psiholog prof. dr. Valentin Bucik.Kaj je nadarjenost? Kako lahko bolje podpremo mlade ljudi, ki so nadarjeni? Zakaj je najstništvo tudi nevropsihološko zanimivo obdobje? Sodelujejo: - Dijakinje in dijak z Gimnazije Vič Hana, Nej, Kim, Tisa in Lea, z njimi se je pogovarjala Neža Borkovič - Psiholog, prof. dr. Valentin Bucik, Oddelek za psihologijo, FF Univerze v Ljubljana

Jeste li već dobili letak o cijepljenju protiv HPV-a? Koliko znate o njemu? A koliko o samom HPV-u? I što sve možemo učiniti da se zaštitimo? Znamo da su curice na meti, ali je li ono potrebno i dečkima? Posjele smo pred mikrofon doktoricu Petru Kejlu, specijalisticu ginekologije i opstetricije, s poliklinike Sinteza. Imale smo cijeli niz pitanja za nju kao bismo pametnije odlučile što je najbolje za nas i za našu djecu. A možda je neko od tih pitanja palo na pamet i vama.

We are introducing you to the 275th Album of the Week - 'Tamni valovi' by kids from the sky, talking to Detour and Beni Ducent, offering the HR Top 100 chart changes and bringing the local music news. Host: Ana Radišić

U poslednjoj epizodi Radar Foruma koji vode studenti, Petar Gardović, student Fakulteta političkih nauka ugostio je kolegu Uroša Kačarevića, studenta Fakulteta organizacionih nauka. Kako su obojica bili deo “Sremskog marša”, opisali su iskustva i emocije koje su doživeli pešačeći 90 kilometara od Beograda do Novog Sada. „I najduži put počinje prvim korakom“, zapisao je davno kineski filozof Lao Ce. Ali nisu svi koraci isti. Neki ostavljaju tragove dublje od onih koje može oprati prva kiša. Petar i Uroš nisu samo hodali 90 kilometara od Beograda do Novog Sada - oni su gazili preko sumnje, preko bola i umora, dok je pred njima stajala samo vera u nešto veće od njih samih. Na leđima nisu nosili samo rančeve, već i teret generacija pre njih, mladosti kojoj su rekli da ćuti, da trpi, da se ne buni. Spavali su na travi pod januarskim nebom, ali ono što ih je grejalo bila je svest da nisu sami. Na svakom koraku, nepoznate ruke pružale su im hleb, reči ohrabrenja, poglede u kojima su čitali da je ono što rade - oslobođenje, spas. To nije bila samo šetnja - bila je to linija razdvajanja između pasivnosti i otpora, između generacije koja ćuti, koja se povlačila i provlačila, i one koja je konačno odlučila da progovori i krene napred. Demonstracija volje, otpora i solidarnosti... Pogledajte kako je izgledao ceo njihov put, iz mesta u mesto u kojima su ih dočekivali kao oslobodioce, i šta je za njih značila ta šetnja. „Svi smo ovde zbog višeg cilja i nije mi žao zbog toga. Ispunjava me da na blokadama vreme provodim s pametnim, mladim ljudima, kolegama koji se od mene često razlikuju, a koje nikada ne bih upoznao da se blokade nisu desile. Moć je upravo u tome što smo prevazišli razlike“, predočio je on. „Život će se posle blokada nastaviti, ali takođe svi znamo šta je društveni prioritet. Pre tri meseca i za tri meseca, ako se naši zahtevi ne ispune, zahtevi će biti ono nešto od čega se ne odstupa. U nekoj normalnoj zemlji, ono što mi tražimo uopšte ne bi bilo predmet rasprava, a kamoli povod za blokadu. Mi se sada borimo da ovo budu poslednje studentske blokade u Srbiji“, rekao je Gardović. Kačarević je izrazio saglasnost, podvukavši da studentski zahtevi nisu domen nemogućeg ili neverovatnog. Šetnju od Beograda do Novog Sada opisao je kao dokaz jedinstva studentskog tela, ali ne samo u ta dva grada, već i Niša, Kragujevca… „Dok se ona nije desila, mislio sam da ćemo pobediti u ovoj borbi. Sada znam da ćemo pobediti, jer sam video i osetio koliko građani veruju u nas“, rekao je.

Zadnja epizoda prije nego što nam Eva postane mama! Hvala što ste tu i podržavate pomalo too much podcast! Stay tuned :) Razgovarale smo o:  00:00:00 Uvod 00:07:06 Life update Marie 00:11:50 O ljutnji 00:19:50 Kada zajedno rastemo u odnosu 00:49:17 Kako se nositi s tim da život nije fer 01:06:13 Paradoks: Prihvaćanje & opuštanje 01:10:45 Gdje drugi počinju i gdje mi završavamo? 01:21:18 Pritisak od obitelji: Kad će djeca? 01:39:20 Strah oko sigurnosti i mišljenja drugih 01:53:09 Upoznavalice: ili - ili  ☕ Počasti nas s kavom ako ti se svidjela epizoda: https://www.buymeacoffee.com/pomalotoomuch POVEŽITE SE S NAMA: Eva: https://www.instagram.com/toomucheva Marie: ⁠⁠⁠⁠https://www.instagram.com/mariewasler⁠⁠⁠⁠ Slušajte, gledajte & subscribeajte naš podcast: YOUTUBE: https://bit.ly/3ytU2hP SPOTIFY: https://spoti.fi/3RNtHCj APPLE: ⁠⁠⁠⁠https://apple.co/3RNuD9W⁠⁠⁠⁠ Ako nam se želiš zahvaliti za naš rad i trud, bile bismo ti zahvalne da ovu epizodu podijeliš na svojim društvenim mrežama ili svojim prijateljima i da nas označiš (@toomucheva, @mariewasler) te da podcast ocijeniš i/ ili komentiraš na platformi na kojoj nas slušaš. Hvala ti!

Znanka mi je pripovedovala, kako je umirala v domu njena stara teta. Bila je zelo stara, kar precej čez devetdeset let. Ko jo je moja znanka obiskala, je bila tudi že zelo slaba in vsem je bilo jasno, da so ji dnevi šteti, morda celo ure. Sedla je k njej, jo držala za roko in ostala tiho. Zdelo se ji je, da je to velik trenutek, čeprav se ni nič dogajalo. In zdelo se ji je tudi, da je prav v tem zunanjem nedogajanju navzoča velika akcija, čeprav ne v smislu, kot jo po navadi poznamo. Neka velika akcija glede življenja, saj se je življenje v tem stanju poslavljalo za vedno. Bil je po svoje svet trenutek. Tedaj pa so se odprla vrata in vstopila je sestrična stare gospe, tudi že stara, vendar morda še ne devetdeset. Sobo je naenkrat napolnil velik nemir. Naenkrat se je začela zunanja akcija. Sestrična je umirajoči starki najprej prinesla kozarec vode in ji po slamici hotela vliti nekaj tekočine v usta. Ker ji to ni šlo najbolje, ji je začela prav glasno prigovarjati. Tudi na to ni bilo odziva. Potem je začela vreščati. Kako to, da nič ne ukrenejo? Saj je vendar ne morejo kar tako pustiti umreti! To se je potem še nekaj minut nadaljevalo, dokler ni posegla moja znanka in jo prosila, da zapusti sobo. To je precej nerada tudi storila. A ni ji preostalo nič drugega. V sobo se je spet naselil mir. Stara gospa je čez kakšno uro umrla. Mirno in spokojno, to se je kazalo tudi na njenem obrazu. Verjetno se podobni prizori dogajajo vsepovsod. Doma, v bolnišnicah, v domovih za stare. Verjetno okoli stoječi ljudje marsikateremu umirajočemu tako otežujejo zadnje ure. Ne bi si upala nikogar zato obtoževati, saj tudi sama zase ne morem stoodstotno trditi, kako bi se odzvala, ko bi umiral kateri izmed mojih najbližjih. Pa vendar se mi zdi, da moramo več razmišljati prav o tem. Da se moramo potruditi, da drug drugemu olajšamo bivanje prav v teh zadnjih trenutkih tuzemeljskega bivanja. To pomeni tudi vnašanje neke nove kvalitete v naše bivanje, v nasprotju z vsem, kar nam dan za dnem prav poceni ponujajo razni mediji. Res, ali sploh še znamo umolkniti in mirovati? Vsaj ob smrti, če ne že prej.

Interseksualnost i transeksualnost. Što im je zajedničko, a što ne? I kakve veze imaju sa sportskim kategorijama? Olimpijske igre u Parizu pokazale su da još nedovoljno znamo o interspolnim osobama, ali i o tome što ih stavlja u tu kategoriju. Što je ovakav tretman značio za zlatnu boksačicu Imane Khalif donosi Filip Slavković. Maja Marić i Kristian Ranđelović, iz udruge XY Spectrum, razgovaraju što je potrebno da se interseks osobe prihvate u društvu. Von Maja Maric.

Dan po Porcijunkuli je bil z nami frančiškan in klinični psiholog p. dr. Christian Gostečnik. Ustavili smo se pri vprašanju odpuščanja - drugim in predvsem sebi. Ali znamo pogledati iskreno v svoj koš prtljage, se z njim spoprijeti in si zares odpustiti? Če se vam ob poslušanju porodi vprašanje ali komentar, nam lahko pišete na za.zivljenje@ognjisce.si

Znamo li da smo zamilovani u Ljubljenome?

