Podcasts about razlike

Učitelj smučanja živi v mestu Bariloche nedaleč od Čila. Zime so zadnjih nekaj let še vedno radodarne s snegom, zato se v tem času že pripravlja na sprejem prvih gostov na smučišču Cerro Catedral. Po večini so to premožnejši občasni smučarji iz Buenos Airesa, Sao Paula in Ria de Janeira. V Argentini sicer dva od petih prebivalcev živita pod pragom revščine. Razlike so opazne in se v času predsednika Javierja Mileia ne zmanjšujejo. Se je pa nekoliko umirila inflacija na letni ravni.Zapiski: Marko Žnidaršič na Facebooku, smučarsko središče Catedral Alta Patagonia, Argentina inflation seen slowing to 28.6% by year-end. Poznate potencialnega sogovornika ali sogovornico za epizodo Globalne vasi? Pišite na nejc.jemec@rtvslo.si

Nevena Ignjatović je najtrofejnija skijašica u našoj istoriji i predsednica Skijaškog saveza Srbije._______________________________________________________________________________________________Sponzori ⚡️Crux suplementi: Ja koristim Ashwagandu pred svako snimanje podkasta ili pred neku meni lično važnu aktivnost koja zahteva moj fokus i energiju. Pružite prirodnu snagu svom umu i telu:

Dobrodošli v 3. epizodi podcasta I AM / WE ARE ALIVE 2.0 – WAKE UP!Tokrat sedimo z našim CEO-jem Nejcem Fošnaričem – človekom, ki večino časa dela na daljavo iz Grčije, in iz prve roke vidi, kako močno nas oblikuje okolje, v katerem živimo.Pogovarjamo se o tem:kako in kako pogosto je danes sploh še stik z družino – in zakaj so grške povezave pogosto močnejše kot slovenske,kaj nas v Sloveniji zadržuje v “zaprtih sistemih” in kako bolj odprta kultura vpliva na miselnost,kako AI spreminja dinamiko dela in odnosov – in kam vse to pelje, če se ne zbudimo,ter o njegovi osebni preobrazbi: od premika v mindsetu do teka, prehrane in priprav na Ironman izziv.To ni pogovor o teoriji. To je vpogled v realnost nekoga, ki vodi podjetje na daljavo, gradi sebe od znotraj navzven in išče odgovore v svetu, ki se spreminja hitreje, kot smo pripravljeni priznati.

Na australskim izborima 2025. većinu biračkog tijela činit će mladi, takozvani milenijalci i zoomeri, odnosno generacije rođene nakon 1980. godine. Kako oni vide svijet i australsku političku scenu, što su za njih najvažnija pitanja i kako se informiraju? Odgovara Noah Svirčić Čerina, mladi student povijesti iz Melbournea kojemu su ovo prvi izbori.

V Kijevu se mudi posebni odposlanec ZDA za Rusijo in Ukrajino Keith Kellogg. Pred srečanjem z ukrajinskim predsednikom Volodimirjem Zelenskim je poudaril pomen razumevanja ukrajinske potrebe po varnostnih zagotovilih. Zelenski je medtem zavrnil predlog ameriškega predsednika Donalda Trumpa, ki bi ZDA omogočil dostop do redkih zemelj v Ukrajini v zameno za vojaško in drugo pomoč. Drugi poudarki oddaje: - Ob dvigu sredstev za obrambo v Slovenski vojski opozarjajo na pomanjkanje kadrov. - Razlike med obračunavanjem zdravstvenih storitev največjih bolnišnic in zavod za zdravstveno zavarovanje. - Finančno ministrstvo je pripravilo drugo izdajo tako imenovane ljudske obveznice.

Potem ko se v prihodnjih tednih obetajo tako spremembe krovnega zakona o kmetijstvu, se spreminjajo tudi zakon o hrani, zakon o gozdovih, zakon o krmi … in tudi razvpiti zakon o zaščiti živali. Vodstvo Kmetijsko gozdarske zbornice Slovenije je pred koncem lanskega leta kmetijsko ministrstvo pozvalo, da jih, tako kot so bili dogovorjeni, aktivno vključi v oblikovanje sprememb vseh teh novih zakonov, a so bili zavrnjeni, pravi dr. Jože Podgoršek. V Avstriji je drugače, pa je v 2. epizodi podkasta Rast povedala Polona Globočnik, ki službuje na Kmetijski zbornici na Dunaju …

"Jedna reč je dovoljna da vas usmeri ka cilju." U 293. epizodi Pojačala, Ivanov gost je Tihomir Bajić, osnivač zajednice Serbian Entrepreneurs i danas generalni partner u fondu Fifth Quarter Venues. U razgovoru sa Ivanom, Tihomir nam daje detaljan uvid u njegovu životnu priču, karijeru i preduzetničke poduhvate. Od detinjstva u Hrvatskoj, suočavanja sa izbeglištvom tokom ratnih dešavanja, do selidbe u Kanadu gde je započeo obrazovanje i profesionalni razvoj i počeo svoju bogatu karijeru. U razgovoru se osvrće na početke svoje karijere kao softverski inženjer, rad u različitim startapima, kao i izazove prelaska u Silicijumsku dolinu. Poseban deo epizode posvećen je njegovoj ulozi u osnivanju i razvoju organizacije Serbian Entrepreneurs, koja ima za cilj umrežavanje srpske dijaspore i podršku preduzetnicima. Diskutuju se teme vezane za pokretanje VC fonda Fifth Quarter Ventures, njegov rad kao investitora i savetnika za startape, te povratak u Srbiju sa ciljem da doprinese razvoju lokalne tehnološke scene. Epizoda takođe pokriva teme vezane za karijerne preokrete, značaj zajednice, kao i ključne lekcije iz njegovog iskustva u radu sa globalnim startapima i korporacijama. Teme u epizodi: - Uvod - Početak razgovora - Serbian entrepreneurs - Kad porastem biću - Studije i život u Kanadi - Prvi ozbiljan posao - Saradnja sa rivalima? - Treća američka berza - Razlike između tržišta - Zašto povratak u Srbiju? Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/4i6O9g3 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Raziskave Zoisove nagrajenke osvetljujejo razlike med moškimi in ženskami pri presnovi holesterola in pri posledičnem nastanku določenih bolezni. Holesterol je ena tistih molekul v našem telesu, katere ime vsi poznamo in jo večinoma povezujemo predvsem s potencialnimi problemi. Povišane vrednosti holesterola so pač vzrok številnih in razširjenih težav v sodobnem svetu. Toda holesterol seveda opravlja v našem telesu izredno pomembne naloge in njegovo pomanjkanje ima lahko hude posledice. Velik del raziskav, na katerih temelji razumevanje procesov in tudi številna zdravila, temelji na podatkih moškega dela populacije. Toda pokazalo se je, da je tako nastala slika izrazito pomanjkljiva in pristranska. Za raziskave razlik med spoloma pri presnovi holesterola in posledičnem nastanku določenih bolezni ter za tudi povezave med molekulami, iz katerih nastaja holesterol, ter resnostjo poteka covida-19 pri različnih bolnikih je tokratna gostja Podob znanja prof. dr. Damjana Rozman, vodja Centra za funkcijsko genomiko in biočipe na Medicinski fakulteti Univerze v Ljubljani, letos prejela Zoisovo nagrado za vrhunske dosežke na področju biokemije, molekularne biologije in funkcijske genomike.

*Zdravlje ti je prioritet? Pridružite se 5x5 Newsletteru i svakog ponedjeljka dobiješ niz znanstveno utemeljenih i praktičnih savjeta za zdravlje i dugovječnost. Nemoj čekati, novi ponedjeljak je blizu. Započni svoje putovanje prema zdravijem životu! https://humanlabhub.com/5x5* PARTNERI PODCASTA: ...................................... *MyProtein* - Najbolji izbor dodataka prehrani i sportske odjeće KOD: HUMANLAB za 40% popusta - https://tidd.ly/4bzx7SX *Human LAB Hub* - Tvoj kompas u svijetu fitnessa, zdravlja i dugovječnosti. Posjeti nas: https://humanlabhub.com *CCM - Centar za crijevni mikrobiom* - Briga o zdravlju počinje s crijevima: https://ccm.hr/ ..................................... VREMENSKE OZNAKE: 00:00:00 - "Razmišljanje o transformaciji u fitnessu i mindsetu" 00:01:38 - "Kako energija i motivacija utječu na osobni razvoj" 00:03:19 - "Svježi pogledi na zdrav život i svakodnevne rutine" 00:05:09 - "Iskreni savjeti o mentalnom zdravlju i samopomoći" 00:07:13 - "Diskusija o stvarnim iskustvima s dugovječnošću" 00:08:34 - "Ključni faktori za održavanje zdravlja i vitalnosti" 00:10:22 - "Razmatranje vremena i njegovog utjecaja na osobni rast" 00:11:56 - "Uvidi u radne navike i njihov utjecaj na zdravlje" 00:16:27 - "Važnost fizičke aktivnosti i njene praktične primjene" 00:18:24 - "Prednosti različitih vrsta fizičkih aktivnosti" 00:19:19 - "Strategije za uključivanje vježbanja u dnevnu rutinu" 00:20:32 - "Znanstveni pogled na fizičku kondiciju i oporavak" 00:21:46 - "Nutricionistički savjeti za bolju fizičku performansu" 00:24:08 - "Rasprava o prevenciji bolesti kroz aktivni život" 00:25:37 - "Izazovi i rješenja za održavanje forme tijekom godine" 00:26:35 - "Balansiranje fizičke aktivnosti i opuštanja" 00:27:31 - "Savjeti za efikasno upravljanje vremenom i obavezama" 00:35:24 - "Praktični savjeti za kućni trening i motivaciju" 00:36:26 - "Kako prilagoditi vježbanje individualnim potrebama" 00:37:41 - "Učinkovitost personaliziranog pristupa treningu" 00:38:58 - "Upravljanje bolovima i ozljedama kroz pravilno vježbanje" 00:41:06 - "Važnost posturalne korekcije i njena primjena" 00:43:17 - "Strategije za poboljšanje posturalne stabilnosti" 00:45:19 - "Razlike u pristupu zdravlju i fitnessu između kultura" 00:46:32 - "Intuitivni pristup zdravom životnom stilu" 00:51:04 - "Mišićni razvoj i njegova uloga u dugovječnosti" 01:14:23 - "Generacijske razlike u pristupu zdravom življenju" 01:15:46 - "Edukacija i savjeti od stručnjaka za bolje zdravlje" 01:18:36 - "Fokus na kvaliteti života kroz pravilnu prehranu i vježbanje" 01:19:36 - "Personalizirane strategije za poboljšanje fizičkog zdravlja" // POVEŽI SE S MATEOM // Instagram: https://www.instagram.com/mateozx95 LinkedIn: https://www.linkedin.com/in/mateo-%C4%87orluka Facebook: https://www.facebook.com/HumanLABpodcast Sve HLP društvene mreže: https://linktr.ee/humanlabpodcast // PODRŽI RAD KANALA DONACIJOM// Patreon Donacija: https://www.patreon.com/humanlabpodcast VIDEO PRODUKACIJA: 38FILMS, Luka Justinijanović, web: https://38films.eu *Dobrodošli u Human LAB!* Podcast koji spaja znanost i praktične savjete za zdravlje, dugovječnost i kvalitetu života. Ja sam Mateo Ćorluka, medicinski tehničar i zaljubljenik u dugovječnost, posvećen pružanju znanstveno utemeljenih informacija koje ti pomažu preuzeti kontrolu nad vlastitim zdravljem. Kroz podcast epizode istražujem ključne teme zdravlja, fitnessa, prevencije bolesti i mentalnog blagostanja, s ciljem inspiriranja svakog pojedinca da živi svoj najbolji život. Pridruži mi se u ovoj misiji i otkrij kako znanost može raditi za tebe. #fitness #Zdravlje #trening #prehrana #podcast #humanlabpodcast Pratite Human LAB podcast za najnovije epizode o zdravlju i dugovječnosti, i ne zaboravite se prijaviti na naš 5x5 Newsletter za tjedne savjete direktno u vašu inbox. - https://humanlabhub.com/5x5 Za sve upite i suradnje molim javiti se na mail: mateo@humanlabhub.com

V epizodi 147 je bil moj gost Ivo Boscarol je eden najuspešnejših slovenskih podjetnikov in ustanovitelj ter dolgoletni direktor podjetja Pipistrel, ki proizvaja ultra lahka letala. V epizodi se dotakneva naslednjih tematik: Mare Santo: Peneče vino zorjeno v morju Podkasti in prisotnost v medijih  Slovenska mentaliteta, uspeh in dez/informacije Mladi, pogoji v Sloveniji in produktivnost Kvalitetni delovni pogoji za višjo produktivnost Politika, podjetništvo, obdavčitev in altruizem Kako motivirati zaposlene? Znanje, izkušnje in vloga medijev v politiki Kaj bi Ivo učil, če bi bil učitelj? Srečno življenje in odnos do preteklosti Pomanjkanje spanja in konzumiranje vsebine Projekti: Odiseja in 15-minutno mesto Časovna omejitev pri ustanavljajnu start-upov Področja investiranja ========================================­===== Prijavi se na newsletter in vsak petek prejmi 5 linkov, ki jih ustvarjalci podkastov Dialog in RE:MOAT izberemo tisti teden (knjige, dokumentarci, članki, podkast epizode …). https://aidea.si/aidea-mailing-lista  ========================================­===== AIDEA Podkast: Pogovori o zavesti, vesolju, naši kulturi, tehnologiji in prihodnosti človeštva ... Pogovori o idejah. Vodi Klemen Selakovič Spletna stran: https://aidea.si Instagram: https://www.instagram.com/aidea_podkast/ Tik Tok: https://www.tiktok.com/@klemenselakovic 