Tokrat smo se v oddaji dotaknili vprašanj, ki se odpirajo ob zaključevanju šolskega leta, osamljenosti in nasilja nad starejšimi. Naš gost je bil frančiškan in klinični terapevt p. dr. Christian Gostečnik, ki je odgovarjal tudi na vprašanja poslušalcev

Gost nove Cosmo epizode je Elvi Rwankuba, izjemno optimističen vodstveni trener, karierni in življenjski coach ter nekdanji manager pri Deloitte Slovenija. Z izkušnjami iz vodenja in strateškega svetovanja tako v Sloveniji kot v ZDA, kjer je preživel 5 let, opolnomoča posameznike in organizacije za pozitivne spremembe in uspeh. Govoriva o razlikah med študijem in življenjem v Sloveniji in ZDA, izveš recimo zanimivo razliko, kako izgledajo obiski pri nas in kako v Ameriki, ter veliko razliko med njihovimi in našimi porokami. Pove pa tudi, kako je bilo odraščati kot mulat v Sloveniji, kako do sanjske službe, zakaj je večina nezadovoljna v svojih službah, kako voditi mlade generacije, kako bolj efektivno komunicirati, kako usklajevati družino in kariero,... in še mnogih drugih zanimivih reči. Več o Elviju: http://elvirwankuba.com/ https://www.linkedin.com/in/elvi-rwankuba-17b01278/?originalSubdomain=si Več o Flori Emi: https://floraema.com/ https://www.instagram.com/floraema/ Za lažje navigiranje po epizodi: 00:00 - ELVI RWANKUBA 03:00 - Mulat v Sloveniji 08:00 - “Kill them with kindness” pristop 12:05 - Razlika študija v SLO in ZDA 23:45 - Delo v ZDA in SLO 28:40 - Kako do sanjske službe? 33:20 - Kako biti bolj srečen v službi? 41:05 - “Pričakovanja so zibelka razočaranj” 43:19 - Kako do večjega vpliva? 46:39 - Kako voditi mlajše generacije? 51:30 - Znamo zares komunicirati? 59:40 - Največji izzivi ljudi 01:02:15 - Boljši partnerski odnosi 01:03:45 - Usklajevanje družine in kariere _ #cosmo #cosmopodkast #odnosi #kariera #družina #služba #iskanjeslužbe #amerika #slovenija #floraemalotrič #elvirwankuba #cosmopolitan --- Send in a voice message: https://podcasters.spotify.com/pod/show/cosmo-podcast/message

Postoji velika mogućnost da je vaša posljednja online narudžba prošla kroz webshop tvrtke našeg današnjeg gosta.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa novinarkom Oliverom Kovačević o trajanju, pritiscima i rastu u društvu koje se menja i u vremenima koja se menjaju. Olivera je govorila o svom novinarskom putu od NIN-a i TV Politike do "Pesme za Evroviziju"; načinima na koji se u tom periodu novinarska profesija menjala, što zbog tehnološkog napretka, što zbog društvenih i političkih okolnosti; kako se ona prilagiđavala novim okolnostima, a i kako je čuvala ono što nije želela da promeni; o važnosti pravilne informacije i čiste zabave u vremenu senzacija, ali i o uzrocima i posledicama promena u kulturi dijaloga koje danas gotovo i da nema.

Verjetno se prav vsaka mama z majhnimi otroki znajde v položaju, ki se ji tisti hip, ob otrokovem joku in trmi, zdi brezizhoden. Vsaka mama se na poti odraščanja otrok znajde pred številnimi izzivi in vprašanji, odgovori pa včasih vendarle niso tako daleč, kot se zdijo. Se znamo odzvati na otrokovo vedenje? Ali znamo ostati mirni in pozitivni? Znamo biti ljubeči? V četrtkovem svetovalnem servisu bo te dileme pojasnila Ana Bertoncelj, magistrica sociologije, psihoterapevtka in Imago terapevtka. Pokličite ali nam pišite.

Z vidno svetlobo lahko počnemo marsikaj. Relativno preprosto jo je z ustrezno tehnologijo manipulirati in usmerjati in to nam je, konec koncev, prineslo tudi vse bogastvo vizualnih, video vsebin, ki jih danes spremljamo na najrazličnejših zaslonih, in se niti ne sprašujemo, kaj je potrebno za to, da se denimo zaslon našega pametnega telefona tako hitro odziva na spremembe, da si lahko brez težav na njem ogledujemo filme v visoki ločljivosti. Stvari pa se močno zapletejo, ko se premaknemo po spektru k višjim energijam, na območje ekstremne ultravijolične in zlasti rentgenske svetlobe, in do zdaj modulacija rentgenske svetlobe ni bila možna. Skupina znanstvenikov z Odseka za kompleksne snovi na Institutu "Jožef Stefan" je ustvarila prvi svetlobni modulator za ekstremno ultravijolično in rentgensko svetlobo. Dr. Igor Vaskivskyi je prvopodpisani avtor članka, objavljenega v Nature Photonics.

Nekoč je bil par akrobatov, ki sta ga sestavljala učitelj, stari vdovec, in mlajši učenec po imenu Meda. Ta akrobata sta vsak dan nastopala po ulicah in si tako služila za hrano in prenočišče. Med svojimi nastopi sta akrobata izvajala tudi zahtevno točko, ko je učitelj z dolgo bambusovo palico na glavi lovil ravnotežje, medtem pa je mladi akrobat po njej splezal na sam vrh. Ko je bil mladenič na vrhu, se je začel učitelj premikati okrog in oba sta vedno znova požela navdušenje zbranih gledalcev. Pri tej akrobatski točki sta morala oba nastopajoča ohranjati stalen in popoln fokus in ravnotežje, da sta tako preprečila morebitne poškodbe in da sta nastop pripeljala do konca. Nekega dne pa je učitelj učencu predlagal spremembo v nastopu: »Poslušaj, Meda, jaz bi po novem gledal tebe in ti mene, da si bova tako pomagala pri ohranjanju zbranosti in ravnotežja ter preprečila nesrečo. Tako bova z nastopom gotovo zaslužila še več.« A že izkušeni učenec je odgovoril: »Dragi učitelj, mislim, da bi bilo bolje, če bi vsak od naju pazil nase. Če paziva vsak nase, bova tako pazila tudi drug na drugega. Tako bova gotovo preprečila nesrečo in zaslužila dovolj za preživetje.« Zgodba izhaja iz tradicije zen budizma in nas vabi k razmisleku o naši čuječnosti do sebe. Običajno se nam dogaja, da veliko pozornosti namenimo drugim. Tudi v smislu rumenega tiska, ki se najbolj prodaja. Pravimo, da smo radovedni, ko razpravljamo o drugih ali jih opravljamo. Posvečamo precej pozornosti slavnim in malo manj slavnim. Marsikdo med mladimi bi si rad celo za poklic izbral, da bi bil slavna oseba na družbenih omrežjih. Da bi bil občudovan, da bi se o njem ali njej govorilo, da bi vplival na druge. Pomislimo na naš čas in na naše pogovore. Kako pogosto se vrtijo okrog drugih, kako govorimo o drugih, jim priznavamo zasluge ali se posvečamo valjenju krivde, vidimo predvsem napake? Znamo govoriti o sebi? Vsak nosi odgovornost za svoje življenje in če se svoji odgovornosti bolj posvetimo, lahko prepoznamo, koliko pozornosti in zbranosti potrebujemo, da jo izpolnimo. Lahko odkrivamo, kako šibki smo in kako malo je potrebno, da izgubimo ravnotežje. To nas lahko dela bolj razumevajoče tudi do napak in pomanjkljivosti drugih. Morda naša sodba drugih ni več tako stroga, saj se zavedamo, da s tem posredno obsojamo tudi sebe. »Pomagaj si sam in Bog ti bo pomagal,« pravi stari pregovor. Danes imamo priložnost, da smo čuječi, najprej do sebe in tudi do potreb drugih.

Znamo kako želite čuti Filipa kako kaže 'Američki Idol' umjesto 'American Idol' par puta za redom. I to se dogodi odmah na početku epizode pa molim vas slušajte i zbog zanimljive priče nakon toga. Paris (ne kao grad, nego kao princ Troje) Bennett i tragična priča iza njega ovog tjedna na Mjestu Zločina. Podržite nas donacijom: https://www.buymeacoffee.com/mjestozlocina Podržite nas na Patreonu i otključajte ekskluzivni sadržaj: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.patreon.com/mjestozlocina⁠⁠⁠ Pratite nas na Instagramu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.instagram.com/mjestozlocinapodcast⁠ Pridružite nam se na Discordu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://discord.gg/2NU9cprjMd⁠

Eden od poglavitnih človeških grehov je napuh. Nastaja, kadar se precenjujemo. In poveličujemo svoje odlike. Kadar je srce prepričano, da smo prvaki v znanju in kreposti. V intuiciji, preroštvu in razumu. Uspeva nam prodorna družbena analiza, vsakršna kombinatorika umskih prebliskov – in že smo polni sami sebe. Kot genialci napredujemo naglo po lestvici ugleda. Ko je treba druge očarati, potegnemo iz zakladnice življenjskih izkušenj barvite kostume lastne odličnosti. Ne vemo, zakaj nas je Bog ustvaril tako dovršene, vemo le, da smo izjemni. Izklesani iz žlahtnega kamna največje veljave. Nič ni polovično na nas, poosebljamo celovitost. Izobilje lepote, privlačnosti, razuma. Naša karizma je neprimerljiva in daleč nad vsem, kar so kdaj koli videle človeške oči. Naši čezmernosti se klanjajo na levi in desni. Na parketu imenitnih zabav in na časopisnih straneh oblikovalcev javnega mnenja. Prosijo nas, da bi komentirali pojave časa, saj vidimo s svojega gledišča ves svet. Ni zgodbe, ki je ne bi poznali, tudi ne takšne, ki je ne bi razumeli. Znamo presojati, pijemo globoke požirke iz čaše razumnosti, v nas domuje sila modrosti. Nikoli nismo v zadregi za katerikoli odgovor. Vse vemo, vse obvladujemo, vse prekašamo. Človek napuhnjenih misli je odložil ponižnost. Nima slabosti. Poraz ga nikoli ne oprasne. Kako torej, ob vsem naštetem, napuh ne bi bila poglavitna hiba srca?

Nenapisano pravilo slovesa od starega leta so tudi novoletne zaobljube. Osrednji statistični urad je med prebivalci naše domovine izvedel raziskavo o desetih najpogostejših novoletnih zaobljubah, ki jih naredimo Slovenci. Vabim vas, da skupaj preletimo deset najpogostejših zaobljub po uradnih statističnih podatkih, saj o njih poročajo malodane vsi mediji, resni in malo manj resni. Naše zaobljube se vrtijo okrog odvečnih kilogramov, pitja alkohola, neuživanja sadja in zelenjave, kajenja, telesne neaktivnosti, zapečkarstva, možganske zaspanosti, zapravljivosti, deloholizma in z njim povezanega stresa ter dobrodelnosti. Vrstni red zaobljub sem povzela po uradnih podatkih. Največji problem, ki nas pesti, so torej kilogrami. Po uradnih podatkih nas je bilo v letu 2017 čezmerno hranjenih ali debelih več kot polovica prebivalcev Slovenije, starih 18 let ali več. Človek bi pomislil, da res živimo v deželi, kjer se cedita med in mleko. Pravzaprav se vse vrti okrog telesne teže: čezmerno pitje alkohola – še posebej napitka iz hmelja – povzroča nabiranje odvečnih kilogramov. Če prenehamo kaditi, postanemo kandidati za preveliko telesno težo. Zaradi telesne neaktivnosti naši sklepi zarjavijo. Če delamo po 16 ur na dan pred računalniškim zaslonom, komajda še znamo hoditi … Še in še vzporednic s kilogrami bi lahko našli. A kaj, ko novoletne zaobljube že prvi dan novega leta izpuhtijo v nič. Poleg novoletnih zaobljub poznamo še zaobljube, ki jih redki poklicani dajo Bogu: poznamo redovne in samostanske, začasne in večne zaobljube. Največkrat so to zaobljube čistosti, pokorščini in uboštvu. A ne samo v religiji, tudi v javnem življenju poznamo zaobljube, kot so sodniške, vojaške, predsedniške … Da ne omenjam Hipokratove prisege … Ali je težje, ko prelomimo besedo, ki smo jo dali sami sebi, ali tisto, ki smo jo dali drugim, boste presodili sami. Je pa boj z odvečnimi kilogrami, ko se čarobne formule in napitki izkažejo za neučinkovite in zdravju škodljive, izjemno zahtevna zaobljuba. Če odmislimo, kaj vse lahko s seboj prinese odvečna telesna teža, debelušni ljudje veljamo za dobrovoljne. Znamo se pošaliti na svoj račun in iz svojih novoletnih zaobljub. In tako se bo ob koncu leta ponovno zamenjala samo letnica, konfekcija v garderobni omari pač ne. Hkrati pa se nam bodo zaobljube, kot so čistost, pokorščina in uboštvo, zdele preprostejše. Naj zaključim z modrim Sirahom, dragi poslušalci in poslušalke: »Ne obotavljajte se ob pravem času izpolniti obljubo, ne odlašajte vse do smrti s poravnavo dolga. Preden se zaobljubite, se pripravite, ne bodite kakor človek, ki preizkuša Gospoda.« (Prim. Sir 18,22–23)

Za kraj 2023. pitali smo vas što vas zanima? Što bi? Ha?? Odgovaramo na odabrana pitanja i opraštamo se s najuspješnijom godinom dosad- hvala vam što ste tu, ostanite tu. Znamo da mi hoćemo. Vole vas T&F Počastite nas kavom: https://www.buymeacoffee.com/mjestozlocina Podržite nas na Patreonu i otključajte ekskluzivni sadržaj: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.patreon.com/mjestozlocina⁠⁠⁠ Pratite nas na Instagramu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://www.instagram.com/mjestozlocinapodcast⁠ Pridružite nam se na Discordu: ⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠⁠https://discord.gg/2NU9cprjMd⁠

Novogodišnji Njuz Podkast u kome ne znamo o čemu pre da pričamo jer se sve dešava sad i ovde. Izborna krađa, protesti, upad u skupštinu grada, greni smit jabuka na stolu, štrajk glađu i slike iz lične karte u tabloidima, Majdan, tri ukazanja Vučića u jednom danu su samo vrh ledenog brega burnih događaja koji su obeležili proteklu nedelju. Vidimo se 25.01.2024. u Beču, više info uskoro!

Od smrti Edvarda Ravnikarja, osrednjega mojstra slovenske modernistične arhitekture, letos mineva 30 let. Kako je z današnjega vidika videti njegova stavbarska in urbanistična zapuščina?Letos smo obeležili 30. obletnico smrti arhitekta Edvarda Ravnikarja in vlada je to leto razglasila za Ravnikarjevo leto. Ta najvidnejši predstavnik slovenske moderne arhitekture, o katerem slovenska laična javnost pravzaprav ne ve kaj dosti, je s svojimi stavbami, projekti, zapisi in pedagoškim delom usodno zaznamoval naš prostor, pa tudi vsa dogajanja in prelomnice v slovenski arhitekturi, urbanizmu in v veliki meri tudi oblikovanju v drugi polovici 20. stoletja. Pa vendar je vprašanje, kako in koliko smo ga sploh razumeli. Sam je ob neki priložnosti zapisal: »Sprašujemo arhitekta, a odgovor je v njegovem delu. Tega pa ne znamo brati.« Za podrobnejši vpogled, uvide v lik, razmišljanje in delo Edvarda Ravnikarja je avtorica in voditeljica oddaje Liana Buršič v studio 1. programa Radia Slovenija povabila: Majdo Kregar - arhitektko biroja Ambient, Ravnikarjevo diplomantko in dolgoletno sodelavko, eno od skrbnic Ravnikarjeve dediščine, prof. dr. Aleša Vodopivca - arhitekta, upokojenega profesorja s Fakultete za arhitekturo, tudi diplomanta prof. Ravnikarja, ki jeostal z njim v stiku tudi po končanem študiju in dr. Miloša Kosca - docenta na Fakulteti za arhitekturo Univerze v Ljubljani in kustosa razstave Struktura modernosti: iskanja Edvarda Ravnikarja v MAO (Muzeju za arhitekturo in oblikovanje).   foto: Cankarjev dom v Ljubljani so med letoma 1977 in 1982 zgradili po načrtih Edvarda Ravnikarja (Wikipeija, javna last)

Znamo li kakvo je stanje manjina u BiH? Kako žive mladi Romi i s kojim problemima se suočavaju? U Glasom mladih o tome govori Emin Fafulić iz Kaknja u BiH. Osim što je nedavno diplomirao pravo, Emin je i član Vijeća nacionalnih manjina Federacije BiH i član Upravnog odbora Centra za podršku Roma "Romalen" Kakanj. O tome, ali o stanju prava nacionalnih manjina slušajte u Glasom mladih.

We are introducing you to the 221st Album of the Week - 'Unutra' by Reper iz sobe, offering the HR Top 40 chart changes and bringing the local music news. Host: Ana Radišić

Na praznik povišanja Svetega križa smo se posvetili molitvi. Včasih se nam morda zdi dolgočasna, drugič nimamo časa ali volje in potrpežljivosti. Kako, kdaj, kje, kako pogosto moliti? Kakšno vlogo ima pri molitvi naše telo, naš notranji svet spomina, domišljije, čustev, želja? Z odgovori na ta vprašanja bo jezuit p. Janez Poljanšek v soboto prišel med mlade v Stično.

Još jedan kiks u sudačkoj nadoknadi ne čini nas sretnim, takav je i ton u ovom podcastu. 0:00:00 Lokomotiva 0:25:45 Ocjene 0:39:12 HNL 0:42:50 Garmaš i pojačanja 0:59:15 Ciljevi 1:20:31 Dinamo 1:23:10 Prognoze

Crveni alarm nije nikakva prepreka da Nenad Kulačin i Marko Vidojković snime, a vi odgledate novu epizodu podkasta "Dobar loš zao". U prvom delu emisije, momci su se pozabavili američkim sankcijama protiv Vulina (množina), novim srpskim udbaškim pulenkama iz BiH, te razdoru u Narodnoj stranci. Gost, konferansije protesta "Srbija protiv nasilja" i novinar, Smiljan Banjac! Smiki Baki je govorio o sankcijama protiv Vulina (množina), potencijalnim sankcijama protiv Vučića (množina?), protestima čiji je formalni domaćin svake subote u Beogradu i o tome zašto više ne orati Đokovićeve mečeve sa onoliko žara kao nekad. U Magarećem kutku moći ćete da čujete šta zna Vučić šta je 38.5 miliona tona zlata. DLZ, jedini podkast u ovom delu Evrope pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, na našem portalu, sredom od osam sati.

Pred vama je nova epizoda specijalnog serijala podkasta Snaga uma - Nove digitalne navike, koji realizujemo uz pomoć kompanije Visa. Kao lider u oblasti digitalnog plaćanja, kompanija Visa je prepoznala važnost edukacije i konstruktivnog dijaloga o tome na koje načine moderne tehnologije utiču na različite aspekte našeg života. Gost Miljane Nešković je Nela Bunčić Vukomanović, trkačica, motivatorka, creative digital menadžerka, koja kao Yugoslovenka sa Instagrama ni sama ne zna koliko je ljudi poterala da se pokrenu, uprkos kišnom danu ili mrzovolji. Dakle, razgovaramo o načinima na koje se menjamo dok klikćemo, ovog puta konkretno o tome do koliko je postojanje interneta, mobilnih aplikacija i svih mogućnosti digitalnog sveta promenilo naš odnos prema fizičkim aktivnostima. Znamo da ni za kičmu ni za oči nije dobro provoditi ceo dan ispred kompjutera, na telefonu, u gledanju serija ili igranju video igara. Znamo da je sedenje nova prepreka za zdrav život, ali koje su prečice ka zdravlju koje nam je doneo internet, kako da odaberemo sadržaj za sebe, gde su zablude, a koje su koristi modernih tehnologija tema je razgovora koji je pred vama.

Premijer Anthony Albanese objavio je formulaciju referendumskog pitanja za Glas u parlamentu i dopune ustava. Međutim, oporbena koalicija i dalje postavlja važna pitanja o zakonskoj moći i pojedinostima savjetodavnog tijela.

Jesu li djeca i mladi pod pritiskom, imaju li vremena za igru? Da li ikada pitamo mlade šta je to šta oni žele od života ili samo očekujemo od njih da ispunjavaju ono što mi želimo od njih? U potrazi za odgovorima Aidi Đugum se pridružila psihoterapeutkinja i književnica Vahida Djedović. Podcast o mentalnom zdravlju, izgradnji zdrave omladine, okruženja i društva.