V novi epizodi vas čaka vse, kar ste si želeli vedeti o diamantih! Gostja je Tjaša Malalan, glavna oblikovalka nakita v družinskem podjetju Malalan, ki pojasnjuje, zakaj so diamanti še vedno zelo cenjeni in razloži različne vrste ter njihove razlike v izgledu, kakovosti in ceni. Razkriva, kako barva in čistost vplivata na vrednost diamantov, ter pojasnjuje pojma karat in briljant. Razkrije povprečno ceno, ki so jo stranke pripravljene plačati za zaročni prstan ter najpogostejše drage kamne v zaročnih prstanih poleg diamantov in nove trende pri izbiri prstanov. Zaupa tudi nekaj zanimivih dejstev in zgodbic o zaročnih prstanih.  Epizoda je polna zanimivih dejstev in zgodb, uživajte v poslušanju! :)  00:00 TJAŠA MALALAN 02:00 - Kako izbrati pravi zaročni prstan? 13:50 - Kaj je briljant? 15:30 - Kako preverimo, če je diamant pravi? 18:38 - Posebne zaročne zgodbe 23:09 - Simbolika zaročnega prstana 27:20 - Barve dragih kamnov 30:25 - Povprečno zapravljen znesek za zaročni prstan 37:00 - O poroki in poročnih prstanih 42:20 - Kako izmeriti velikost punci 45:25 - Rumeno ali belo zlato? 48:10 - O drugih kovinah 51:40 - Razlike med sintetičnimi, naravnimi in gojenimi diamanti #cosmopolitan #cosmo #podcast #malalan #tjašamalalan #floraemalotrič #nakit #diamant #zaroka #poroka #zaročniprstan #prstan #poročniprstan #dediščina #ljubezen #partnerstvo --- Send in a voice message: https://podcasters.spotify.com/pod/show/cosmo-podcast/message

Gost nove Cosmo epizode je Elvi Rwankuba, izjemno optimističen vodstveni trener, karierni in življenjski coach ter nekdanji manager pri Deloitte Slovenija. Z izkušnjami iz vodenja in strateškega svetovanja tako v Sloveniji kot v ZDA, kjer je preživel 5 let, opolnomoča posameznike in organizacije za pozitivne spremembe in uspeh. Govoriva o razlikah med študijem in življenjem v Sloveniji in ZDA, izveš recimo zanimivo razliko, kako izgledajo obiski pri nas in kako v Ameriki, ter veliko razliko med njihovimi in našimi porokami. Pove pa tudi, kako je bilo odraščati kot mulat v Sloveniji, kako do sanjske službe, zakaj je večina nezadovoljna v svojih službah, kako voditi mlade generacije, kako bolj efektivno komunicirati, kako usklajevati družino in kariero,... in še mnogih drugih zanimivih reči. Več o Elviju: http://elvirwankuba.com/ https://www.linkedin.com/in/elvi-rwankuba-17b01278/?originalSubdomain=si Več o Flori Emi: https://floraema.com/ https://www.instagram.com/floraema/ Za lažje navigiranje po epizodi: 00:00 - ELVI RWANKUBA 03:00 - Mulat v Sloveniji 08:00 - “Kill them with kindness” pristop 12:05 - Razlika študija v SLO in ZDA 23:45 - Delo v ZDA in SLO 28:40 - Kako do sanjske službe? 33:20 - Kako biti bolj srečen v službi? 41:05 - “Pričakovanja so zibelka razočaranj” 43:19 - Kako do večjega vpliva? 46:39 - Kako voditi mlajše generacije? 51:30 - Znamo zares komunicirati? 59:40 - Največji izzivi ljudi 01:02:15 - Boljši partnerski odnosi 01:03:45 - Usklajevanje družine in kariere _ #cosmo #cosmopodkast #odnosi #kariera #družina #služba #iskanjeslužbe #amerika #slovenija #floraemalotrič #elvirwankuba #cosmopolitan --- Send in a voice message: https://podcasters.spotify.com/pod/show/cosmo-podcast/message

Predsedniki Slovenije in njenih sosed so si bili na Brdu enotni glede pozitivnih učinkov članstva v Evropski uniji. Razlike pa so se pokazale pri vprašanju, kam bi se morala povezava razvijati v prihodnje. Slovenska predsednica Nataša Pirc Musar sicer meni, da naša regija nekaterim kandidatkam za članstvo pomeni zgled sobivanja. Drugi poudarki oddaje: - Odbor za finance podprl vladno načrtovanje primanjkljaja, fiskalni svet kritičen - Slovenska veleposlanica v Izraelu na zagovoru zaradi podpore palestinskemu članstvu v Združenih narodih - Deskljani bodo poslej lahko pili čisto vodo

Dobrodošli u Zalet Podkast — podkast o dizajnu digitalnih proizvoda!U ovoj epizodi govorimo o procesu zapošljavanja — od intervjuisanja do prvih zadataka, kako iz ugla poslodavca tako i iz ugla dizajnera.❤️‍

"U zlatnoj groznici profitira prodavac pijuka." U 253. epizodi Pojačala Ivanu Miniću pridružuje se Nikola Pejović - Dica, magistar ekonomije i osnivač agencije "Lean Finance" koja malim i srednjim IT kompanijama pomaže da budu finansijski sigurnije i efikasnije. Kao neko ko iza sebe ima godine iskustva radeći u sektoru korporativnog bankarstva, industrije proizvodnje hardvera i ulaganja u berzu, Nikola Pejović nam dolazi sa mnoštvom zanimljivih i korisnih saveta o tome kako upravljati ličnim finansijama, kako voditi finansije svog biznisa, kada rizikovati a kada ne, u šta ulagati ako želite da se bavite berzom i još mnogo drugih. Teme u epizodi: - Uvod - Početak razgovora - Kad porastem biću... - Rano obrazovanje - Značaj ekonomije - Uloga banke - Problem sa rigidnim sistemom - Razlike između banke i privrede - Pretvori stabilnost u profit - Specifičnosti u radu - Kako najbolje sa novcem - Pametno ulaganje - Muzika za kraj Realizacija Pojačalo podkasta ne bi bila moguća bez naših izuzetnih partnera: - Kompanija Epson koja je vodeći svetski proizvođač projektora i štampača za sve namene: https://www.epson.rs/sr_RS - Kompanija Orion telekom provajtera najbrže internet infrastrukture u Srbiji sa preko 30 godina iskustva: https://oriontelekom.rs Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/49aY0wi Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

▼ Pridruži se 300+ pojedinaca koji su redovito informirani o fitnessu i zdravlju ▼ *▷Pretplati se na Human LAB Newsletter▷* https://humanlabhub.com/newsletter PARTNERI PODCASTA: ...................................... *Human LAB Hub* - Science-Based Platforma za edukaciju u svijetu fitnessa i zdravlja https://humanlabhub.com CCM - Centar za crijevni mikrobiom: https://ccm.hr/ ...................................... [ MIRELA KARDAŠEVIĆ ] Mirela Kardašević jedina je žena koja je oborila svjetske rekorde u ronjenju u moru i u bazenu. Mirela je nedavno sudjelovala i na Svjetskom prvenstvu u ronjenju na dah u bazenima koje je održano u Beogradu, gdje je također oborila dva svjetska rekorda, u disciplini DYNB s preronom od 250 metara i u disciplini DYN (dinamika s monoperajom) preronivši 275 metara.Tako je Zagrepčanka postala prva žena u povijesti tog sporta koja je oborila svjetske rekorde u bazenu i u moru. Razgovarali smo o vrojnim temama počevši od tehnika pravilnog disanja do naprednih tehnika koje koristi u svom sportu. #freedive #breathingtechniques #apnea —Poglavlja— 00:00 - Uvod 01:29 Početak 02:17 Čime se Mirela bavi. 03:32 Statika - držanje daha na mjestu. 03:58 Svjetski rekordi u sportskom ronjenju na dah. 04:18 Mirelin svjetski rekord u ronjenju na dah s monoperajom 05:35 Razlika muških i ženskih ronioca 07:12 Što te privuklo tom sportu? 08:08 Prosječna brzina kojom se ide u zaron 09:06 Fiziološka ograničenja koja sprječavaju čovjeka da zaroni više 09:15 Mouthfill metoda 10:09 Koliko često trenira 10:47 Kako je nastao sport ronjenja na dah 12:54 Optimalne godine za bavljenje ronjenjenjm na dah 14:57 Razlike između disciplina s perajama i bez peraja 16:02 Razlike ronjenja u bazenu i u moru 16:56 Koliko traju treninzi ronjenja na dah. 19:20 Slučaj smrti: Nicholas Mevoli 20:37 Kako izgleda trening ronjenja na dah 22:13 CO2 i O2 tablice u ronjenju na dah 22:59 Promjene na tijelu radi ronjenja na dah 24:50 Razlike utjecaja na rezultat u bazenu i u moru 26:35 Kako odijela za ronjenje čine razliku 27:39 Kako usklađuješ privatni žuvot s ronjenjem 28:13 Kako izgleda sezona u ronjenju na dah 29:16 Kako se financiraju sportaši u ronjenju na dah 30:11 Popularnost sporta u Hrvatskoj i u svijetu 31:13 Refleks sisavaca 32:52 Kako držanje daha pomaže u životu 33:17 Kako trenirati opuštenost 34:00 Kako se netko može početi baviti ronjenjem na dah 35:12 Kako su izgledali tvoji počeci? 35:44 Teški počeci i prvi uspjesi 36:39 Kako su izgledali Mirelini prvi treninzi. 38:01 Prva natjecanja - blackout 38:48 Kako danas izgledaju Mirelini treninzi 39:24 Može li treniranje ronjenja na dah ostvariti oštečenje na mozgu. 40:27 Mirelin blackout 41:07 Što je blackout 42:06 Nema panike, dubina je prekrasna 42:43 kako izgleda priprema i zaron. 43:58 Pakiranje zraka 45:08 Proces zarona 50:20 Možeš li promijeniti dubinu na natjecanju 51:10 Zašto se ne smiješ naglo vraćati iz zarona? 51:27 Veličina pluća pri zaronu i izronu 52:04 Kontrakcije i čemu one služe u ronjenju. 55:52 Kakav je osjećaj imati kontrakciju 56:44 Treninzi dijafragme 57:04 Masiranje dijafragme. 01:00:13 Ronjenje je mentalni sport 01:01:43 Previše kardio treninga je loše za ronjenje. 01:02:19 Što radi Mirela kada ne trenira. 01:02:55 Posao pored ronjenja. 01:03:29 Radionice disanja 01:04:54 Želim medalju na olimpijskim igrama. 01:05:19 Prijavljivanje dubina na natjecanju. 01:08:12 Kako je ronjenje Mireli promijenilo život. 01:09:12 Opasne nemani u dubinama. 01:10:04 Into the unknown. 01:12:04 Ronjenje nije opasno

*▼ Pridruži se 300+ pojedinaca koji su redovito informirani o fitnessu i zdravlju ▼ * *▷Pretplati se na Human LAB Newsletter▷* https://humanlabhub.com/newsletter Želiš biti među najboljima u svijetu fitnessa u zatvorenom krugu gdje svi dijele slične interese? *Human LAB Hub* - https://humanlabhub.com *Tvoja ultimativna fitness zajednica* PARTNERI PODCASTA: ...................................... CCM - Centar za crijevni mikrobiom: https://ccm.hr/ 00:00 Uvod 02:26 Najveći uspjesi 03:23 Karijera i uspjesi 04:50 Uspjesi za intro 06:09 Kako prijelaz iz sporta u sport djeluje na kondicijskog trenera? 09:00 Studenti i polagači ispita 10:59 Instagram feed ih hrani 11:40 Kako da studenti najbolje iskoriste akademski život 13:23 Organizacija akademskih aktivnosti krajem devedesetih 14:04 Bitnost prakse i mentora 18:24 Studenti misle da su im poneki ljudi nedostupni 22:10 Kako su proesionalni sportaši postali strojevi 22:50 Životni stil profesionalnih sportađa 26:05 Utjecaj obiteljskog života na profesionalnog sportaša 28:57 navike vrhunskih sportaša 32:12 Princip minimalne intervencije - u reprezentaciji ne mijenjaš navike sportaša 33:48 Hrvatska nogometna reprezantacije je kao obitelj 35:34 Koliko kondicijski trener utječe na izbornika 38:27 kako izgleda jedan dan kondicijskog trenera 41:17 Razlike u radu kondicijskog trenera u klubskom sportu i u reprezentaciji 42:15 Koliko vremena ima hrvatska nogometna reprezentacija za okupljanje. 43:12 Loše navike - Pušenje i sjedenje 44:16 Recept za dugovječnost 45:46 Loše navike sportaša s kojima je Luka radio 46:59 Mladi sportaš mora trenirati više od top sportaša 47:37 Tajna dugovječnosti u uspješnosti karijere Luke Modrića 48:27 Koliko kondicijski trener utjeće na odluku pozivanja igrača u reprezentaciju. 49:55 Koji parametri nakon ozljede pokazuju da je sportaš spreman ili nespreman. 52:17 Kako se ciljano može utjecati na nogometaše u reprezentaciji. 53:13 Svaki trener mora biti dobar kondicijski trener 54:26 Greške u karijeri i kako se nosi s njima. 55:22 Smjer za daljnju profesionalnu karijeru. 55:49 Novi izazovi s hrvatskom nogometnom reprezentacijom 56:44 U Katru puno novih igrača 57:24 Preživljavanje muške svlačione 58:51 Kakva je skupina za Euro. 1:00:28 Nije bitno kakvu grupu smo dobili 1:01:31 Najspremniji igrači u Hrvatskj nogometnoj reprezentaciji 1:01:45 Marcelo brozović svjetski rekorder u aerobnoj izdržljivosti 1:02:25 Total distance ekipe nema veze s pobjedom i porazom 1:05:58 Tehnologija iza mjerenja podataka 1:08:08 Koliko je Tehnologija promijenila sport 1:10:38 Ulaze lči mladi sportaši pre rano u vrhunski sport 1:12:51 Natjecanja u mlađoj dobi 1:17:02 Aktivnost djece u vrtiću i školi 1:17:24 Vrtić Ferrari, škola je kočija 1:18:42 Loš utjecaj mobitela na ljude i djecu 1:19:34 Bitnost spavanja za organizam i oporavak 1:24:17 Adaptacija na hladnoću kod profesionalnih sportaša 1:26:02 Ekstremni oblici prehrane kod proesionalnih sportaša 1:26:52 Poruka mladim ambicioznim trenerima