Kraj sezone sve bliži, pa tako i mi završavamo sa ovim duplim terminima. Utakmica je ostalo tačno toliko da stanu u jednu epizodu, tako da od sledeće nedelje, pa do samog kraja – čitaj sredine juna – idemo jednom nedeljno utorkom. Znamo, dragi gledaoci, znamo – pogledaćete naslov i pitati se a gde je tu rapsodija Crvene Zvezde u Podgorici? Međutim, bez brige imamo spreman odgovor za vas...a odgovor je onaj koji uostalom već znate. Snimali smo u utorak, tako da vas priča o Zvezdi očekuje sledeće nedelje! Što ne znači da nema materijala za žvaku i u ovoj epizodi. Prvo smo se naravno bavili F4 Evrolige u Kaunasu. Real Madrid je prevazišao sve svoje nedaće i zaseo na tron Evrope po 11. put, i to nakon što je trijumfovao u pet uzastopnih eliminacionih utakmica, u kojima je četiri puta gubio velikom razlikom. Ni Barselona, ni Olimpijakos nisu mogli da odgovore na Tavaresa i drugare, uz naravno sjajne sporedne uloge za večni španski trio koji već godinama ordinira evropskim parketima. Zatim, reč-dve i o Partizanu, koji se mučio u dve utakmice sa Derbijem, a zatim u trećoj ipak rešio pitanje pobednika i zakazao susret sa Cedevitom. Ponovo je kolo poveo Džejms Naneli, čovek na koga su se crno-beli oslonili već dovoljno puta ove sezone – prvo ključnim šutem u Podgorici, a zatim i odličnom partijom u Beogradu u majstorici. Malo otrežnjenje za četu Željka Obradovića, koju sada čekaju minimum dve jake utakmice sa slovenačkim predstavnikom! Toliko od nas i za ovu nedelju, pa se družimo opet u standardnim terminima...pardon, standardnom terminu naredne nedelje! Vidimo se!

Znamo da je preduvjet za majstorstvo u bilo kojoj tehnici praksa i rad. No praksa mora biti ispravna, a rad kontinuirani. Što vi možete učiniti kod sebe a da imate oboje - rad, rast i zajednicu u kojoj ćete moći opustiti sve kočnice i pričati iskreno i bez zadrške. Cijeli članak

Znamo da je preduvjet za majstorstvo u bilo kojoj tehnici praksa i rad. No praksa mora biti ispravna, a rad kontinuirani. Što vi možete učiniti kod sebe a da imate oboje - rad, rast i zajednicu u kojoj ćete moći opustiti sve kočnice i pričati iskreno i bez zadrške. Cijeli članak

Prethodnom nedeljom dominirao je predsednik Aleksandar Vučić i njegove životinjske metafore, te smo tome posvetili veći deo 84. Njuz Podkasta. Pričali smo o tome kako se proveo u Davosu, zašto skaču cene određenih zanata kada su u gradu najbogatiji ljudi sveta i sa kojim se sve životinjama upoređivao Vučić tokom karijere. Imamo i spisak svih onih koji nisu okačili vuka i podržali predsednika. Znamo ko ste.

Suparnik hrvatske nogometne reprezentacije u osmini finala Svjetskog nogometnog prvenstva je pomalo iznenađujuće najbolji sastav Japana. U četvrtzavršnici sudar titana, igrat će Engleska i Francuska. Nizozemci će na Argentince. Utakmice osmine finala još su pred Brazilom i Južnom Korejom, Marokom i Španjolskom te pred Portugalom i Švicarskom.

DOGAĐAJ. Ali malo čudan...ko je tu koga? I zašto? Volimo policijska ispitivanja, pogotovo kad uključuju patološke lažljivce (gledamo tebe, Casey Anthony!!). What could go Wong? znam...ja se ispričavam... Tajni pozivi, traume glave, amnezije i 3 nova lika. Nakon smijeha u prvom dijelu došli smo do krvoprolića. Znamo da to volite. Bolesnici. Podržite nas na Patreonu i otključajte ekskluzivni sadržaj: https://www.patreon.com/mjestozlocina Pratite nas na Instagramu: https://www.instagram.com/mjestozlocinapodcast Pridružite nam se na Discordu: https://discord.gg/2NU9cprjMd

Autorka podkasta Danasa Nina Čolić ugostila je Biljanu Ćulafić, diplomiranog pedagoga i nacionalno i evropski priznatog psihoterapeuta za porodicu i traume. U ovonedeljnom podkastu razgovarali smo o mentalnom zdravlju pre svega mladih - njihovom unutrašnjem svetu i promenama na mentalnom nivou, prevenciji i zaštiti, kao i o tome šta je to trauma, ali i “trauma sa velikim T”. Sagovornica Danasa predstavila je i neke od svojih metoda rada sa klijentima, te pokušala da da savete mladim generacijama kako da se izbore sa svim izazovima koje moderno doba sa sobom donosi u pogledu mentalnog zdravlja. Ova epizoda podkasta realizovana je u okviru projekta "Bolesti modernog doba". Projekat se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. Novu epizodu podkasta možete da gledate i na Jutjubu. Ako Vam se dopala ova epizoda, pratite nas i želite da nas podržite, možete to učiniti članstvom u Klubu čitalaca Danasa na ovom linku: https://klub.danas.rs/ Kao članovima našeg Kluba svako veče ćemo vam na mejl adresu slati PDF izdanje Danasa, pre nego što se taj broj pojavi na kioscima. A ako Vam je papir ipak draži, možete se pretplatiti i na naše štampano izdanje: https://www.danas.rs/pretplata/ Hvala što pratite naš rad. Vaš Danas

Za mesto župana v občini Hoče-Slivnica se potegujeta dva kandidata: aktualni župan Marko Soršak z liste »Znamo. Zmoremo! Marko Soršak« in Vojko Golob, kandidat Slovenske demokratske stranke. V soočenju sta predstavila svoja programa in povedala, kakšna župana bosta, če bosta na volitvah uspešna.

Danima unazad na ulicama Irana odvijaju se masovni protesti izazvani smrću dvadesetdvogodišnjakinje Mashe Amini koju je takozvana „policija za moral” pretukla jer „nije pravilno nosila hidžab”. Masha je nakon prebijanja pala u komu i umrla. Zvanično saopštenje policije je, međutim, bilo drugačije. Naime, oni su odbili da javnosti pokažu snimke iz kombija u kom je Amini pretučena i navode da je umrla od srčanog udara, iako porodica tvrdi da je devojka bila zdrava. Podsetimo – pre samo pola veka, Iran je bio sekularna država u kojoj žene nisu bile ograničene religijskim načelima i nosile su kupaće kostime i mini suknje. Tako je bilo sve do 1979. godine, kad je Iranska revolucija (poznata i kao Islamska revolucija) dovela do toga da se kraljevina transformiše u islamsku republiku. Sloboda koju je imao Iran pre revolucije najbolje se ogleda u statusu i položaju žena – najupečatljivije kroz životni stil, čemu svedoče fotografije žena pre 1979. godine, koje govore u prilog činjenici da je ideologija u potpunosti promenila način percipiranje žene u društvu. Autorka teksta: Snežana Katunac Tekst čitao: Ivan Radisavljević Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Zakaj so se morale vse sanje, igre in domišljija razgubiti ob hladno preračunanih interesih?

Znamo li se odmarati?

Znamo, znamo na koju reč liči ime ove epizode, svesni smo, ali to je samo 5% razloga zašto smo je tako nazvali. Ostalih 75% je zbog toga što smo se u prethodnih nekoliko meseci skućili, ili počeli da se kućimo, pa smo morali malo da olakšamo dušu i podelimo sa vama šta su nam bile boljke, šta smo pogrešili i šta smo naučili. A sve to zbog vas. Da bi vama sutradan bilo lakše! Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/ozbiljnistrucnjaci Jednokratne donacije: paypal.me/ozbiljnistrucnjaci Zapratite nas na Instagramu: https://www.instagram.com/ozbiljni.strucnjaci I na Facebooku: https://www.facebook.com/ozbiljni.strucnjaci Ozbiljni stručnjaci: Dušan Nikolić Soda i Nikola Zdravković Zdravko

Okoliš i zelena energija: Znamo da su ljudi prouzrokovali klimatske promjene koje prijete opstanku života na pojedinim lokalitetima planeta Zemlja. Dakle, moramo hitno mijenjati navike. U ovom podkastu razgovaramo o očuvanju planete i našim zajedničkim obavezama koje je BiH prihvatila za prelazak na obnovljive izvore enerigije. Poslušajte da li ih ispunjavamo i koje su prepreke za to.

Znamo da ste jedva dočekali ovu srijedu, barem vi koji kužite engleski. ;)Naime u gostima nam je Tom Richter yoga učitelj koji podučava Mysore tradicionalno vježbanje  Ashtanga yoge ali kojeg smo ugostile jer podučava i tehnikama pravilnog disanja. Zašto je pravilno disanje važno i koliko teško odnosno lagano je naučiti pravilno disati? Koje tehnike Tom koristi i kako to izgleda kad Tom demonstrira u podcastu disanje saznajte ove srijede.Tom uskoro ima i retreat u Samoboru pa se možete pridružiti i saznati više o tome putem linka: https://www.gaia-yoga.com/hr/dogadjanja/retreats/  a također možete sudjelovati i nekim radionicama disanja u facebook grupi: https://www.facebook.com/groups/breathingwithtom/Stay tuned!

Jesu li usluge Gradskog stambenog ekvivalentne ceni koju plaćamo? Zašto su usluge Gradskog stambenog duplo skuplje od privatnika? Da li su profesionalni upravnici pomogli kvalitetu stanovanja? Jesmo li unapredili kulturu stanovanja? Znamo li šta je naša, a šta dužnost grada? Kakva je razlika između tekućeg i investicionog održavanja i ko to plaća? Koliko su stari liftovi u Beogradu i jesu li bezbedni? Šta kad komšija sa prizemlja neće da izdvoji novac za popravku lifta ili krova? Kako funkcionišu tenderi i zašto su većinom iste firme podizvođači radova Gradskog stambenog? Gost: Igor Ćurčić, JP "Gradsko stambeno"

Obaveštenje: Zbog medicinske situacije kod dr Nikolića, ovaj podkast će se puštati svake nedelje SREDOM i SUBOTOM (do daljeg)

V življenju nas zanimajo, vznemirjajo, motijo ali veselijo najrazličnejše stvari. Majhne in velike. Pomembne, pa tudi tiste nekoliko manj opazne. Dobro je, če na vsako vprašanje najdemo odgovor strokovnjaka. V tematsko zelo pisanem Svetovalnem servisu lahko svoje vprašanje zastavite po telefonu 01 475 22 22 oziroma elektronskem naslovu radioprvi@rtvslo.si in dobite strokovni odgovor. Na Prvem, vsak delavnik od 8.05 do 8.30.