*▼ Pridruži se 300+ pojedinaca koji su redovito informirani o fitnessu i zdravlju ▼ * *▷Pretplati se na Human LAB Newsletter▷* https://humanlabhub.com/newsletter Želiš biti među najboljima u svijetu fitnessa u zatvorenom krugu gdje svi dijele slične interese? *Human LAB Hub* - https://humanlabhub.com *Tvoja ultimativna fitness zajednica* PARTNERI PODCASTA: ...................................... CCM - Centar za crijevni mikrobiom: https://ccm.hr/ ...................................... [ DIMITRIJE ČABARKAPA ] Associate Director - Jayhawk Athletic Performance Laboratory - University of Kansas Direktor košarkaškog istraživačkog odjela na sveučilištu u Kansasu. Bivši košarkaš Divizije1 košarkaške lige za Sveučilište Madison Sada veliki istraživač na području sportskih performansi prvenstveno košarke iza kojeg su brojni znanstveni radovi. #SportPerformance #athlete #SportScience SHOW NOTES: —Poglavlja— 00:00 - Intro 01:20 - Predstavljanje gosta 04:11 - Počeci i karijerni put 19:00 - Zašto je teško provoditi testiranja 29:09 - Razlika između NBA košarkaša i ostalih profesionalnih košarkaša 37:43 - Osnovna testiranja za sve sportaše 44:35 - Utjecaj statistike na profesionalni sport 48:53 - Utjecaj startupova koji proizvode nosive uređaje za praćenje vitalnih podataka 01:00:42 - Koliko male razlike u performansama utjeću na rezultate u sportu 01:03:25 - Razlike u primjeni Oura prstena i Woop narukvice 01:05:16 - Nadolazeće tehnologije za praćenje podataka u sportu 01:08:25 - Utjecaj hipertrofije na performanse sportaša 01:14:57 - Najveći mitovi u znanosti o sportu 01:19:56 - Savjet trenerima koji se bave s ambicioznim sportašim 01:23:50 - Vježbe bitne za skoro svaki sport 01:30:24 - Korištenje suplemenata u prehrani sportaša 01:34:25 - Potreban unos proteina za sportaša 01:37:17 - Odjava

Kada se u Njemačkoj nekolika zuba želi nadomjestiti implantatima, cijena vrlo lako može premašiti granicu od 10.000 eura. Zato još uvijek tu i tamo čujemo: ili novi zubi ili novi auto. No, naravno postoji mogućnosti da se nadomjestak izvrši u inozemstvu. Maja Marić i Nenad Kreizer analiziraju troškove i rizike u Njemačkoj ali i u EU susjedstvu. Razlike u cijeni - razlike u kvaliteti? Više o tzv. dentalnom turizmu na jugoistoku Europe saznajemo od Ljubinka Đorđevića, stomatologa iz Beograda. Von Maja Maric.

"Marketing je postao mašina za pretvaranje prirodnih resursa u otpad." U 230. epizodi Pojačala Ivanu Miniću pridružuje se po drugi put Lazar Džamić u drugoj rundi razgovora, gotovo 200 epizoda kasnije. Lazar Džamić je čovek koji nosi mnogo različitih šešira, ali najpoznatiji je kao vodeći digitalni strateg u svetu i predavač na različitim univerzitetima, edukacijama i radionicama. Njegov fokus ovih dana je na etici u marketingu i svim drugim sferama života. Ivan i Lazar u ovoj epizodi razgovaraju o razlozima iza Lazarevog odlaska u London, povratka i ponovnog odlaska, pri čemu naglašavaju koliko je bitno i produktivno ponekad napraviti drastičnu izmenu u životu i karijernom putu da biste povratili fokus, pivotirali svoje napore i okrenuli se novim ciljevima i izazovima. Lazar će nam otkriti svoja mišljenja o tome koje su sve prednosti i mane koje su na neki način urođene ljudima sa naših prostora i koje od njih treba izmeniti i poboljšati da bi se postigao profesionalni uspeh u inostranstvu, a koje se mogu "ispolirati" i pretvoriti u svojevrsnu supermoć koja inače tek počinje da se uči kao akademska disciplina u svetu biznisa i marketinga. Na završetku razgovora, Ivan i Lazar okreću se Lazarovim privatnim projektima, planovima i željama za budućnost uz osvrt na već ostvareno. Dotiču se i pitanja etike u marketingu kao i održivosti u domenu elektronskih medija koja u poslednjim godinama klimatske nestabilnosti postaje sve važnije goruće pitanje. Teme u podkastu: - Uvod - Zašto povratak i odlazak? - Brexit - Koje rednosti i teme su cilj? - Razlike u radu između podneblja - Naše mane i prednosti - Veština pripovedanja - Priča Apple brenda - Dalji rad - Suba Soba - Zadovoljan postignutim? - Etika u marketingu Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/44sUABX Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

Human LAB Hub Zamislite da imate pristup kondicijskom treneru, nutricionisti, psihologu, stručnjaku za makreting, kineziterapeutu i fizioterapeutu u isto vrijeme. I zamislite da oni svi rade na rješavanju vašeg problema! I to sve za smješno mali iznos. Čak niti 1/10 onoga što bi ste dali samo jednom od njih. www.humanlabhub.com FTB - Feed The Beast Nutrition: https://ftbnutrition.hr/ CCM - Centar za crijevni mikrobiom: https://ccm.hr/ TEME: 00:00 - U današnjoj epizodi 01:50 - Pula kao središte fitness događanja 03:45 - Od profesionalne karijere preko pandemije do centra izvrsnosti 08:40 - Disciplina i time management 10:35 - Kako smo pokrenuli AP Lab 15:40 - Potrebno je više od dobrog treninga za zadovoljstvo klijenta 20:00 - Kako imati najbolji tim ljudi oko sebe 22:40 - Funkcionalni fitnes kao marketinški trik 29:50 - Moja svakodnevna rutina 31:45 - Kako je raditi zajedno sa suprugom na zajedničkom projektu 37:30 - Najvažnija kvaliteta jednog trenera 42:00 - Razlike rada sa rekreativcima i profesionalnim sportašima 46:00 - Voda, sunce i boravak u prirodi 52:30 - Biomehanika disanja 56:00 - Kako stariju populaciju potaknuti na trening 01:07:35 - Strah i kako se izboriti s njime www.humanlabhub.com

Posle duže pauze sa nama su ponovo Lena i Sanja koje sa Milutinom, naravno, razgovaraju o muško-ženskim odnosima, stereotipima, o tome kako se manifestuju razlike i ravnopravnost.

"Ako stagniram na poslu, vreme je da krenem dalje." U 218. epizodi podkasta Pojačalo, gost Ivana Minića je Nataša Kočiš, predsednica Serbian City Club-a i državni službenik u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite u Velikoj Britaniji. Kao osoba koja je veoma mlada otišla iz svoje zemlje tokom burnih 90-tih godina i prošla golem put, kako u ličnom tako i u profesionalnom smislu, Nataša će nam u razgovoru sa Ivanom Minićem otkriti šta sve zapravo čini iza scena da izbriše predrasude koje postoje između različitih naroda. Tokom godina, Nataša je uložila ogroman rad i svo svoje profesionalno znanje da olakša našim ljudima u Velikoj Britaniji rad, povezivanje sa svojom zajednicom i eventualni povratak u našu zemlju ako to žele. Serbian City Club takođe već godinama sarađuje sa našom vladom da bi se oformili sistemi koje moramo da usvojimo da bi se u najvećoj mogućoj meri harmonizovali sa radom Evrope u cilju boljeg i efikasnijeg zajedničkog rada i postojanja. Nataša nam takođe otkriva koliko je za nju tokom godina bilo neprocenjivo mentorstvo prvih poslodavaca i koliko je ključno da dobar poslodavac svojim zaposlenima pruži sredinu u kojoj se osećaju bezbedno i imaju samopouzdanja da postavljaju pitanja, uče, razvijaju svoje veštine i prođu svojevrsnu transformaciju od osobe koja samo obavlja zadatke, do osobe koja se neprekidno razvija, adaptira i sposobna je da vodi druge ljude na istom razvojnom putu koji je i sama prošla. Teme u epizodi: - Uvod - Čime se bavim - Šta sam htela da budem kad porastem? - Prvi utisci u Velikoj Britaniji - Adaptacija na novu okolinu - O Londonu - Adaptacija na obrazovni sistem - Početak radne karijere - Razlike u načinu ophođenja su bitne - Početak i aktivnosti Srpskog City Club-a - Pregled profesionalne karijere do danas Podržite nas na BuyMeACoffee: https://bit.ly/3uSBmoa Pročitajte transkript ove epizode: https://bit.ly/3IUxUT8 Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu: http://bit.ly/2LUKSBG Prijavite se na naš YouTube kanal: http://bit.ly/2Rgnu7o Pratite Pojačalo na društvenim mrežama: Facebook: http://bit.ly/2FfwqCR Twitter: http://bit.ly/2CVZoGr Instagram: http://bit.ly/2RzGHjN

V epizodi #97 je bil moj gost dr. Dan Podjed, slovenski antropolog, ki svoje raziskave osredotoča na razmerje med ljudmi in tehnologijami, izolacijo v kriznih časih, vozniške navade, trajnostno ravnanje z odpadki, altruizem in prostovoljstvo. V epizodi se dotakneva naslednjih tematik: Uvod, ekonomsko razvite in nerazvite države Razlike v svetu, rase, revščina Digitalni fevdalizem Naši podatki, kapitalizem in moralnost Boljša alternativa kapitalizmu Sistem družbenega razvrščanja Digitalna demokracija Plačati za odklop Tehnologija in korporacije Kako definiramo prijetno življenje? Ali so davki rešitev revščine? Prihodnost in prebujena kultura ==================================== Prijavi se na newsletter in vsak petek prejmi 5 linkov, ki jih ustvarjalci podkastov Dialog in RE:MOAT izberemo tisti teden (knjige, dokumentarci, članki, podkast epizode …). ============================= Pridruži se kot podpornik kanala AIDEA

U novoj epizodi Digitalk podkasta gde se ponovo bavimo elektronskom trgovinom. Razgovarali smo sa čovekom koji se preko deset godina bavi ovom tematikom kroz razvoj softvera, platformi i alata za e-commerc. Ivan Stanković iz SyncIt group-a, pričao nam je o svojim iskustvima sa raodm na američkom tržištu sa američkim online prodavcima, mindset koji je prisutan kdo nas i na američkom tržištu. Zahvaljujući svom preduzetničkom mindsetu i inženjerskom pristupu, Ivan je došao i do velikih lokalnih klijenata, ali i globalnih kompanija. Razvoj alata za online prodaju je nešto što je Ivanu i njegovom timu u fokusu trenutno, pa smo se bavili malo detaljnije mogućnostima koje nam razni alati pružaju, a Ivan nas je upoznao i sa njhovim glavnim proizvodom, softverom za pretragu, Athena. Ivan Stanković, Founder and CEO @ Syncit Group - https://www.linkedin.com/in/ivan-stankovic/ Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Istorija bavljenja e-commerce-om - Razlike lokalnog i globalnog e-commerce tržišta - Šta je eCommerce zapravo, a šta u Srbiji misle da je eCommerce? - Kakvi ljudski resursi su potrebni za podršku i vođenje online prodavnice? - Da li se ljudi/kompanije u Srbiji plaše ulaganja u eCommerce? - Da li postoji dovoljan broj stručnih lica u Srbiji kada je e-commerce u pitanju? - Alati koji pomažu u online prodaji - Put do ideje o razvoju search alata za e-commerce - Sumiramo razgovor Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: 1. Pokrovitelj podkasta: MTS - https://mts.rs/ 2. Partneri podkasta: - OTP banka - https://www.otpbanka.rs/ - kompanija Mastercard - https://www.mastercard.rs/sr-rs.html - Ananas - https://ananas.rs/ - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ U Ideinoj online prodavnici unesite promo kod digitalk500 i očekuje vas 500 dinara popusta prilikom vaše online kupovine! 3. Prijatelj podkasta: - Samsung - https://www.samsung.com/rs/smartphones/galaxy-s23-ultra/ Još jedan prijatelj podcasta je i kompanija Samsung, njihov najnoviji model iz S23 serije, Samsung Galaxy S23 Ultra. Ovaj model je predstavljen na globalnom nivou 01.02. i dostupan je na našem tržištu kod Samsung ovlašćenih partnera. Ovo je model sa najnaprednijom kamerom do sada i vrhunskim gejming performansama. I zaista, cela Galaxy S23 serija postavlja nove standarde kad je reč o pouzdanim, vrhunskim iskustvima korišćenja pametnih telefona. - Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige ‘'Nepokolebljivi'' izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

Letošnji teden molitve za edinost kristjanov – ki je eden izmed ekumenskih dogodkov – poteka pod svetopisemskim geslom Naučite se delati dobro, skrbite za pravico. Krščanske cerkve v Sloveniji v omenjenem tednu organizirajo več dogodkov po svojih cerkvah; največkrat se kristjani različnih veroizpovedi zberejo pri ekumenskem bogoslužju. O sporočilu tedna molitve, sodelovanju med Cerkvami pri nas in njihovi morebitnem še tesnejšem povezovanju premišljujejo celjski katoliški škof Maksimilijan Matjaž, evangeličanski škof Leon Novak, pravoslavni celjski paroh Goran Šljivić in superintendent evangelijskih binkoštnih kristjanov Daniel Grabar.