Završilo je i drugo ljeto u pandemiji COVID-19. Za razliku od prošle, ove godine imamo i vakcine, a mladi su mogli da odahnu jer su granice bile otvorene, a kapije festivala širom Srbije i Evrope dočekivali su publiku. Da li nam je ljeto iza nas ikakva naznaka jeseni koja nas čeka?

Od nekaj prek tisoč gradov in graščin in dvorcev je v Sloveniji spodobno vzdrževanih le 42, pretežno so v javni lasti. Zadnja leta so se obnove gradov lotili tudi redki zasebniki, vsak na svoj edinstven način, a z eno skupno značajsko potezo - pripravljeni so trmasto vztrajati.

U petoj epizodi podcasta upoznajemo se sa seksualnom energijom kao jednim od najjačih impulsa za pokretanje naših umnih i fizičkih potencijala. Pitanja kojima se bavim:Šta je to seksualna energija?Čemu sve služi?Da li ona upravlja nama ili mi upravljamo njom?Znamo li da je iskoristimo na pravi način?Moj Instagram: https://www.instagram.com/martina.djokic/ Ukoliko želite da pratite informacije o edukacijama, radionicama, kao i korisnim sadržajima, pridružite se zajednici na mojoj newsletter listi: https://martinadjokic.com/newsletterA možete me pronaći i na Instagramu: https://www.instagram.com/martina.djokic/

Nismo sigurne možete li podnijeti Belino pjevanje na početku epizode ali ako ostanete dovoljno hrabri u novoj epizodi pokušavamo vas svojim primjerom potaknuti na neke nove, po mogućnosti zdrave navike. Znamo da se navike ne mijenjaju naglo nego postepeno i da ih nije moguće stvoriti  preko noći.  Koji su to koraci koje smo i same poduzele i da li rezoniraju sa vama poslušajte ove srijede. Naravno i ovaj put vas pozivamo da nam pišete ili na mail, komentirate na instagramu ispod slike ili yt kanalu, kako vi mijenjate navike i kako vam se sviđaju naše.Sva pitanja, zahtjevi za suradnju i oglašavanje te sponzorstvo su dobrodošli. Kontaktirajte Belu i Miju na mail: rozekozepodcast@gmail.com Svoje komentare na ovu temu kao i prijedloge sljedećih tema koje bi voljeli da obradimo šaljite na:rozekozepodcast@gmail.cominstagram@rozekozepodcast

Pia Valenzuela je rojena v Čilu, kjer je diplomirala iz filozofije, pozneje je v Rimu študirala teološke predmete, nato na ljubljanski Filozofski Fakulteti pridobila naziv magistrica znanosti iz filozofije-etike. Želja po znanju jo je pozneje znova vodila v Rim, kjer se je specializirala na področju etike in antropologije ter s tem začela doktorski študij. Poliglotka, ki predava na več mednarodnih izobraževalnih ustanovah, pri nas na Katoliškem inštitutu.

Nedavno se u javnosti pokrenula polemika o rodno senzitivnom govoru, pa su i mediji objavljivali listu najtežih reči za izgovoriti u ženskom rodu. Oni koji se protive, ovakav jezik nazivaju rogobatnim i krajnje neprirodnim. U 55. epizodi redakcija podkasta “Reaguj!” govori o značaju, ali i značenju rodno senzitivnog jezika. Lingvistkinja i profesorka emerita Univerziteta u Novom Sadu Svenka Savić kaže da je trebalo dosta vremena da se u Srbiji donese ovakav Zakon o rodnoj ravnopravnosti i smatra da je on u svojoj osnovi dobro napisan. Međutim Savić smatra da njegova primena neće biti dosledna. Ona objašnjava i u čemu se ogleda značaj donošenja jednog ovakvog zakona po čitavo društvo. Kako kaže, Zakon služi tome da se promeni postojeća situacija. “A šta je postojeća situacija? To je da između društva i između onoga što je ravnopravnost muškaraca i žena, u njemu ne postoji znak jednakosti, znači mi treba da izgradimo mehanizme pomoću kojih ćemo izgrađivati postepeno pojmovnu stranu ili svest o tome da je ravnopravnost nešto vrlo važno za demokratsko društvo”, objašnjava Savić. Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka, učestvovala je u izradi teksta Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji su poslanici Skupštine Srbije usvojili 21. maja. Ona je za podkast “Reaguj!” objasnila u kojim aspektima je rodno senzitivan jezik neophodno koristiti. “Predviđa se obaveza, i to samo u dva društvena segmenta - to su društveni segment obrazovanja i medija, oni su obavezni da primenjuju rodno senzitivni jezik i to ne od momenta stupanja zakona na pravnu snagu, nego za tri godine od tog momenta. Dakle, ima dovoljno vremena da se neke stvari koje nisu još prihvaćene da se prihvate. Znamo svi da je jezik navika, ali jezik je i odvika. Dakle, neke stvari koje smo navikli sada će morati da se promene”, objašnjava Mršević. Ipak, Svenka Savić objašnjava da je u današnje vreme tanka granica između službene upotrebe i slobodnog vremena. “Šta je službena upotreba? To je u obrazovanju, u administraciji, u medijima. Za razliku od nečega što bi trebalo da bude kao privatna, ali ta granica između službene i privatne upotrebe danas je jako pomerena. I ako vi gledate, a ja ne gledam ali znam, ako gledate Zadrugu ili gledate nešto drugo što je na Pinku obilato korišćeno, to izgleda kao da je to u stvari privatno, a to nije privatno, jer gledaju milioni ljudi, to je javna upotreba jezika. I onda imamo i psovke i vikanje i diskriminatornih izraza i tako dalje”, objašnjava Savić. Kada se govori o rodno senzitivnom jeziku, prvo se pomisli na upotrebu ženskog roda u imenicama koje označavaju profesiju. Ipak, on podrazumeva i prestanak upotrebe reči gospođica, kao i genitiva kod ženskih prezimena. Ono što se takođe menja jeste pisanje cirkularnih pisama. Umesto često viđenih početaka “Dragi svi” ili “Poštovani”, neophodno je početi sa “Dragi i drage” ili “Poštovani i poštovane”. Sagovornice podkasta “Reaguj!” naglasile su i da se rodno osetljiv jezik ne odnosi samo na reči, već i na neverbalnu komunikaciju, kojom se takođe može izraziti diskriminacija. Ono do čega ovaj Zakon može dovesti jeste veća rodna ravnopravnost, smatra Zorica Mršević. “Pretpostavlja se da će rezultati primene ovog zakona biti jedna veća rodna ravnopravnost u raznim segmentima društvenim u kojima je još nema - u sportu, u nekakvim privrednim institucijama. Dakle, imamo dosta visoko prisustvo žena u političko-predstavničkim telima, ali ne i u ovim drugim koji su još uvek, tako da kažemo, bastioni muškosti, uniformisane profesije. Žene su došle do njih, došle su do školovanja, ali još uvek je jedna malena manjina u njima i daleko su od pozicija odlučivanja”, zaključuje Mršević. Saradnici emisije: Sanja Kosović, Nemanja Stevanović, Irena Čučković, Sanja Đorđević, i Iva Gajić.

Ko sem pred leti obiskal frančiškane v Sarajevu, so se ravno pripravljali na praznovanje svetega Antona Padovanskega. Lepo so z lilijami krasili svojo cerkev. Kot so mi razložili, je to njihova tradicija, da imajo ob prazniku tega svetnika blagoslov lilij in cvetja. K temu blagoslovu prihajajo tudi njihovi muslimanski prijatelji. Kaj je vendar na tem svetniku, da je prikupen ne samo za kristjane, ampak tudi za drugače verne? Če pogledamo o njem umetniške upodobitve, npr. znamenito sliko El Greca, ali pa izjemno platno Jurija Šubica, se ta svetnik vedno rahlo smehlja. Kakor da bi se nam iz neke daljave nasmihal in nas iz svojega srečnega kraja blagoslavljal. Vidimo, da se globoka vernost umetnika srečuje s preprostostjo duše in nam nakazuje, da najlepših reči ni mogoče izgovoriti. Pred najčudovitejšimi stvarmi lahko le onemimo, vanje stremimo in se jim radostno predamo. Sveti Anton Padovanski je bil sloviti frančiškanski pridigar iz 14. stoletja v severni Italiji in južni Franciji, ki se je odlikoval po poznavanju Svetega pisma in spisov cerkvenih očetov. Doma je bil iz portugalske Lizbone in kot mlad deček po imenu Ferdinand rad zasanjano zrl v neskončno obzorje oceana. Bil je molčeč in rad je premišljeval in tudi sanjal je še naprej. Kmalu ne več samo o večnosti, ampak tudi o ljudeh v oddaljenih krajih v Maroku, kamor je želel oditi kot misijonar. Toda znova se je uresničil pregovor, ki pravi, da Bog piše ravno z okroglimi črkami in tako se je tudi portugalski mladenič, ki je vmes postal frančiškanski brat Anton, znašel v Umbriji v Asiziju. Počasi se je vsem razkril kot izjemni pridigar. Res je, beseda lepote, izraz globoke resnice, beseda večne ljubezni se mu je rojevala iz tišine srca, ko je premišljeval in sanjal o večnostnih razdaljah. Prav na današnjo nedeljo beremo Markov evangelij, ki pravi, da je Beseda, ki prihaja iz Božjega kraljestva, se pravi iz večnosti, kot zrnato seme, ki je položeno v zemljo. Sejalec gre, potem ko ga je zasejal, mirno spat in podnevi z veselim srcem delat naprej, seme pa tiho zori naprej in potem vzklije. Tako je tudi z našo prijateljsko besedo, besedo ljubezni. Znamo jo izgovoriti in jo tudi udejanjiti, ko se rojeva iz našega molka, globoke misli in prisluškovanja ljubezni iz večnosti.