Svjetsko fudbalsko prvenstvo 2022 u Kataru koje počinje sutra još uvijek izaziva mnoge kontroverze. Kako će se snalaziti navijači, od kojih se traži da poštuju lokalne običaje i kulturu, po pitanju konzumacije alkohola tokom dana, koliko je skupo i hoće li se mahati zastavama duginih boja, neka su od pitanja.

Bo Slovenija dobila prvega predsednika z desnega političnega pola ali prvo predsednico? Kdo bo nasledil Boruta Pahorja - Anže Logar ali Nataša Pirc Musar, bo znano čez tri tedne. Vrstijo se analize včerajšnjega dogajanja, med pričakovanji pred drugim krogom predsedniških volitev pa je Samo Uhan s Fakultete za družbene vede dejal, da se zdi, da se bo nekoliko zaostrila ta razlika oziroma da se bo oba kandidata ocenjevalo glede na preteklo delo. Kot pravijo analitiki, bo na izid pomembno vplivala tudi volilna udeležba. Druge teme: Na vladni mizi redna uskladitev pokojnin in zvišanje minimalne plače, oboje za 4,5 odstotka Kijev in Moskva krepita jedrsko retoriko z medsebojnim obtoževanjem o umazanih bombah Enajst županov iz jugovzhodne Slovenije predlaga zakonske rešitve romske problematike.

Otvoreni studio je TV emisija Glasa Amerike koju emitujemo svakog radnog dana od 22 sata po srednje-evropskom vremenu. Uz vesti dana, gledaoci mogu da očekuju intervjue, izveštaje, analize i reportaže o ekonomskim, društvenim, naučnim i kulturnim zbivanjima u SAD, regionu i šire.

U ovoj epizodi se bavimo temom Business Developmenta iz ugla IT industrije. Jelena je u razgovoru opisala svoje iskustvo i način na koji ona pristupa ovoj funkciji, te smo u razgovoru pomenuli sve elemente koje po njoj Business Development sadrži i koji su esencijalni za uspešno bavljenje ovom rolom. Građenje mreže konekcija, konferencije, odnos BizDev-a i prodaje, softveri i alati, sve ovo su tačke kojih smo se dotakli u našem razgovoru o ovoj funkciji. Jelena Roksandić, Business Development Specialist https://www.linkedin.com/in/jelena-roksandi%C4%87/ Teme u epizodi: - Uvod i predstavljanje - Business Development u IT kompaniji - LinkedIn i njegova uloga u BizDev–u - Zašto je za BizDev važan networking? - Koliko su konferencije važne za nekoga ko se bavi BizDev-om? - Razlike između BizDev-a i drugih uloga u Sales-u? - Koje vrste prodaja postoje? - Sales Funnel & Combo Selling - Odnos sa kupcima, kako ne biti previše hladan, a ni topao pa ne preći granicu na drugoj strani i ostati profesionalan? - Kako ispitati tržište pre prodaje? - Koji alati/softver su se pokazali kao najbolji za odnos sa kupcima? - Koliko često kontaktirati potencijalne kupce i kada znamo da smo dostigli maksimum u smislu ponude za određenog kupca? - Posle koliko zaposlenih nam je potreban BizDev menadžer? - Koliko BizDev funkcija učestvuje u kreiranju cene proizvoda? - Poruka za mlade ljude koji ulaze u IT industriju Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: 1. Pokrovitelj podkasta: MTS - https://mts.rs/ Želeli bismo da vam skrenemo pažnju na jednu od usluga MTS-a: Dočekajte spremno eFiskalizaciju uz kompletnu podršku koju nudi mts. Na raspolaganju su vam rešenja, koja obuhvataju android uređaje najnovije generacije, sa SIM karticom za stalnu vezu sa internetom, aplikaciju fiskalne kase i mogućnost Cloud portala naprednih funkcionalnosti za bezbedno čuvanje svih podataka i poslovnu analitiku, kao i održavanje i podršku stručnog tima 24/7. https://mts.rs/Poslovni/Fiskalizacija 2. Partneri podkasta: - OTP banka - https://www.otpbanka.rs/ - kompanija Mastercard - https://www.mastercard.rs/sr-rs.html - kompanija Idea - https://online.idea.rs/ U Ideinoj online prodavnici unesite promo kod digitalk500 i očekuje vas 500 dinara popusta prilikom vaše online kupovine! 3. Prijatelj podkasta: Izdavačka kuća Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi podelićemo dve knjige ''Ciljevi'' izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

V četrti epizodi radijske nanizanke o nestrpnosti za strpnost se Tatjana Pirc z gosti pogovarja o izražanju verske nestrpnosti, o tem, kaj jo povzroča, kdo jo podžiga in zlorablja, ter kako jo občutijo vernice in verniki. V Sloveniji je 57 cerkva in verskih skupnosti, samo letos so bile v register vpisane tri nove verske skupnosti. Čeprav živimo v večreligijski družbi, je verska nestrpnost še vedno in vse bolj prisotna v njej. Kako se ta nestrpnost izraža, kaj jo povzroča, kdo jo podžiga in zlorablja, kako jo občutijo vernice in verniki, o tem se s sogovornico in sogovorniki pogovarja Tatjana Pirc, avtorica radijske serije Živi in pusti živeti. Gosti oddaje: Faila Pašić, aktivistka, humanitarna delavka s številnimi priznanji, tudi mednarodnimi, muslimanka, ki zaradi svojega verskega prepričanja doživlja napade in diskriminacijo: "Potisnjen si na rob družbe, sam pa se zavedaš svoje moči in svojega znanja. Družba te želi prepričati, da je s teboj nekaj narobe. Z mano ni bilo nikoli nič narobe, nikogar ne ogrožam, zaradi mene nihče ne trpi." prof. dr. Aleš Črnič, sociolog religije, Fakulteta za družbene vede Univerze v Ljubljani: "Razlike nas bogatijo. Strpnost in aktivno sobivanje sta recept za večjo vitalnost in uspešnost družb." doc. dr. Sebastijan Valentan, predavatelj na Teološki fakulteti v Ljubljani, sodnik na cerkvenem sodišču v Mariboru, duhovnik, pravnik, pesnik in prevajalec: "Ko sem bil kaplan v eni izmed slovenskih župnij, je k meni v cerkev prišla muslimanka. Zavedala se je, da ne more iti k spovedi, povedala mi je, da si želi pogovor. Vedno sem iskal trenutke sožitja, razumevanja in dialoga." Sead Karišik, imam v Kranju, predstavnik Islamske skupnosti v Republiki Sloveniji: "Zelo je pomembno, da vodilni ljudje v družbi in tudi v naši verski skupnosti govorijo o medsebojnem razumevanju in strpnosti. Dialog, dialog, dialog in medsebojno razumevanje, to nas vodi v boljšo družbo." Robert Waltl, direktor Judovskega kulturnega centra v Ljubljani, lutkar, igralec, režiser, umetniški vodja Mini teatra: "Zadnjih deset let tonemo v govor sovraštva in različne nestrpnosti do vsakega, ki je drugačen od nas." Peter Svetina, varuh človekovih pravic: "V resnici je malo ljudi v družbi sovražnih in agresivnih, so pa zelo glasni."  

“Kada čujem reč migrant, prvo posmislim na izbeglice sa Bliskog istoga, a zatim pomislim na moju mamu koja je devedesetih emigrirala iz Hrvatske, na moju babu i dedu koji su negde šesdesetih emigrirali u Srbiju iz Bosne, a onda zaključim da smo svi pomalo migranti,” reči su jednog od anketiranih sagovornika. Migranti sa Bliskog istoka i iz Ukrajine nisu jednako prihvaćeni u društvu. Iz centra za migrante Info Park Srbija, Gordan Paunović objašnjava da su migranti iz Ukrajine takozvane, poželjne izbeglice. Tome doprinosi i činjenica da iz Ukrajine uglavnom odlaze samo žene i deca, ne i muškarci koji zapravo moraju da ostanu u Ukrajini i bore se. “Želim da dodam svoj lični utisak da nisu samo ove osobine taj neki spektar koji je dobrodošao, nego činjenica da su oni hrišćani, bele boje kože, integrabilni u zapadno društvo, bar je to taj mit nego migranti sa bliskog i daljeg istoka,” naveo je Paunović. Kada je u pitanju rešenje za problem nejednakog tretmana,koji je zapravo evidentan i kada su u pitanju odnos građana i građanki iz Srbije, ali i država članica Evropske unije, sociološkinja Nataša Ivaneža kaže da je to ogromno pitanje i naravno veoma je komplikovano. Ali bitno je da se zakoni na sve primenjuju podjednako. “Sada smo na primeru izbeglica iz Ukrajine videli da Evropa ima pravne mehanizme koji mogu da se primene na izbeglice, koji se prethodnih nekoliko godina apsolutno nisu primenjivali ili su se kršili,” navodi Ivaneža. Ona objašnjava da je čitav svet koji danas poznajemo suštinski nastao na migracijama. Migracije, odnosno kretanja ljudi, kako ona kaže, su osnovna ljudska i životna potreba. Ona takođe podseća da su građanke i građani Srbije, pa i sama država u tom prvom talasu 2014. godine, bili spremni da pomognu migrantima. Kako se menja odnos Evrope i sveta prema njima, tako se menjao i naš. “Što se tiče samih početaka, bitno je naglasiti da u Srbiji to nije zapravo bilo oduvek pitanje straha, zatvaranja, netrpeljivosti, mržnje... Gde smo mi mogli da vidimo 2014. ili 2015. godine, da su građani i građanke Srbije, pa i sama država, zapravo bili spremni da pomognu tim ljudima i negde vrlo smo bili svesni toga da oni uopšte ne žele da se zadržavaju kod nas. Međutim, onda se tu kasnije zapravo iz Evrope i sveta trend fabrikovanja krize i jednostavno iskorišćavanja ljudi i jedne užasne situacije u političke svrhe prelio kod nas,” podseća. DRŽAVU MORAJU DA ZANIMAJU MIGRANTI “U tom odnosu države prema migrantima treba jako puno toga da se promeni, a pre svega treba da se promeni ta nepisana doktrina a to je da migrante ne zanima Srbija i samim tim državu Srbiju ne zanimaju migranti” reči su Gordana Paunovića iz migrantskog centra Info Parka Srbija. Država ne bi trebala da pravi razlike između migranata sa Bliskog istoka i Ukrajine. Paunović navodi da država ne treba izbeglicama da nudi samo “noćenje sa doručkom” uslugu, već i slobodan pristup azilnoj proceduri bez ometanja, fer razmatranje njihovog azilnog zahteva i na kraju ako taj zahtev bude pozitivno rešen- njihvoa integracija. “Sama činjenica da je od usvajanja Zakona o azilu, od čega je prošlo skoro nekih 14 godina, do danas izdato nekih stotinak azilnih rešenja. A da je od tih stotinak ljudi ostala bukvalno šaka ljudi dovoljno govori koliko je ta politika pogršena. Prosto rezultati demantuju bilo kakve državne navode da je to jedan uređen sistem koji ostavlja dobre rezultate,” navodi Paunović. Autorke podkasta Irena Čučković, Iva Gajić, Aleksandra Bučko, Sanja Kosović i Sanja Đorđević. Ovaj podkast je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ove epizode isključiva je odgovornost podkasta Reaguj i ne odražava nužno stavove Evropske unije, kao ni Mreže za izveštavanje o različitosti 2.0. U ovoj epizodi podkasta korišćenji su efekti, a jedan od efekata je i "Footsteps, Stones, A.wav" by InspectorJ (www.jshaw.co.uk) of Freesound.org

Junij tradicionalno po več svetovnih mestih zaznamujejo parade z mavričnimi zastavami, s čimer množica s sprehodom po mestu opozarja na pomen enakopravnosti gejev, lezbijk, transspolnih, nebinarnih in drugih oseb, ki so še vedno pogosto potisnjene na rob družbe. Mesta za lgbt osebe zaradi infrastrukture ponujajo varnejše zavetje, a kot kažejo raziskave, se razlika med urbanimi in ruralnimi okolji vendarle zmanjšuje. Kljub razmeroma dolgi tradiciji lgbt scene v Sloveniji izkušnjo nasilja po podatkih več raziskav o življenju gejev, lezbijk in transspolnih oseb v Sloveniji doživi več kot vsaka druga oseba.V družbi še vedno ostaja določena stopnja homofobije Junij tradicionalno po več svetovnih mestih zaznamujejo parade z mavričnimi zastavami, s čimer množica s sprehodom po mestu opozarja na pomen enakopravnosti gejev, lezbijk, transspolnih, nebinarnih in drugih oseb, ki so še vedno pogosto potisnjene na rob družbe. Mesta za lgbt osebe zaradi infrastrukture ponujajo varnejše zavetje, a kot kažejo raziskave, se razlika med urbanimi in ruralnimi okolji vendarle zmanjšuje. Kljub razmeroma dolgi tradiciji lgbt scene v Sloveniji izkušnjo nasilja po podatkih več raziskav o življenju gejev, lezbijk in transspolnih oseb v Sloveniji doživi več kot vsaka druga oseba. Roman Kuhar s Filozofske fakultete v Ljubljani: “Večinoma gre sicer za verbalno nasilje, v manjšem delu za fizično nasilje. Ampak nasilje je del teh zgodd, ki jih LGBT populacija v Sloveniji pripoveduje o sebi. Po drugi strani je pa res, da raziskave slovenskega javnega mnenja, ki jih opravljajo kolegi na Fakulteti za družbene vede, kažejo, da se socialna distanca do istospolno usmerjenih pomembno manjša in krajša.” V 90. letih je več kot 60 odstotkov vprašanih dejalo, da za soseda ne želi imeti homoseksualca. Skozi leta je številka vztrajno padala. Danes je ta delež 23-odstoten. To lahko deloma pripišemo tudi pojavu suburbanizacije, v katerem se ljudje iz urbanih okolij selijo v ruralna okolja in prinašajo takoimenovane liberalne vrednote. Dejstvo, da se morajo lgbt osebe za lagodno življenje nujno preseliti v Ljubljano, torej ne drži povsem. “Mislim, da gre pri nas za neko drugo situacijo. Spolna usmerjenost je lahko “pull factor” - nekaj, kar te poriva v urbano okolje, ni pa dovolj. Gre za kombinacijo tega, da v Ljubljani recimo študiraš, ali pa da tukaj dobiš službo, ali pa da si tukaj ustvariš neko prijateljsko in socialno mrežo podpore. V tem smislu se po tem ljudje selimo v urbana okolja. Da bi bil pa to ključni razlog, vsaj za glavnino ni.” Eden takih, ki se je med drugim zaradi bolj sprejemajočega okolja preselil v Ljubljano, je Filip Vurnik. Filip je nebinarna transspolna oseba, torej svojega spola ne dojema kot ene od dveh možnost. Ker se je že večkrat javno izpostavil, je to vplivalo na njegovo zasebno življenje. “Na neki osebni ravni so bile negativne posledice, ki so verjetno ta proces sprejemanja s strani moje družine malo podaljšale, ampak v tistem trenutku se mi je zdelo prav, da to naredim.” Prav z namenom vključevanja tudi manjših krajev na zemljevid LGBT skupnosti pa so letos že tretjič pripravili parado tudi na Koroškem. Neža Oder, Koroška Pride: “In protest in praznovanje, vse, kar je na spektru naše queer kulture, mora obstajati tam, kjer ljudje dejansko živimo. Ne more prva podporna skupina, prvi svetovalec, prvi varen prostor, prvi dogodek, prva vsebina obstajati 100 kilometrov stran od doma, kjer živimo.” Vabljeni k poslušanju prispevka.