Ove nedelje pričamo o radnim pravima sa gostima: ✳️Mariom Reljanovićem - doktorom pravnih nauka i naučnim saradnikom na Institutu za uporedno pravo ✳️Bojanom Tamindžijom - nacionalnom koordinatorkom međunarodne organizacije @cleanclothescampaign ➡️ Razgovaramo o tome koliko smo svi mi upoznati sa našim pravima, da li smo normalizovali siromaštvo i zloupotrebe radnih prava na radnim mestima, koliko i kako se trudimo da pronalazimo mehanizme da neke od ovih problema rešimo...

S.L.A.M.A sa Vama! Umjesto simfonije, sarkazmi i ironije! ...o zanju ZNAMO sve samo jedno ne sa KOJIM alatom i mi se bavimo (tim) zanatom... S.L.A.M.A sa Vama! By Vladimir Kreća

Znanka mi je pripovedovala, kako je umirala v domu njena stara teta. Bila je zelo stara, ker precej čez devetdeset let. Ko jo je moja znanka obiskala, je bila tudi že zelo slaba in vsem je bilo jasno, da so ji dnevi šteti, morda celo ure. Sedla je k njej, jo držala za roko in ostala tiho. Zdelo se ji je, da je to velik trenutek, čeprav se ni nič dogajalo. In zdelo se ji je tudi, da je prav v tem zunanjem nedogajanju navzoča velika akcija, čeprav ne v smislu, kot jo po navadi poznamo. Neka velika akcija glede življenja, saj se je življenje v tem stanju poslavljalo za vedno. Bil je po svoje svet trenutek. tTedaj pa so se odprla vrata in vstopila je sestrična stare gospe, tudi že stara, vendar morda še ne devetdeset. Sobo je naenkrat napolnil velik nemir. Naenkrat se je začela zunanja akcija. Sestrična je umirajoči starki najprej prinesla kozarec vode in ji po slamici hotela vliti nekaj tekočine v usta. Ker ji to ni šlo najbolje, ji je začela prav glasno prigovarjati. Tudi na to ni bilo odziva. Potem je začela vreščati. Kako to, da nič ne ukrenejo? Saj je vendar ne morejo kar tako pustiti umreti! To se je potem še nekaj minut nadaljevalo, dokler ni posegla moja znanka in jo prosila, da zapusti sobo. To je precej nerada tudi storila. A ni ji preostalo nič drugega. V sobo se je spet naselil mir. Stara gospa je čez kakšno uro umrla. Mirno in spokojno, kar se je kazalo tudi na njenem obrazu. tVerjetno se podobni prizori odvijajo vsepovsod. Doma, v bolnišnicah, v domovih za stare. Verjetno okoli stoječi ljudje marsikateremu umirajočemu na tak način otežujejo zadnje ure. Ne bi si upala nikogar zaradi tega obtoževati, saj tudi sama zase ne morem stoodstotno trditi, kako bi reagirala, ko bi umiral kdo od mojih najbližjih. Pa vendar se mi zdi, da moramo več razmišljati prav o tem. Da se moramo potruditi, da drug drugemu olajšamo bivanje prav v teh zadnjih trenutkih tuzemeljskega bivanja. To pomeni tudi vnašanje neke nove kvalitete v naše bivanje, v nasprotju z vsem, kar nam dan za dnem prav poceni ponujajo razni mediji. Res, ali sploh še znamo umolkniti in mirovati? Vsaj ob smrti, če ne že prej.

NAMIJENJENO ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM DJELATNICIMA. PRISTUPOM PODCASTU POTVRĐUJETE DA STE ZDRAVSTVENI DJELATNIK.PREDAVAČ:Prof.dr.sc. JAGODA BALABANspecijalista dermatovenerologijeKlinika za kožne i polne bolestiUKC BanjalukaBanjaluka, BiHLINK NA AKTIVNOSTPristupom na CME aktivnost na Portalu CME.ba imate priliku da na kraju iste uradite završni test, te da dobijete akreditovani CME certifikat.Psorijaza je hronično, sistemsko, inflamatorno, genetski predisponirano, imunološki posredovano oboljenje nepredvidivog toka i kliničkog ispoljavanja koje primarno zahvata kožu i zglobove. Udružena je sa brojnim komorbiditetima i konsekvencama koje snažno utiču na kvalitet života oboljelih osoba.Pojava biološke terapije, posebno anti TNF-alfa lijekova, promijenila je način i ishode terapije u psorijazi i njenim sistemskim reperkusijama. U ovom revijalnom prikazu pripremljenog od strane 2 eksperta predavača, dat je uvid u nove smjernice glede patofiziologije, dijagnostike, praćenja i tretmana psorijaze, sa posebnim osvrtom na psorijazu dječije dobi.Ova aktivnost je preporučena za specijaliste i specijalizante dermatovenerologije, pedijatrije, reumatologije i gastroenterologije, a primjerena je i za studente medicine i farmaceute.----------Ukoliko želite postati partner portala CME.ba ili želite da se Vaš brand ili audio poruke pojave na našim podcastima, mollimo da se javite na email info@cme.ba. Više informacija za potencijalne partnere potražite na OVOM LINKU.Abbvie B&H Advancing medicines with strong clinical performance in areas of great need

Znamo da ne možemo doveka živeti na uglju, ali koje su druge opcije? Jesu li išta bolje? O ovim pitanjima razgovaramo sa Emilijom Gnjatović, inženjerom zaštite životne sredine i članom EkoBlog redakcije. Linkovi za dalje čitanje najavljeni u epizodi: EkoBlog - kategorija Energija: http://ekoblog.info/category/energija/ Dan bez automobila: http://ekoblog.info/car-free-day-2020/ Britaniji dosadio ugalj: http://ekoblog.info/britaniji-dosadio-ugalj/ Solarni paneli koji se okreću ka Suncu: https://www.newscientist.com/article/2245180-two-sided-solar-panels-that-track-the-sun-produce-a-third-more-energy/ EkoKon: http://ekokon.ekogeneza.org/

Evo nas u novoj pedagoškoj godini koja nije započela ni približno kao protekle godine, pa su isplivali dugogodišnji problemi odgojitelja koji su se okupili u inicijativi SIDRO- Odgojitelji u zaštiti prava djeteta u dječjem vrtiću i pokrenuli kampanju Odgojitelj nije teta. Nismo ni mi htjeli okretati glavu i znamo da nismo jedine koje imaju djecu u jaslicama i vrtićima, a tako se rijetko pitamo s kojim se problemima suočavaju oni koji nam po cijele dane čuvaju djecu i kakvo je zapravo stanje u gradskim i privatnim vrtićima. Marija i Željka iz BabyRoom-a su online porazgovarale s dvije odgajateljice iz Rijeke, koje imaju hrabrosti otvoreno govoriti što muči odgojitelje. *Poštujući epidemiološke mjere nismo snimale u studiju, stoga imajte razumijevanja za kvalitetu zvuka – takvo je kakvo je ☺ svi smo u istoj situaciji, pa vjerujemo da razumijete ;) 00:00 Izjava mame pridružene inicijativi SIDRO- Odgojitelji u zaštiti prava djeteta u dječjem vrtiću 00:54 Odgojitelji zaista nisu samo “tete”, njihova je uloga neprocjenjiva, a to najbolje znaju svi oni čija djeca idu u jaslice i vrtić 2:23 Izjava druge mame u kampanji Odgojitelj nije teta 3:33 U ime inicijative SIDRO- Odgojitelji u zaštiti prava djeteta u dječjem vrtiću i kampanje Odgojitelj nije teta, imamo dvije gošće iz Rijeke: Katarinu Turković Gulin i Ingrid Čavić 4:40 Udružila ih želja da poprave uvjete boravka djece u vrtićima, ali i rada odgojitelja 5:12 Izjava odgojiteljice pridružene inicijativi SIDRO- Odgojitelji u zaštiti prava djeteta u dječjem vrtiću 6:00 Zašto se ne poštuje odgojiteljski standard? Zbilja vs željeni/potrebni standard za jaslice i vrtiće 11:18 Generalni problem odgojitelja su nerealna očekivanja 14: 21 Diskriminacija djece prema mjestu rođenja 15:15 Zakoni nisu loši, ali… 15:54 Izjava samohrane majke odgojiteljice pridružene kampanji Odgojitelj nije teta 17:20 Upitna kontrola u privatnim, ali i gradskim vrtićima 18:23 Korona je samo dodatno naglasila određene probleme 23:23 Mjere su tu, ali kontakt je neizbježan 25:24 Zbog mjera koje nisu provedive obratili su se Ministarstvu znanosti, Agenciji za obrazovanje i Stožeru - odgovora zasad nema 28:20 Izjava odgojiteljice pridružene inicijativi SIDRO- Odgojitelji u zaštiti prava djeteta u dječjem vrtiću 29: 52 Kada epidemija i završi, problemi će ostati. 31:08 Kako im mi kao roditelji možemo pomoći? 32:40 Odgojitelji će uvijek biti tete za djecu i roditelje, ali to nije privilegija ostalih

Nakon trideset godina, Split će opet uživati u majstorijama jednog srpskog plejmejkera. Zoran Sretenović bio je stub čuvene generacije koja je osvojila tri uzastopne titule evropskog prvaka, a sada na njegovom mestu će se posle duge pauze naći ponovo jedan Srbin – Ilija Đoković! Bio je to povod da se Ilija “uključi” kod Miloša direktno iz grada pod Marjanom, koji je posle sedam godina opet u jadranskoj eliti. Znamo svi da je teško ostaviti traga u gradu koji toliko živi za fudbal, grada gde su “i pape i dida bili Torcida”, ali Split ipak pamti i puno dobre košarke, pa možda ova sezona napravi preokret u javnom mnjenju. Ilija priča o svojim počecima u Požarevcu i Jagodini, o dugom stažu u reprezentativnim selekcijama, i kako je reagovao kada mu je Saša Đorđević rekao da će biti član A selekcije tokom kvalifikacija za svetsko prvenstvo 2019. Naravno, biće i priče kakva su njegova očekivanja od naredne sezone, kako je došlo od njegovog transfera u Split, a Ilija je stigao i da se oproba u malom kvizu specijalno osmišljenom za ovaj podkast. Ne propustite ni ovu epizodu Šeste Lične!