Tokrat je bil naš sogovornik nadškof Marjan Turnšek.

Toliko kot človeštvo je stara tudi igra, prav tako igrače. Marsikatera je vsaj v osnovni ideji ostala nespremenjena vse do danes. Razlike so le v materialih in tehniki izdelave. Prve so bile izdelane iz kamna, kosti ali lesa, torej tistega, kar je bilo na voljo. V Domžalah, na Menačenkovi domačiji, si lahko ogledate razstavo, ki prikazuje, kako so se lesene igrače sčasoma spreminjale. Imetnik zbirke je Mohor Demšar, doktor filozofije, učitelj na osnovni šoli, pesnik za otroke in zbiralec igrač, ki so mu bile od nekdaj blizu. Njegov oče je bil mizar in že kot študenta ga je kakšen kos lesa, ki je ostal kje v delavnici, pritegnil k temu, da je najprej tudi sam izdeloval lesene igrače, pozneje pa jih je začel zbirati. Danes njegova zbirka obsega lesene igrače skoraj z vsega sveta.

V slovenskem znakovnem jeziku je znak za mamo sestavljen iz kretnje, ki boža po obrazu, kretnja za očeta pa kaže na osebo z brki. V ameriškem znakovnem jeziku je oče nekdo, ki ima klobuk na glavi, kretnja za mamo pa onačuje osebo, ki je podrejena očetu. V slovenskem znakovnem jeziku je kretnja za šolo podobna davljenju, v ameriškem znakovnem jeziku pa označuje nekoga, ki rad bere. Razlike med znakovnima jezikoma so velike, tudi po razvitosti. Ameriški obsega 200 tisoč kretenj, slovenski pa 21 tisoč; to kaže tudi na slabše izhodiščne možnosti za izobraževanje gluhih. Matjaž Juhart, sekretar Zveze društev gluhih in naglušnih Slovenije, je predstavil izzive izobraževanja gluhih v Sloveniji in zanimive posebnosti znakovnih jezikov. Foto: Pixabay

Sa Biljanom smo razgovarali na temu bavljenja ljudskim resursima u IT industriji. Biljana ima bogato iskustvo u radu sa ljudima i razvoju ljudskih potencijala, a poslednjih nekoliko godina radi u veoma dinamičnom IT sektoru gde je pokazala svoj pun potencijal. Upravo zbog svog bogatog iskustva Biljana je mogla da nam predstavi razlike između HR u IT industriji i ostalim granama privrede, te da nam prenese svoja viđenja i iskustvo na mnoge teme koje su aktuelne poslednjih godinu i po dana: employer branding sa fantastičnim osvrtom na eksterni i interni employer branding, remote first način organizovanja ljudi u jednoj IT kompaniji, benefitima za zaposlene, celokupnom regruting procesu i korišćenju podataka u svrhu smanjenja fluktuacije zaposlenih… Biljana Rakić, VP of Human Capital @ Coing - https://www.linkedin.com/in/biljana-rakic/ Teme u podkastu: - Uvod i predstavljanje - Razlike u HR-u u odnosu na ostale industrije - Employer branding - Benefiti i uslovi rada: šta su zapravo uslovi rada a šta su benefiti - Remote first ili rad iz kancelarije - Product vs. outsourcing kompanije iz ugla HR-a - Fokus HR u IT-u: recruiting & retention - Kako se koriste podaci u svrhu povećanja retencije, smanjenje fluktuacije i poboljšanog zapošljavanja - Agilna metodologija u HR-u - Koliko se promenila uloga HR-a u periodu pandemije - Kako da uđete u svet HR-a Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: 1. Pokrovitelj podkasta: OTP banka - https://www.otpbanka.rs/ OTP banka prepoznaje da je upravljanje tokovima novca jedan od glavnih izazova u privredi i svojim klijentima nudi visok nivo ekspertize i iskustva sa primenom najboljih svetskih rešenja. Lider je u transakcionom bankarstvu uključujući faktoring poslovanje, gde zauzima 40 odsto tržišnog učešća i time značajno olakšava svakodnevno poslovanje svojih klijenata. Više o ovoj usluzi možete saznati na sledećem linku: https://www.otpbanka.rs/privreda/domaci-faktoring-privreda/ 2. Partner podkasta: kompanija Mastercard https://www.mastercard.rs/sr-rs.html 3. Prijatelj podkasta: kompanija Idea - https://online.idea.rs/ U Ideinoj online prodavnici unesite promo kod digitalk500 i očekuje vas 500 dinara popusta prilikom vaše online kupovine! I u ovoj epizodi podelićemo dve knjige ''Scrum Masterclass'' izdavačke kuće Finesa onima koji budu najbrži i najkreativniji sa komentarima, a možete nam slobodno pisati i na info@digitalk.rs i direktno nam uputiti komentar, sugestiju ili primedbu. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajtu poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene izdanja na sajtu: https://www.finesa.edu.rs/

V naši zahodni sosedi  je treba za nakup nepremičnine še vedno najgloblje seči v žep v Rimu, kjer je treba za kvadratni meter stanovanja v središču mesta odšteti skoraj 6 tisoč evrov. Povprečna cena kvadratnega metra v državi se je v minulem letu znižala za 1,8 odstotka na 1.700 evrov, kar je najnižje v zadnjem desetletju. Razlike med cenami nepremičnin na severu in jugu Italije so ogromne.

Nadaljujemo s serijo epizod o finančni vzgoji otrok in prevzgoji staršev. V prvi epizodi sem vas opozorila na pomanjkljive in prikrojene informacije o upravljanju denarja, ki jih dobivamo od raznih »finančnih opismenjevalcev« ta hip. Finančno opismenjevanje je postal velik posel, vsak vam poskuša nekaj prodati. In da razumemo, kaj vse nam ponujajo, se moramo vrniti v naše otroštvo. Starši, ki menijo, da otroke ne bi smeli obremenjevati s financami, vam sporočam, da ste jih že, in to s prvo pravljico, ki ste mu jo prebrali. Povedali ste mu, da obstaja bogastvo, premoženje, denar, zaklad, pa tudi revščina ter da obstajajo socialne in premoženjske razlike. S pravljico ste mu tudi povedali, da nebogljena revna dekleta reši bogat princ? Povedali ste tudi, da mora obstajati nek čudež, da nas izvleče iz revščine ali življenjske bede. Že v zibki otroke učimo o obstoju loterije. Otroci se o financah učijo preko pravljic, igre, zabave, nakupovanja, vsak dan njihovega življenja, malo po malo. Ne morete ignorirati te teme ker je povsod okrog nas kot zrak, ki ga dihamo. Enostavno preveč je zažrta v naša življenja. Vsak dan odpremo denarnico. Vsak dan rokujemo z denarjem. In zakaj bi želeli nadeti otroku plašnice, samo zato, ker menimo, da niso kos tej temi. Kdo pravzaprav ni kos tej temi? Mi ali otrok? Poglejte se v ogledalo. In tam boste našli odgovor. V epizodi boste tudi našli odgovor na vprašanja kot so: - Zakaj je mama ključna figura pri finančni vzgoji otrok? - Zakaj dekletom vcepljamo strah pred tveganji in kako jih spreminjamo v »risk managerke«? - Zakaj otroka zanima, ali ste bogati in koliko zaslužite v službi? - Zakaj osemletike skrbi, kako bodo kupili stanovanje? - Kaj sporočate, ko pogledujete k sosedu, ki je kupil nov avto? - .... Domača naloga: Pomislite na finančne navade vaših staršev in jih primerjate z vašimi navadami. So kakšne razlike med vami in vašimi starši? Ste našli kakšne skupne točke? Razlike? Zapišite jih! Ozavestite jih! Vse to namreč prenašate na svoje otroke. V epizodi so tudi primeri. Staršem pa tudi predlagam aktivnosti za finančno prevzgojo, ki bodo pomagale tudi pri finančni vzgoji otrok: - Nadzorujte svoj denar! Trdo ste delali zanj, da bi pustili, da vam ta narekuje življenje. - Nadzorujte svoja čustva! Skušajte biti čim manj impulzivni in čustveni. - S partnerjem se pogovarjajte o financah in rušite tabuje o vlogi spolov! - Izobražujte se! Upravljanje denarja ni raketna znanost. Osnove so v resnici dokaj nezapletene in v financah na dolgi rok v 90 odstotkov primerov velja - manj je več in enostavno je bolje kot zapleteno. Ne podajajte se v stvari, ki jih vsaj v osnovi ne razumete. - Prevzemite vajeti nad svojim premoženjem. Nihče ne bo na dolgi rok bolj skrbno poskrbel za vaš denar, kot vi sami, če si boste seveda vzeli čas. Sestavite lasten finančni načrt, ki ga razmete in ga izboljšujte korak ta korakom, iz leta v leto. Pod črto: Če smo sami bolj finančno pismeni, bodo tudi naši otroci. Gre za verižno reakcijo, zato prevzgojimo najprej samega sebe. ______________________________________ Počitniški program: Finančna vzgoja otrok in prevzgoja staršev 25. oktober: Finančna vzgoja: Uvod v 4 lekcije za starše in otroke brez cenzure (1.del) 27.oktober: Starši, finančna vzgoja se začne s pogledom v ogledalo (2. del) 29.oktober: Kako s sodobnimi prijemi opremiti otroka s finančnim znanjem 1.november: Konkretno: Kaj mora otrok vedeti o upravljanju denarja pri različnih starosti 3.november: Kako z denarjem upravlja moj 15-letni sin Mark? ______________________________________ Piši mi na marja@biznispace.com

Vse višje cene energentov pred zimo so navadno znak za alarm. O tem, kako ublažiti posledice strme rasti cen energije za ljudi in podjetja, v teh dneh govorijo v najvišjih mednarodnih forumih, tako v okviru Evropske unije kot skupine G20. Število revnih se je sicer v času pandemije koronavirusa povečalo za več kot 100 milijonov. Razlike med bogatimi in revnimi pa se še povečujejo. Evropska unija se ob tem loteva tudi razprave o vladavini prava, čeprav bi si nekateri najraje zatisnili oči in ušesa pred krnenjem pravne države in svoboščin v posamičnih članicah.

Kako močno je svet neenoten, je vidno tudi ob današnjem dnevu hrane. Medtem ko si del Zemljanov na krožnike nalaga toliko, da gre večina hrane v smeti, oziroma se bori z debelostjo, več milijonov ljudi strada. Razlike pa niso le v količini, ampak tudi v kakovosti hrane. Kot poudarja generalni sekretar Združenih narodov Antonio Gutereš, si tri milijarde ljudi ne more privoščiti zdrave prehrane, ob tem se povečuje lakota. Da bi bili prehransko varni, potrebujemo samooskrbo, poudarjajo domači strokovnjaki, ki pa pogrešajo več politične volje za neposredno pot pridelkov in izdelkov od kmeta do trgovca oziroma potrošnika. V oddaji tudi: Na dnevni ravni največ okužb s koronavirusom od začetka aprila Pred volitvami SD odločneje za socialno varnost in boljše zdravstvo Obalne občine je kulturno znova združila jubilejna, 60-a Forma viva .

Na policah trgovin je izbira sadnih napitkov pestra in na Zvezi potrošnikov Slovenije so ob podrobnejšem pregledu ugotovili, da so med njimi lahko velike razlike, razlaga Nina Križnik. Za potrošnike je najboljši kompas že samo poimenovanje izdelka, ki mora biti skladno z zakonodajo.

Sa Anom je zaista bilo lako dogovoriti gostovanje jer bukvalno možete birati bilo koju temu iz oblasti digitalnih komunikacija, Ana sve to drži u malom prstu. Digitalna medijska pismenost je nekako početak, prvi korak koji trebate da savladate kada krećete da komunicirate svoj brend i biznis u digitalnom prostoru, pa smo kroz ovu temu provukli sve bitne stavke koje biste morali da savladate, od vrednosti brenda, tradicionalnih i digitalnih medija, kanala komunikacije i ciljnih grupa, do oglašavanja, društvenih mreža i onlajn prodaje. Kada imate jednog ovakvog sagovornika, zadovoljstvo je voditi razgovor, Ana je sa osmehom na licu delila deo svog znanja i iskustva na ovu temu, te verujem da će mnogi od vas koji žele na pravi način da svoje biznise predstavite u digitalnom svetu imati dosta toga korisnog da čujete. Teme u podkastu: - Uvod i predstavljanje - Šta je to digitalna medijska pismenost i šta to sve obuhvata - Vrednost brenda za biznise u digitalnoj eri - Tradicionalni i digitalni mediji: kakvu vrednost oni donose biznisima - Adaptacija sadržaja za različite kanale i ciljne grupe - Kako zadobiti i zadržati pažnju ciljne grupe za potrebe biznisa - Oglašavanje i publika - Dezinformacije, informacije koje obmanjuju i lažne vesti u kontekstu biznisa - Društvene mreže i važnost interakcije sa kupcima za imidž biznisa - Kako medijska pismenost utiče na onlajn prodaju - Medijska pismenost u cilju smanjenja digitalne rodne podele - Razlike između tradicionalnog i digitalnog marketinga sa strateškog nivoa Prijavite se na naš YouTube kanal: https://bit.ly/3uWtLES Posetite naš sajt i prijavite se na našu mailing listu - https://www.digitalk.rs Pratite DigiTalk.rs na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/Digitalk.rs Instagram: https://www.instagram.com/digitalk.rs/ Linkedin: https://www.linkedin.com/company/digitalkrs Veliku zahvalnost dugujemo kompanijama koje su prepoznale kvalitet onoga što radimo i odlučile da nas podrže i daju nam vetar u leđa: 1. Pokrovitelj podkasta: OTP banka - https://www.otpbanka.rs/ 2. Partner podkasta: Mastercard https://www.mastercard.rs/sr-rs.html 3. Prijatelj podkasta: kompanija Idea - https://online.idea.rs/ U Ideinoj online prodavnici unesite promo kod digitalk500 i očekuje vas 500 dinara popusta prilikom vaše online kupovine! U narednom periodu, u svakoj od DigiTalk epizoda delićemo po dve knjige izdavačke kuće Finesa - https://www.finesa.edu.rs/ U ovoj epizodi deliko dva primerka knjige Plemena, Seta Godina. Takođe, svi oni koji na Finesinom websajt poruče knjige i unesu promo kod digitalk dobiće 10% popusta na već snižene cene na sajtu. U meri u kojoj mi možemo, podržavamo jednog malog proizvođača - NekShop - https://www.nekshop.com/ Pogledajte njihov online shop, velika kreativnost i dobar dizajn, a njihove majice će Vlada nositi u epizodama u narednom periodu. I NekShop vam daje 10% popusta uz promo kod digitalk na njihovom online shop-u!

Kaj vas spodbudi k nakupu kakšne od kriptovalut, delnic, skladov in drugih naložb? Na naložbene odločitve lahko vplivajo tudi vreme, hormoni, tip osebnosti in še kaj, pravi profesor Aljoša Valentinčič, ki se ukvarja tudi z nevroekonomijo in kognitivno znanostjo.   Danes je sončen četrtek. Morda je danes pravi dan za nakup katere od delnic. Pravijo, da nas sonce spodbudi k optimizmu. Optimizem pa je nujen tudi za delovanje kapitalskega trga. Kaj vas pravzaprav spodbudi k nakupu kakšne od naložb? Recimo delnice, kriptovalut, nepremičnine …   Ekonomski temelji? Vrednotenja? Kazalniki? Morda vreme? Hormoni? Sosed Janez? Morda mešanica vsega po malem. O tem, kaj vse vpliva na naše naložbene odločitve, sem se pogovarja z rednim profesorjem doktorjem Aljošo Valentinčičem iz katedre za denar in finance ter računovodstvo in revizijo na ljubljanski ekonomski fakulteti. Aljoša je človek, ki vidi dobesedno med konti, saj se tudi ukvarja z nevroekonomijo, kognitivno znanostjo in psihologijo.  Po poslušanju te epizode, boste na investiranje verjetno gledali malo drugače. Slišali boste:  - Kako blagovna znamka vpliva na naše investiranje in NFT - Racionalnost pri sprejemanju ekonomskih odločitev -  Baloni – zakaj nastajajo in kako se zaščititi -  Kako lahko naslovnice oz mediji vplivajo na naše naložbene odločitve -  Kako zastraševanje vpliva na naše naložbene odločitve -  Kako investira sosed Janez -  Testosteronski cikel in vpliv hormonov na naše naložbene odločitve -  Razlike med spoloma v financah -  Melanholik, kolerik, sangvinik, flegmatik – kateri tip osebnosti je najboljši za upravljanje denarja - Optimizem in njihov odnos do drugače razmišljajočih - Gamifikacija finančnega sveta – kam to pelje - Social trading – kopiranje portfeljev. Kje so pasti - Meme delnice – pretirana romantika - Manipulacije na trgih – Elon Musk efekt - Prevare in kaj pravi kognitivna znanost ali nevroekonomija o tem - Vpliv vremena, dneva v tednu na naše naložbene odločitve – več je sonca, bolj smo optimistični - Ali na naše naložbene odločitve vplivajo tudi luna in zvezde - Umetna inteligenca – kako si lahko pomagamo pri naložbenih odločitvah - Nasvet, kako pametno sprejemati finančne odločitve mimo raznih vremenskih in hormonskih vplivov ___________________________________________________________ Oris mojega portfelj naložb si lahko pogledate na spodnjih povezavah - https://www.linkedin.com/in/marjamilic/ - https://www.instagram.com/marjamilic/ PS: Ne spomnim se, kakšno je bilo vreme, ko sem kupovala vse te naložbe. Zagotovo pa sem sedela na kavču in delnice kupovala v zadnjih urah trgovanja na ameriški borzi. Sprejemala sem tudi naložbene odločitve v sončnih krajih, saj ko se umirijo misli, na dopustu dobiš marsikatero novo idejo.  

Marin je kondicijski trener, educiran na Kineziološkom fakultetu i Srednjoj Medicinskoj Školi smjer Fizioterapeut. Veoma analitički i znanosti okrenut pristup njegov je put. Ako vas zanima nogomet i kondicijska priprema sportaša onda je ovaj razgovor pun korisnih informacija za vas. Pronađite Marina na društvenim mrežama i ostanite u toku sa njegovim radom jer uskoro se otvara centar za kondicijsku pripremu sportaša/nogometaša na Zagrebačkom Velesajmu. 00:00 - Intro 02:09 - Tko je Marin Mandarić 05:51 - Što mi je donjela EXOS Performance edukacija te kako se danas educiram 12:30 - Moj rad sa vrhunskim nogometašima poput Kahline(V. Gorica) i Joey Suk (V. Gorica) 14:20 - Razlike u radu sa profesionalnim sportašima i rekreativcima 19:19 - Odnos klubova prema kondicijskim trenerima sportaša 22:53 - Što je to kondicijska priprema sportaša 26:50 - Što radim sa sportašima u svrhu prevencije ozlijeda 38:30 - Ima li što profesionalni nogometaš tražiti u teretani? 47:17 - Što je pliometrija 59:04 - Mitovi o istezanju, krivim leđima, i loši savijeti liječnika 01:17:20 - Problem Detox programa, prodavanje magle, dijete, protokoli čišćenja, itnermittent fasting 01:26:28 - Koljena preko prstiju, potrošnja hrskavice, propadanje koštane mase Lazarus coffee je naš novi wake up call! Tvoje nepce bit će ti zahvalno! Kava izvrsnog okusa, na bilo koji način da ju pripremate oni vam osiguravaju kvalitetu. Bilo da uživate u espress-u ili klasičnoj turskoj oni su spremni na sve. Sve o Lazarus kavi pronađi na lazaruscoffee.hr ili na linku u opisu podcasta.

Vodja Odseka za tehnologije znanja na Inštitutu "Jožef Stefan" Sašo Džeroski o trendih v umetni inteligenci, številnih možnostih njene uporabe in o vrednotah, ki usmerjajo njen nadaljnji razvoj. Danes med različnimi metodami umetne inteligece, ki jih poznamo, prevladujejo t. i. globoke nevronske mreže, ki so na podlagi ogromnih količin podatkov izredno uspešne pri zelo zahtevnih nalogah, denimo pri prepoznavi slik ali obrazov. Ampak tovrstne metode imajo svoje notranje omejitve, ki danes postajajo vse akutnejše. Ne morejo namreč razumljivo pojasniti, kako so prišle do svojih rezultatov. To pa je na številnih področjih lahko zelo problematično. Evropska unija se je tako odločila, da je za določene odločitve, če temljijo na uporabi umetne inteligence, nujno razumeti, na čem temeljijo. »Če recimo pristope umetne inteligence uporabljamo v javni upravi ali za oceno komu dati posojilo in komu ne, evropska regulativa nalaga, da morajo biti tovrstne odločitve razložene in utemeljene,« pojasnjuje prof. dr. Sašo Džeroski, vodja Odseka za tehnologije znanja naIJS, kjer v pretežni meri razvijajo take modele stojnega učenja, ki poleg tega, da omogočajo natančno napovedovanje, te napovedi lahko tudi razložijo. Od sodelovanja z Evropsko vesoljsko agencijo do razvoja zdravil Področij, kjer je uporaba umetne inteligence lahko zelo dobrodošla, je ogromno. V pogovoru smo se dotaknili treh. Veliko sodelujejo z Evropsko vesoljsko agencijo, ki je s sateliti Sentinel uspešno prevzela primat na področju visokoločljivih satelitskih posnetkov. Obdelava množic satelitskih podatkov pa seveda zahteva nenehne izboljšave in nove pristope. Umetna inteligenca je vse bolj ključna pri razvoju novih zdravil in pri napredni diagnostiki, ki omogoča kvalitetnejše življenje bolnikom s kroničnimi boleznimi. Odpira pa tudi vedno nove možnosti pri načrtovanju bolj trajnostnih in okolju prijaznih praks. Tako denimo v kmetijstvu omogoča prilagajanje uporabe gnojil in fitofarmacevtskih sredstev konkretnemu stanju na terenu, pa tudi stalno nadgradnjo modelov z vključevanjem novega znanja. Ključna bodo nadaljnja vlaganja Slovenija ima na področju razvoja umetne inteligence izredno tradicijo, ogromno znanja in dobrih raziskovalcev. Evropska unija ima z digitalno transformacijo ambiciozne načrte in bo za to namenila veliko sredstev. Priložnost za Slovenijo se zdi na dlani. Prav pred kratkim je vlada sprejela Nacionalni program spodbujanja razvoja in uporabe umetne inteligence, a zanj še ni zagotovila finančnih sredstev. Brez domačih finančnih virov pa seveda tudi evropskih sredstev ne bo mogoče počrpati. Obenem slovensko raziskovalno okolje ni najbolj stimulativno na najboljše. Znanstvene raziskave so brez dvoma ključni generator novega znanja. A če so denimo v Nemčiji plače v industriji za 20 do 30 odstotkov višje od tistih na raziskovalnih institucijah, so pri nas razlike tudi 200 do 300 odstotkov, je med drugim povedal prof. Sašo Džeroski. Foto:Ars

Ko razlike med off in on air več ni by Radio City

Drugi vsebinski poudarki: Maturanti opozarjajo, da so v še slabšem položaju, kot je bila lanska generacija. Pri zapiranju premogovnika Velenje bo treba okoljski vidik uravnotežiti z gospodarskim in socialnim Bo Kranj dobil novo igralnico? Prostovoljstvo je plemenito poslanstvo, pri katerem se matematika ne izide

V tokratnem podcastu govorimo o najlažjem načinu vstopa na kapitalske trge, in sicer preko vzajemnih skladov. Kaj to sploh so? Zakaj bi vzajemne sklade morali vlagatelji poznati? Kdo so sploh vlagatelji? Koliko denarja vlagajo? Kakšni so stroški? In zakaj mladi pravijo, da je to naložba za boomerje? Kako vzajemni skladi odgovarjajo na vse večjo konkurenco skladov, ki kotirajo na borzi (ETF), ki so cenovno bolj privlačni kot vzajemni skladi? Kakšni so argumenti vzajemcev? Kdaj kalkulacija deluje v prid vzajemnim skladom in kdaj ETF? Kako lahko izkoristimo krovne sklade kot nekakšno davčno oazo? In še veliko več. Tokrat se v podcastu Money-How o kritiki vzajemnih skladov pogovarjamo s Krunom Abramovičem, predsednikom Združenja CFA in predsednikom uprave NLB Skladi. V investicijskem podcastu odgovarjamo na: 00:00​ Intro + Disclaimer04:50​ Anekdota + Etika08:07​ So vzajemni skladi res naložba za boomerje?15:51​ Bo vzajemnim skladom res odklenkalo?19:52​ Razlike med vzajemnimi skladi in ETF25:25​ Kritika panogi vzajemnih skladov26:29​ Zakaj denar letos leti v vzajemne sklade? Smo na poti k novemu rekordu30:28​ Pravi tipi varčevalcev in vlaganje na podlagi preteklih donosnosti44:53​ Seciranje stroškov vzajemnih skladov in primerjave z ETF1:01:30​ Vzajemni skladi so nekakšna davčna oaza1:09:38​ Sklepanje varčevalnih načrtov na daljavo?1:13:19​ Zanimive regije in panoge za investiranje1:14:47​ Kako izbrati sklade v množici vzajemnih skladov   V prihajajočih tednih boste vsi tisti, ki želite plemeniti svoje prihranki prišli nas svoj račun. V podcastu Money-How bomo predstavili različne načine vlaganja, vse od tega, kako začeti in vstopiti na kapitalske trge, kako izbrati trgovalne platforme, kupovati različne naložbe in kam dejansko tudi investirati svoj denar. Za dodatne informacije se lahko naročite tudi na e-pismo na spletni strani www.biznispace.com. Izračune, zanimivosti in drugo objavimo tudi na družbenih omrežjih, zato nas spremljajte tudi tam (@marjamilic, @biznispace, @money_how) O ETF pripravljamo poseben podcast, zato se naročite na Money-How, da ne zamudite. In še veliko več zanimive vsebine. Če menite, da bi lahko ta vsebina koristila vašim prijateljem, sorodnikom, znancem, sosedom, prosim posredujte podcast naprej. In še vabilo… Če želite debatirati z nami o investiranju ali drugih finančnih tematikah, vas vabim, da se nam pridružite na Discord kanalu Money-How, povezavo najdete na Youtube kanalu https://biznispace.com/money-how/youtube