Moglo bi se, ovom delu sveta bliže reći i orao pao. Doduše, pre kanarinac, i to plavi. Twitter je dozvolio da se loši momci i ljubitelji "OG" naloga infiltriraju tamo gde je najosetljiviji, a šta je po sredi i koliko je dugo trajalo, a možda i još traje, tek ćemo videti. Znamo da su nalozi nekih od najuticanijih ljudi današnjice nakratko učestvovali u bitkoin prevari, zbog čega su svi za plavom "markicom" neko vreme bili u problemu. Drugi, nešto tamnije plavi, bavili su se Srbijom, Facebook je omogućio proveru činjenica za sadržaj na srpskom jeziku i tržištu, pa ostaje da vidimo koliko će nakon toga dobri biti još bolji, a loši biti bliže nevidljivosti. Znajući koliko je Facebook popularan u Srbiji, a i kakva je medijska scena, ovo je u najmanju ruku velika vest. Pao je i Garmin, a posao su u njegovom slučaju obavili propusti u Windowsu, pošto je u pitanju bio napad ransomwareom. Uređaji su radili, ali veza sa serverom nije, hvala ekipi sa Twittera koja nam je pomogla da bolje shvatimo šta se desilo. Predstavnici u američkom Predstavničkom domu propitali su četvorku šefova velike tehnološke četvorke, pitanja su bila na mestu, a odgovori mahom demagoški. Kako je izgledalo izbegavanje predstavničkih metaka čujte u 101. Tehnopolisu. Na marginama tehnoloških novosti našli su se Intelov sunovrat i AMD-ovo uzdignuće, domaća Samsungova kampanja na račun onih koji imaju problema sa Googleom u ovom momentu, čeka nas i njihovo novo otpakivanje na kom će se ozvaničiti Note 20. Dok kampanja traje Huawei prestiže (podaci Canalysa), u drugom kvartalu isporučili su najviše telefona na svetu, dominantno u rodnoj Kini. ARM je na prodaju, ali ga izgleda i još uvek niko neće. Google ostaje kod kuće do leta 2021, a u međuvremenu spremio je događaj za 3. avgust, na kom očekujemo Pixel 4a, a koji je najavio dok je ova epizoda bila u montaži. Sve to stalo je u dvadeset pet minuta nove epizode, čeka nas zanimljiv avgust , do tada, hvala na slušanju! Pratite Tehnopolis podcast: RSS Apple Podcasts Google Podcasts Aleksandar Miladinović @alexmiladinovic Ivan Jelić @escapetofreedom

Moglo bi se, ovom delu sveta bliže reći i orao pao. Doduše, pre kanarinac, i to plavi. Twitter je dozvolio da se loši momci i ljubitelji "OG" naloga infiltriraju tamo gde je najosetljiviji, a šta je po sredi i koliko je dugo trajalo, a možda i još traje, tek ćemo videti. Znamo da su nalozi nekih od najuticanijih ljudi današnjice nakratko učestvovali u bitkoin prevari, zbog čega su svi za plavom "markicom" neko vreme bili u problemu. Drugi, nešto tamnije plavi, bavili su se Srbijom, Facebook je omogućio proveru činjenica za sadržaj na srpskom jeziku i tržištu, pa ostaje da vidimo koliko će nakon toga dobri biti još bolji, a loši biti bliže nevidljivosti. Znajući koliko je Facebook popularan u Srbiji, a i kakva je medijska scena, ovo je u najmanju ruku velika vest. Pao je i Garmin, a posao su u njegovom slučaju obavili propusti u Windowsu, pošto je u pitanju bio napad ransomwareom. Uređaji su radili, ali veza sa serverom nije, hvala ekipi sa Twittera koja nam je pomogla da bolje shvatimo šta se desilo. Predstavnici u američkom Predstavničkom domu propitali su četvorku šefova velike tehnološke četvorke, pitanja su bila na mestu, a odgovori mahom demagoški. Kako je izgledalo izbegavanje predstavničkih metaka čujte u 101. Tehnopolisu. Na marginama tehnoloških novosti našli su se Intelov sunovrat i AMD-ovo uzdignuće, domaća Samsungova kampanja na račun onih koji imaju problema sa Googleom u ovom momentu, čeka nas i njihovo novo otpakivanje na kom će se ozvaničiti Note 20. Dok kampanja traje Huawei prestiže (podaci Canalysa), u drugom kvartalu isporučili su najviše telefona na svetu, dominantno u rodnoj Kini. ARM je na prodaju, ali ga izgleda i još uvek niko neće. Google ostaje kod kuće do leta 2021, a u međuvremenu spremio je događaj za 3. avgust, na kom očekujemo Pixel 4a, a koji je najavio dok je ova epizoda bila u montaži. Sve to stalo je u dvadeset pet minuta nove epizode, čeka nas zanimljiv avgust , do tada, hvala na slušanju! Pratite Tehnopolis podcast: RSS Apple Podcasts Google Podcasts Aleksandar Miladinović @alexmiladinovic Ivan Jelić @escapetofreedom

U novoj epizodi podcasta ugostile smo Natašu Brnas, savjetnicu za prehranu i ambasadoricu Philips Aventa. Nataša je odgovorila na sve naše nedoumice vezane uz dohrane. U kojim slučajevima je u redu započeti s dohranom prije 6. mjeseca bebinog života, koju namirnicu prvu uvesti i trebamo li se držati rasporeda dohrane? Dotakle smo se i teme kao što je kuhanje na pari. Koliko nam kuhalo može olakšati život i koje su prednosti kuhanja namirnica na taj način. Za kraj smo razgovarale o tome kako izaći na kraj s malim izbirljivcima i što kada dohrana prestane biti užitak i postane preopterećenje. Ova epizoda podcasta nastala je u suradnji s Philip Avent. "Znamo da je hranjiva hrana od ključne važnosti za zdrav razvoj vaše bebe. Philips Avent kuhalo na paru 4u1 koristi se za pripremu zdrave hrane za bebe, te vam pomaže u pripremi ukusnih domaćih obroka, prilagođenih potrebama bebe, a sve to na jednostavan način. Sve što je potrebno za pripremu hranjive hrane za bebe pronaći ćete u jednom vrču. Nakon obrade sastojaka parom, trebate samo podignuti vrč, preokrenuti ga i blokirati na mjestu, a nakon toga, izmiješati hranu do željene gustoće."

dr. Zijad Ljakić Serijal pitanja i odgovora.

“Znamo predvideti, v kakšnih pogojih bodo pri prepisovanju molekul DNK nastale strukture, ki lahko vodijo tudi v nastanek raka,” pojasnjuje dr. Jurij Lah, redni profesor na Fakulteti za kemijo in kemijsko tehnologijo Univerze v Ljubljani. Dogajanje v naših celicah je izredno kompleksno in zato je zelo težko pojasniti procese, ki lahko pripeljejo do nastanka hudih bolezni. Marsikaj je odvisno od delovanja sistemov, ki preko interakcij beljakovin in nukleinskih kislin uravnavajo fiziološko pomembne procese. Nanje pa vplivajo tudi zakoni termodinamike, kar je prof. Lah upošteval. Koncept raziskav biomolekularnih sistemov, ki ga je vpeljal, bistveno prispeva k ustreznemu opisu zapletenega obnašanja molekul in predstavlja pomemben korak v razvoju biofizikalne kemije pri nas in v svetu, pa so zapisali v utemlejitvi Zoisovega priznanja.

Znamo da deca već od ranih godina konzumiraju sadržaj na internetu, ali da postoji veliki problem filtriranja sadržaja koji je prikladan za njih. Pored pojavljivanja Youtube Kids aplikacije koja je dostupna već neko vreme, Spotify je napravio zasebnu aplikaciju Spotify Kids namenjenu audio sadržaju za najmlađe. https://newsroom.spotify.com/2019-10-30/introducing-spotify-kids-a-new-standalone-app-for-the-next-generation-of-listeners/

Nakon što Miljan objasni zašto nas nije bilo, pričaće o svojim iskustvima sa filmom Ekipa i saradnjom sa Malagurskim. Kakav je kvalitet života u Beogradu, kojim tempom se to srozava. Jedna vječna tema, da li je moguće odvojiti umjetnika od publike, tj. da li birati kome nastupati, a kome prodavati lebac? Kulture je čak i bilo premalo koliko smo se kulturno uzdizali, gledali Džudi, Our boys etc. Znamo za problem sa kratkim preskakanjem zvuka, radimo na tome. Mir i ljubav, braćo i sestre. Pratite nas na: www.facebook.com/DopisiizDiznilenda/ www.podcast.rs/autori/dopisi-iz-diznilenda/ Ako želite da nam pomognete u održavanju servera na soundcloudu, uplate rado primamo na PayPal: mtanic@gmail.com ili postanite naš patron na https://www.patreon.com/dopisi. Miljan: fb: /mtanic, Twitter/Instagram: @mtanic YouTube: /Mtanic Nemanja: fb: /paleksic @diznilend iTunes: itunes.apple.com/us/podcast/id1223989792 Stitcher: www.stitcher.com/podcast/dopisi-i…znilenda-podcast Pocket Casts: pca.st/pT2h

Milan Erič je slikar, ki ga širše občinstvo pozna kot avtorja animiranih filmov. Toda risanke je že pred časom postavil na stranski tir in se intenzivneje posvetil slikarstvu in ilustraciji. Letos je prejel že dve pomembni nagradi: nagrado Hinka Smrekarja za ilustracijo in nagrado Riharda Jakopiča za življenjsko delo. Je prodoren ustvarjalec, ki s kančkom humorja podaja družbeno kritiko v likovnem jeziku. Milan Erič je tudi redni profesor na akademiji za likovno umetnost in oblikovanje v Ljubljani. Kot družba bi morali načrtno vlagati v poučevanje umetnosti, pravi, saj nas vizualni izdelki obkrožajo na vsakem koraku. Znamo med njimi prepoznati najboljše?