U ovoj epizodi, naučićete kako da razlikujete vremena Past Simple i Present Perfect, kako da prepoznate tri situacije u kojima postoje razlike koje od ova dva vremena je potrebno upotrebiti. Ukoliko želiš da učiš engleski u English Lane školi sa Zoranom, pogledaj kako da se prijaviš ovde: https://englishlane.net/onlineskola/ Link ka ovoj epizodi podkasta na blogu: https://englishlane.net/onlineskola/razlike-past-simple-i-present-perfect/

Jani Pravdič, Andrej P. Škraba in Klemen Selakovič. Enkrat na mesec se dobimo in preko dialoga (iz gr. diálogos "pogovor"), drug z drugim delimo ideje. ========================================­===== Teme DIALOGA (15. november 2020): Razlike med našo in trenutno generacijo; LEGO kocke; razvajenost; trend opuščanja šolanja; Janijevo pismo staršem; popularnost podjetništva; zgodovina monetarnega sistema; človek, ki se rodi l. 1900; samozavest in motivacija; cona varnosti in cona rasti; trpljenje in stopnja sreče jamskih ljudi; stopnja sreče ljudi v moderni družbi; kolektivna vizija človeštva; naši najbolj čustveni momenti; delanje dobrega; itd. ========================================­===== Omenjeno v epizodi: Vidno v opisu YT posnetka

Romski jezik šteje v Evropi več kot 1000 narečij, v Sloveniji jih poznamo vsaj štiri: prekmursko romščino, dolenjsko romščino, narečje, ki ga uporabljajo gorenjski Sinti in romščino, ki jo uporabljajo priseljeni Romi z balkanskih območij. Razlike med narečji so velike, saj se govorci razumejo le na najosnovnejši ravni, tudi štejejo različno. Dolenjski Romi štejejo v romščini do 4, naprej pa v slovenščini in hrvaščini. Prekmurski Romi pa štejejo do 10 v celoti v romščini. V Sloveniji šele v zadnjih 15 letih v večji meri nastajajo pisni viri v romskem jeziku. Redno ga uporabljajo predvsem starejše generacije in je omejen na zasebno okolje, zato se kažejo znaki njegovega izumiranja. Pred svetovnim dnevom romskega jezika, ki je na 5. november, smo ponovili oddajo v kateri je bila gostja Samanta Baranja, ki ji je romski jezik materni jezik. Slovenščine se je učila v vrtcu in potem uspešno nadaljevala šolanje vse do konca študija. Njeno raziskovalno področje so romski jezik ter vzgoja in izobraževanje romskih otrok. Na Pedagoškem inštitutu je delovala kot raziskovalka v Razvojno-raziskovalnem centru pedagoških iniciativ Korak za korakom, je tudi ustanoviteljica Romskega akademskega kluba.

Svetovni splet je spremenil je načine, kako med seboj komuniciramo, kako iščemo informacije in kako dostopamo do najrazličnejših storitev, od povsem prostočasnih do vse do bolj nujnih. Pandemija covida-19 je osrednjo vlogo spleta še potencirala. S tem pa so se še dodatno poglobile stiske tistih, ki do te temeljne infrastrukture ne morejo dostopati ali je ne znajo uporabljati. V zadnjem času sta morda najbolj izpostavljena predvsem dva vidika; težave pri šolanju na daljavo ter dostopanje do zdravstvenih storitev, ko je denimo naročanje prek telefona lahko pogosto neuspešno. A spekter težav, ki izvira iz omejenega dostopa do svetovnega spleta, je mnogo širši in njihovo odpravljanje je bolj kompleksno, kot se je sprva domnevalo. O digitalnih neenakostih v vse bolj digitaliziranih družbah smo se pogovarjali z doc. dr. Darjo Grošelj s Centra za družboslovno informatiko ljubljanske Fakultete za družbene vede. Foto: FDV

Poslušajete akcente iz prve debate predsedničkih kandidata u SAD. Razlike u broju testiranih, zaraženih i umrlih od korona virusa u Srbiji pravdaju lošim informatičkim sistemom. BiH - „Zlatni septembar” pod sloganom „Budi zlatan“ - cilj je podizanja svesti o dečjem raku.

Čeprav med ljudmi prevladuje mnenje, da smo si med sabo bolj različni kot podobni, stroka pravi drugače. Razlike med nami so minimalne, opozarja psihologinja Andreja Avsec. Z oddajo Intelekta bomo tokrat zapluli v psihološke vode. Govorili bomo o človekovi osebnosti in osebnostnih značilnostih. Govorili bomo o tem, kako na naše življenje in na odnose, v katere vstopamo, vpliva naša osebnost. Novost, o kateri psihologi in raziskovalci govorijo zadnjih nekaj let, temelji na spoznanju, da lahko naše osebnostne značilnosti vsaj malo spremenimo. Funkcionalne vidike osebnosti bomo raziskali s profesorico obče psihologije na Filozofski fakulteti v Ljubljani dr. Andrejo Avsec in s profesorico razvojne psihologije dr. Tino Kavčič z Zdravstvene fakultete v Ljubljani. K poslušanju vas vabi Iztok Konc. Foto: geralt/ pixabay

Časovnica, literatura in vso dodatno gradivo je rezervirano za naše člane. Prijavite se na platformi Patreon: https://www.patreon.com/znanostdobregapocutja   Sledite nam: Nenadov instagram: @nenad.feelgood Matjažev instagram: @matjaz.feelgood Feelgood Skupnost na Facebooku: https://bit.ly/feelgoodskupnost Spletna stran: https://www.feel-good.si   Poslušate nas lahko na: Podbean: https://bit.ly/podbean-zdp Stitcher: https://bit.ly/stitcher-zdp Pocket Casts: https://bit.ly/pocket-zdp Podcast Addict: https://bit.ly/addict-zdp Castbox: https://bit.ly/castbox-zdp iTunes: https://bit.ly/itunes-zdp

Tokratni gost - Jakob Škarabot.  [00:00] – Uvod, predstavitev gosta in njegovih področij delovanja.[15:18] - Staranje telesa. Lahko z gibanjem vplivamo na hitrost staranja?[22:28] - Si lahko star 100 let in si samooskrben? Je sprehod in vrtnarjenje dovolj?[28:05] - Osebni rekordi in lastno videnje svojega poklica.[31:28] - Vpliv menstrualnega cikla na telesno sposobnost. Kdaj so ženske »močnejše«?[40:30] - Vpliv hormonov na počutje oz. čustva.[44.30] - Razlike med spoloma. Kdo je močnejši in kdo bolj vzdržljiv?[59:07] - Vadba za ženske. Kaj je priporočljivo in kaj je popularno? Kakšen je vpliv kontracepcijskih tablet na telesno sposobnost? Pomembnost etičnega pristopa.[1:07:20] - Zakaj sploh raziskovat razlike med spoloma?[1:12:23] - Miofascialno sproščanje in problematika izrazoslovja. Kakšen je učinek valčkanja? Kaj je res in kaj ni? Primerjava s statičnim raztezanjem.[1:22:13] - PNF metoda raztezanja - koncept in praktična uporaba. Pomen gibljivosti za funkcionalno delovanje telesa.[1:28:14] - EMG (elektromiografija) je metoda za testiranje mišične moči. Kakšne vrste poznamo kakšen je mehanizem delovanja? Kdaj je testiranje uporabno in zakaj? Alternative za merjenje mišične moči. Katere meritve in testiranja so sploh smiselna?[1:38:42] - Kaj je izokinetika? Uporabna vrednost te metode v znanosti, rehabilitaciji in rekreaciji.  [1:42: 03] - Zakaj se danes manj ljudi poslužuje trenažerjev?  Kdaj pa je vadba na trenažerjih uporabna?[1:47:23] - Znanstveni proces. Kako poteka, kakovost študij, hitrost spreminjanja dognanj, aplikativna vrednost študije.[1:56:52] - Zaključek ter vpliv COVID-19 na raziskovanje ter življenje.

U današnjoj epizodi English Lane podkasta tema su sadašnja vremena u engleskom. Preslušaj ovu epizodu i nauči kako da ih razlikuješ. Ukoliko želiš da učiš engleski u English Lane školi sa Zoranom, pogledaj kako da se prijaviš ovde: https://englishlane.net/onlineskola/ Link ka ovoj epizodi podkasta na blogu: https://englishlane.net/onlineskola/razlike-present-simple-continuous/

"Prvo moraš sebi pomoći da bi mogao drugome. Nije to sebično jer ako nisi sebi dobar nećeš biti nikom drugom"-Mišo ProvčinKineziolog, Osobni trener Sa Mišom je bilo vrlo jedostavno razgovarati. Toliko dodirnih točaka u razmišljanju činilo je ovaj razgovor izuzetno zanimljivim. Mnoge teme otvorene su u razgovoru jer Mišo gleda na trening sveobuhvatno. Jako je dobro upoznat sa psihologijom ljudi i vrlo iskusan u pronalaženju riješenja za probleme rekreativaca jer kako je i sam potvrdio više voli rad sa rekreativcima nego profesionalnim sportašima. Već 10-ak godina iskustva u aktivnom radu sa rekreativcima na pronalaženju nihovog riješenja za zdravstvene probleme čini ga vrlo kompetentinm da bi ga svakom početniku preporučio. Svoje znanje svakodnevno nadopunjava te dalje dijeli svojim klijentima i pratiteljima na društvenim mrežama. Njegov Youtube kanal ima pregršt kvalitenog sadržaja koje je dostupno sad, odmah i to besplatno. Izgovora nema! Mišo se nalazi osim na svim društvenim mrežama, u Core Gym-u kojeg smo već nekoliko puta spominjali kroz epizode. Tako da ukoliko ga želite osono upoznati tamo ćete ga pronaći veći dio dana.  Ono što je on rekao u razgovoru a s čime se ja i više nego slažem je kako je sve u fitnessu već rečeno i istraženo samo je važno da ti to kažeš svojim glasom osobi koja je spremna za to. I to je ono što bi htio da večina vas ponese iz ovog razgovora. Sve informacije su dostupne besplatno samo je važno da filtrirate ono što je prilagođeno vama. Ukoliko niste u mogućnosti ili neznate od kud krenuti za to su tu ljudi poput Miše, treneri koji sve to odrade za vas no oni ne mogu odrditi i trening to pak morate sami! Uživajte!-Mateo https://youtu.be/hPQsVetnwyw SHOW NOTES Pozadina, kontekst, Poveznice TIME STAMPS: 00:38 - Važnost kvalitetnog doručka 02:00 - Što je to trening 11:00 - Kako i kada je fitness doživio procvat 15:53 - Najzahtjevniji sportovi 18:33 - Razlike u radu sa ženama i muškarcima 20:00 - Koje su razlike između rekreativaca i profesionalnih sportaša 22:16 - Treneri pazite, jako velik broj ljudi ima neki oblik poremćaja prehrane 25:40 - Najvažnija karakteristika jednog trenera nije njegovo znanje ili izgled 29:59 - Filozofija dobrog treniranja 34:42 - Koji su sve načini meditacije 39:34 - 3 glavna principa treninga 46:10 - Kako povećati svoj uspjeh u budućnosti 55:05 - Što je važnije od mikro i makronutrijenata u prehrani 01:04:18 - Svi mitovi i kvalitete Kreatina 01:08:00 - Kako se brže i kvalitetnije oporaviti od fizičkog i psihičkog stresa 01:12:30 - Razlika između primanja i otpuštanja stresa iz našeg tijela 01:21:57 - Uspješna osoba nije ona koja puno radi već ona koja za jednaku količinu rada ima što veći učinak 01:39:22 - Trening treba uklopiti u svakodnevni način življenja jedino tako možemo doći zaista do rezultata MIŠO PROVČINWEBInstagramFacebookYouToube KAKO MOGU PODRŽATI PODCAST? Reci svojim prijateljima i podjeli na društvenim mrežama. Sigurno jedan od najboljih načina kako možete pomoći radu podcasta je da proširite glas o njemu. Posjetite naše društvene mreže

U 6. epizodi, Stefan i Jovan diskutuju oko toga šta znači produktivan dan za jednog studenta, kako su identitet i navike povezane, te raspravljaju o tome da li je moguće zaboraviti piti vodu. Pridružite nam se u diskusiji na: apstrakt.posta@gmail.com Google Form za obaveštenja o novim epizodama: https://forms.gle/7P1YjRxtcCYCv9pM6 Sve episode Apstrakta i RSS: https://anchor.fm/apstrakt *** 1:36 Kako izgleda produktivan dan za prosečnog studenta 7:53 Šta raditi kada nam dan krene nadole 10:46 Da li se može nastaviti učenje i rad kada se vratimo u rodno mesto 15:01 Razlike u studiranju u Srbiji i u Austriji/Švajcarskoj 21:56 „The Art Of the Deal“, knjiga Donalda Trampa 26:40 Da li treba piti vode i kada nisi žedan? 33:56 Kako najbolje i najprijatnije slušati podkeste (uključujući i Apstrakt!) 37:41 Veza između identiteta i navika (Atomic Habits) 40:05 Odjava i najava sledećih epizoda *** Donald J. Trump – The Art of the Deal: https://www.goodreads.com/book/show/1032.Trump Adam Ruins Everything - Why You Don't Need 8 Glasses of Water a Day: https://www.youtube.com/watch?v=OWASUMMQjj8 Apstrakt na Anchor.fm: https://anchor.fm/apstrakt PodcastAddict: https://podcastaddict.uservoice.com James Clear – Atomic Habits: https://jamesclear.com/atomic-habits

Radi jeste? Pa veste, kaj jeste? Odgovor dobite v oddaji o vsem, kar se skriva v hrani. Vsako sredo ob 7.40 na Prvem.

Raziskovanje spolnega vedenja se je v Sloveniji začelo razmeroma pozno v primerjavi z drugimi državami – v začetku devetdesetih let 20-ega stoletja. Pred tem so pri nas opravili raziskave o kontracepcijskem in reproduktivnem vedenju. Raziskav o spolnem vedenju je razmeroma malo, prevladujejo tiste z javnozdravstvenega področja, družboslovnih ni veliko. Sociolog profesor doktor Ivan Bernik s Fakultete za družbene vede Univerze v Ljubljani že vrsto leto raziskuje področje človekove spolnosti. Z njim smo se v tokratni oddaji pogovarjali o njegovi najnovejši raziskavi, to je Spolno in intimno življenje starejših žensk v Sloveniji. Za raziskavo je opravil poglobljene intervjuje s 100 ženskami, ki živijo v domovih za starejše občane in so po večini stare od 80 do 85 let, najstarejša sogovornica je bila stara 99 let. »Prva stvar, ki pade v oči pri teh raziskavah, je raznolikost. Ljudje smo tako kot na drugih področjih tudi na področju spolnosti vsak nekaj posebnega. Pričakujemo, da je starejša generacija bolj ukalupljena, ker so bila pravila strožja. Vendar to ne drži. Razlike med njihovimi izkušnjami so velike.«Pravi dr. Bernik in ob tem dodaja, da pa nekaj skupnega vendarle imajo. Velika večina žensk na spolno življenje zelo slabo pripravljena. Informacij o spolnosti skoraj ni bilo. O raziskavi Spolno in intimno življenje starejših žensk v Sloveniji se je z dr. Ivanom Bernikom pogovarjala Urška Henigman. foto: congerdesign/pixabay

Velika noč ni nujno praznik veselja, je pa praznik povezanosti s Kristusom. Pogosto se zgodi, da nam je bližji Križani kot Vstali. Razlike ni! A dokler nas obkrožajo sovraštvo, zlo, laž, strah, brezbrižnost in še marsikaj, je v ospredju križ. Ta pa je postal z Jezusove smrtjo znamenje odrešenja.

Svi misle da je težina kreiranja sadržaja ekvivalentna njegovoj dužini. Zapravo uopšte nije tako, čak i obrnuto. Ali evo par razlika u kreiranju tipa sadržaja kao što je intervju ili solo sadržaj, kao i neke smernice za bolji učinak.

Marko Burazor je konsultant, poslovni trener, ekspert za neverbalnu komunikaciju i autor tri knjige. Diplomirao i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, proveo jedan deo života u korporativnom svetu, a zatim postaje konsultant za Japansku Agenciju za Medjunarodnu Saradnju (JICA) i to ostaje do današnjih dana. Posle četiri godine istraživanja kroz postiplomske studije na EKOF-u, 2012. godine objavljuje prvu knjigu Naučite Jezik Kojim Ceo Svet Govori (Neverbalna komunikacija na delu) i postaje prvi domaći autor popularne psihologije koji se bavi temom govora tela i neverbalne komunikacije. Godinu dana kasnije, objavljuje i drugu knjigu Razlike među kulturama (Neverbalna komunikacija II), a 2018. objavljuje knjigu Um je najjači afrodizijak (motivacija – uspeh – govor tela). Kako da ostavite dobar prvi utisak, koji signali vam mogu ukazati na to da neko ne govori istinu, kako da govorom tela podignete svoje samopouzdanje, šta je Kaizen, zašto Japanci imaju toliko uspeha u poslu i još mnogo toga u razgovoru sa Markom Burazorom, koji je više od decenije prikupljao sva ova znanja, a sada ih nesebično podelio sa svima nama.

Smo različni po tem, da imamo manj?

15ta epizoda se dogaja na Nizozemskem, poglabljali pa smo se v študij človeškega obnašanja in delovanja najbolj pomembnega organa - možganov. Danes imamo torej na meniju psihologijo, servirano po Nizozemsko. Z mano sta se pogovarjali kar 2 punci, Sarah in Maruša. Prva študira na univerzi v Groningenu, druga pa v Leidnu. Kakšne so razlike v obeh študijih? Katero mesto je bolj pisano na kožo tebi? Mesečni stroški na Nizozemskem? Kako je dejansko spakerati kufre in iti na študirati v tujino? Študij v tujine iz (danes dveh) prve roke! Timeline: 00:18: Intro 00:44: Predstavitev obeh 03:19: Kako si financirata študij? 04:26: Kakšni so mesečni stroški? 07:39: Obstajajo štipendije? 10:42: Stroški hrane in o kofetkanju, koliko stane burger 12:33: Predstavitev obeh programov 15:03: Kakšne so opcije za izmenjave? 16:21: Kako izgledajo predavanja in vaje? Obvezno? 17:50: Kakšna je mentaliteta ljudi? Ambiciozni / na chill? 19:00: O Nemcih 19:42: O Honors Collegu 20:18: Obvezno sodelovanje v raziskavah za študente 21:47: Audiogram - Elektrode Na Glavo 22:03: O kulturnem šoku 23:10: Je še kaj Slovencev tam? 24:33: Nov začetek pri prihodu - pustiti družino doma, prijatelje 27:57: Kdaj so počitnice? 29:34: Primerjava mest in življenja v Leidnu in Groningenu 32:32: Highlightsi odhoda v tujino 36:41: Razlike v univerzah na področju psihologije Za več info: www.striciiztujine.si IG: @studirajvtujini FB: @striciiztujine

Življenje v revščini povečuje družbene neenakosti in ujetim v njen začarani krog posledično zmanjšuje možnost konkuriranja na zdajšnjem trgu tako dela kot tudi izobraževanja. So revni res sami krivi za svoj položaj in kakšna je vloga socialne države v Sloveniji? Kakšni so stereotipi, ki revne potiskajo v še večjo bedo? Osvetlili in razbijali smo jih z dijaki Gimnazije Vič in predstavnico Društva prijateljev mladine Mojca Novo Mesto.

Ivica Kruhek je serijski poduzetnik najpoznatiji kao suosnivač i direktor tvrtke Marker d.o.o., agencije za razvoj eCommerce rješenja u maloprodaji, veleprodaji i turističkom sektoru. Radio je na više stotina web projekata, a svoje znanje i iskustvo koristi u planiranju digitalnih strategija i izradi koncepata za web trgovine i druge složene web projekte. Posljednjih godina svoj fokus usmjerio je na proučavanje psihologije ponašanja korisnika u web trgovinama što postaje ključan faktor za ostvarenje dobrih rezultata u online  prodaji. Za Ivicu Kruheka Tenodi ozbiljno i odgovorno tvrdi da je jedan od najboljih - kao i najzgodnijih :) NLP-evaca koje je imao prilike trenirati. Često ga možete sresti na nekoj od domaćih konferencija ili edukacija u funkciji predavača na domaćim i regionalnim konferencijama poput: OMGCommerce, Marketing meetup, Meet Magento konferencija, eTrgovina (Srbija), Link Sarajevo, Smind, Web trgovac godine, Web industrija, Web marketing akademija, Web strategija, Welcome Sarajevo, Voogle i dr. Sadržaj intervjua:  1:50 Ivica o manipulaciji, NLPu i razgovorima za posao 5:20 Ne postoji nemoguć zahtjev – Može li se na sve reći "može" 8:00 Kreiranje mindseta firme prema cjeloživotnom učenju 10:30 Što je Kruhekova strast 11:30 Što kada nestane strast 12:45 O kreativnosti 15:00 Kako stvoriti da bude/ostane zanimljivo 16:40 Što kada dođe „žuta minuta“ 18:15 O transformacijama od početka karijere (5 radnih mjesta) 21:00 Princip je važniji od načina 24:00 Kako vježbati programiranje kada ne posjeduješ računalo 27:55 Svemu sam pristupao disciplinirano, programerski 29:30 Delegiranje kao nova vještina 31:40 Čime se točno bavi Marker.hr 33:15 Primjer iz prakse – kako učimo od naših klijenata 36:20 O odgovaranju klijenata da krenu u projekt 39:15 Ljudi promijene strategiju firme nakon razgovora s nama 40:00 O osobnim filtrima – s kime ići na sastanak a s kime ne 43:40 Od početaka Markera,  od „svaštarenja“ do jake diferencijacije 45:15 Kako je Marker došao do prvih klijenata 47:05 Klijent bira tebe kao osobu 48:30 Tko su danas Top leaderi 51:30 Ako je firma u padu, može li eCommerce spasiti situaciju? 52:20 Koliko naših klijenata razmišlja o prodaji u inozemstvu 55:00 Primjer: vrijednosti web shopa u odnosu na fizičku trgovinu 58:00 Ljudi u web trgovini imaju veći osjećaj kontrole 59:05 Razlike između muškaraca i žena u web trgovini – primjer 1:01:00 O pozicioniranju, marketingu, storytellingu 1:03:40 Stavu prema konkurenciji 1:04:30 Zaposlili smo full time bloggera još 2012. 1:06:45 Danas mo najveći ecommerce blog u regiji 1:07:00 Blog kao asistent pri networkingu 1:08:40 Kroz koje kanale Marker stvara brand awaress 1:09:40 Što privlači ljude na naša predavanja 1:10:20 Koliko je odabir dobre web domene bitan za pozicioniranje 1:11:20 Što bi promijenio u pristupu poslovanju da danas kreće iz početka 1:16:00 Ukupnost prisutnosti polučuje rezultat 1:16:50 Koje savjete bi Ivica pružio nekome tko tek počinje pisati blog 1:22:00 Jesu li tiskani mediji dobar marketinški kanal za nekog tko se bavi online businessom 1:24:15 Blitz pitanja Ivica preporučuje: Homo Deus: A Brief History of Tomorrow PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA 3 Načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player *Epizoda podcasta snimljena je na radiju 808. Majstor zvuka: Gordan Antić

Mirela Španjol Marković je CEO, konzultantica i certificirani coach u Ciceron komunikacijama. Diplomirala je njemački jezik i književnost i fonetiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu te specijalizirala retoriku na Neuphilologische Fakultät u Tübingenu. Autorica je prvog hrvatskog priručnika za javno nastupanje Moć uvjeravanja. Poslovnom edukacijom bavi se više od 15 godina. Kako je počela? Zašto Mirela kaže za sebe da je "priučeni ekstrovert"? Vjerojatno znate za govornika Cicerona, ali da li znate za Kvintilijana, i koji od njih je bio praktičar a koji teoretičar? Što je gluma? Kada svi mi glumimo? Zašto glumiti i to glumiti dobro? To su samo neke od tema o kojima Mirela razmišlja. S Mirelom Španjol Marković pričali smo o: 0:00 - Intro - tko je Mirela Španjol Marković 2:30 - Što je "Moć uvjeravanja" 4:13 - Kako je Mirela uopće odlučila baviti se komunikacijom 8:25 - Mogu li introverti naučiti vještinu dobrog komuniciranja 12:40 - Tko su polaznici njenih treninga, radionica i coachinga 15:25 - Što je važnije, autentičnost ili ekspresivnost 17:10 - Veza između glume i javnog nastupa - je li svaki javni nastup zapravo gluma 25:30 - "Pjesnik se rađa, govornikom se postaje" - je li govorništvo tehnika 26:55 - Forma prodire prije sadržaja 31:05 - Razlika u prezentaciji među ženama i muškarcima 36:20 - Što je samopouzdanje, a što strah od javnog nastupa 41:18 - O stajanju i sjedenju 43:30 - Moć - pozitivna ili negativna stvar 46:00 - Čovjek koji ne želi promjenu nije "coachable" 48:45 - Naučiti ljude da zavole prezentaciju, pa ih tek onda naučiti tehnike prezentacije 53:25 - Razlika između treninga i coachinga 56:25 - Koji su ključni elementi uvjeravanja 59:10 - Što je struktura javnog nastupa i kako je ostvariti 1:05:40 - Fokusirati se na manje argumenata koji su važniji vašoj publici 1:09:25 - Razlike i sličnosti govornog i pisanog diskursa 1:12:40 - Što je karizma i treba li predsjednica ljubiti nogometaše 1:21:00 - Odluke se zasnivaju na osobama koje prezentiraju proizvod, a ne na samim proizvodima 1:27:30 - Mirelini savjeti za daljnje napredovanje PREPORUKE ZA LAKŠE I UGODNIJE SLUŠANJE PODCASTA 3 Načina kako slušati podcast Kako slušati podcast u autu koji nema Mp3 player *Epizoda podcasta snimljena je na radiju 808. Majstor zvuka: Gordan Antić Suradnik na postu: Mario Mucalo

Iskalni marketing, video oglaševanje in prikaz oglaševanje so eni izmed kanalov, ki jih zajema sistem Google AdWords. Kaj so razlike med njimi in kako vsakega izkoristiti? Z iskalnim marketingom dosežeš uporabnike, ki se zanimajo za vaš produkt ali storitev s tekstovnim oglasom v Google iskalniku. Prikazno oglaševanje zajema raznolike vrste oglasov, ki se pojavljajo na spletu. Video oglaševanje doseže in privlači gledalce na YouTubu in drugod na spletu. V devetinpetdeseti oddaji POINT OUT Weekly ti s pomočjo veliko specifičnih primerov razložimo razliko med prikaznimi, iskalnimi in video oglasi znotraj Google AdWords platforme. **POINT OUT Weekly je posnet kot video oddaja. Za polno uporabniško izkušnjo si ga oglej na Facebooku, YouTubu ali na pointout.si**

No description

Tehnološka konferenca WeAreDevelopers je na Dunaj minuli konec tedna privabila 3800 ljudi in 78 predavateljev. Razpravljali so tudi o osrednji temi na področju informacijske tehnologije – virtualni resničnosti. Razlike med konkurenčnimi sistemi so velike, nekaj je tudi takih, ki ne spadajo več v področje VR-ja. Odbita do bita preizkuša Microsoftov sistem Hololens (računalnik na glavi), ki omogoča opazovanje 3D objektov v prostoru in njihovo manipulacijo.

Mezhebske razlike