U danasnjoj kracoj epizodi, pricamo o svim trenutno dostupnim informacijama/glasinama o novom iPhone 11 modelu koji nam stize u septembru! Posetite nas sajt i Facebook stranu i piste nam! ► Pratite nas i na Facebooku: https://www.facebook.com/AppleSavetnik/ ► Posetite i nas websajt: http://www.applesavetnik.com/

Današnja emisija dovodi nam nove i zanimljive goste koji će vas naučiti na koji način kroz pokret, konkretno govorimo o jogi, transformirati svoj život u nešto dublje, značajnije i kvalitetnije. S nama su tako Martina Glibo prof. kin. i učiteljica joge i Charan Ram Singh, učitelj joge. Znamo da je joga tehnika, način života i ono nešto što svima koji su se okušali u istoj donosi zagarantirano nevjerojatne visine i pozitivne promjene u životu. Mi smo u ovoj emisiji krenuli od osnova kako započeti, gdje vježbati, ali i o procesima koji dovode nove dimenzije znanja i mogućeg. Ujedno smo predstavili i učilište Mirmar u kojem možete i vi postati učiteljem joge. Adrese za kontakt su: Zagreb Rusvaj - Paromlinska 49Zagreb - Čarobna šuma - Ul. Braće Cvijića 15, KnežijaVaraždin- Body One centar - Ulica Andrije Kačića Miošića 4Čakovec - Aquila Centar - Športska ul. 6 Prijave i info na: Email: namaste.jagannatha.school@gmail.com Facebook: https://www.facebook.com/centarzayoguimasazu/ 

Današnja emisija dovodi nam nove i zanimljive goste koji će vas naučiti na koji način kroz pokret, konkretno govorimo o jogi, transformirati svoj život u nešto dublje, značajnije i kvalitetnije. S nama su tako Martina Glibo prof. kin. i učiteljica joge i Charan Ram Singh, učitelj joge. Znamo da je joga tehnika, način života i ono nešto što svima koji su se okušali u istoj donosi zagarantirano nevjerojatne visine i pozitivne promjene u životu. Mi smo u ovoj emisiji krenuli od osnova kako započeti, gdje vježbati, ali i o procesima koji dovode nove dimenzije znanja i mogućeg. Ujedno smo predstavili i učilište Mirmar u kojem možete i vi postati učiteljem joge. Adrese za kontakt su: Zagreb Rusvaj - Paromlinska 49 Zagreb - Čarobna šuma - Ul. Braće Cvijića 15, Knežija Varaždin-  Body One centar - Ulica Andrije Kačića Miošića 4 Čakovec - Aquila Centar - Športska ul. 6 Prijave i info na: Email: namaste.jagannatha.school@gmail.com Facebook: https://www.facebook.com/centarzayoguimasazu/  

Zeka se resetovao na skijanju (poslovno i privatno). Marko divlja sa besnim kolima po Dubaiju, a preko DNK analize utvrdio je odakle mu ti divlji geni. Najskuplji razvod u istoriji: Da li je u redu da žena (do kraja nismo spoznali ime) uzme pola para Jefu Bezosu i razvodom postane najbogatija žena na svetu??? I naravno, nastavljamo da prosimo po internetu. Znamo na šta ćemo potrošiti - samo još da zaradimo! Postanite naš mecena - udelite siromasima: patreon.com/zekaijoka

Umetna inteligenca je zadnje čase kot novodobna droga. Vsi jo želijo preizkusiti, a le redki vedo kaki jo koristno uporabiti. Spraševali smo se če nas bodo roboti res kmalu pojedli in zasedli naš planet ali je to le umetno narejen strah pred spremembami? Znamo koristno uporabiti prednosti umetne inteligence ali bomo morali pojesti še nekaj žgancev? V današnji epizodi sem se pogovoarjala z dvema strokovnjakoma, Borisom in Markom, ki prihajata iz dveh svetov, praktičnega in teoretičnega. Prof. Dr. Marko Robnik Šikonja je redni profesor na Fakulteti za računalništvo in informatiko. Dela na področjih strojnega učenja, podatkovnega rudarjenja in analitike, inteligentne analize podatkov, iskanja znanja iz podatkov, kognitivnega modeliranja, umetne inteligence in njihove uporabe. V okviru strojnega učenja ga še posebej zanimajo ocenjevanje atributov, razlaga prediktorjev, cenovno občutljivo učenje, učenje verjetnosti, obdelava naravnega jezika, konstruktivna indukcija in statistične metode. Je avtor ali soavtor okoli 60 publikacij. Leta 2001 sem doktoriral iz računalništva in informatike, leta 1997 magistriral in leta 1993 diplomiral na Fakulteti za računalništvo in informatiko Univerze v Ljubljani. Dr. Boris Cergol je matematik, podatkovni znanstvenik in podjetnik. Na začetku svoje poklicne poti je delal kot raziskovalec na Fakulteti za računalništvo in informatiko ter Inštitutu za matematiko, fiziko in mehaniko, kasneje pa je svoje zanimanje za prelivanje znanstvenih raziskav v praktično aplikativne rezultate zasledoval pri delu v razvojnih oddelkih podjetij. V letu 2010 je s partnerji ustanovil podjetje Ektimo, ki je specializirano za razvoj in vključevanje sistemov umetne inteligence v poslovne procese svojih naročnikov. V okviru svojega dela v podjetju je imel priložnost pridobiti vrsto izkušenj pri vodenju timov podatkovnih znanstvenikov pri reševanju raznolikih problemov, ki so pogosto vključevali modeliranje in napovedovanje prihodnjega obnašanja strank oziroma kupcev. Rešitve podjetja so bile dvakrat nominirane za Najpodjetniško idejo, podjetje pa je v lanskem letu prejelo investicijo sklada Kolektor Ventures. Boris Cergol je doktoriral iz matematične statistike na Fakulteti za matematiko in fiziko, s katero danes sodeluje pri izvajanju predmetov z aplikativnimi vsebinami oziroma kot somentor iz gospodarstva pri magistrskih delih s temami, povezanimi s strojnim učenjem.

V zadnjih letih število turistov v Sloveniji narašča, dobiček tudi, upravljavci turističnih destinacij pa tarnajo, da se jim je čez noč »zgodil« neobvladljivi množični turizem

Infinitum ep. 48 Follow-up Nemanja Ćosović javio da je još MBP 2012 imao HDMI Sal Soghoian počeo da piše za MacStories! Vesti Yahoo nestaje, ostaci će se zvati Altaba Apple je objavio svoje uobičajene Best of liste aplikacija, a Mikiju je zanimljivija ova lista 50 najboljih igara. A i odaje svoje godine ;) kada se vidi kakve igre ga raduju, još od Macintosh verzije iako Lode Runner odavno postoji. Voleo je kasnije na Macu IIci da igra Crystal Quest,. PDF podrška u Sierra Preview app je značajno unazađena u odnosu na ranije verzije Handbrake posle 13 godina konačno stigao do verzije 1.0 Epizoda 24 podkasta Connected u kojem Hardware Prvi primerci LG-evog 5k monitora su pristigli i pojavili su se reviewovi, kao recimo ovaj od Apple Insidera ili od Reneja Ričija na iMoreu. Kaby Lake ne vredi upgradea ni čekanja OWC najavio vrlo čudnu skalameriju kao dodatak za MBP Lenovo predstavio ružan ali upotrebljiv T3 dock I Kanex ima konja za tu trku Aleku se svideo ovaj koncept wireless charginga sa CES 2017 a da li će naredni iPhone to podržavati, videće se Jubileji Appleov Zaposleni br. 8 najavio ovu godinu kao godinu jubileja Pogledajte njegov timeline, gomila zanimljivih podataka i sećanja na (bukvalno) početke Applea Decembarski snimak Appleovog novog Campusa napravljen dronom u 4K reozluciji iPhone = 10! U januaru 2007, Apple je predstavio iPhone i u toku tih 1h u potpunosti promenio veći deo hw-IT industrije kakve smo je do tada znali. Mnogi su bili skeptični. Schiller o značaju iPhonea za Apple Fadell o samim počecima razvoja Mike Matas postovao sliku originalnog (UI?) tima koji se okupio ovih dana. Znamo i ko je ko na fotki Ima još zanimljivih čitanja Momci iz današnjeg Connected podkasta su dok su još imali podkast Prompt na 5by5 mreži u epizodi 30 analizirali Džobsovo predstavljanje iPhonea minut po minut Apple danas iMore o tome šta očekivati od Applea u 2017-oj I šta ne očekivati od Consumer Reportsa. Marco ima nešto drugačije mišljenje o ovoj priči Uz tu priču, nemoguće je ne spomenuti ovaj tekst C.V.P.-a Bomba: Chris Lattner, autor LLVM-a i Swifta, odlazi iz Applea u Teslu, da vodi razvoj Autopilot softwarea, na Swiftu će raditi Ted Kremenek Iz Applea u Teslu odlazi i Matt Casebolt. Uhm, Mac.., desktop..? Zanimljivosti Game of Thrones Enhanced Edition na iBooks-u Zahvalnice Snimljeno započeto 11.01.2017. i završeno u ranim jutarnjim časovima 12.01.2017. Uvodna muzika by Vladimir Tošić, stari sajt je ovde. Logotip by Aleksandra Ilić. Artwork epizode RASKRŠĆE (2016) by Saša Montiljo, njegov kutak na Devianartu.

6. Ponovimo, kar znamo! by Konfucijev inštitut

Anna nosi muzičku kutiju kod urara da je on popravi. Ali za Paula Winklera je to više od obične narudžbe. Njemu se čini da Annu zna od ranije. Ali kako je to moguće? Pa ona je tek došla. Kada Paul Winkler otvori muzičku kutiju, u njoj pronalazi komad papira s kodom 1961083. Što bi to trebalo značiti? I o čemu priča Paul Winkler? Anna ga moli da popravi muzičku kutiju, a on tvrdi da se oni već znaju. U toj zamršenoj situaciji Anna radi međubilancu igre i zbraja bodove. Ostaje joj još 90 minuta i dva života. Ona je slijedila glazbu, ali što znači: „U podjeli je rješenje“?

Ana odnosi muzičku kutiju na popravku kod časovničara. Ali za Paula Vinklera je to više od uobičajenog zahteva. Njemu se čini da Anu poznaje od ranije. Ali kako je to moguće? Ona je upravo stigla. Pošto otvori muzičku kutiju, Paul u njoj pronalazi komad papira sa izvesnim kodom 1961083. Ali šta to znači? O čemu Paul Vinkler govori? Dok Ana od njega traži da joj popravi muzičku kutiju, on govori kako se oni od ranije već znaju. U toj zapetljanoj situaciji Ana pravi bilans igre i sabira osvojene bodove. Ostaje joj još 90 minuta I dva života. Ona je pratila zvuk muzike, ali šta znači: “U podeli leži rešenje”?